Nije ovo baš sve zona komfora kako se pokuša predstaviti, a zaista nam smeta da neko uporno ima nešto protiv amandman SRS, razumem da ih ne prihvatate, ne prihvatate naše ideje, vi prihvatate ideje u mešača u rad Narodne skupštine, to su oni razni iz EU, to su vaše kombinacije, to sam već napominjala unutar političkom životu u našoj državi, ali tvrditi da su naši amandmani bez ikakvog smisla je zaista bez ikakvog smisla.
kada govorimo o ovome što vi već dva dana pokušavate da predstavite kao nekakav istorijski trenutak, kao nešto o čemu će neko iz ovog saziva ostati upisan, neke Klare Cetkin, neke, nemam pojma našta sva ovo liči. jednostavno nije to baš to tako. Ovo je najprostije rečeno predlog za izmenu dva zakona za povećanje broja žena i za smanjenje procenta za ostvarivanje cenzusa za ulazak u Narodnu skupštinu i lokalne samouprave i ništa epohalno i ništa istorijski.
Nije bilo epohalno ni kada je odlučeno u nekom ranijem sazivu da bude 33% žena, odnosno u svaka tri kandidata da bude jedna žena, nekako ovde kažu dva u pet, pa liči onu kafu tri u jedan, dva u jedan, zaista, to je uvredljivo. Pričati o narodnim poslanicima, o odbornicima u Narodnoj skupštini, i govoriti o nečemu dva u pet. Hajde malo da podignemo nivo komunikacije, bar kad govorimo o ovome što je nesporno važno.
Dakle, šta se ovde sve dešavalo ova dva dana? Prvo, u sred rasprave, u načelnoj raspravi, dobili smo informaciju u pisanom obliku da je Vlada Republike Srbije protiv predloga narodnog poslanika Gordane Čomić da se na budućim listama i za lokalne i za parlamentarne izbor nađe 40% žena.
Ovde su narodni poslanici rekli da ih ne interesuje mišljenje Vlade, da će narodni poslanici skupštinske većine glasati za te zakone i to je u redu. Naravno, da Narodna skupština ne treba da bude instrument u rukama Vlade Republike Srbije, ali ipak je sve to bilo pomalo neiskreno i svi ste bili nespremni na to što vam se desilo, a onda jedna koleginica kaže, otprilike, možda čak mogu i da citiram – nas ne zanima šta kaže Vlada Republike Srbije, Vučić je rekao da se glasa i mi ćemo glasati.
Ja, moram po ne znam koji put da vam kažem, da vam je to jako loša reklama na taj način govorite o predsedniku države. Ali, to je vaša stvar. I onda vam se, kada se to desilo toga dana, kada smo raspravljali u načelnoj raspravi, onda se juče pojavi predsednik koordinacionog centra u Vladi Republike Srbije, Zorana Mihajlović i ona kaže da se to koordinaciono telo, kako god zove, se zove da su oni saglasni sa onim sa čim Vlada nije saglasna, a Narodna skupština jeste. Dakle, nije to baš onako cvetna bašta kako vi pokušavate da predstavite.
Ali, mnogo važnije od toga je ono što će biti usvojeno danas, ali još važnije je ono što neće, a što su predlagali srpski radikali. Dobro je što će biti usvojeno ono što mi predlažemo već 15, odnosno 16 godina. Pre 16 godina smo predlagali da cenzus bude za ulazak u Narodnu skupštinu i lokalne samouprave 3%, vi ste posle 16 godina to prihvatili, mi nemamo razloga da takođe to ne prihvatimo, jer to jeste naša ideja. Nemamo, rekli smo, ništa protiv ni broja žena na listi za narodne poslanike, ali smo izrazili bojazan da će sve političke stranke i mi nikada ne govorimo samo zbog nas, imati problema sa pravljenjem lista na lokalnom nivou za lokalne samouprave i zato to ne možemo da prihvatimo.
Mi smo želeli da iskoristimo ove izmene zakona, kada ste već ušli u taj postupak izmena, vi ste ovde govorili kako ste menjali tri zakona, doneli jedan nov zakon da bi bili bolji uslovi za naredne parlamentarne i lokalne, pokrajinske izbore. Naravno, bi to niste radili iz tog razloga i ti zakoni neće promeniti ništa, to je sigurno, jer suštinski nije ništa promenjeno u tim zakonima, jer suština je ono što u zakonu nema.
Suština je da već mesec i po dana aktivisti najveće političke partije u Srbiji idu od vrata do vrata i nose poklon pakete, nose hranu, nose higijenske pakete i to je taj problem koji nijedan zakon neće rešiti dok vi ne budete spremni da zaista samo političke programe ponudimo građanima, ponudimo biračima, pa neka na osnovu političkih programa, na osnovu ideja, na osnovu onoga što smo tražili u Narodnoj skupštini, neka birači odlučuju.
Nije tačno ovo što vi pokušavate da biste ubedili narod kako ste vi, eto tako dobre neke duše, pa vi zbog nekog drugog smanjujete cenzus, a pravite veliku štetu vašoj stranci. To nije tačno. To liči na ono – smanjili smo penzije, ali mom tati najviše. To nije tako.
Dakle, jeste, imaće to nekog uticaja, ali Dontov sistem najvećeg količnika ne znači brutalno sve ono što ne pređe cenzus da ide u kvotu najveće političke stranke. Dakle, to nije tačno i nemojte da obmanjujete javnost.
Mi mislimo da je trebalo da se mnogo ozbiljnije priđe izmenama ovih zakona, zato što pored ovoga o čemu smo govorili, što ste vi predložili, što je gospođa Čomić predložila, ako ste hteli zaista da se vrati duh parlamentarne demokratije u Narodnu skupštinu i ako ste hteli zaista da naši birači i oni koji ne žele da izlaze iz razno raznih razloga da glasaju.
Mnogi ne izlaze da glasaju zato što im se ne dopada ono što gledaju u Narodnoj skupštini, ono što Narodna skupština, na šta liči nekada Narodna skupština i pri tome svakako ne mislim na žustre rasprave, već upravo mislim na preletanje narodnih poslanika iz jedne političke partije u drugu, pa mi, i vi ste više puta o tome govorili, znate, degutantno je, a tek koliko je nemoralno i koliko je to politički nisko i to je na kraju krajeva korupcija čista, da mi imamo, recimo, narodnog poslanika, zapravo, da imamo ženu, to se više ne može ni zvati narodnim poslanikom, jer je odavno izneverila volju naroda, recimo Mariniku Tepić koja je samo u ovom sazivu promenila tri stranke, plus neki samostalni nastup, znači četiri ukupno.
Imamo ženu koja se zove Sanda Rašković Ivić koja je sopstvenoj stranci čiji je predsednik bila, oduzela, ukrala mandat, pa ga osamostalila, pa ga dala da li Živkoviću, pa na kraju ovom Jeremiću, Đilasu, više ne zna, ni ona sama nije sigurna kad se zakaže neki skup, pa kad krene ne zna da li je to skup stranke na koji ona treba da dođe.
Za sve je to, između ostalog, kriv i ovaj zakon i krivi ste vi drage kolege iz skupštinske većine, zašto jednom ozbiljno ne prihvatite i ne shvatite naše amandmane. Mogli smo da razgovaramo i da ovo bude deo nekog drugog člana i da se možda tehnički nešto uredi itd, ali morali smo vratiti u zakon mogućnost, odnosno slobodu narodnog poslanika da mandat stavi na raspolaganje političkoj stranci sa čije liste je izabran za narodnog poslanika.
Ja ne verujem da danas u ovoj sali postoji neko ko misli drugačije. Ta neka propaganda slobode narodnog poslanika da raspolaže mandatom, nažalost, u državi Srbiji u situaciji kad su poslanici eto takvi kakvi su, kad smo valjda ljudi takvi kakvi smo, to jednostavno ne može da se primeni i mora najhitnije, odnosno moralo je već za ove izbore da se menja.
Takođe, rasprava je više puta vođena, a i u javnosti se često govori o tome kako nije dobro da svaka opština, da manje opštine nemaju predstavnike u Narodnoj skupštini i slično. Naravno, to se može gledati sa dva aspekta. Prvi, govorila sam jutros o tome, narodni poslanik predstavlja, je narodni poslanik u ime svih građana Republike Srbije. Niko od nas ne zna ko je tačno za koga glasao, osim ono što vama donose slikane listiće oni što su zaposleni na određeno vreme, i to je problem izborne kampanje i dana izbora, ali i to nije regulisano ni jednom od ovih zakona koje ste pod pritiskom ovih evropskih mešetara morali ovde da uradite. Ali, realno bi bilo, politički zdravo bi bilo, bilo bi na zadovoljstvo članova svih političkih stranaka, aktivista pre svega, da političke stranke budu te, zapravo izborne liste da budu te koje će određivati redosled narodnih poslanika.
Vi ste prihvatili ovo što je promenjeno pre vas, naglašavamo to, promenjeno je pre vas ali ne znači da niste mogli vi da menjate, kao što ste, evo, menjali ovo.
Dakle, ako jedna izborna lista učestvuje na izborima, valjda ta izborna lista, ljudi koji su zaduženi za posao, za izbornu kampanju prate kako ko radi u toku izborne kampanje. Ta izborna lista treba da ima ovlašćenje da nakon završenih izbora kaže - e, ovaj jeste na 249. mestu, naš kandidat, ali on je bio najagilniji, on je najbolje predstavljao naš politički program, on je osvojio na njegovoj teritoriji je osvojeno najviše, najveći procenat glasova itd. On zaslužuje da bude narodni poslanik, da predstavlja taj program koji je najbolje predstavio u izbornoj kampanji.
Mi to ne možemo zato što moramo da se vezujemo za redosled koji mora unapred da se preda RIK-u. To, ljudi, verujte, nije dobro. Niti je dobro za, to na neki način koči politički rad u izbornoj kampanji. Niti ima motiva preterano ona grupa ljudi koji su na nekom, po njihovoj proceni, prolaznom mestu, da bude aktivan u izbornoj kampanji, niti tek ima motiva za to ona grupa kandidata koji su negde na kraju liste i koji ne očekuju da mogu biti narodni poslanici.
To mora da se promeni da bi se u punom, kako vi volite da kažete, kapacitetu vratio pravi način izborne kampanje bez varanja birača, bez lažnih obećanja, bez poklona, bez pretnji, ucena itd, jednostavno, da predstavljamo političke programe, pa ko voli nek izvoli.
Takođe, problem, i malopre sam govorila o tome, imam dovoljno vremena kolega još ovo da završim, kada se završe izbori mi formiramo ovde poslaničke grupe u Narodnoj skupštini, tako i na lokalu, ali šta se dešava? Dešava se da poslanik omrkne u jednoj poslaničkoj grupi, osvane u drugoj, ode odnese mandat, promeni poslaničku grupu, sad poslanička grupa postoji, sutra ne postoji. Onda se, zato što je neko otišao iz poslaničke grupe, pa ih nema više pet, onda imamo 10, 12, valjda sada 16 samostalnih poslanika.
Samostalni poslanici po ovom našem Poslovniku zapravo ne mogu da obavljaju funkciju narodnog poslanika, a ako su na ovaj način došli do samostalnosti tako što su krali mandat, zapravo im to i ne treba dozvoliti. Ali, ne treba im dozvoliti tako, ne da kažemo – vi ne možete da govorite, nego - vi ste član nove poslaničke grupe, koju je formirala izborna lista, a ko je na izbornoj listi, koliko ima subjekata političkih na izbornoj listi? Koliko god ko hoće, na svoje izborne liste, neka stavi, ali kada se izbori završe formira se jedna politička grupa. Ne možemo onda jedna poslanička grupa, tako ćemo izbeći farsu da ljudi koji su faktički iz iste poslaničke grupe, izazivaju jedni druge na replike, na, ne znam, pitaju članove Vlade, a da ne bi došli do reči poslanici poslaničkih grupa koje su realni i koji odgovaraju izbornoj volji građana.
Ali, vi očigledno, završavam ovom rečenicom, kolega hvala vam, vi očigledno niste imali nameru da ništa ozbiljno uradite u ovim zakonima, već samo da ispunite nalog koji ste dobili.
Hvala i hvala još jedanput na vremenu.