Da nisam čula, ne bih verovala. Ovo je zaista vrhunac licemerja. Da ste žena, da predložite da u Narodnoj skupštini bude 40% žena, u lokalnim skupštinama takođe i da onda zahvalite na učešću u raspravi o predlozima zakona poimenično svim ženama, osim narodnih poslanika ženskog pola iz SRS. Eto, to je vaša iskrenost.

Što se tiče naše iskrenosti, mi zaista verujemo da Srbija i kvalitetne žene i kvalitetne muškarce i kvalitetne ljude uopšte. Mi smo veoma zahvalni svim našim stranačkim odborima koji vode računa i koji uvek imaju u svim odborima u Srbiji funkcionere žene, koje svake godine kada se održavaju naše redovne godišnje skupštine i kada se po našem statutu bira deset novih članova u opštinski odbor, uvek bude veliki broj i žena na tim listama koje se na godišnjoj skupštini usvajaju. Ali, mi se možda razlikujemo od vas, razlikujemo se u mnogočemu, pa naravno i u tome.

Mi svojim političkim programom, svojim odnosom prema svakom segmentu društva želimo da što je moguće više žena, više mladih ljudi, više invalida, više penzionera, svih mogućih budu privučeni našim programom i dođu u SRS. To je kriterijum na osnovu kojeg mi onda dalje predlažemo kandidate za ove ili za one funkcije.

Dakle, nije vam dobar pristup i nije tačno, dakle, kolega koji je možda malo slično rekao ovome što je rekla koleginica da ne možemo da nađemo kvalitetne žene u opštini kada smo tamo bili vlast, gde je kolega u Prijepolju. Mi smo tamo imali i direktora turističke organizacije ženu i potpredsednika opštine i javnih preduzeća, mi nemamo taj problem. Srbija ima jednako kvalitetne i žene i muškarce.

Hvala gospođo Radeta.
Pravo na repliku, Gordana Čomić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Odlično sam ja spomenula sve one narodne poslanike i poslanice koji su želeli da učestvuju u dijalogu o tome kako poboljšati, kako promeniti, otkud amandman, od iznenađenja do na kraju dogovora. Niko iz SRS u tome nije učestvovao. Učestvujete u diskusiji, ja pažljivo slušam, ali to što vi govorite, to svi znaju napamet, stalno jedno isto. To jeste učešće, ali ne tiče se ni Predmeta zakona, niti se tiče dijaloga sa mnom. To je vaše pravo. Ja ću braniti to vaše pravo da pričate šta hoćete, ali to nema veze sa temom ovog zakona. To su monolozi. Vi ste stalno u Skupštini za to da saopštite svima svoj monolog. Nikakvog dijaloga nikad, nigde. I to je vaše pravo.

Ja dijalog zagovaram, ja se za dijalog borim i ovde je bilo mnogo žena i muškaraca za koje ja znam da im se ne sviđam, ne mogu očima da me vide, ali su prihvatili magiju dijaloga kojom se pravi zajednički rezultat koji je dobar za sve. Kao što ja osećam potrebu da se zahvalim svima njima koje su pristale ili pristali da u tome učestvuju, tako branim vaše pravo da vi dijalog prezirete i da saopštavate kako ste vi svi super, a sve ovo što mi radimo dijalogom je manje-više bez veze. Ja mislim da to nije tačno, ali vaše pravo na stav je vaše pravo na stav.

Hvala, gospođo Čomić.
Reč ima Vjerica Radeta. Izvolite.
Po Poslovniku se javio Nemanja Šarović, izvinjavam se.

Gospodine Marinkoviću, ja se već neko vreme javljam i očekivao sam da ćete mnogo ranije prekinuti gospođu Čomić i da nećete dozvoliti da ona na ovaj način vređa i etiketira čitavu jednu poslaničku grupu. Radi se o članu 107. povreda dostojanstva Narodne skupštine i možda…

(Gordana Čomić: Nisam još počela, ali mogu.)

A niste još ni počeli sa uvredama? Ne, gospođo Čomić, vi hvala bogu uskoro završavate sa uvredama, pošto će vas izbaciti iz DS, i možda nema boljeg načina da završite karijeru, osim ovog putem javljanja…

Kolega Šaroviću, nemojte se obraćati direktno gospođi Čomić. Molim vas da ukažete na to kako sam ja povredio Poslovnik, nemojte da stvaramo takvu atmosferu.

Evo, završavam.
Dakle, upravo je možda i to najvažnija poruka ovog zasedanja, da nakon svih priča tokom osam godina vaše vlasti, kako su žuti lopovi opustošili i upropastili Srbiju, na kraju vidimo kako vi zapravo delite sve iste vrednosti i kako se veoma brzo, kako kaže gospođa Čomić, delite na dobre i loše, pa je ona odjedanput dobra, iako do juče i svih ovih prethodnih godina nije bila.

Hvala.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? Ne. Hvala vam.
Reč ima Vjerica Radeta, replika.

Interesantno je kako se doživljava dijalog, neko ko ceo dan ne učestvuje u raspravi, nego se javi posle pet sati i ispriča šta ima da ispriča i zove dijalogom, a poslanike koji ovde repliciraju kaže da oni imaju monologe. Ali dobro, to je stvar razumevanja i shvatanja, nećemo mi u to da se mešamo. Ali interesantno je, ta gospođa koja je željna dijaloga i koja zagovara dijalog, gde je bila šest meseci, godinu dana skoro, u nekoj dubokoj ilegali, sa kim je imala dijalog? Nije je bilo da se ovde raspravlja, da se vodi dijalog, da se učestvuje u raspravi, dok nije napravila kombinaciju političku sebi od koristi, e, onda se pojavila. Naravno, sada ćete i ona i vi negirati to, ali evo brzo će izborne liste, pa će se videti šta je posledica ovoga. To je takođe njen problem.

Ali je zaista neverovatno da o nedostatku dijaloga govori neko ko je predsedavao Narodnom skupštinom par godina, ko je svakom narodnom poslaniku izrekao bar po pet opomena, neko ko je izbacivao cele poslaničke grupe, pa onda čita, pa čita da poslanika izbacuje zbog ometanja rada, na primer, redom, i onda Stevu Dragišića koji je tog momenta u Batajnici, Božidara Vučurovića koji je tog momenta u Igalu. Eto, toliko o nekoj demokratiji, nekom poštovanju parlamentarizma.

Znate, više puta sam rekla mnogima - logoreičnost ne može da zameni argumente. Dakle, mi ovde učestvujemo ozbiljno u radu, mi dajemo svoj doprinos, mi smo predlagali, ne njoj, predlažemo skupštinskoj većini, predložili smo, evo, opet ponavljamo, i novi zakon o izvršiteljima sa više od 100 hiljada potpisa, pa vas baš briga. Hvala.

Hvala, gospođo Radeta.
Maja Gojković ima reč. Izvolite.