Ko je razumeo, pričaće.

Dame i gospodo narodni poslanici, recimo, Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. godine, pre toga je bio pogrom 2004. godine i neki narodni poslanici su se setili Kosova i Metohije, zaboravljajući da su bili na listi, izbornoj listi onih koji su ćutke gledali martovski pogrom i proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije, čak se nisu ozbiljno ni namrštili na kosovske Albance, ni na one koji su im pomagali. Aktivno su učestvovali u izgradnji nezavisnog Kosova i Metohije.

Danas je na pragu da 18. država povuče to priznanje i, gle čuda, u vreme kada se to Kosovo, jel, odvajalo, kada se Crna Gora odvajala, kada su oni bili vlast ništa im nije smetalo, posebno onima koji su se našli na izbornoj listi na poslednjim izborima upravo na strani onih koji su tada činili vlast. Zato sam naprosto začuđen i zato sam rekao – ko je razumeo, shvatiće. Ja baš nisam u potpunosti, sem što znam da su spaljene dve džamije, tek toliko da pokažemo da smo i mi loši, kao oni koji su potpalili na desetine crkava i manastira na Kosovu i Metohiji, u našoj južnoj pokrajini.

Dame i gospodo narodni poslanici, svakako žetveni ostaci imaju veze sa energetikom, i to podržavam prethodnog kolegu, s tim što on nije govorio o tome da je to energetski potencijal, pa ću ja održati jedno malo predavanje. Dakle, da se svi ti žetveni ostaci, što sam i pokušavao, daju iskoristiti u proizvodnji električne energije, u proizvodnji gasa i da se tako naš uvoz smanji, da ova zemlja napreduje, a u poslednje vreme se to i radi.

Samo da obavestim naše građane, naše poljoprivrednike da je cena električne energije, obnovljive energije iz poljoprivrednih resursa, od žetvenih ostataka, od biomase, od stajskog đubriva, da ona ima cenu, proizvođačku cenu trostruku tzv. fiding tarifa, ako se ne varam, gospođo Tomić. Dakle, tu energiju koju proizvedu iz poljoprivrede naši poljoprivrednici imaće pravo na fiding tarifu, odnosno na trostruku cenu u odnosu na onu koja se plaća za proizvodnju druge električne energije.

Savetujemo naše poljoprivrednike da uporedo sa podizanjem novih farmi van naseljenih mesta, podiže energetske farme, čak i kombinovane da mogu da budu solarni proizvođač energije, da mogu da budu proizvođač od biomase energije koja će imati trostruku tarifu i ono što ne zarade eventualno u stočarstvu kroz proizvodnju energije, kao što je to slučaj u Nemačkoj, gospođo Tomić, jel tako, sa njima vi imate saradnju, dakle, ono što se ne proizvede kroz poljoprivredu, biljnu proizvodnju, kroz stočarstvo, taj dohodak se da uvećati kroz proizvodnju energije i ukoliko niste dovoljno zaradili na mesu, mleku i jajima, svakako ćete svoju zaradu uvećati proizvodnjom energije, a pri tome će, ono što je rečeno, naša životna sredina biti čistija, jer se neće spaljivati na stotine hiljada tona biomase, žetvenih ostataka ili milioni tona, koliko se spaljuje u ovom trenutku samo u Vojvodini. Time ćemo manje biti zavisno uvozna zemlja od energenata. Time možemo naseljena mesta koja nisu obuhvaćena gasifikacijom, da kroz žetvene ostatke grejemo toplotnom energijom i na takav način smanjimo uvoz gasa.

Više pozitivnih efekata može se postići, ali u to treba ulagati. Sada Vlada Republike Srbije i dalje poštuje fiding tarifu. Dakle, produžila je dva puta, a verujem da će to produženje biti još veće. Produžila je mogućnost da možete kao farmer da uporedo sa stokom proizvodite i električnu energiju ili gas i na takav način uvećavate svoju zaradu iz stočarstva i da pri tome budete dobro situirane, da obnavljate mehanizaciju itd.

Svi stočari su prethodno ratari. Naša ratarska proizvodnja je prevelika, a stočarstvo ne zadovoljava 0,33 grla po hektaru, ne zadovoljava prosek EU koje pod jedan samo ako podignemo po jedno grlo, uslovno po hektaru, odnosno za dve trećine koliko sada nismo, mi bi imali novih preko tri miliona uslovnih grla, a time bi potencijal, ne samo proizvodnja mesa, mleka, jaja porasla, nego bi porasla i proizvodnja energije iz obnovljivih izvora i tako bi ova država imala višestruku korist, smanjila uvoz, uvećala izvoz, povećala proizvodnju, znači intenzivirala poljoprivrednu proizvodnju, jer to je niz efekata kojim teži Vlada Republike Srbije za razliku od onih koji se gledali da u poljoprivredi samo kroz konsultantske usluge uzmu 62.000 evra u stočarstvu, pa onda kažu da na Staroj planini, eto, nema više stoke i projekat se završava konsultantskim uslugama, odnosno podelom novca. Hvala.

Pravo na repliku narodni poslanik Miladin Ševarlić. Izvolite.

Hvala lepo.

Ne znam ko je to uzeo 60 hiljada evra za konsultantske usluge, to bi bilo lepo da postoji takva mogućnost u Srbiji, ali postoji ne istina, postoji laž i postoje neodgovorne izjave pojedinaca. Kada iznos na fakturi tretiraju kao lično primanje, a ne kao primanje celog tima, ali to neka služi njima na čast. Zato postoji još jedna izreka – da vam kažem dobri čoče to nijeste.

Dalje, slažem se da je energetika ključno pitanje u poljoprivredi, ali poljoprivreda je hendikepirana sa cenom dizel goriva i mi smo jedna od retkih zemalja u kojoj nema regresa za dizel gorivo, odnosno nije ga bilo do pre godinu dana, a sada je minoran od 1.000 po hektaru. Iako smo imali svojevremeno u vreme onog bivšeg socijalističkog režima čak 50 litara dizel goriva po hektaru gratis.

Dalje, postoji neiscrpan izvor energije o kome ova vlast ne vodi računa. Recimo, u Vranjskoj banji imate izvor tople vode sa 98 stepeni na izlasku iz bušotine i ta voda otiče bukvalno u vodotoke, a ne koriti se kao energent za zagrevanje plastenika i proizvodnju povrća, voća, itd.

Slična je situacija u podnožju Kopaonika gde imate 78 stepeni u ….banji, a uvozimo povrće za turiste na Kopaoniku.

Takođe, slična je situacija i u Mačvi iako se tu nešto više koristi. Postavlja se pitanje kako možemo da podstaknemo to ako u investicionom planu za 2025. godinu, koja je pompezno najavljena sa 14 milijardi evra imate svega 300 miliona evra, ili 2,14% namenjenih poljoprivredi, odnosno agro biznis sektoru. Zar nije najrentabilnija investicija uložiti u iskorišćavanje ovih toplih izvora, pri čemu mi treba da znamo da ćemo tamo gde smo plaćali desetine hiljada evra za radno mesto, gde radnici stoje pored onih tabli i pletu kablove u tri različite boje, za desetak godina ili petnaest najviše imati invalide rada, jer će imati proširene vene i neće moći da izdrže taj tempo rada i te uslove rada. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo, narodni poslanici, ja sam deponovao posle, ne znam, četiri puta dokazivanja i pokazivanja dokumenata, zamenik sekretara je tu, to je deponovano u Arhivi Narodne skupštine. Svi podaci su bili autentični koje sam iznosio i nema nikakvih problema. To što je vođa tima naplatio za tim, ne znam ni koje bio vođa tima, ovog trenutka neću ni da znam zbog replike ni ko je bio vođa tima, ja sam to onako rekao. Možda se neko prepozao, ali 62.000 evra je naplaćeno. Znate za čega? Za razvoj autohtonog stočarstva na Staroj planini kroz zadrugarstvo. Trebalo je da se napiše 1.000 studija. Hiljadu malih studija da se napiše, vrednost svake od njih je 62 evra, kada to preračunate. Problem je, novac je isplaćen i ja sam uporno tražio tu studiju odštampanu, makar da nađem pet primeraka. Nigde nisam našao nijedan, ali da se razumemo.

Ako odete da kupite sabrana dela Ive Andrića, ako uzmete Crnjanskog, uzmete najskuplju literaturu naših domaćih pisaca, znači zbirku dela, dobićete manju cenu od 62 evra. Dakle, jedan komplet možete sigurno da kupite ispod 10.000 dinara, ako ga kupujete celog. Ali, biti najskuplji za jednu malu studijicu, najskuplji srpski pisac, e to je podvig.

Zato je naša poljoprivreda i propadala i stagnirala do 2012. godine. Što se tiče subvencija, ponovo da ponovim, te godine, 2012. godine, poslednje godine njihove vlasti, ukupan iznos subvencija je bio 19 milijardi dinara, broj korisnika je bio oko 70.000 poljoprivrednih gazdinstava. Sada su subvencije od 40 do 43 milijarde, odnosno od 105 do 125% uvećane u poljoprivredi, broj korisnika je negde oko 340 do 350 hiljada. To dovoljno govori o tome ko je koliko pažnje, koja vlast posvećivala poljoprivredi ukupno.

Još nešto, nisam uspeo da pronađem podatak koliko ulagali uopšte u stočarstvo, da li su krave bile subvencionisane sa 25.000 dinara, krmače sa 7.000, tovna junad sa 15.000 dinara itd. Nisam našao podatak da je 5.500 mladih u jednoj godini dobilo povraćaj od 70%, odnosno da je dobilo do milion i po dinara nepovratno. Hvala.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Miladin Ševarlić.

Hvala.

Koliko su poljoprivrednici dobro prošli vidi se po upravo iznetom podatku, koliko je smanjen broj poljoprivrednih gazdinstava. Ako im je tako dobro bilo, zašto su nestali sa cene proizvodnje hrane? Dakle, 220 hiljada porodičnih poljoprivrednih gazdinstava je nestalo. To vam je praktično 2.200 sela sa 100 porodičnih gazdinstava. To bi bilo izuzetno značajno selo za budući razvoj. Nažalost, mi više nemamo poljoprivrednih gazdinstava, barem u tom broju.

Drugo, kada se radi o subvencijama, tačno je da su one apsolutno povećane i tačno je da su subvencionirani i traktori, ali čiji traktori? Gde je ono što je uništeno u prethodnom režimu i ono što je uništeno u ovom režimu? Nema ni IMT, ni „Zmaja“, nema ni industrije mineralnih đubriva, Azotare Pančevo, nema ni prahova, ostala je samo revitalizovana proizvodnja u Šapcu, a da ne govorimo o tome koliko je smanjen udeo naših proizvođača semena pod pritiskom inostranih konkurenata. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, sa 700 čini mi se i 80 hiljada gazdinstava za vreme njihove vlasti broj je pao na oko 600 hiljada poljoprivrednih gazdinstava. Znači, pao je, za recimo 150 hiljada.

Za vreme ove vlasti činjenica je da je broj poljoprivrednih gazdinstava pao za 50 hiljada, ali prosečna starost na selu je 62 godine, prosečna starost, što znači da ima starijih, od 90, od 86 godina itd. Neki od njih su, nažalost, preminuli.

Put sa sela, gde ja živim, put sa sela vodi u dva pravca. Jedan vodi na groblje, a drugi vodi u velike gradove. Znači, put sa sela gde ja živim vodi na groblje i u gradove. Ja sam i dalje na selu. Odande mogu da odem samo na groblje.

Neki koji su otišli u grad sada pričaju o tome kako se smanjio broj poljoprivrednih gazdinstava. U poslednje vreme se smanjuje isključivo zahvaljujući tome što su ljudi umrli. Ali, neki koji žive u gradu, koji ne žele da se vrate na svoje imanje, sada zameraju nama koji se nismo ni odselili, a na sreću još uvek nismo umrli, zašto se broj poljoprivrednih gazdinstava smanjio. Dakle, smanjio se zbog toga što su ljudi umrli, ali da pitamo kako se za 150.000 smanjio pre ove vlasti, tri puta više. Šta se desilo sa tim? Da li je tad poljoprivreda bolje stajala ili sad? Nedvosmisleno su subvencije veće za 120%. Mi ćemo i u buduće izdvajati, ma koliko zahteva da se podnese. Ove godine treba 42.000.000.000. Ako se podnese više zahteva, isplatićemo i 50.

Možda je obrada u Upravi za agrarna plaćanja malo sporija zbog ograničenog broja zaposlenih, ali svi koji su konkurisali i ispunili uslove dobiće, neće biti selekcije a la Živković, neće biti selekcije a la razvoj autohtonog stočarstva na Staroj Planini za konsultantske usluge od 63.000 evra. Toga neće biti, ali će subvencije za poljoprivrednike biti i dalje onoliko koliko oni podnesu zahteva, ma probili stavku od 43.000.000.000. Ako podnesu zahteve za 50.000.000.000 dobiće 50.000.000.000, za razliku od njih koji su vršili selekciju i dobijali privilegovani poljoprivrednici, a la Živković. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marjana Maraš.