Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Uvažene kolege narodni poslanici, i poštovani građani Srbije, dobra politika je ona politika koja rešava probleme građana, koja osluškuje potrebe koja se zasniva na slobodi, na otvorenosti, na odgovornosti, na toleranciji, politika koja je usmerena ka kritičkom preispitivanju.

Bez obzira na izvesne drame, koje smo zaista i ovih dana i meseci prethodnih imali prilike da vidimo, te drame su fabrikovale deo opozicije oko izbora, novih članova REM. Rekla bih da je šansa za novu dramu sada svedena na minimum i rekla bih da ćemo izborom i ova dva preostala člana Saveta REM u Srbiji, na ovu temu staviti tačku.

Na trećoj rundi dijaloga između predsednika, vlasti i opozicije, nevladinog sektora, stručnjaka, eksperata, donet je zaključak 14. decembra 2019. godine da je potrebno unaprediti rad REM, da je neophodno imenovati tri plus dva nova člana Saveta REM, da je potrebno doneti novi propis za javni medijski servis, kao i osnovati nadzorni odbor Narodne Skupštine Republike Srbije.

Evo, mi smo zaista reagovali na ove zahteve i sve ih usvojili.

Želim da podsetim građane Srbije, Skupština Srbije je krajem decembra izabrala tri člana REM na osnovu sprovedenog konkursa i u raspravi na resornom odboru, obavljeni su razgovori o svim predloženim kandidatima i narodni poslanici su imali prilike da glasaju i da na taj način iznesu svoje mišljenje.

U tom trenutku ste vi zaista u Srbiji imali jednu paradoksalnu situaciju, kada je Odbor za kulturu i informisanje raspisao konkurs, niko nije želeo, odnosno malo ljudi je želelo da se konkuriše na to mesto REM, jer su se bojali da će ih opozicija provući kroz blato i da će na sve moguće načine ukaljati njihovu dotadanju karijeru.

Takođe, mi smo kao SNS zaista pokazali da smo spremni da izađemo u susret zahtevima opozicije nevladinih organizacija i stručnjacima i da zaista, pokazali smo političku volju da smo spremni da unapredimo izborni proces u Republici Srbiji.

To nismo uradili zato što smo slabi, zato što se nekoga plašimo ili bojimo, već zato što želimo da zaista u Srbiji kreiramo jednu fer-plej utakmicu na kojoj ćemo kao vodeće politička partija glasovima građana imati prilike da se takmičimo i u toj pravednoj borbi i pobedimo 26. aprila ove godine.

Narod Srbije glasa za rezultate. Vi ne možete građane Srbije, ne možete srpskog domaćina tako lako gospodine da prevarite. Srpski domaćin zna za koga će da glasa, srpski domaćin glasa na osnovu rezultata prethodnog rada koji je postigla SNS, na čelu sa Anom Brnabić i predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Narod glasa za rezultate, a ne prazne priče, ne dvostruke aršine i bahaćenje i otimanje na račun onih koji nemaju, kakav je bio karakter vlasti za vreme Dragana Đilasa, dok je bio gradonačelnik u Beogradu.

Danas Skupština treba da izabere dva nova člana Saveta REM, čime bi se ovo regulatorno telo zaista kompletiralo i radilo punim kapacitetom, u punom sastavu od devet članova.

Podsetiću vas da je krajem decembra prošle godine, dakle, izabrali smo tri, danas biramo još dva i time pokazujemo da zaista imamo veći demokratski kapacitet i više spremnosti i političke volje, nego što su to imali oni koji su bili na vlasti do 2012. godine.

Njima je prvi zahtev na ovom međustranačkom dijalogu i Fakultetu političkih nauka, i u Narodnoj skupštini, sve vreme provejavao zahtev, Saveta za Srbiju da oni žele, sve vreme su govorili o sastavu REM, a sada ih vidimo, nema ih ovde u Narodnoj skupštini da o tome i raspravljaju i o tome debatuju. Oni bi samo da budu kontra ministri, da se ponovo dohvate fotelja, sekretarica, privilegija i da ponovo vladaju Srbijom, ali imaju jedan veliki problem, narod Srbije ih neće i to neće proći kod naroda u našoj zemlji.

Takođe, to možemo da vidimo na prostom primeru bojkota izbora, vidimo iz medija da bojkot izgleda neće važiti za neke lokalne lidere, za njihove rezervne grupe građana, imamo najavu grupe građana jedan od pet miliona da će izaći na izbore u aprilu ove godine i da neće poslušati poziv Jeremića, Boška Obradovića i Dragana Đilasa da ne izađu i da bojkotuju ove izbore.

Baš me zanima zaista, gospodine Arsiću, kako će to da objasne građanima Šapca, građanima Paraćina, građanima Beograda, da su dobri uslovi da izađu da se glasa na lokalnim izborima, a da su loši uslovi da se glasa za nacionalne izbore, za nacionalni parlament, i ako su ti izbori u istom danu.

Takođe želela bih sve narodne poslanike da podsetim kako je to bilo ranije, a kako je to sada, kada je reč o izbornim uslovima. Moja koleginica Violeta iz poslaničke grupe SNS govorila je o tome šta smo mi sve u ovom prethodnom periodu uradili, kako bi poboljšali te uslove, ali ja želim da vas podsetim kako je to bilo pre 2012. godine, kakvi su bili izborni uslovi u Srbiji. Sada su Draganu Đilasu, Bošku Obradoviću, Vuku Jeremiću, zaista puna usta slobode medija, kao da im je narod kriv za to što njihova politika ne prolazi, kao da im je kratka pamet.

Građani Srbije se zaista sećaju kako je bilo dok su oni vladali, kakve su sve bile korupcije, zloupotrebe položaja ili netransparentno trošenje novca građana Srbije, kako se to isisavao novac građana Republike Srbije od strane Đilasovih firmi, Multikom grupe i „Dajrek medije“.

Dragan Đilas je nakon svoje političke karijere kada je otišao u opoziciju stekao enormno bogatstvo, 619 miliona evra prihoda samo u svojim kompanijama. Takođe, njegovo bogatstvo se procenjuje u nekretninama 25 miliona evra je težak samo u nekretninama. Da se ne sećamo i ostalih Đilasovih nedela u Beogradu.

Takođe, kada govorimo o medijima, to vreme je bilo i najprepoznatljivije po ne slobodi gašenja medija, medijskih pritisaka na novinare i urednike. To je bilo vreme kada je hapšen Raja Rodić, kada je ugašena „BK“ televizija. Takođe, u to vreme na razne načine su se obračunavali sa neposlušnim medijima i o tome svedoči i izveštaj pokojne Verice Barać, u Savetu za borbu protiv korupcije, koja je govorila o brojnim mahinacijama, korupciji, zloupotrebi službenog položaja, ali i tog monopolskog položaja Đilasovoj firmi na tržištu reklamnog prostora.

Vi hapsite, vi ste tada te 2009. godine hapsili urednike i vlasnike najčitanijih novina u Srbiji, koji su se usudili da pišu o mahinacijama tadašnjeg vrha vlasti Tadićeve i Đilasove vlasti.

Takođe, u vreme Đilasa i Jeremića, i vi ste imali 2020. godine, u trenutku predsedničkih izbora, imali ste negativnu kampanju, prljavu kampanju protiv tadašnjeg kandidata Tomislava Nikolića, koji je bio kandidat na predsedničkim izborima ispred SNS. Kako se onda nisu žalili na stanje u medijima, kao se onda nisu žalili na pritiske koji su vršili nad novinarima, nad urednicima?

Dragi građani Srbije, drage kolege narodni poslanici, oni te pritiske vrše i dan danas. Dragan Đilas kada ima konferenciju za štampu i Savezu sa Srbiju, ni jedan novinar „Studija B“, ni „Pinka“, ni bilo kog drugog, a da nije njemu blizak medij, onemogućen im je ulazak, onemogućeno je prisustvo na takvim konferencijama.

Takođe, mogu da kažem da su sada, tako je bilo do te 2012. godine, mi smo dolaskom SNS na vlast usvojili set medijskih zakona i zaista usvajamo i medijsku strategiju i popunjavanjem sastava REM-a želimo zaista da pokažemo da želimo da u zemlji Srbiji stvorim pogodne uslove, dobre uslove za razvoj i slobodnog novinarstva i nezavisnih medija.

Sada su izborni uslovi bolji nego ikad. Imate unapređenje izbornog procesa na više nivoa, uređen je birački spisak, RIK je organizovao zaista veliki broj edukacija i treninga. Vi sada možete kao građanin da proverite, nakon izbora, da li je neko glasao u vaše ime ili ne, što do sada nije bio slučaj.

Nedavno smo u Narodnoj skupštini usvojili izmene i dopune Zakona i smanjen je cenzus na 3%, i takođe je omogućeno da na listama bude zastupljeno 40% žena što do sada nije bilo slučaj.

Na kraju, time završavam, dobra politika je samo ona politika koja ostvaruje rezultate, koja isporučuje rezultate građanima. Dobra politika je ona politika koja je zasnovana na osluškivanju realnih i stvarnih potreba građana, ali to je i politika koja je spremna na kritiku i takva je politika predsednika Aleksandra Vučića i SNS. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mirjana Dragaš.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, gospodo poslanici, danas u toku rasprave o ovom Regulatornom telu i popunjavanju određenog broja njegovih članova mogli smo da čujemo različite argumente teme i objašnjenja o radu ovog tela o njegovim pozitivnim ili negativnim nekim ocenama i tako dalje. Naravno, kada je o ovoj temi i reč ona uvek izaziva oprečna mišljenja, ali isto tako i izražava očekivanja građana u odnosu na njegovu osnovnu funkciju koju on ima.

Ono što je važno, a što smatram da i ovog puta treba, naravno, pomenuti jeste da je ovo telo osnovano 2014. godine, u skladu sa međunarodnim konvencijama i standardima, da je zadatak ovakvog tela generalno da utvrđuje osnovne uslove i način pružanja auto-vizuelnih medijskih usluga da ovo telo propisuje uslove i postupak za izdavanje dozvola za rad.

Ovo telo je u našoj praksi, kao što smo videli u prethodnim godinama, svakako našlo svoju ulogu i ono bitno utiče na način i uslove korišćenja radiofrekvencija za distribuciju i emitovanje medijskog sadržaja, odnosno uslove postavljanja upotrebe održavanja, uslove i tehnike, odnosno, emisionih stanica, što je naravno sve dobro, dobro je tako telo postoji.

Ovo je svakako nezavisni regulator medijskog prostora, a kao takav ima značajna ovlašćenja, možemo ih prebrojati, skoro 23 ili 24, od kojih bih izdvojila samo one neke za koje smatram da su osobito važne ili se bar meni čini da su važne ili od velikog uticaja i na ukupnu javnost na politiku ako možemo reći, ali ukupnu kulturu i kulturu govora.

Podvućiću, dakle, pozivajući se na osnivačka akte i ono što je njima posebno naznačeno je upravo to izdavanje dozvola za rad elektronskim medijima, kontrola njihovog rada, kako, na koji način i za koje programe se dobijaju dozvole, a istovremeno u praksi nemamo utisak da od svih emitera i onih koji koriste javni medijski prostor su zadaci i programi kojim su konkurisali za medijski prostor uvek do kraja poštuju i koriste.

Regulatorno telo za elektronske medije ima jedan posebno važan zadatak, a to je da podstiče očuvanje i zaštitu srpske kulture i jezika, tu tačku bih ja recimo izdvojila, kao i kulture jezika nacionalnih manjina.

Kad je o ovome reč zadržala bih se na važnoj temi koja se ne tiče, naravno, samo REM, već i drugih institucija ove države, a to je da su odavno uočene situacije u kojima se u medijima i raznim vrstama ili oblicima javne komunikacije urušava srpski jezik i njegov književni izraz da se bez potrebe koriste strane reči i izrazi i kada to nije neophodno.

Naravno, to nije ništa čudno. Svaki jezik je živ i podrazumeva sve njegove uticaje tako da smo kroz istoriju u određenom vremenu usvojili i u našem jeziku postoje razni turcizmi, uticaji nemačkog jezika, sada posebno popularnog engleskog jezika, ali je preterano ono kada se upotrebljavaju u javnim medijima i tamo gde im nije mesto.

Očuvanje jezika i pisma, smatram jedno civilizacijsko, istorijsko, ustavno, ali i identitetsko pitanje. S obzirom na sve ono što se događa unazad 20 i 30 godina srpskom narodu u vezi sa svim onim što se danas događa i u skladu sa onim što predviđamo da se u narednom periodu može događati, dužni smo da zaštitimo sve ove naše identitetske vrednosti u svakom pogledu i bilo kom polju da se nalaze. Zato je baš to u radu ovog tela i toliko značajno i zato ga ja ovog puta ponavljam i ističem.

Nismo uočili njegovu dovoljnu aktivnost u toj meri i zato od budućeg sastava REM u celini i prethodno izabranih članova, ali i ovih o kojima danas glasamo, u svakom slučaju očekujemo da u narednom periodu unapredi i izmeni.

U tom kontekstu REM ima svojevrsnu misiju da kroz kontrolne, ali i podsticajne aktivnosti insistira na programima elektronskih medija koje promoviše sve one prave i civilizacijske vrednosti koje su karakteristične za nas, naš narod i kulturne sadržaje koji promovišu srpske vrednosti, vrednosti nacionalnih manjina i zajednica koje žive sa nama na ovom prostor,u tom smislu se događa i prepoznatljivo je bogatstvo programa, bogatstvo sadržaja, i u celini bogatstvo jedinstvenog izraza koji krasi ovo podneblje.

Ono što nam je potrebno su: obrazovni sadržaji, sadržaji iz oblasti kulture, a ne rijaliti programa. Oko toga je posebno bilo rasprave u javnosti gde su velikoj meri i sami građani izražavali i negodovanje sa njihovim sadržajima, bez obzira što znamo da su oni komercijalni smatramo da oni ipak moraju da budu pod većom kontrolom i na drugi način praćeni, možda čak da se od elektronskih medija koji koriste nacionalne frekvencije zatraži u budućem vremenu promena programskih šema. O tome je takođe bilo reči da se ovi rijaliti programi emituju u drugim terminima.

To je zato što korišćenje medijskog prostora treba i uređuje država, tj. REM, a ne sami mediji i mislim da u tom delu, naročito u budućem vremenu, treba očekivati, naravno, veće promene.

Oni koriste svakako državni resurs, odnosno frekvenciju. Moraju ispunjavati određene uslove. Tu nije ugrožena sloboda medija i mislim da se o tome ne može govoriti, već treba voditi računa o sadržaju medijskih programa da budu u interesu naroda i države, u interesu društvenog napretka i odgajanja zdravih generacija mladih koji znaju šta su prave vrednosti našeg društva.

Da li je dosadašnji sastav i praksa u tome uspela? Smatramo da nije u dovoljnoj meri. Čega smo takođe svedoci? Rata emitera danas, oduzimanja i zatvaranja pojedinih kanala, privatizaciju javnog prostora i, naravno, sve to na štetu građana.

Tema ima još mnogo i u tom smislu očekujem i svi očekujemo da u budućem sastavu REM budu doneti novi medijski zakoni, da se uspostavi nova praksa i da se favorizuju prave vrednosti i kvaliteti.

Novi sastav će svakako doprineti boljoj medijskoj slici, boljem korišćenju prostora i zato u svakom slučaju glasamo za nove članove, nove bolje zakone, bolju praksu i bolji život i unapređenje ukupnih odnosa u samoj Srbiji i okolini. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Parezanović.
Izvolite.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Poštovane kolege, poštovani građani, Regulatorno telo za elektronske medije ili skraćeno REM, rekao bih najskuplja reč na političkoj sceni Srbije u prethodnih godinu dana.

Čini mi se da od kako postoji politička scena Srbije reč REM nije upotrebljena toliko puta kao u prethodnih godinu dana. Čini mi se i da pre desetak godina obični birači, a rekao bih i mnogi učesnici u političkom procesu nisu ni znali da neko takvo telo postoji. Inače, u to vreme to je bila Republička radiodifuzna agencija.

Dakle, opozicija danas ovo pitanje predstavlja kao pitanje svih pitanja i kao osnovni razlog svih njihovih poraza, brojnih izbornih poraza od 2012. godine do danas. Postavlja se pitanje da li je to baš tako.

Celu tu priču o tome kako danas postoji cenzura medija, kako medijske slobode ne postoje, opozicija te priče može da priča nekim mladim ljudima u svojim redovima, srednjoškolcima, studentima, ovim klincima iz ovog pokreta „1 od 5 miliona“, iz prostog razloga što su ti mladi ljudi u vreme kada je „Dajrekt medija“ vedrila i oblačila medijskom scenom Srbije i kada je bila jedna od najmoćnijih medijskih imperija u ovom delu Evrope, ti mladi ljudi su bili u obdaništu ili su možda eventualno bili osnovci i tog perioda se ne sećaju, a mi koji smo se 12 godina borili protiv tog veoma lošeg režima najbolje znamo koliko nam je bilo teško da dođemo do prostora u medijima, koliko je bilo teško da se obratimo građanima Srbije i u to vreme, praktično, nije bilo opozicionih televizija kao što postoji danas „N1“, ili „Nova S“ ili kao što su postojale brojne televizije čak i devedesetih godina u vreme Miloševića.

U jednom trenutku se pojavila jedna televizija koja je malo počela da štrči, i to je moja koleginica malopre pomenula, i ta televizija je odmah ugašena. Radi se, naravno, o BK televiziji. Neću sada da ulazim u to da li je ona bila dobra ili loša i kakav je sadržaj i program imala, ali prosta je činjenica da onog trenutka kada se njihova uređivačka politika nije svidela tadašnjim vlastima, ekspresno je ta televizija uhapšena. Neću da pominjem šta bi bilo da danas neko pomisli da gasi neku opozicionu televiziju kao što je, recimo, „N1“, iako ta televizija ima brojna sporna pitanja u svom radu, pre svega nije registrovana u ovoj zemlji i ne plaća poreze ovoj zemlji.

U to vreme slušali smo pred svake izbore, kada god se lomi situacija na svim državnim televizijama brojne analitičare koji su dolazili u emisije i pričali da ako se slučajno desi da izgubi DS izbore, a pobedi SNS odmah kreću sankcije, kreću izolacije, možda čak bude i bombardovanja. Slušali smo to u svakoj izbornoj kampanji svaki dan, a nismo imali priliku da u pravoj meri čujemo drugo mišljenje. Dakle, građani Srbije su konstantno plašeni nekakvim ratovima, izolacijama, a mi vidimo danas 2020. godine da svega toga nema. Šta više, naši međunarodni odnosi i spoljna politika su na daleko višem nivou nego tada.

Nije bilo u to vreme ni raznih BIRN-ova, KRIK-ova, CINS-ova i ostalih čudesa koja se finansiraju spolja. Nije bilo ni mnogih nedeljnika. Posebna tema su i društvene mreže koje su danas mesto gde se najveće kompanije obraćaju svojim korisnicima i čitav marketing je prenesen na društvene mreže u Srbiji. Postoji preko dva miliona registrovanih naloga, recimo, na Fejsbuku, pa neka je svaki drugi realan, pravi nalog, dakle, to je preko milion ljudi koji koristi društvene mreže. Slično je i sa Tviterom i sa Instagramom i to je jedan ogroman rezervoar gde možete svakodnevno apsolutno besplatno ili za veoma mali novac da se obraćate velikom broju ljudi i da predstavljate svoju politiku. To je nešto što je pre desetak godina, neću da kažem da nije postojalo, ali bilo u nekom povoju i nije moglo da se koristi u političke svrhe.

Internet portali, pre desetak godina bilo je samo onih velikih, republičkih, kao što su B92, Mondo, Blic itd. Na lokalu ih je bilo jako malo. Danas u svakoj lokalnoj samoupravi imate od pet do deset različitih internet portala koji su veoma praćeni. Imaju priliku, takođe, da sa jako malo resursa se obraćaju građanima Srbije i da prenose svoj informativni program. Vidimo da je skoro tako formiran ovaj novi Đilasov portal - direktno.rs, koji se reklamira takođe na svim društvenim mrežama i vodi kampanju protiv SNS, a onda to Đilas reklamira na svojim profilima. Takvih portala ima mnogo.

Dakle, to je sve prostor na kome opozicija može da se obraća građanima, a nešto što u vreme kada su oni bili vlast nije postojalo.

Pričali smo takođe i o tome kako je ko koristio vreme u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Pošto je opozicija ili deo opozicije odlučuje da bojkotuje Narodnu skupštinu Republike Srbije i, kao što znate, ovde se vodi jako precizna statistika i tačno se zna ko je koliko pričao, koliko se ko puta obraćao i kada smo uradili taj presek u trenutku početka bojkota, bilo je jasno da je opozicija, koja je bila u manjini u Narodnoj skupštini Republike Srbije, imala više nastupa i više minuta provela za skupštinskom govornicom u ovom domu nego vlast koja čini, praktično, dve trećine parlamenta. Oni su sami sebe odlučili da liše te mogućnosti, da se svakodnevno u direktnom prenosu obraćaju građanima na nacionalnoj televiziji.

Postavlja se pitanje koliko sve to utiče i na izborne rezultate, jer slušamo da je to izgovor zašto, eto, opozicija ne može da ostvari dobar rezultat, pa možemo da vidimo na primeru predsedničkih izbora u Čačku. Ja ću sada, recimo, da uzmem primer jednog sela u Čačku. U pitanju je selo Vranić. Aleksandar Vučić je ubedljivo pobedio i osvojio tri puta više glasova nego Boško Obradović, a inače se radi o rodnom selu Boška Obradovića i onda se ja uvek pitam da li meštanima Vranića treba RTS da bi znali ko je njihov komšija, rođak itd.

Ili, primer Belog Preletačevića, koji se u Čačku možda jednom pojavio i to je svratio u jednu pečenjaru, pa se posle toga provozao do grada, izašao ispred Spomenika Vojvodi Stepi. Ima snimak toga, ima selfi. Okačio na "Fejsbuku" i otišao za Mladenovac i nije se pojavio više nikad i osvojio 1.741 glas više nego Boško Obradović, koji je poslednjih deset godina medijski u Čačku najprisutniji političar.

Dakle, i tu vidite da nije samo pitanje koliko vas ima na medijima, već je nekad pitanje i šta govorite. Na tom primeru vidite da neki ljudi, što ih više ima u medijima, što se više obraćaju građanima, to imaju manju podršku.

Mi smo 2012. godine pokazali da je moguće izaći na izbore i pobediti čak i kada ste u podređenom položaju, kada nemate prisutnost u medijima i kada vlast ima sve resurse na raspolaganju, a pokazali smo da je moguće pobediti kada vodite odgovornu politiku, a kada vodite neodgovornu politiku, onda ne možete ništa da očekujete i sada ću vam to pokazati na još jednom primeru, kada govorimo o svim izbornim uslovima, a složili smo se da izborni uslovi su, praktično, oni isti kao pre desetak godina, s tim što smo ih mi sada nizom nekih zakona još dodatno unapredili.

Imam kod sebe jedan isečak iz časopisa „Dveri“ iz 2012. godine. U pitanju je Vidovdan 2012. godine, posle predsedničkih, parlamentarnih i lokalnih izbora i na samom početku uvodna reč, predsednik Boško Obradović, kaže ovako – kako je izvršena izborna krađa. Pročitaću samo sam uvod - sama suština đurđevdanskih izbora 2012. godine može se okarakterisati na sledeći način – opozicija je pobedila na glasanju, a režim je ukrao na brojanju. Sada ja pitam - a ko je taj režim bio 2012. godine? Da nisu to slučajno bili Boris Tadić, Dragan Đilas, Vuk Jeremić, odnosno današnji partneri Boška Obradovića sa kojima se, pazite šta, on bori za fer izborne uslove? Znači, bori se za fer izborne uslove sa onim ljudima za koje je rekao da su ukrali na glasanju 2012. godine. To najbolje govori koliko je to neozbiljna politika.

Kada sam rekao da može da se pobedi ozbiljnim radom, tu nikada neću zaboraviti jednu rečenicu predsednika Srbije Aleksandra Vučića. To je bilo 2011. godine kada smo imali velike i masovne proteste protiv tadašnjeg režima. Mi smo, jedna mlađa ekipa ljudi ostala posle tog mitinga da očiste sve ono što je ostalo posle mitinga da bi Beograd izgledao na isti način, kao i pre mitinga. On je tada rekao jednu rečenicu – ako jedan izlog ili jedno staklo polomimo nikada neće građani glasati za nas, jer građani neće da glasaju za divljake, hoće da glasaju za one ljude koji nude ozbiljan program, koji nude sigurnost.

Upravo je to razlog zašto ljudi neće da glasaju za Savez za Srbiju, za one ljude koji upadaju sa testerama u RTS, koji razbijaju stakla, koji prete novinarima, prete televizijama da će da ih ugase, koji nazivaju preko dva miliona građana ove zemlje botovima i sendvičarima. Ljudi za to neće da glasaju, za tu neozbiljnu politiku.

Ovo, zapravo, nije situacija u kojoj taj deo opozicije bojkotuje izbore. Ne, ovo će biti potpuno druga situacija. Dakle, građani će bojkotovati Savez za Srbiju. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić.
Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Radoslav Cokić.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, razgovaramo danas o zakonu gde treba da izaberemo dva člana REM-a, umesto onih koji su podneli ostavke.

Nema sumnje da ćemo mi, da ću ja i kolege poslanici iz SNS podržati predloge koje da SNS, obzirom da imamo više kandidata i na taj način ćemo zaokružiti jedan proces poboljšanja izbornih uslova u odnosu na one koje smo zatekli kada je opozicija, ili oni ljudi koji su sada opozicija, imali vlast i uslove koje su oni propisali, uslove po kojima smo ih mi pobedili.

Obzirom da imam poveliko iskustvo na političkoj sceni, pre svega na lokalu, jer od 1992. godine učestvujem na svim izborima, ja mislim da nisu bili bolji uslovi nego što su ovoga puta i uvek kao čovek, kada su izbori, radovao sam se tom postupku da postignem još bolji rezultat.

Oni ljudi koji se nalaze u opoziciji sada, kojima smo u potpunosti izašli u susret, ispunili sve njihove uslove i više od toga uradili, oni neće na izbore. To je jedan paradoks koji je verovatno nejasan ljudima koji ovo posmatraju sa strane.

Oni neće da izađu na izbore, jer kao i SNS prate rezultate javnog mnjenja i znaju da su im rezultati poražavajući. Znaju dobro da nisu imali nikakav koncept, nisu dali nijedno rešenje, jer kako reče gospodin Krlić, dobro sam zapamtio tu rečenicu, vlast treba da ima rezultate, a opozicija treba da ima ideje. Ništa bolje nije danas rečeno od toga.

Mi imamo rezultate kojima možemo da se pohvalimo svi zajedno, normalno, prednjači u tome i najzaslužniji je gospodin Vučić, a i mi koji to sa svojih mesta pomažemo da ostvarimo još bolje rezultate. Imali smo u ovom periodu stabilnu politiku, četiri godine normalno funkcioniše ovaj parlament. Predsednik se bori na svim nivoima da, pre svega, unapredi ekonomiju, da unutrašnja politika bude kako treba i da spoljna politika bude što bolja. To je jako važno za našu zemlju.

Imamo dobre odnose sa svim velikim silama. Mene posebno, mada je to težak zadatak, raduje sada poboljšanje i jasan stav SAD, jer mislim da je to i naša šansa da obnovimo i stvorimo dobre odnose, jer mislim da je to ključ vođenja dobre politike u narednom periodu, mada su normalno neki različiti stavovi i pogledi u politici teški za rešavanje.

Težak je zadatak pred predsednikom naše zemlje, Aleksandrom Vučićem. Zato mu je potrebna podrška svih nas. Zato je potrebno da na izborima, za koje kažem da su stvoreni idealni uslovi, učestvuju svi, da izaberemo Skupštinu koja će i u narednom periodu raditi, po mogućstvu isto četiri godine u punom mandatu, da dobre rezultate, da omogući stabilnost u ovoj zemlji i da omogući još brži razvoj i rešavanje problema koji su pred nama, a nisu mali. Hvala veliko.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nataša Mihailović Vacić.
Izvolite.

Hvala.

Pažljivo sam, drage kolege, slušala izlaganja i tokom prepodnevnog dela rasprave i zakon je vrlo jasan i precizan. Dakle, Zakon o elektronskim medijima dao je REM-u, kao nezavisnom regulatornom telu, izuzetno velika ovlašćenja. Naša uloga je da pratimo sprovođenje zakona i da pratimo rad regulatora u tom smislu.

Odgovornost za rad nezavisnog regulatornog tela je na samom regulatornom telu. Dakle, u svom radu, kako to zakon precizira, članovi REM-a ne zastupaju ničije interese, naročito ne partijske, političke, čak ni svojih predlagača, tako da je zakon tu potpuno jasan.

Ja se samo pitam, slušajući pojedina izlaganja pojedinih izlaganja pojedinih kolega, kako smo mi to tačno i kada doveli sebe u situaciju da mi objašnjavamo šta su nadležnosti regulatornog tela? To moraju ubuduće da čine članovi REM. To nije naša nadležnost, čak i kada je reč o izboru članova Saveta REM-a, sa ova dva člana koja ćemo danas da izaberemo, u potpunosti je ispoštovan dogovor tokom međustranačkog dijaloga uz posredstvo evropskih parlamentaraca o poboljšanju izbornih uslova.

Dakle, mi smo svoju nadležnost ispunili u skladu sa zakonom. Sproveli smo proceduru za izbor novih članova REM-a. To što neko učitava u taj izbor teorije zavere i ko stoji iza kog kandidata i zašto sada a ne juče, a do juče je bilo zašto ne odmah itd, prosto, ne stoje. Ali, ja to mogu da razumem.

Setila sam se slušajući izlaganja kako je to funkcionisalo i kako je to bilo na samom početku. Samo ću podsetiti kolege koje su i kada je formiran prvi Savet Radiodifuzne agencije, sedeli u Narodnoj skupštini. Samo ću vas podsetiti na koji način i šta je pratilo izbor prvog Saveta Radiodifuzne agencije tada.

Setite se da je kandidat, jedan od kandidata, da su falsifikovana njegova lična dokumenta, kako bi mogao da prođe i da bude izabran kao kandidat za člana RRA. Zbog toga su dva člana tog tela podnela ostavku. Setimo se 2009. godine, kada je jedna politička stranka tužila jednog člana REM-a zato što je blizak, odnosno bio kandidat jedne političke grupacije. Dakle, to su sve slučajevi koji mogu da zamagle i da stvaraju utisak da se tu nešto i dalje i dan danas dešava.

Dakle, ovlašćeni predlagači su jasno navedeni u zakonu. Ovlašćeni predlagači su ti koji predlažu kandidate. Nadležni odbor Skupštine Srbije sprovede proceduru, naravno, u skladu sa zakonom od početka do kraja. Svi narodni poslanici, odnosno članovi odbora imaju priliku da razgovaraju sa kandidatima. Sva učitavanja u plenumskoj sali i van tih sednica Odbora na kojima se razgovara o toj temi su čisto politikanstvo.

Na jednoj od proteklih sednica sam zamolila kolege da budemo ozbiljni kada govorimo o REM-u zato što je to tema koja zaokuplja veliku pažnju javnosti i vrlo je važno da budemo odgovorni i ozbiljni kada o tome govorimo.

Kada smo birali, na primer, podsetiću vas i na to, na jednoj od prošlih sednica nedostajuće članove REM-a, jedna koleginica, koja je pri tom i članica Odbora za kulturu i informisanje, izašla je u javnost sa tim da član Odbora, odnosno kandidat za člana REM-a čak i ne zna da je kandidat, nego je vladajuća većina ubacila čoveka u vatru, a da on to i ne zna. To su ozbiljni paušalni navodi koji zaista mogu da dovedu do dodatne konfuzije. Pri tom, to je čisto nepoznavanje procedure.

Jasno je da svaki kandidat svojeručnim potpisom mora da potvrdi saglasnost za kandidaturu, ali javnost to ne zna, a onda mi sebe dovedemo u situaciju da mi objašnjavamo šta su nadležnosti naše, šta su nadležnosti REM-a itd, umesto da to prepustimo onima čiji je to posao.

Članovi REM-a su nezavisni u svom radu. Zakon je toliko bio precizan da je procedura i imenovanja i opoziva članova REM-a vrlo kompleksna.

Treba javnost da zna i to da o odlukama REM-a može da odluči samo sud. Javnost to ne zna zato što članovi REM-a nikada nisu našli za shodno da to objasne, nego su to prepustili nama, a ja se zapravo zaista pitam – kako smo mi to tačno i kada tačno sebe doveli u tu situaciju da mi preuzmemo nečiji posao i objašnjavamo šta je nadležnost REM-a?

Kao što sam rekla u raspravi na samom početku, mi smo usvojili Finansijski plan i Finansijski izveštaj, i to je prilika, dakle, izabrali pet novih članova REM-a, da konačno to telo počne da se ponaša u skladu sa onim što mu je u opisu posla, u skladu sa onim što im zakon propisuje.

S druge strane, sve ovo što smo čuli kao zamerke na rad REM-a, može sutra da nam pomogne kada na dnevni red nekog budućeg saziva Narodne skupštine budu došle izmene i dopune medijskih zakona, pa onda možemo REM-u da damo još i dodatna ovlašćenja, kao što je, na primer, mogućnost i da kažnjava emitere, pa će onda, možda, stvari biti jasnije. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite.