Hvala, predsedavajuća.

Neko pametan rekao je da jedina stvar u kojoj smo svi isti jeste da smo svi različiti. Rodni identitet jeste važan, ali nije svakome jednako važan i najvažniji.

Meni je žao što ćemo mi danas, bez namere da umanjim značaj toga da ćemo, sada je već izvesno, izglasati predlog koleginice Čomić, a to je da na listi bude najmanje 40% žena, takođe prisustvovati činjenici da politička javnost i ovo društvo ipak nisu u punoj meri spremni na društvenu inkluziju i na to da političari omoguće da svaki građanin i svaka građanka ima svog relevantnog predstavnika.

Jer, da nije tako ovde bi se makar malo diskutovalo o predlogu koji sam ja podnela, a to je da svaka politička grupacija koja izlazi na izbore među prvih 10 kandidata ima osobu sa invaliditetom.

Ni od koga nisam čula o tom predlogu, nisam čula ni suvislo, ni nesuvislo obrazloženje zbog čega to neće biti prihvaćeno, pa vas sada ja, drage koleginice i kolege, pitam – kome smetaju osobe sa invaliditetom i da li osobe sa invaliditetom smetaju nekome u politici? Da li se to može shvatiti kao poruka da osobe sa invaliditetom nisu poželjne u radu političkih partija?

Da li postoji neki strah od susreta sa većim brojem ljudi sa invaliditetom? Evo, ja sam četiri godine poslanica, nikog još nisam ujela, možda malo verbalno, ali to nam je svima posao.

Da li vam estetski smeta da se srećete sa koleginicama i kolega koje imaju invaliditet? Ja mislim da i građanima i nama ovde većini više smetaju neki drugi ljudi sa nekim desničarskim i nacionalističkim stavovima koji su daleko pogubniji od toga da se određenoj populaciji koja broji između 10% i 15% našeg stanovništva pruži prilika da se bave politikom.

Ako se bojite da ne možete naći jednu, ponavljam, jednu osobu sa invaliditetom koju možete staviti na listu, pa kako je moguće da mi onda imamo zakon koji poslodavce tera da na 50 zaposlenih imaju jednu osobu sa invaliditetom ili plaćaju penale?

Dakle, na privredu možemo da svalimo teret, ali kada treba da se politički izjasnimo o tome kako zaista vodimo računa o jednoj izuzetno marginalizovanoj grupi, onda to ne možemo da ostvarimo.

Vi, na neki način, ako ne podržite ovaj predlog, terate osobe sa invaliditetom da se samostalno organizuju i osnuju neku političku organizaciju, iako, verujte mi, ideološki ova grupacija nije ista.

Među osobama sa invaliditetom imate i one koji podržavaju i levičarske i desničarske stranke i stranke centra, one koje su više okrenute istočnim vrednostima, one koje su više okrenute zapadnim vrednostima, ali time što nema mogućnosti i prilike da druge stranke i drugi političari zastupaju interese ove grupacije, vi terate ovu grupaciju da se grupiše i da se samo po jednom osnovu, po jednom identitetu, a to je invaliditet, grupišu i bore za svoja prava.

Ostaje zaista gorak ukus. Ja smatram da je ovo važno da se podrži, 40% učešće žena, ali je za mene ne shvatljivo da mogu postojati žene koje se istinski bore za ljudska prava, za evropske vrednosti, za inkluzivno društvo, za pluralizam u politici, a da ne mogu da podrže ovu ideju.

Želim da me vi razuverite, da mi danas kada budemo glasali, bez bilo kakve direktive, bez tog čuvenog zvona, ja na ekranu vidim najmanje 126 glasova za. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Jedna od odlika srpske političke kulture je i ta da se ideja kompromituje tako što se kompromituje njen zagovornik.

Stranka moderne Srbije, sa druge strane, veruje u političku kulturu u kojoj se ideje i predlozi prihvataju ako su dobri, bez obzira ko je predlagač, zato što sudimo o idejama, a ne o ljudima.

U tom smislu, želim da verujem da bi predlog za najmanje 40% žena na izbornim listama, baš kao i svaki drugi dobar predlog prošao jer je dobar, bez obzira ko mu je predlagač, kakva mu je snaga, šta misli o drugim političkim partijama i slažemo li se sa njim po tim ili nekim drugim pitanjima. Zato što postoje politička pitanja koja po važnosti za ovo društvo prevazilaze stranačke podele i stranačke ograde.

Zato smo, bez dileme, odlučili da podržimo najmanje 40% na izbornim listama za žene i to upravo tekstom ovog našeg amandmana, po modelu dve u svakih pet, koji je, koliko čujemo, sa radošću prošao. Ali, isto tako smo odlučili da kao stranka koja Srbiju vidi u društvu modernih zapadnih država iskoračimo i jedan korak dalje, jer izborni sistem je dobar onoliko koliko svoje zastupanje u parlamentu dobije svaka društvena grupa, pa tako i društvena grupa koja čini čak 10 do 15% našeg društva, a to su osobe sa invaliditetom.

Raspravljali smo danas i prekjuče o tome da li su relevantni oni kojih ima tek 3% ili nešto malo preko toga, kada smo govorili o tome da cenzus kao prag relevantnosti treba da bude smanjen sa 5% na 3% i da tako neke društvene grupe koje su možda i do pet puta manje brojčano u našem društvu od osoba sa invaliditetom treba da budu zastupljene u srpskom parlamentu.

Zato mislim da ne smemo eskivirati raspravu o tome da li je merodavno i relevantno obezbediti jednog predstavnika u prvih 10 na izbornoj listi za osobe sa invaliditetom. Ne jednog u svakih 10, nego ukupno jednog po izbornoj listi u prvih 10.

U pogledu učešća najmanje 40% žena u parlamentu, a nadam se i uvažavanjem našeg predloga, i jedne osobe sa invaliditetom po izbornoj listi i pitanja – da li će to poboljšati srpsku demokratiju, kvalitet rada srpskog parlamenta, njegovo dostojanstvo i podići politički pluralizam u njemu, to najmanje zavisi od kvota i od brojki koje su potreban, ali ne i dovoljan uslov.

Jer, hoćemo li imati politički pluralizam u Srbiji i bolju demokratiju zavisi, između ostalog, i od toga hoćemo li imati poslanice koje svoje političke stavove zastupaju sa punim ličnim integritetom, pa nekada i po cenu sopstvene političke štete, a ne isključivo po stranačkoj direktivi.

Nisam ni žensko, nisam ni invalid, Bogu hvala, ali ću glasati za ovo na svoju političku štetu zato što verujem u ispravnost te ideje. Pluralizma će u Srbiji biti tek onda kada bude istinske slobode medija, nepristrasnosti i zakonitosti u radu organa koji sprovode izbore, nezavisnosti pravosuđa i mehanizama koji će obezbediti direktniju odgovornost narodnih poslanika građanima koji su je izabrali.

Mnogo je otrovnih reči u srpskoj političkoj javnosti. To potiče naravno i odavde i zato žene a i osobe sa invaliditetom i svaka relevantna društvena grupa u Srbiji treba da dobiju garantovano svoje političko zastupanje kroz mandate u Narodnoj skupštini.

Ja se nadam da ćete bez obzira što je izostao politički dogovor, unapred pripremljen, kroz dijalog, ipak preispitati svoj stav i glasati za ovaj predlog danas kada bude stavljen na glasanje. Hvala.

Reč ima Tatjana Macura. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ja ću se nadovezati na govore koje su imali moje kolege LJupka Mihajlovska i Vladimir Đurić.

Kao što vam je svima poznato, SMS u parlamentu Narodne skupštine Republike Srbije neretko pozdravlja sve dobre i kvalitetne predloge, bez obzira sa čije strane su oni upućeni. Tako smo i danas odlučili da podržimo dobar predlog, predlog za koji mislimo da je, pre svega, dobronameran, naše koleginice a potpredsednice Skupštine, gospođe Gordane Čomić.

Tu smo odluku doneli gotovo odmah kada je 27. januara ovaj predlog upućen u skupštinsku proceduru, s tim što smo pokušali kao i mnoge druge kolege, da amandmanom ovaj predlog učinimo boljim. To i jeste praksa SMS da ne kritikujemo nužno ako nešto dolazi od naših političkih neistomišljenika samo zbog toga što dolazi od naših političkih neistomišljenika, a da ako možemo neki zakonski predlog učinimo boljim, da to učinimo tako što ćemo predložiti amandmane, koji će raditi i koji će govoriti u interesu naših građana, koje u stvari mi ovde predstavljamo u domu Narodne skupštine.

Zato smo i predložili da ovaj zakonski predlog učinimo boljim tako što će se umesto predloga koji je uputila gospođa Čomić, da se među prvih deset nađu četiri osobe ili četiri kandidata manje zastupljenog pola, to u stvari uradi tako što će u prvih pet, odnosno na svakih pet biti dve osobe manje zastupljenog pola.

Moram da kažem da i ako jesam članica Ženske parlamentarne mreže i razumem potrebu da se kvotom određuje broj žena, lično nisam zagovornica kvota sistema i ovo doživljavam samo kao prelazni period ka nekim društvima koja će ličiti na zapadne moderne države, kao što su, ovde smo već nekoliko puta čuli i kao što smo upoređeni sa parlamentima u Švedskoj, Finskoj itd.

Dakle, nadam se da ćemo u nekom trenutku sazreti kao društvo i razumeti da je sasvim normalno da se u parlamentu nađe 50% žena, onoliko koliko i ima nas u populaciji.

To je, nažalost, nemoguće i zato smo primorani da kvota sistemom ovo pitanje rešavamo. Nemoguće je, između ostalog, zato što su donosioci odluka ko će sedeti u parlamentu uglavnom muškarci na čelu političkih organizacija.

Ja ću vas podsetiti da možda kao šefove poslaničkih grupa, odnosno šefice poslaničkih grupa, mi danas imamo jako malo, da na liderskim pozicijama u političkim organizacijama danas imamo jako malo. Čini mi se da dana, neću pogrešiti, u sadašnjem sazivu parlamenta, ja sam jedina liderka političke organizacije i to one političke organizacije koja nema predsednika, već ima predsedništvo, tako da sam ja jedna trećina liderke.

Iz ovih razloga smatramo da je neophodno da dobijemo i zastupnike one grupacije koje je danas najšire prisutna u našem društvu. Koleginica LJupka je rekla da je to negde između 10% i 15% prema izveštaju koji je Svetska zdravstvena organizacija uputila. Prema poslednjem popisu, radi se o nešto više od 550.000 ljudi koji žive trenutno u Srbiji.

Pitanje je kako će ova statistika izgledati, uzimajući u obzir da nam stanovništvo stari i da će se neminovno broj osoba sa invaliditetom i povećati. Prosto je nerazumno da mi danas razgovaramo o tome u parlamentu, da imamo osobu sa invaliditetom koja jasno i nedvosmisleno zagovara i bori se za interese osoba sa invaliditetom, a da mi nismo kadri da čujemo i da razumemo da jeste potreba da se ova široka populacija na neki način nađe zastupljena.

Dakle, dok ne postanemo uređeno društvo u kojem će postati normalno da u svakom parlamentu, pa i u srpskom parlamentu sedi određeni broj osoba sa invaliditetom, da ne kažem da svaka lista sigurno ima najmanje jednu osobu sa invaliditetom koja će predstavljati tu listu. Mi, nažalost, ovo pitanje i dalje moramo da uređujemo kvota sistemom.

Nadam se da ćete ipak usvojiti naš amandman, iako je on načelno odbijen, da ćete u danu za glasanje pritisnuti taster, bez obzira da li ćete dobiti uputstvo putem zvona ili ne, a iskreno se nadam da će to postati samo prelazni period kada više kvota sistemom nećemo upoređivati sastav budućeg parlamenta. Hvala vam.

Hvala.

Na član 1. amandman su zajedno podneli Olena Papuga i Nada Lazić.

Da li neko želi reč?

Na član 2. amandman je podneo poslanik Milorad Mirčić.

Da li neko želi reč?

Na član 2. amandman je podneo poslanik Marijan Rističević.

Da li neko želi reč?

Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNI ZAKONA O LOKALNIM IZBORIMA

Primili ste amandmane poslanika.

Primili ste izveštaje nadležnih odbora.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, saglasno članu 163. stav 2. Poslovnika, odbacio je amandman narodnog poslanika Đorđa Vukadinovića, kojim se posle člana 1. dodaje novi član 2.

Odbačeni amandmani ne mogu biti predmet rasprave i o njima se ne glasa.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na naslov Predloga zakona amandman je podnela Nataša Jovanović.

Izvolite.

U naslovu smo reagovali zato što je zaista besmisleno da poslanička većina dođe sa predlogom ovakve izmene i dopune zakona, a da kaže – dopuna.

To što ste vi predložili izmenu jednog člana, ne možete da sprečite ostale narodne poslanike da podnose amandmane i da prejudicirate odluku Narodne skupštine, pa kažete – to je dopuna Zakona o lokalnim izborima, a to nisu dopune.

Dakle, da ste imali sluha za ono što smo mi predložili amandmanima, koje će obrazložiti u nastavku moje kolege, videli biste da su ključne stvari zanemarene sa vaše strane, a to je mogućnost koja iz Ustava proističe, tačnije iz člana 102. stava 2. za narodne poslanike, tako je i za odbornike, da mogu svoj mandat da stave na raspolaganje političkoj stranci sa liste sa koje su izabrani.

Međutim, vama trgovina poslaničkim i odborničkim mandatima odlično odgovara. To nije potrebno opoziciji. Potrebno je vlasti, u opštinama i gradovima u kojima ste na vlasti četiri godine i prethodnih godina gde ste pravili koalicije, principijelne ili ovakve ili onakve, itekako ste uticali na to da to postane unosan posao za ljude u gradovima i u opštinama u Srbiji.

Treba li da vas podsećam na to da je u Kragujevcu SNS, odnosno Radomir Nikolić, čitav odbornički klub stavio u karantin, i to ne u Kragujevcu, nego u obližnjem gradu, kako bi ucenjivao odbornike druge koalicije da pređu u njegove redove kako bi on napravio skupštinsku većinu?

Kako ste uradili, tako je i grad propao. Dugovi sve veći. Dali ste, kao da ste u bunar bacili, 40 miliona evra nesposobnom čoveku, porodici koja je prala pare, mislim na porodicu Nikolić, koja je iskoristila to trgovanje odborničkim mandatima da se dodatno obogati, a to su radili i mnogi čelnici u gradovima i u opštinama koje ste do poslednjeg trenutka ili držite ih na vlasti.

DŽaba vama da ćete da se toga oslobodite, da ćete da promenite kroz ovu Vučićevu trijažu 50%, 60% njih na lokalnom nivou vlasti, kada tragovi ostaju. A, kakvi će tragovi biti, vreme će da pokaže.

Hvala.
Na član 2. amandman su zajedno podneli Saša Radulović, Branka Stamenković i Vojin Biljić.
Da li su tu? Ne.
Na član 2. amandman je podneo Sreto Perić.
Izvolite.

Član 2. se odnosi na član 40. važećeg Zakona o lokalnim izborima i uglavnom se tu određuje nadležnost, odnosno postupak koji izborna komisija treba da utvrdi nakon sprovedenih izbora. Pa je tu rečeno u stavu 3. – izborna komisija utvrđuje broj mandata koji pripadaju svakoj izbornoj listi, u raspodeli mandata učestvuju izborne liste koje su dobile najmanje, ranije je bilo 5%, sad je 3%, od ukupnog broja glasova birača.

Mi smo tu predložili da se posle tačke stavi zapeta i da se kaže – a da na predlog podnosioca izborne liste se vrši dalje raspodela odborničkih mandata.

To ima svoj potpuni smisao, zato što ovakav način izbora odbornika, a i poslanika, nije najbolji. I vi sad epohalno govorite o ovom drugom predlogu, o četvrtom predlogu dnevnog reda i o amandmanima koji su podneti na te predloge zakona, a niste imali u vidu da je praksa pokazala negativan odnos prema ovakvom načinu raspodele mandata.

Stranci treba dozvoliti da ona na osnovu sprovedenih izbora, dobijenih rezultata, utvrdi ko će nju predstavljati u narednom periodu.

Danas smo mogli da čujemo tu i hvalospeve i pohvalu da smo došli do dijaloga, da je skupštinska većina bila spremna da uđe i u dijalog, da prihvati predloge. Ja sad ovde ne govorim ništa o predlagaču, nego samo govorim o jednoj novoj praksi da je skupštinska većina bila spremna da uđe u dijalog, da otvori dijalog i da prihvati predlog predlagača ko je iz opozicije. Ali, u znak zahvalnosti predlagač je bio spreman opet da prihvati amandman podnosioca koji čini skupštinsku većinu.

To bi bilo normalno, to tako treba da bude uvek ili češće, kad god postoji bolji predlog nego što je važeći u bilo kojem zakonu.

Međutim, praksa nije bila do sada takva i otprilike može se i konstatovati da je sa usvajanjem ovog predloga zakona, on nije u direktnoj vezi sam zakon, ali sahranjuje se DS. Ja vam čestitam na tome. Obično se tako desi kad neko nešto napravi, da mu taj dođe glave kojeg je on napravio ili porodio. Ne treba zaboraviti da je DS imala veoma značajnu ulogu prilikom pravljenja SNS od ukradenih mandata od SRS, a danas imamo jedan takav odnos i to je dobro.

Mislim da bi Milka Planinc se sada okretala u grobu kada bi videla o čemu mi raspravljamo. Ona je davno bila predsednik Vlade.

Predlagač ovog trećeg zakona, odnosno drugog i četvrtog na dnevnom redu nije rekao da bi moglo i trebalo reći da i u izvršnim organima vlasti, u drugim javnim ustanovama i preduzećima žene treba da zauzimaju značajne uloge i na tim politički rukovodećim mestima i slično. Hvala vam.

Na član 2. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici dr Balint Pastor, Elvira Kovač, Arpad Fremond i Zoltan Pek.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman, sa ispravkom, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Izvolite.