Hvala, gospodine Fehratoviću.
Reč ima prof. dr Miladin Ševarlić.
Nije prisutan.
Reč ima Bojan Torbica. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Kada god na dnevnom redu imamo izbor sudija ili tužilaca, ne mogu a da se ne prisetim čistke u pravosuđu koju su 2009. godine sproveli DS i njeni tadašnji satrapi. Ne mogu da se ne prisetim da je odlukom ljudi koji danas kao lideri jednog dela opozicije obećavaju sve samo zarad povratka na vlast, srpsko pravosuđe ostalo bez više od 1.000 ljudi u čije znanje i iskustvo je ulagano decenijama.

Više od 1.000 čestitih sudija i tužilaca su javno osramoćeni i žigosani kao nestručni, nesposobni, korumpirani i nedostojni vršenja sudske ili tužilačke funkcije samo iz jednog razloga, jer nisu pristali da budu slepi poslušnici tadašnje vlasti. Niko od onih koji danas u Savezu sa Srbiju obećavaju sve zarad mrvice vlasti nije se tada pobunio i niko nije spomenuo ni vladavinu prava, ni nezavisno sudstvo, ni dostojanstvo tih ljudi, pošto im je bio bitan samo lični interes. Niko od njih se nije pobunio videvši da blate i ponižavaju čestite ljude. Nikome, ali bukvalno nikome od sadašnjih lidera Saveza za Srbiju nije palo napamet da kaže bar jednu reč i da pokuša da zaustavi to ludilo i besramni linč i progon.

Ne da je samo tada izvršena sramna i nezakonita čistka u pravosuđu, već je napravljena mreža sudova koja je bila potpuno nefunkcionalna i koja nije imala nikakve veze sa realnošću. Rezultat svega toga jeste da su celokupno pravosuđe unazadili bar 50 godina, a da su državi Srbiji i njenim građanima pričinili štetu od preko 30 miliona evra. Toliko je ovu državu koštalo i toliko će koštati njihova bahatost i oholost.

Ne znam da li je potrebno da preračunam koliko se vrtića i škola moglo izgraditi za taj novac, koliko je dečijih dodataka, koliko stipendija za đake, studente i mlade naučnike moglo biti isplaćeno, koliko je dece moglo da se leči i izleči za taj novac.

Znajući da je srpskom pravosuđu potreban oporavak, zbog svega ovoga što sam naveo, zajedno sa svojim kolegama iz poslaničkog kluba svesrdno ću podržati izbor novih sudija koji se prvi put biraju na ovu funkciju, kao i izbor zamenika javnog tužioca. Mi imamo poverenje u predloge koji su stigli, verujući da je to ono najkvalitetnije što je u ovom trenutku moglo biti predloženo. Zahvaljujem.

Hvala gospodine Torbica.
Reč ima gospodin Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Imajući u vidu da u prethodnom trošenju vremena, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, nisam istakao ono što mi se čini kao neka vrsta kolegijalne dužnosti. Naravno, podrška nije sporna i podrška predlozima koje ste vi izneli pred nas, kao narodne poslanike, je više nego osnovana.

Moram samo da istaknem nešto što građani Republike Srbije treba da znaju kada je u pitanju privredno pravosuđe. Neće mi zameriti one koje neću pomenuti i ne želim nikog da diskriminišem, niti bilo koga da favorizujem, ali kada je u pitanju izbor za privredni sud, odnosno Privredni sud u Beogradu, moram da istaknem da je jedan kontinuitet dobre prakse, jako dobre prakse, činjenica da se iz Privrednog apelacionog suda u Beogradu afirmišu kandidati koji su stručni saradnici za ovaj sud i koji su do sada više puta opravdali poverenje izbora.

Moram ih još jednom pročitati, jer sam napravio jedan lapsus. Kolega Jovičić me je ispravio, ali ću taj lapsus sad i javno ispraviti. Marko Radović nije stručni saradnik, nego sudijski pomoćnik u Vrhovnom kasacionom sudu. Olga Đurađević je sudijski pomoćnik u Privrednom apelacionom sudu. Dragana Ivanović je sudijski pomoćnik u Privrednom apelacionom sudu. Tamara Marković je sudijski pomoćnik u Privrednom apelacionom sudu. Mirjana Milanović je, takođe, sudijski pomoćnik u Privrednom apelacionom sudu, kao i Maja Stokuća i Ljiljana Čolić.

Radi se o izuzetno dobrim predlozima. Drage kolege, i moj uvaženi prijatelj, kao član Visokog saveta sudstva i predsednik Odbora za pravosuđe, Petar Petrović, svi zajedno ste odlučili na najbolji mogući način i u tom smislu imate punu podršku.

Naravno, ja moram svoje Užice uvek da istaknem zato što je to grad koji je uvek imao rasadnik sjajnih nosilaca pravosudnih funkcija. U ovom slučaju za Privredni sud u Užicu to je Marija Kojadinović, a pomenuo sam već predlog kandidata ispred Državnog veća tužilaštva.

Ovo je odličan način kako izbegavamo bilo kakve dileme, bilo kakve nedoumice oko pravih kandidata i da nam se više nikada ne desi ono što nam se nedavno desilo na Odboru za pravosuđe kada smo na sreću dobili ukazivanje na probleme koji se vezuju za pojedine predsednike, odnosno kandidate za predsednike sudova. Lično mislim da Visoki savet sudstva ne može po zakonu opozivati svoju odluku o predloženim kandidatima, niti je to moguće, niti opet Odbor za pravosuđe ima nadležnost da može da nameće stav, odnosno daje nalog Visokom savetu sudstva.

Moj predlog je bio da se kroz eventualna osporavanja predloženih kandidata dođe do konačnog rešenja, jer, uvaženi kolega Jovičiću, uveren sam da delite moje mišljenje da ne treba da trpe oni kandidati za koje apsolutno nemamo ni jedan jedini problem, koji u potpunosti ispunjavaju sve uslove u pogledu dostojnosti, u pogledu stručnosti i u pogledu kvaliteta i u svakom drugom pogledu. Zašto bi oni trpeli zbog onih koji su se stvarno ogrešili o pravosudnu funkciju, ogrešili se o etiku, ogrešili se o moral, ogrešili se o bilo šta što ni u kom slučaju njih ne kredibiliše da budu nosioci pravosudnih funkcija?

Uveren sam da će Visoki savet sudstva svoju odluku održati na snazi, odnosno nemoguće je drugačije po zakonu rešiti, jer novi konkurs ili bilo šta nas odugovlači i usmerava u jednom pogrešnom pravcu, a to znači da ćemo status vršilaca funkcija zadržati neodređeno vreme, a to je na štetu i pravosuđa, a samim tim i građana Republike Srbije. Zbog toga bih voleo da najverovatnije novi saziv Skupštine Republike Srbije što pre odluči, kako bi se izbegla jedna, po meni, anomalija, a to je da Srbija bude, kada je pravosuđe u pitanju, u statusu vršilaca funkcija dugi vremenski period. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, replika. Izvolite.

Hvala, gospodine potpredsedniče.

Gospodin Neđo Jovanović je čovek sa bogatim iskustvom i praksom, dobar poznavalac procesnog prava i dobar poznavalac pravne tehnike i zakonodavstva. Njegova ukazivanja su opravdana, pogotovo kada je govorio o onom Pravilniku o načinu vrednovanja i bodovanja i ocenjivanja i predloga kandidata.

Gospodin Jovanović je govorio o rokovima izrade odluka. Moram da podsetim, gospodine potpredsedniče i gospodo iz Visokog saveta sudstva i tužilaštva, da do prošle godine, dok nisam postavio poslaničko pitanje, a dobio sam odgovor, odnosilo se pre svega na odbačaj krivičnih prijava, bilo je ustaljena praksa da vi možete podneti krivičnu prijavu zbog prevare za 100 hiljada evra, da vas je prevarant prevario a da je tužilac odbacio krivičnu prijavu, ali vam nije dostavio rešenje sa obrazloženjem. Ja sam u smislu Zakonika o krivičnom postupku tražio odgovor na poslaničko pitanje i dobio sam ga. Moram reći da je Republičko tužilaštvo reagovalo, pa je zamenik Republičkog javnog tužioca, gospodin Goran Ilić, izdao obavezujuće uputstvo i naložio svim tužilaštvima u slučajevima odbačaja krivične prijave da se mora izraditi rešenje sa obrazloženjem i dostaviti strankama.

Ima još jedan problem disciplinske odgovornosti tužilaca i sudija. Podnose se disciplinske prijave, međutim, te prijave se odbacuju kao neosnovane, ali nema rešenja, već se kaže da se odbacuje kao neosnovana. U tom smislu podnosilac disciplinske prijave je stranka u postupku, u smislu procesnog prava.

Zbog toga smatram da Visoki savet sudstva mora izvršiti kontrolu i uvid u vođenje postupaka. Imali ste slučaj da se 34 godine vodila parnica. Neke parnice se vode 20 godina. Ko je kriv? Krivi su predsednici sudova, jer nisu vršili nadzor nad nosiocima predmeta i nisu kontrolisali rokove, u kojim rokovima bi trebalo da se završi i okonča postupak. Međutim, to se izbegavalo.

Ima još jedna stvar, gospodine potpredsedniče, izvinjavam se, ali tu su predstavnici, pa neka znaju. Primaju se nove sudije i tužioci. I znate šta se događa? Predmeti koji su stari 5, 10 ili 20 godina dodeljuju se u rad ovim početnicima, jadnicima koji tek počinju da rade i njima se te koske uvaljuju, da im treba dve-tri godine da prouče te predmete i da po njima postupaju. Hvala.

Hvala, gospodine Jojiću.
Sada reč ima poslanik Živan Đurišić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani članovi Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, poštovani narodni poslanici, na današnjoj sednici imamo na razmatranju četiri predloga odluka Visokog saveta sudstva o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i dva predloga odluka Državnog veća tužilaca za izbor zamenika javnih tužioca.

Shodno odredbama Zakona o sudijama, kao i Zakona o Visokom savetu sudstva i odlukom o broju sudija u sudovima, Visoki savet sudstva je oglasio izbor sudija za navedene osnovne sudove.

U postupku predlaganja kandidata za sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, uzeti su u obzir ocene rada kandidata, kao i vrednovanje sposobnosti za obavljanje sudijskih funkcija.

Komisija Visokog saveta sudstva je izvršila proveru podnetih prijava kandidata za navedene sudove i utvrdila njihovu blagovremenost, dozvoljenost i potpunost. Sproveden je ispit za kandidate za sudije koji se prvi put biraju, a koji su podneli prijave za izbor.

Komisija Visokog saveta sudstva je obavila razgovor sa kandidatima za sudije koji se prvi put biraju i utvrdila listu kandidata, koja je objavljena na internet stranici Visokog saveta sudstva i kompletan materijal sa ispita Komisija je dostavila Visokom savetu sudstva.

U skladu sa Zakonom o sudijama i Pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, Visoki savet sudstva je pribavio mišljenje o kandidatima od sednica svih sudija suda za koji se predlaže izbor sudija i podatke i mišljenja o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata od organizacije u kojoj je kandidat radio. Znači, nakon ovako sprovedene zakonom utvrđene procedure i na osnovu unapred utvrđenih kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata, Visoki savet sudstva je na posebnoj sednici utvrdio predlog odluke za izbor sudija i predložio Narodnoj skupštini Republike Srbije izbor sudija koji su u odluci poimenično navedeni, uz odgovarajuće obrazloženje za svakog kandidata ponaosob.

Iz ovih razloga podržaću predlog svih ovih odluka Visokog saveta sudstva, kao i odluka Državnog veća tužilaca.

Ovakav rad Visokog saveta sudstva je rezultat zakona koji su doneti od kada je SNS preuzela odgovornost za vršenje vlasti, a u okviru Strategije reforme pravosuđa i Akcionog plana za sprovođenje ove reforme.

Izmenama i dopunama pravosudnih zakona unapređena je transparentnost rada Visokog saveta sudstva i obaveza obrazloženja odluka koje Visoki savet sudstva donosi, kao i kriterijumi za utvrđivanje stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata za sudijske funkcije.

Na ovakav način je obezbeđena veća samostalnost i nezavisnost sudijske vlasti od druge dve grane vlasti, izvršne i zakonodavne.

Srpska napredna stranka je prilikom preuzimanja odgovornosti za vršenje vlasti još 2012. godine ukazala na neophodnost nastavka reforme pravosuđa i ispravljanje grešaka koje su učinjene u tzv. reformi pravosuđa, stvaranjem pravnog okvira koji neće dozvoliti da se ponovi ono što je bivši režim, odnosno Demokratska stranka učinila u tzv. reformi pravosuđa 2009, 2010. i 2011. godine.

O tzv. reformi pravosuđa koju je sprovodila Demokratska stranka mnogo toga je rečeno u ovoj Skupštini. Samo da podsetim. Nezavisnost sudske vlasti nije dosledno sprovedena Zakonom o Visokom savetu sudstva i Zakonom o sudijama, u kojima je predviđen opšti izbor i reizbor sudija, što je u direktnoj suprotnosti sa ustavnim načelom stalnosti sudijske funkcije.

Izvršna vlast je suprotno mišljenju stručne javnosti i bez učešća pravosuđa donela odluku o opštem reizboru i izboru sudija od strane prvog saziva Visokog saveta sudstva, koga nije biralo pravosuđe već Skupština. Bilo je dosta reči o nizu nepravilnosti i nezakonitosti koje su pratile rad ovog prvog saziva Visokog saveta sudstva.

Izvršna i zakonodavna vlast je dala posebne privilegije članovima tog prvog saziva Visokog saveta sudstva, jer su bili izuzeti iz opšteg reizbora i obezbeđeno im je obavezno napredovanje po isteku mandata. Ovo je dovelo do protivusluge prema izvršnoj vlasti, jer je izvršen izbor sudija bez ikakvih merila i procedure, prema meri izvršne vlasti, odnosno Demokratske stranke, što uopšte nije sporno i postoji niz dokaza za to, a mnogi su iznošeni i u ovoj Skupštini.

Analizom rada te nove mreže sudova i tužilaštava i efekata sveukupne tzv. reforme pravosuđa jasno se može utvrditi da je građanima pravda postala nedostupna, da su sudski troškovi postali veći, da je celokupan sudski sistem postao skuplji i sporiji.

Da bi urušavanje sudskog sistema nekako pravdali, pored štete nastale znatnim poskupljenjem sudskog postupka i velike materijalne štete koja je nastupila, koju su pretrpele neizabrane sudije, naneta je i nematerijalna šteta jer je danom objavljivanja odluke Visokog saveta sudstva 25.12.2009. godine o neizboru i prestanku sudijske funkcije počela medijska hajka ne sve neizabrane sudije preko pisanih i drugih medija i to od tadašnjeg Ministarstva pravde, Visokog saveta sudstva, kao i funkcionera DS. U tome su se posebno isticali tadašnja ministarka pravde Snežana Malović, državni sekretar Slobodan Homen, predsednik Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarović i predsednik Odbora za pravosuđe Narodne skupštine Republike Srbije Boško Ristić.

Nikako ne treba zaboraviti ključnu ulogu koju je u svemu tome imao visoki funkcioner DS Dušan Petrović. Ovako postupanje Visokog saveta sudstva i to pre svega njegovih članova po funkciji i izvršne i zakonodavne vlasti i navođenje navodnih razloga za neizbor sudija doveli su do povrede časti i ugleda neizabranih sudija zbog čega je podneto više stotina tužbi za naknadu, pored materijalne i nematerijalne štete. Republika Srbija, građani Republike Srbije su platili štetu koja se meri desetinama miliona evra, a da niko od navedenih za to nije odgovarao.

Epilog ovakve reforme pravosuđa je samo u naknadama plata razrešenih sudija i tužioca koštao državu 44 miliona evra. Posledice reforme pravosuđa 2009, 2010. i 2011. godine su katastrofalne i osećaju se i danas. Eto, tako je DS sprovodila reformu pravosuđa, a naravno i sve druge reforme. Samo da podsetim kako su privredu i ekonomiju doveli do ruba propasti.

Iskoristiću ovu priliku da članovima Viskog saveta sudstva, pored pohvala za sprovođenje procedure i primene odgovarajućih kriterijuma i merila, prilikom donošenja ovih predloga odluka sudija koji se prvi put biraju uputim i dobronamerne primedbe koje se odnose na postupanje Visokog saveta sudstva prilikom donošenja odluke o broju sudija za pojedine sudove.

O čemu se radi? Sudovi sa sličnim brojem predmeta u radu i sa sličnim brojem stanovnika na području koje pokrivaju, po ovoj odluci nemaju i sličan broj sudija, već postoje drastične razlike. Ovde ću ja izneti primer Osnovnog suda u Velikoj Plani koji je nadležan za područje opštine Velike Plana i opštine Smederevska Palanka.

Ovaj sud prema odluci Visokog saveta sudstva od 2016. godine ima 14 sudija. S obzirom da teritorija ove opštine ima 90.656 stanovnika, što iznosi 6.973 stanovnika po sudiji ili s obzirom na broj predmeta u radu koji se kreće od 7.500 do 7.750 u prethodnim godinama, što po sudiji prosečno iznosi 564 predmeta. Mogu da vam navedem veći broj sudija u Srbiji koji imaju manji broj prosečno predmeta po sudiji, drastično manji, čak i duplo i trostruko manji broj, veći broj sudova koji istovremeno imaju i isti ili znatno manji broj stanovnika na toj teritoriji koji sud pokriva, a da pri tom imaju znatno veći broj sudija, čak i duplo veći i više od duplo. Ne znam koji su to kriterijumi uzeti u obzir, osim ovih za koje smatram da su najvažniji.

Znači, te sudove neću navoditi, ako treba imam zvanične podatke o tim sudovima.

Naravno, da se razumemo, ja ne tvrdim da neki sudovi imaju veći broj sudija od potrebnog broja, ali očigledno je da Opštinski sud u Velikoj Plani po ovoj odluci ima manji broj sudija. Ovakva situacija u Osnovnom sudu u Velikoj Plani traje od 2014. godine, što neminovno dovodi do neefikasnosti i manjeg kvaliteta rada. Građani sa teritorije opština Velika Plana i Smederevska Palanka su u neravnopravnom položaju u odnosu na građane sa teritorija drugih navedenih osnovnih sudova.

S obzirom da u ovoj godini četvoro sudija Osnovnog suda u Velikoj Plani prestaje sudijska funkcija, u interesu građana opština Velika Plana i Smederevska Palanka da u što kraćem roku Visoki savet sudstva donese odluku o povećanju broja sudija, posebno uzimajući u obzir činjenicu da postupak izbora novih sudija traje po više meseci, a često i po čitavu godinu, te da će biti veoma otežan rad ovog suda ukoliko se oglasi budu raspisivali tek kada svakom od sudija pojedinačno bude prestala sudijska funkcija. Najlakši i najefikasniji način za prevazilaženje ove situacije je povećanje broja sudija u ovom sudu.

Molim vas da proverite ove podatke i preispitate odluku Visokog saveta sudstva u delu koji se odnosi na broj sudija u Osnovnom sudu u Velikoj Plani. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima dr Muamer Zukorlić.
Izvolite, dr Zukorliću.

Poštovani prisutni, mi narodni poslanici Stranke i pomirenja podržavamo podmlađivanje strukture tužioca i sudija na celom području zemlje, a posebno smo zainteresovani i pratimo sve ono što se dešava na području Sandžaka. Ne samo ovo što imamo sada pred sobom, već poslednjih meseci imamo određene pomake na tom polju, međutim i dalje je to nedovoljno u odnosu na sve izazove sa kojima se suočavaju organi pravosuđa i tužilaštva na ovom prostoru.

Više puta smo ukazivali na razne probleme koji proizilaze iz same činjenice da je prostor geografski specifičan, s obzirom na brojne granice i administrativne prilaze okolo gradova na prostoru Sandžaka, međutim mi nećemo odustati da pozivamo i prozivamo da se određeni problemi prestanu negirati, odnosno ignorisati.

Dakle, Tutin i Sjenica su već postali nešto što, sami sebi smo prosto dosadili pominjući ove prostore, ali nećemo odustati iz razloga što zaista ponašanje određenih pripadnika tužilaštva i pravosuđa, a i policije u koketiranju sa određenim lokalnim vlastodršcima koji tonu u kriminalu već dugo i dugo godina je nešto što ne bi smelo ni na koji način biti normalizirano sa pozicije centralnih organa i pravosudnih i tužilačkih, ali isto tako i svih ostalih državnih organa.

Istina, evo mi imamo vlast na području Tutina, koja vlada pune dve decenije i zapravo skoro da smo čekali da se ta vlast počne sama od sebe raspadati, tako da verujem da već iza ovih izbora ćemo imati nadam se, drugačiju strukturu vlasti, koja će konačno staviti tačku na svojevrsni mrak. Politički, pravosudni i celokupni mrak nepravde koji se dešava na području Tutina, jer imamo grad u kome ljudi nemaju pijaću vodu, a navodno uvek glasaju za jednu vladajuću strukturu.

Glasaju kako glasaju, a zapravo iz razloga što se u fiokama raznih činovnika tužilaštva i pravosuđa i policije godinama ti ljudi štite od krivične odgovornosti. Dakle, to je nešto na šta moramo ukazati, tako da nije dobro da u sličnim prilikama čekamo da se jedna vlast raspada, kao što se ovih danas raspada SDA vlast u Tutinu, na tri frakcije za sada, a nadam se da će ih biti još više.

To su poruke za nas ovde u Narodnoj skupštini, da se moramo i ovim delovima zemlje koji se geografski smatraju perifernim, a nipošto ne smeju biti periferni po važnosti, jer su i pogranični, a osim toga jer su i multientički, a sve to daje na značaju ovom prostoru.

Istina, stanje u Tutinu i Sjenici je ubedljivo najgore u poređenju sa svim drugim mestima i gradovima, ali i u drugim gradovima Sandžaka imamo primere sličnih zloupotreba, koketiranja i sprege između određenih kriminalnih struktura kojih je nažalost na tom prostoru izuzetno puno, nepodnošljivo puno, ali koje godinama i decenijama opstaju upravo zahvaljujući činjenici da određene kriminalne strukture imaju svoje sudije, svoje tužioce, svoje policajce, svoje inspektore.

Još ako tome dodamo i određena koketiranja na razini politike, lokalne politike i kriminala ili nekih drugih nivoa politike, onda imamo atmosferu koja nipošto ne sme biti prihvatljiva i sa kojom se nikako ne smemo pomiriti. Ako tome dodamo i činjenice na koje smo ukazivali, određenu infrastrukturnu izolaciju i otkinutost prostora od važnih saobraćajnica, onda nije teško shvatiti zašto imamo desetine autobusa sedmično koji napuštaju Novi Pazar, sa najzdravijim, najmlađim stanovništvom koje se upućuje prema zapadu, najverovatnije bespovratno.

Dakle, ne možemo ćutati, ne možemo se sa ovim pomiriti. Svakako da svaki pozitivan gest u pogledu imenovanja novih nadam se, nekorumpiranih tužioca i sudija, treba podržati. Mi ćemo to činiti, ali isto tako se i žesto i glasno i odvažno, obračunati sa svima onima koji to nisu. Hvala.