Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ipak je došla ova tema na dnevni red – izbor članova REM-a. Bavili smo se dosta REM-om poslednjih meseci na Odboru za kulturu, pa i ovde u plenumu, čuli smo različite stvari i, kao što sam negde rekao već, na prvi pogled to je jedna od retkih tema oko kojih postoji odnos i stav prema REM-u, jedna od retkih stvari oko postoji konsenzus ili bar prividni konsenzus među poslanicima i među pripadnicima vlasti i opozicije. Naime, i jedni i drugi su nezadovoljni njihovim radom, što u ovom konkretnom slučaju ne znači da oni rade dobro. Obično kada su i jedni i drugi nezadovoljni vama, to znači da ste dobri, pogotovo ako ste regulatorno telo, onda bi to trebao da bude jedan od simptoma i signala da to telo funkcioniše ispravno.

Međutim, mislim da je ovde reč nečem drugom i da je u suštini REM bio tema koji je svesno ili nesvesno prihvatio da prima udarce i da bude simbol nezadovoljstva medijskom slikom. Formalno gledano oni jesu najodgovorniji, jer su njihove nadležnosti relativno velike i svakako neposredno, kada je reč o medijskoj sferi. Međutim, mislim da su se oni opredelili, da li u dogovoru sa vlastima ili ne, za taktiku onog ježa. Naime, oni su odlučili da se mešaju u svoj posao, da se ne mešaju mnogo u svoj posao i najčešće nisu radili ništa i prepuštali su medijsku sferu stihiji, a to onda indirektno znači vladajućoj stranci, vladajućoj poziciji, zbog toga što je njihov udeo u medijskoj sferi apsolutno i neproporcionalno najveći.

Znači, oni emiteri, sad govorim o elektronskim televizija, pogotovo sa nacionalnom frekvencijom su u potpunosti poslednjih godinu dana, potpuno i bukvalno, pod kontrolom vladajuće stranke.

Njihova nadležnost, tj. s pravom je neko istakao u dosadašnjoj raspravi ne tiče se samo Javnog servisa. Mi nekako najčešće govorimo o državnoj televiziji Javnom servisu, ne, nadležnost REM-a se odnosi na sve javne emitere i one lokalne i regionalne i nacionalne, uključujući i privatne, znači, uključujući i privatne sa nacionalnom frekvencijom. Naravno, kad je reč o Javnom servisu, odnosno javnim servisima onda je njihova nadležnost najveća.

Bilo kako bilo, za nekog sa strane, malo posmatrača, čitava ova naša rasprava i fokusiranost na REM deluje malo apstraktno, niti baš malo ko zna šta je tačno REM i od čega je skraćenica, jedva su i ono RRA zapamtili građani, a na stranu što većina ljudi, većina nas, običnih građana, misli da dobro, to informisanje, to je nešto što se podrazumeva, to nije nešto neposredno utiče ili od čega zavisi njihov život, ili što bi, da parafraziram dvojicu kolega svojevremeno tamo dvehiljaditih godina koji su sada, jedan je u vlasti, jedan je u opoziciji, obojica su živi, su rekli da se patriotizam ne sipa u traktor, odnosno, drugi je rekao da se patriotizam ne maže na hleb. Tako dobar deo građana, mislim da nisu bili u pravu, uzgred budi rečeno, ali svejedno, dakle, jedan deo građana misli da se mediji, sloboda medija ne maže na hleb, ne sipa u traktor, tj. ne utiče direktno i neposredno na njihove živote. Ali, to je zapravo optička varka.

Naravno da to da li će biti preneto i kako će biti preneto i šta je neko iz vlasti ili opozicije, ne daj Bože rekao, odgovorio nekome iz vlasti, to se pošteno govoreći, najvećeg dela, najvećeg broja građana ne tiče i ne zanima ih mnogo, osim ako je nešto zanimljivo, nešto malo bizarno, ili nešto što malo podseća na rijaliti. To ih se ne tiče. Ali, Boga mi, kada mediji, ili većina medija, ili glavni mediji, ne prenesu i ne objave, ili lažno objave da je voda u njihovom gradu zagađena, ili npr. da je neka epidemija izbila, ili nešto slično, ili kada nešto krivo izveštavaju o npr. štrajku u kojem oni učestvuju, onda ih se i te kako tiče, onda se i te kako setimo pa kažemo, jao kako lažu, kako mobu to da ne objave.

Hoću da kažem, i te kako je važna sloboda informisanja, i te kako važno objektivno i nepristrasno informisanje, i ako se na prvi pogled čini da je to nešto što zanima samo novinare, medije i možda neke političare i neke koji se medijima bave. U tom svetlu, dakle, ako smo se složili da je važno, ovaj izbor i popuna članova REM-a važna. Mislim da se sa eventualnim izuzetkom jedne teme, doslovno jedne teme, o kojoj neprestano govore predsednici vlasti da njima nije smetala uloga REM-a, tj. ne mešanje REM-a u svoj posao i prepuštanje medijskoj sferi, kažem sem jedne teme o kojoj neprestano vode slušamo od njih.

Mislim da je sve važno i da loše što se nije mešao REM u svoj posao. Mislim da je on bio, to ću otvoreno reći, pod kontrolom, ili Savet REM-a, ili bar većina njihovih članova pod direktnom ili indirektnom kontrolom vlasti. To se vidi iz toga načina na koji su ove ostavke podnesene, i kako su ostavke podnesene, i kako su, kao što sam već rekao na sednici Odbora, najavljene krajem decembra od strane posrednika iz Evropskog parlamenta, koji su pomenuli 3+2, tj. da će pored tri nedostajuća člana REM-a biti izabrana još dva, koji će u međuvremenu podneti ostavke. I, gle čuda dva člana su zaista podneli ostavke krajem januara i evo, mi sada prisustvujemo, treba da popunimo njihov broj.

Gospodo draga i kolege, i dragi gledaoci, zar postoji direktniji, očigledniji dokaz i primer kontrole uticaja vlasti na Savet REM-a, od toga da su dva člana podnela ostavke, zato što je najavljeno da će biti podnete ostavke, da bi se izašlo u susret evropskih posrednika. Ako su podnosili ostavke na zvonce, onda su verovatno i glasali na zvonce, odnosno u skladu sa pritiskom iz vlasti. Zato sam upozoravao da ne ponovimo greške, jer nije stvar u ličnostima, u personalnom rešenju, nego su potrebne autonomne ličnosti koje će moći da se suprotstave, kao prvo da se mešaju u svoj posao, a onda i da se suprotstave volji, ili interesu ili onoga ko ih je predložio, predlagača, i naravno, većine koja će ih izglasati ovde u Narodnoj skupštini.

To je smisao nezavisnih regulatornih tela. U protivnom, zaista je bolje što sam ja predlagao ponekad, pa se onda ljutile neke kolege iz civilnog sektora na mene, u protivnom zaista je bolje da onda stvar vratimo na ministarstvo, pa barem znamo ko je kriv, koga hvalimo i koga kudimo, ako stvari ne funkcionišu dobro.

Oni su rekli – ne, nipošto, to je evropska praksa, potreban nam je nezavisni regulator itd. Ali, da bi nezavisni regulator bio zaista regulator, on mora da bude zaista nezavisan, a to znači da njegovi članovi moraju da budu zaista autonomni, nezavisne ličnosti. U protivnom, dobijamo još goru situaciju kada imate ministra ili ministarstvo koji odlučuju, jer kao što rekoh, onda bar znate adresu na koju se žalite, koga krivite ako nešto nije dobro u medijskoj sferi.

U tom smislu, to liči pomalo na pranje ruku, ako vi prepustite tu sferu kvazi nezavisnom regulatoru. Stoga, je zaista velika odgovornost ličnosti koje se biraju i koje će doći na mesto ovih koji su sada podneli ostavke, da li zbog osećaja odgovornosti ili zbog nekog političkog, neću reći pritiska, ali sugestije političke, to može svako da zaključi za sebe.

Kako god, ja ću, da nema nikakve dileme podržati predlog iako verujem da su svi predlozi i formalno, svakako kompetentni, ja ću podržati predlog reprezentativnog Udruženja novinara Srbije, prosto zato što misli da je ono najšire i najreprezentativnije telo kada je reč o ovom izboru jednog člana kojeg oni predlažu. Ne govorim personalno, niti znam dovoljno kandidata, niti imam neke zamerke personalno na njih, ali onda ću suditi po širini reprezentativnosti, da kažem medijskoj, javnoj težini predlagača. U ovom slučaju, to je Udruženje novinara Srbije i podržaću njihov predlog. Mislim da bi to trebalo i drugi da učine.

S tim, što evo, sada lično u svoje ime, izražavam žaljenje što i UNS i NUNS nisu smogli snage da naprave zajednički predlog, tada bi on imao još veću težinu, ali i ovako naravno ima i npr. evo, ponudiću jedno ime bez dopuštenja, možda će mi se i zameriti, npr. gospođa Ljubica Gojgić, svi znate o kome je reč. Mislim da je jedna od naših najboljih, ako ne i najbolja politička novinarka, da je zamole da se prihvati te dužnosti, pa neka odbije.

Uzimam nju samo kao paradigmu. Ima još sigurno takvih ličnosti. Dakle, ličnosti za koje možemo sa velikom verovatnoćom da pretpostavimo da se neće povinovati pritisku, da neće glasati na zvonce, da će moći da sudi po savesti. Nekada se i pogreši kada glasate i sudite po savesti, ali to je smisao postojanja nezavisnih regulatornih tela. Bez toga, postoje ta tela samo u transmisiji vlasti i kao što rekoh, još je i gore nego kada vlast direktno vrši posao, jer onda barem moraju da vode računa o tome, jer znaju da će biti prozvani i okrivljeni.

Još samo par reči o ovoj temi o kojoj se dosta govori, koju vladajuća koalicija i predstavnici vlasti neprestano pominju, kada govori o svom nezadovoljstvu radom REM-a, onda napominju to reemitovanje, pominju televiziju „N1“, pominju SBB i tu imaju more primedbi.

Nemam ništa protiv da se REM pozabavi time, pored svega drugog i svih drugih stvari kojima se nije bavio do sada. Znači, neka se pozabavi i time. Ali, osnovano sumnja, tako reći, siguran sam da ne bi bilo tih zamerki, niti ovih sada dilema i kritika koje slušamo i na račun SBB i na račun televizije „N1“, da je recimo program te televizije naklonjen vlasti, odnosno vladajućoj političkoj opciji, da hvale, kao što hvale svi drugi svaki potez Vlade, ministara, naravno i predsednika. U tom slučaju, verovatno se ne bi ovoliko ovde poslanici i neki drugi bavili time i uslovima pod kojim oni emituju program.

Ponavljam, istražite sve, proverite, dovedite u sklad sa zakonom. U vašim rukama su nož i pogača, ali nemojmo da se zavaravamo, nemojmo da se obmanjujemo, da je taj program onakav kakvi su programi svih drugih televizija sa nacionalnom frekvencijom, ne bi se ovde toliko bavili tim formalnim, proceduralnim stvarima vezanim za emitovanje ovog programa.

Pri čemu, opet da se ne lažemo, reč je o značajnom kablovskom operateru i značajnoj televiziji, ali operateru koji ipak ne pokriva više od polovine, sada možda čak i nešto manje, jer ranije je bilo i nešto više od polovine kablovskog prostora.

Drugim rečima polovina građana koji se informišu preko kabla ne može da prati program te televizije. Znači ne može, sve i da hoće. Na stranu što imate dobar deo Srbije koji nama kabl, nego se preko zemaljskih sistema informiše. Tako da vi pričamo o jednoj televiziji kojom u najboljem slučaju može sve i na oko trećine teritorije, a koja se demonizuje i koja se proglašava kao centralna stvar, pa se onda polarizuju, pa se prave maltene mitinzi, pa se onda polarizuju pa se prave maltene mitinzi, protesti, za i protiv, da li je to najveće zlo i pošast koja se nadvila nad medijskim nebom Srbije, ili je to svetlo lučonoša svetionik slobode i slobodne misli.

Generalno ja sam tu na strani, a mislim da to misli i većina građana ove zemlje. Neka se svi vide, ne želim da se mešam u komercijalni spor dve kompanije, neka se omogući i jedan i drugi sistem, kablovski mogu da nude sve televizije, sve programe, pa neka građani gledaju, a tu mislim i na ove sportske ali to je tek, većinu građana realno to više i zanima, od ovih političkih programa, ali svejedno.

Nemojte da se kao vodi teški ekonomski rat, navodno oko ekonomskih interesa, da je on stvarno ekonomski interes, onda bi se oni trudili i jedni i drugi da vam ponude što bolju i kvalitetniju i jeftiniju uslugu, a ja baš ne vidim da te usluge padaju da cene tih usluga padaju.

Znači, kao što rekoh, ponavljam, siguran da daje programsko izveštavanje, da je dakle, program drugačiji ove televizije o kojoj govorimo, ne biste se ovde toliko bavili time pod kojim uslovima oni emituju ili reemituju program, drugim rečima, ne smeta jednom na svim televizijama ili praktično svim televizijama, a fokus je na jednoj koja pušta drugačije mišljenje.

Da li su oni objektivni i jedni i drugi, dajte svima da mogu sve da vide, pa neka građani onda presude. Dakle, zašto mi sada ovo radimo i usvajamo i popunjavamo ova mesta naprasno upražnjena? Zbog toga što je vlast u ovim razgovorima to obećala , ne opoziciji ne građanima, nego evropskim posrednicima. To je i činjenica. Oni, naravno, ti evropski posrednici, njima se to učinilo zgodno da mogu u svom izveštaju da kažu, evo ispunili smo većinu zahteva. Evo, vlast je popustila u nekim stvarima.

Ja ne vidim neko veliko popuštanje, ako jedni poslušnici budu zamenjeni drugima, i zato se nadam da ovi članovi koje ćemo izabrati danas kao i one koje smo izabrali krajem decembra će shvatiti težinu odgovornosti i neće se ponašati po tom kriterijumu, jer taj način poslušničkog glasanja i poslušničkog ponašanja, na kraju i završavam time, mada imam još nekoliko minuta, ali šteti i vlasti i samoj vlasti koja tu praksu inauguriše.

Ja se nadam da su u vladajućoj koaliciji toga svesni. U jednom trenutku kada se pretera sa spinovanjem, sa manipulisanjem, sa jednim dimenzionalnim izveštavanjem, onda vam niko više ne veruje čak i kada kažete istinu, čak i kada ti mediji u nekom trenutku objave nešto što je tačno za svoje političke protivnike, više im se neće verovati i onda dolazite u situaciju da imate ono što se kaže, drveni šporet, ili staklenu sekiru, koja izgleda kao prava sekira, ali njome ne može ništa da se seče.

Dakle, u interesu je i čitavog društva, najmanje opozicije, ali i vlasti, da se medijska sfera makar i naknadno, makar i zakasnelo, makar i nedovoljno, što je moguće više reguliše u tom svetlu ovaj REM ima svoju ulogu, ali nemojmo je apsolutizovati i nemojmo sada da mislite da će jedan potez, jedna mera ili jedno glasanje moći tu suštinski da promeni stvari, ako ne postoji politička volja, pre svega kod vlasti, da se te stvari promene.

U protivnom, imajte na umu ovo što sam rekao, imaćete kontrolu možda apsolutnu medijsku, ali vam više niko neće verovati, čak i onda kada budete govorili istinu. Hvala.

Po Poslovniku, narodni poslanik Đorđe Komlenski.

Zahvaljujem predsedavajući. Dozvolili ste povredu člana 107. Poslovnika. Naime, komentarisanje u Skupštini i davanje ovakvih izjava u nekakvom poslušničkom glasanju, a upućeno još od osobe koja je govorila pre mene, je ne dvostruka, to je uvreda za ovaj parlament na enti. Neko možda i čuje zvono, ali neko bi trebalo da ga nosi oko vrata. Hvala.

Smatram da nisam prekršio povredu Poslovnika. Ne želite da se Skupština izjasni o tome.
Reč ima narodni poslanik predlagač, Mirko Krlić.
Zatražite kolega reč.

Ja mislim da ste vi bili dužni da prethodnog govornika, s obzirom da je u pitanju TV ličnost, analitičar koji se vrlo često pojavljuje na televiziji, da je nedozvoljeno da više puta pravi gramatičke pravopisne greške, i ponavlja reč – podnešene, podnešene, podnešene.

To vrlo negativno utiče i na đake i na studente i ja kao prosvetni radnik moram tu primedbu da stavim vama. Hvala.

Kolega Jokiću, smatram da nisam prekršio Poslovnik, ne mogu ja nekoga da naučim gramatici, to radi učiteljica, još kada ima 6 ili 7 godina.
Reč ima narodni poslanik Mirko Krlić, predlagač.

Hvala gospodine predsedavajući. Ja u ovom trenutku moram da reagujem, mada ima dosta komentara a ja se jesam na početku zahvalio svim članovima Odbora na saradnji, pa i ovima iz opozicije, i ovde je jedan od poslanika koji je bio aktivan i zbog toga mu hvala.

Ovo što implicira redovno stvaranjem atmosfere kako i odbori, Narodna skupština i ova vlast vrši apsolutnu kontrolu nad medijima, pa i nad samim REM zaista je potpuno neubedljivo i potpuno prazno.

Ja ću samo jedno reći, na utvrđivanju recimo ovih kandidata da bi znali svi narodni poslanici isti član Odbora je prvo za predlog Privredne komore Srbije rekao kao i sada sa puno autoriteta, kako se radi o klasičnoj nameri da se jedna fantomska organizacija koja se ne bavi i koja ne predstavlja medijska udruženja, ima svog kandidata, što samo implicira time da se već vladajuća stranka dogovorila, ko će biti taj član REM.

Onda se dogodilo da smo mu pročitali preko 20, 30, a postoji preko 50 elektronskih emitera koji jesu članovi Privredne komore i imaju svoju sekciju u Privrednoj komori i imaju pravo na predlog. A, onda je došla ispravka pa isti narodni poslanik rekao - pa dobro nije fantomska, nego je režimska, jel je jasno je da će kandidat udruženja koga ste izmislili biti u stvari izabran. I dogodilo se da taj kandidat nije prošao drugi krug.

Sada bi bilo pristojno za svakog pristojnog čoveka, posebno za narodnoga poslanika da se izvini i da kaže, evo stvarno sam pogrešio. Zar je toliko teško to reći, kao što sada ponovo tvrdite kako je Javni servis pod kontrolom vladajuće stranke.

Reći ću vam još jedan argument.

Apsolutni evropski rekorder u najgledanijoj emisiji Javnog servisa, "Dnevnik 2" 16 puta direktnog učešća u emisiji, kao gost za godinu dana je Vuk Jeremić, apsolutni evropski rekorder.

Naravno o rezultatima možemo govoriti i na koji način, nogom je otvarao vrata drugog dnevnika.

Aleksandar Vučić u 2019. godini, evo tražim podatak iz RTS-a da nije nijednom direktno bio gost u Dnevniku, a podsetiću vas da je 16 godina isti glavni urednik, da je ista uređivačka politika. Pa kako onda možete samo da objasnite da je Javni servis pod apsolutnom kontrolom vladajuće stranke.

Naravno, kritikovati uvek je lako. Ono što jeste suština, mi smo suštinski izmenili REM, 60% REM-a su novi ljudi. Ako to nije promena, ja ne znam šta je promena. Znači potpuno novi ljudi su danas u REM.

Da li će oni svoj zadatak obaviti mnogo bolje nego ovi prethodni i da li ćemo biti zadovoljni od toga zavisi mnogo i ono o čemu je govorio gospodin Komlenski, i potpuno se slažem da je zakonska regulativa nešto što mora da se izdefiniše što se REM tiče.

Takođe, i kritike gospodina Milićevića u pravcu da REM mora bolje definisati sva svoja ovlašćenja, stoji.

Prema tome još jednom, nije teško reći izvini kada niste u pravu.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Pravo na repliku.
Izvolite.

Zaista nije teško biti fin, nije teško izviniti se, mada se to jako retko praktikuje u ovom Domu. Kada bi to bio kriterijum meni bi se do ponoći ovde trebalo… neka posebna sednica zakazati da bi stigla sva izvinjenja koja sam zaslužio i koje mi se duguju.

Ali, u vezi sa ovim konkretnim što je rekao predsednik Odbora, odnosno gospodin Krlić, da sam ja zaista rekao ono što je činjenica, da ja ne znam za tog predlagača, jedno je da li su članovi koji ga čine ili članice koji ga čine poznate, naravno da jesu, to su sve, više-manje poznati mediji i uglavnom svi pod kontrolom vlasti, i to ponavljam i sada, sam predlagač, Privredna komora, neki Sektor za kreativne industrije, zaista je bio nepoznat.

Kako je došlo do ovog Predloga? Nismo mi na Odboru to izglasali, nego su prosto po zakonu set predlagači okupili, pa su se dogovorili da to budu dva ova kandidata koja su došla i koji su kandidati Udruženja novinara, što je mislim u redu. Dakle, što mislim da je u redu da budu kandidati Udruženja novinara.

Da li su oni dobro izabrali, nije njihova stvar, tiče se svih nas, ali nije nešto što… mislim, možemo da konstatujemo, odgovornost će biti na njima koji su predložili te kandidate.

Dakle, na neki način sam bio u pravu. Vidi se i po tome što se taj predlog povuče, možda baš zato da ne bi delovalo previše prorežimski.

Bilo kako bilo, ja nemam nikakav problem da kada pogrešim da se izvinem i da priznam grešku, ali mislim da kolega Krlić, evo, dajem vam pravo na repliku i priliku, nemojmo se zaluđivati da je medijska situacija dobra, nemojte podatkom koji ste izvukli, možda je tačan, možda nije u gostovanju, ne znam koga u nekom dnevniku uživo da prikrivamo činjenicu da se masovno, dakle, da se masovno koriste mediji svi sa nacionalnom frekvencijom za promovisanje vladajuće stranke i takve sedam, osam godina.

Hvala.