Hvala.
U pravu ste.
Na član 3. amandman je podnela poslanica Maja Gojković.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman su zajedno podneli poslanici Saša Radulović, Branka Stamenković i Vojin Biljić.
Na član 3. amandman je podneo poslanik Milija Miletić.
Izvolite, Milija.

Zahvaljujem se.

Ja sam podneo amandman vezano za stranke nacionalnih manjina kako da se formuliše, da se dopuni, što na taj način sam želeo da dam podršku da stranke nacionalnih manjina budu stvarno efektivne, da mogu da rade, da imaju podršku i normalno da ih uvažimo na način kako treba.

Videli smo unazad da je bilo velikog broja zloupotreba stranaka nacionalnih manjina, gde su ovde u Skupštinu ušli poslanici koji se predstavljaju da su ta nacionalnost, ali uopšte sa tim nema veze.

Ja mislim da je dobro da sada se promeni ovaj zakon vezano baš za deo stranke nacionalnih manjina, da u tom delu daju podršku nacionalni saveti i da sutra mogu da izađu na izbore sve one stranke nacionalnih manjina kojima da podršku nacionalni savet i da na taj način mogu da budu tu aktivni, da uđu u Skupštinu, da podržavaju politiku za sve svoje ljude.

Ja mogu i još jednu stvar da kažem, pošto ako se nastavi ovako kao do sada što je bilo a da ovo ne promenimo, konkretno ljudi, seljaci, oni su stvarno ljudi koji su u najtežoj situaciji. Najteža situacija jeste u selu, najteže se živi, najgori uslovi. Na tome moramo da radimo da to poboljšamo. Ja sada da se ovako nastavi, mi bi smo mogli da ja sam sebe predstavljam kao Srbin seljak, takva bi bila moja nacionalnost, Srbin seljak.

Naći ćemo još dovoljan broj takvih ljudi koji se tako deklarisali Srbin seljak i napravićemo stranku nacionalne manjine, normalno, da izađemo na izbore, lakše bi ušli i u parlament, nego sada gde je do sada bilo 5%, a sada će biti 3%.

Mislim da je ovo ispravna stvar da nacionalni saveti kažu šta treba da kažu koja je stranka nacionalnih manjina i da ta stranka sutra može da izađe na parlamentarne izbore, da dobije podršku, da uđe u parlament i zastupa interese te nacionalne manjine. To važi i za lokalne samouprave.

Još jednom, podržaću predlog ovih zakona koje je predložio profesor Martinović i za izbor poslanika i za sve ono što smo govorili ranije.

Hvala.
Kako to „Srbin seljak“ pa nacionalna manjina, nisam razumela kolega?
Reč ima Studenka Stojanović.

Zahvaljujem, uvaženo gospođo Gojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo razna mišljenja kako u načelnoj raspravi, tako i u ovoj u pojedinostima, od toga da od izbora ne treba praviti matematiku, da veću pažnju treba posvetiti građanima.

Pre svega, izbori su sami po sebi ništa drugo već čista matematika. Sabere se koliko je ko dobio glasova i time se odredi zastupljenost određenog subjekta u političkom krugu.

Druga i najvažnija stvar je da je smanjenje cenzusa sa pet na tri procenata upravo usmereno ka građanima, odnosno biračima u Srbiji. Onima čiji predstavnici nikako nisu mogli da dosegnu tih pet procenata da bi se njihov glas čuo u parlamentu ili u lokalnim skupštinama. NJihove stavove i ideje ovde nismo mogli čuti. Sada će tim građanima Srbije biti omogućeno da na izborima kandiduju svoje predstavnike koji će zastupati njihove interese i stavove.

SNS je najveća stranka, zapravo jedina koja je nekoliko puta veća od prve naredne po veličini. S toga se mi tako i ponašamo. Hoćemo da mišljenja suočavamo u parlamentu, odnosno u institucijama koje su za to određene, a ne na ulici. Politici jeste mesto u parlamentu i ovde se ostvaruju interesi građana Srbije. Ovde ima toliko medijskog prostora da u živom programu svako može da kaže šta misli i šta je uradio za ovu zemlju i za njene građane. Zato ovde treba da se nađe što širi krug predstavnika naroda. Zato smo i predložili smanjenje cenzusa sa pet na tri procenta.

Još nešto, da bi ste bili nečiji predstavnik, morate biti izabrani od strane te grupacije. Čula sam jednog kolegu iz opozicije u jednoj televizijskoj emisiji u kojoj kaže da on predstavlja građane koji ne izlaze na izbore, što je zaista smešno.

Mi ovim predlogom omogućavamo da građani na legalan način izaberu sebi predstavnike koji će zastupati njihove interese, a ne da im se nameću predstavnici koji nisu ni učestvovali na izborima, a onda su kupovinom nekih stranaka ili pojedinih poslanika došli do nekog broja ljudi u parlamentu i preko tih poslanika ostvaruju svoje lične interese. Na taj način obmanjuju građane.

Dakle, ovo je izmena u korist demokratije, u korist građana Srbije, u korist kvalitetne politike koja treba biti vođena isključivo u institucijama ove države. Zahvaljujem.

Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predlog zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENI ZAKONA O IZBORU NARODNIH POSLANIKA
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.
Primili ste izveštaje nadležnih odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite.

Samo jedna kratka rečenica.

Pošto je ovde bilo narodnih poslanika, naših kolega, koji kažu da se neko treba boriti za cenzus. Srpskoj radikalnoj stranci nije briga cenzus. Cilj može da bude da dostignemo određen procenat glasova. Nama je cilj Srbija i interesi građana Srbije, pre svega, i to je na prvom mestu. Sve drugo o bavljenju politikom dolazi kao neki alat za ostvarenje određenih ciljeva.

Kada je u pitanju konkretno ovaj predlog zakona, on se odnosi uglavnom na želju predlagača da u predstavničkim telima, kako u Narodnoj skupštini Republike Srbije, tako i u skupštinama jedinica lokalnih samouprava bude najmanje 40% manje zastupljenog pola. Za sada je to u Srbiji, moglo bi se reći, ne znam da je bilo drugačijih slučajeva, su uglavnom žene.

Mene ovo podseća, ja sam rođen u to vreme i živeo u takvoj sredini, kada je bio ključ, nacionalni ključ, pa je onda morao jednom da bude Srbin, jednom musliman, jednom Hrvat. Vrlo često je to davalo neka pogrešna kadrovska rešenja, samo sa ciljem da bi bio neko ko je pripadnik te nacionalnosti. I ovde možemo da dođemo u takvu situaciju, a znamo i svaki odgovorni činilac bi trebalo da vodi računa o tome da najbolji, a svakako i žene koje postoje određen procenat i čuli smo ovde u diskusiji da je to oko 51%, da zauzmu toliko mesta.

Ova odredba, mi smo predložili da se ona briše, zato što je dosta neprecizna. U jednom delu tog člana 1. kaže se – na izbornoj listi mora biti 40% manje zastupljenog pola po redosledu na listi, a onda se kaže - na svih deset mesta četiri moraju biti manje zastupljenog pola.

Iako se desetica završava, onda nema dileme, s tim što ovo može da bude, opet moramo dalje izraziti sumnju da možda najbolji kandidat bude žena, ali nije na prvom, ni čak ni do šestog mesta. Ovo je pokušaj samo da se nešto uradi, da se bude možda inventivan, a suštini to nije tako.

Šta će se desiti ako se ne završava desetica, pa nema 50 odbornika, nego ima 49, ima 47? Onda možda ne mora ovde da se ubaci ni jedan kandidat manje zastupljenog pola.

Ima jedna interesantna stvar, mnogi od kolega se sećaju. Gospođo predsedniče, mogu li samo jedan citat? Mogu znači. Hvala vam. Jedan narodni poslanik kaže – dok mi ovde raspravljamo o elektroenergetskoj efikasnosti na Kosovu i Metohiji ljudi nemaju struje. Predsedavajući kaže – oduzimam vam reč. Pa, onda ponovo taj poslanik počinje - dok mi ovde raspravljamo o elektroenergetskoj efikasnosti na Ko, misleći na Kosovu i Metohiji nemaju struje, predsedavajući kaže – druga opomena.

Taj predsedavajući je bila Gordana Čomić, a narodni poslanik sam bio ja. Ovo stoji ovde upisano. Ja ne mogu da verujem neko ko je bio spreman tad da ne sme da se spomene Kosovo i Metohija, da ne sme da kazni narodnog poslanika zbog toga, da sada želi nešto više građankama, kako bi vi rekli, Srbije, nego što to žele poslanici SRS.

Hoćete da kažete da to ima veze sa rodnom ravnopravnošću i da okrivljujete žene da ne znamo da radimo dobro posao u politici?
Možda je bolje da niste citirali.
Prvo predlagač zakona ima reč, pa onda Marija Obradović.

Zahvaljujem.

Amandman koji je narodni poslanik Sreto Perić predložio ne prihvatam. Samo opaske o argumentaciji za amandman.

Da bih razvejala svaku sumnju šta znači osnovna odredba data u Predlogu zakona o izmeni Zakona o izboru narodnih poslanika. Kada nekome kažete 40% i kad kažete u deset mora biti četiri, kao i malopre narodni poslanik koji obrazlaže svoj amandman, kojim traži da se i ta odredba briše, kaže – ali onda će prvih šest biti muškarci.

A, što? Šta je problem ako prvih šest budu žene? Onda su muškarci manje zastupljeni pol. I to je argumentacija koju smo slušali, sasvim ispravna, na jednu stranu otkrivanjem hipokrizije kada je u pitanju rečenica – mi želimo žene u politici, u drugu stranu uglavnom narodnih poslanica članica Ženske parlamentarne mreže, koje su suočene sa realnošću da će bez obzira na sve propise u svim političkim strankama i svugde biti volje za njihovu eliminaciju, kazale – mani se ti, oni će se namestiti.

Znam ja kako se u politici namešta, ali znam da to nije dobro ni za političke stranke, ni za Srbiju, a da je dijalog u kojem smo razmenili sve te stavove jako dobar i za političke stranke i za Srbiju i za buduće sastave lokalnih skupština, o čemu ćemo govoriti u tački 4. a pogotovo za sastav Narodne skupštine.

Zašto je jezik čudo kada se govori o svakoj temi, čak i kad se govori o ljudima? Ali, na to smo navikli. Mi smo društvo koje hoće da govori o ljudima i da ogovara probleme i društvo koje se vrlo retko i vrlo nerado suočava sa realnošću. Realnost je da je otpor prema prisustvu žena u politici ogroman i kod žena i kod muškaraca. Realnost je, takođe, da to morate da ispravite zakonskim propisom.

Šta je dobra realnost? Naučili smo nešto iz godina iza nas gde su se mnogi muškarci i mnoge žene borili da se to promeni. Ova rasprava je primer. Moje je bilo da podnesem predlog zakona, ali je na predsednici Skupštine bila odluka da uz saglasnost predsednika njene stranke on zaista bude u raspravi. I to bi bilo dobro da zapamtimo za sve buduće teme koje su u suštini teške za društvo, kojim menjate uvrežene socijalne veze, u ovom slučaju rodne veze, o tome da neko zna gde je ženi mesto.

To vidite u prvoj reakciji, ako napišeš u prvih deset je četiri manje zastupljen pol, onda svi znaju da su prvih šest muškarci. Nije dobro po muškarce, nije dobro ni po žene.

Dijalog je ono što nam je donelo bolje rešenje kojim se uklanja svaka sumnja o redosledu na listi. I tog boljeg rešenja ne bi bilo da se za to nisu borile članice i Ženske parlamentarne mreže i mnogi kolege muškarci koji odobravaju. Neki još uvek kad te sretnu, pa kažu – ja to podržavam, ali nemoj da ja to javno, a drugi, hrabriji, svesniji sebe i manje uplašeni od sopstvenog muškog identiteta kažu to javno i zaslužuju poštovanje.

Tako da, kada dođe na red, ja ću kazati o prihvatanju amandmana kojim ta odredba postaje da na svakih pet mesta imamo dva manje zastupljenog pola. To je jasno, bez ikakve sumnje i ne proizvodi ili proizvodi manje konflikata oko toga gde ću ja kao muškarac biti na listi.

Dijalog u kome učestvuju žene i muškarci sa pitanjem - gde je meni mesto, ja pratim kroz nekoliko komentara tokom moje borbe za kvote, razne. Prva je bila samo da bude 25%, neobaveznih, druga je bila 2010. godine, da bude na svakom trećem mestu manje zastupljeni pol i treća je ova sada. Nadam se da ću navijati za neku od vas koja će ovaj član zakona menjati izmenom zakona za 50-50 posto. Tu je redosled prirodan. I to vam je dokaz da je kvota od 50% jedina prirodna kvota. Majka priroda nas je uredila da nas bude 50% muškaraca a 50% žena.

Ali, prve reakcije kada pokušavate da promenite uvreženo u društvu što proizvodi nepravde po žene je bila vrlo česta kod mnogih muškaraca naših prijatelja u političkim strankama koji su imali reakciju - ona zauzima moje mesto. A ko je tebi, prijatelju, dao to mesto? Kako je to tvoje mesto? Kaže - prirodno je da ja budem na listi, da ja budem odbornik, da ja budem poslanik. Nije prirodno, to je društveni dogovor koji je proizvodnja nepravdi.

Zato je važno da se kroz dijalog u ovoj Skupštini na sednici u načelnom pretresu desilo mnogo toga što se može nazvati dekonstrukcijom gneva, kada je u pitanju nepravda koju žene doživljavaju i kad je u pitanju ogroman otpor da se ta nepravda koja se lako ispravlja zaista i ispravi.

Razlog zašto ne prihvatam amandman je i što argumentacija amandmana stoji uz to kako gledamo na moć u društvu.

Ovi amandmani i predlozi zakona koji podrazumevaju veće učešće žena u politici rade jednu čudesnu stvar sa moći. Može da bude moć nad nekim i može da bude moć za nešto. Moć nad nekim je moć muškarca jer je fizički jači od žene. Moć nad nekim je moć vlasti nad opozicijom. Moć nad nekim je moć roditelja, jer je autoritet i fizički jači, nad detetom. Kad god koristite moć da bude moć nad nekim, proizvodite neke nepravde.

Mi smo u načelnoj raspravi već uradili jednu veliku promenu. Svu svoju moć koju imamo pojedinačno kao narodni poslanici, institucionalnu moć koju ima vladajuća koalicija, upotrebili smo u moć za nešto, a ne u moć nad nekim. Ta moć pozicije koju imate nadležnosti, koju imate integriteta koji posedujete, upotrebljena je u volju za dijalog kojim se menja postojeća odredba, u volju za dijalog kojim se prihvata amandman i u volju za dijalog kojim će ovaj zakon kada stupi na snagu i kada bude primenjen za izbore ove godine u ovu salu uvesti najmanje 100 žena narodnih poslanica.

Ako bude razuma, možda će biti i 110, možda i 120, možda će biti 100 muškaraca. Na nama zajedno je bilo da stvorimo prostor, zakonski, jasan, u kojem to može da se dogodi. I to je suštinski razlog zašto ja ovaj amandman ne prihvatam, jer on zadržava postojeću formu, a postojeća forma je samo korak, kao i kvota od 40% za budući paritet, za 50% žena i 50% muškaraca na svim mestima odlučivanja, jer 50% budućnosti pripada i ženama i 50% budućnosti Srbije pripada i muškarcima.

Nerazumno je ne koristiti resurs znanja, volje i želje da se daje doprinos u institucijama koje žene u Srbiji predstavljaju. Nerazumno je zato što su žene za to spremne.

Naša zajednička poruka korišćenja moći za nešto, za promenu koja će promeniti društvo kroz institucije, je i poruka da treba da dobro promislimo i da treba da šaljemo žene da se bave politikom, jer je politika i ženski posao.

Ne znam kako će personalno izgledati sastav buduće Skupštine Srbije, ali znam da neće biti 250 nijansi sive, crne, nego da će biti boje. I u tom smislu ostajem pri stavu da amandman narodnog poslanika Srete Perića ne prihvatam.

Zahvaljujem. Dala sam vam vreme od poslaničke grupe.
Reč ima Marija Obradović.

Predsedavajuća, izvinite, ja sam se prijavila za sledeći amandman, kao podnosilac. Nisam htela sada da komentarišem.