Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Po Poslovniku.
Izvolite.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 107. dostojanstvo Narodne skupštine. Malo pre je govornik rekao - ne znam koga, izvukli ste podatak itd, a sedeo u prvom redu na osnivačkoj Skupštini i partije Vuka Jeremića.

Dakle, vrlo jasno je kolega Krlić rekao da se radi o Vuku Jeremiću, da je gostovao 16 puta u „Dnevniku“ RTS. Vrlo je bio jasan.

Ono što gospodin Krlić, iz džentlmenskih razloga ili ne zna kojih drugih, nije hteo da kaže da je urednik Dnevnika bila Nataša Jeremić. Dakle, kolegi pre mene, Nataša Jeremić, supruga Vuka Jeremića. Dakle, ona je uređivala, bila je jedan od urednika „Dnevnika“ RTS, a njen suprug, Vuk Jeremić, se pojavio 16 puta uživo u „Dnevniku“ RTS, pokušavajući da zabašuri taj podatak.

Prethodni govornik koji je sedeo na osnivačkoj Skupštini Vuka Jeremića i koji čini mi se sedi u klubu koji pripada i zastupa klub koji pripada, između ostalog i partiji Vuka Jeremića i mislim da je tu Sanda Rašković Ivić itd, je grubo pokušao da obmane Narodnu skupštinu.

On uporno ovde pokušava da kaže kako vlast kontroliše neke medije. On kao vlasnik, suvlasnik ili kao voditelj na privatnoj slobodnoj televiziji, da nam kaže koliko puta su vladajući poslanici gostovali u toj njegovoj emisiji, u toj njegovoj slobodnoj televiziji, recimo, gospodin Orlić, gospodin Martinović, moja malenkost, gospodin Atlagić itd. Njihov je rezon sledeći - naše privatne televizije i naše privatne časopise nemojte da dirate, ali mi tražimo da dirate one druge privatne medije i da uterujete našu slobodu drugim privatnim medijima.

Hvala.

Ne tražim da se glasa.

Smatram da nisam prekršio navedene odredbe Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Mirko Krlić.
Izvolite.
Vi, kao ovlašćeni i kao predlagač imate pravo da govorite koliko dugo želite.

Hvala.

Vidite, postavljeno mi je pitanje - da li su sjajni odnosi uopšte medijskom prostoru u Srbiji? Uvek može biti bolje i tu ćemo se uvek složiti.

Međutim, samo bi morali da, recimo, iznesemo podatak da za godinu i po dana se u nekom prostoru, nekom medijskom prostoru i nekoj državi otvori preko 250 novih medijskih kuća, danas u Srbiji može ko god hoće i ko god ima para da otvori radio stanicu ili da otvori i da se medijski registruje. Da li je to jedan od načina slobode? Ne znam. Ali znam da za slobodu medija čija su puna usta, čuli smo Vuka Jeremića, danas najviše govori Đilas, govori profesor Veljanovski, govore takvi ljudi koji su ne dominirali medijskim prostorom, koji su jednostavno imali medijski prostor u svojem ličnom vlasništvu. Jako dobro znate da niko nije mogao da kupi sekunde direktno od RTS ili ako je mogao da ih kupi, onda je morao duplo više da plati, nego ako to ide preko Đilasove privatne firme.

Sve to vreme je jedan isti, Lj. Stefanović, glavni odgovorni urednik, kao najodgovornije lice što se tiče bar javnog servisa koji jeste uvek u meti kada se priča o medijskim strategijama.

Prema tome, ja ne mogu ništa drugo da vam kažem nego da mislim da zaista treba puno poraditi na još većem usavršavanju naše medijske slike i zbog toga je velika nada, zbog toga naša želja, zbog toga jeste ono što vi zovete popustljivost prema nekom stranom faktoru jeste želja da ono telo koje se zove REM i koje bi moglo da uspostavi određenu kontrolu i koje tražimo da jednostavno doprinese usavršavanju, tj. poboljšanju medijske slike funkcioniše na drugi način, pa je zato ova suštinska promena.

Probajte jednom da gledate neke stvari sa pozitivne strane, mi nemamo porodične veze ni sa kim, ni u javnom servisu, niti bilo gde drugde. Gospodin Marijan Rističević je najbolje oslikao kako je to stanje izgledalo. Znači, nogom otvarati najgledaniji prostor, „Drugi dnevnik“ RTS, zaista samo specijalnima je moglo biti dopušteno, a oni su danas najveći borci za slobodu medija, oni govore o slobodi medija. Slažem se, neka govore i o slobodi medija neko ko zaista o tome ima da kaže, onaj koji je slobodu medija potpuno uništio, koji je javni servis stavio pod noge, koji ga je opljačkao finansijski danas je glavni govornik o slobodama i oslobađanju javnog servisa.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Pravo na repliku.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Gospodine Krliću, oko nekih stvari ćemo se mi i složiti, to nije sporno. Ne mislim da je automatski slaba pozicija nekoga, ako kažeš da je nešto tačno od onoga što je rekla druga strana.

Na kraju krajeva, vi ste priznali indirektno da sam ja u pravu da stanje u medijima nije dobro.

Moram da kažem dve stvari. To koliko se otvara novih medija, sa ili bez navodnika, svakog meseca i tako dalje, to je jedan par rukava. Svako može da stavi mobilni telefon u sobu i da se snimi i da otvori svoj kanal na internetu. Ne može to da se izjednačava sa televizijom sa nacionalnom frekvencijom, pa ne bi postojale te televizije, ne bi plaćale toliko dažbina, troškova i svega drugog, da to nije nešto što utiče malo drugačije od privatnog kanala koji svako od nas pojedinaca može da otvori.

Što se tiče pitanja koje nam je postavljeno, ali naravno u drugačijoj formi, ali poslovničkog pitanja, na koje ne mogu da odgovorim, vrlo konkretno, na tom malom, znači, malom internet kanalu na kojem imam emisiju sada, od poslednja četiri gosta dva su bila predstavnici vlasti, dva su bili predsednici vladajuće koalicije i sede ovde, tj. ne sede u ovom trenutku, ali upravo sede ovde u Narodnoj skupštini vladajuće stranke, dva od četiri. Kada dolaze i kada mi gostuju, ne možete uvek tako matematički, naravno, da bude, kada mi gostuju neko iz opoziciji onda se trudim da, s obzirom na ovu dilemu koja postoji, jedan bude neko ko podržava bojkot, da bude drugi koji je protiv ideje bojkota od strane opozicije.

Tako je mali doprinos o objektivnom i slobodnom informisanju, mali primer, mala ilustracija. A toj, inače, maloj i slobodnoj televiziji, internet televiziji ne daju kabl sa sednica, ni veliki, ni jedni ni drugi, za sada ga ne primaju u kabl, iako imate stotinu kablovskih kanala, pa se čini šta bi falilo da ima i jedan više. Bilo kako bilo, dakle svako od nas treba da da doprinos koliko može, bilo da raspravljamo o Narodnoj skupštini, bilo sa kojim aspektom o medijskoj sferi, ja taj doprinos dajem.

Hvala.

Zahvaljujem.
Po Poslovniku, narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, opet član 107.

Radio-televizija Srbije je u punom uređivačkom sastavu u kojem je bio i pre promena 2013. godine, a gospodin Vukadinović uporno hoće da dokaže kako ova vlast utiče na medije.

Da li se neki medij prikazuje na internetu ili nekim drugim načinom učestvuje u programima, na neki drugi način prenosi svoj signal itd, to je njihova stvar. Dakle, SBB ih ne pušta u kabal, to je njihov odnos sa SBB, to je neka privatna stvar, ali ukoliko je žena Vuka Jeremića urednik RTS i ukoliko je Vuk Jeremić bio 16 puta uživo u dnevniku RTS i sada u istom sastavu uređivačkom taj RTS, sa Bujoševićem, sa suprugom Borka Stefanovića, itd. uporno želi da pokaže kako mi, eto, uređujemo RTS.

Navešću svoj primer. Trebao sam da gostujem u emisiji „Upitnik“ jednom, jednom za 20, 30 godina, jednom da gostujem uživo u „Upitniku“. Moji politički protivnici su trebali da budu Nenad Čanak i Đorđe Vukadinović. I, gle čuda, ujutro pred emisiju, obavešten sam da se ja izbacujem. jer ne odgovaram. Moji politički protivnici su uslovili, jedan ili obojica, da neće da učestvuju ukoliko učestvujem ja u toj emisiji i debati i RTS je doneo odluku, gle čuda, u korist vlasti tako što su mene izbacili, a njih dvojicu ostavili. Toliko o neslobodi medija i toliko o uticaju vladajuće većine na medije u Srbiji.

Ostaje ono što ja govorim i šta je povreda dostojanstva, da mediji koji lepo pišu o njima, poput Nova, N1, koji 99% programa posvećuju opoziciji, to su slobodni mediji, ali oni koji ne posvećuju toliko pažnje njima, već nekome drugome, e onda su to neslobodni mediji.

Hvala. Ne tražim da se glasa.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka je ranije upozoravala na rad i funkcionisanje ovog regulatornog tela još u periodu dok je, kako neko reče ovde, bilo u istoriji, a zvalo se RRA. Mi smo rekli da nije to uloga nijednog tela, pogotovo regulatornog kada su u pitanju mediji.

Pred istorija svega ovoga je period kada se pristupilo tzv. formatiranju medija. Formatiranje medija je počelo tako što su radio amateri prvi došli na red.

Za one koji nisu u ovoj oblasti, to je da svi radio emiteri, primera radi, budu uniformisani na taj način što, recimo, imate emisije u kojima je dozvoljeno maksimalno tri do pet minuta govora, a onda idu tri muzičke želje ili puštanje muzike i tako sve radio stanice funkcionišu kada je u pitanju ne samo Srbija, nego kada je u pitanju region.

Taj posao u ime tzv. Evrope radili su niko drugi nego ljudi iz Hrvatske i Slovenije. To su operativci koji su… i dan danas neki od njih su u Srbiji, rade to isto, samo su u pitanju elektronski mediji. Zamislite kakva je njihova želja i namera bila u startu? Da neko dođe iz Hrvatske i da donese nešto što je kada su u pitanju mediji, medijska scena, emitovanje radio ili nekog drugog programa, da je njemu želja da to bude dobro i da bude u sklopu evropskih standarda.

To samo može da pomisli i poveruje onaj ko je naivan. Uz njih uvek ide logistika. Logistika, zna se, sastoji se, pre svega, od onih koji su dobro obučeni ne u sferi medija i medijskih procesa, nego u sferi obaveštajnih delatnosti.

Mi srpski radikali, znajući to, na vreme smo upozorili. Možda stil, možda način kako su to srpski radikali govorili nije odgovarao tadašnjem sastavu vlasti, kao što ne odgovara i ovom sastavu, kada smo rekli da REM treba ukinuti onog trenutka kada je popustio pod pritiskom bivšeg zamenika direktora CIA da otvori svoju privatnu televiziju i to je bilo potpuno jasno.

Pored svih zakonskih regulativa, pored svih normativa, dozvolilo se da bivši zamenik direktora CIA otvori svoju privatnu televiziju. Svako normalan trebao je da sa velikom dozom rezerve pristupi tom poslu, uopšte registracije kada je u pitanju bilo kakav medij, a u ovom slučaju televizija.

Šta se desilo? Desilo se da je to bio početak svega onoga što sada gledamo, a to je da se javnost deli oko toga da li nešto što je nelegalno, što je suprotno zakonu može da funkcioniše zato što je to populističkom metodom opšte raspoloženje, kako oni kažu, u narodu.

Kada je u pitanju zakon, to je stavljeno u stranu. Šta je radio ovaj regular, kako se to u zakonu kaže u daljnjem tekstu? Oni su ćutali, što bi se reklo – hrabro ćutali, i onda su počeli da razmišljaju o tome kako bi i na koji način mogli da se politički aktiviraju, uključe u čitavu tu raspravu, u čitavu tu prepirku između jednog medija, odnosno jedne agencije koja sada stoji iza tog medija. S druge strane, ne treba kriti vlasti. To je trajalo sve do onog trenutka dok nije se zbog izborne kampanje uz sve ovo umešala EU preko Evropskog parlamenta.

To je nešto što je dodatno doprinelo da mi srpski radikali budemo još utemeljeniji u svojoj tvrdnji, da sve se u Srbiji radi pod pritiskom i kada su u pitanju mediji i kada je u pitanju medijski prostor. Samo treba pritisnuti vlast na određeni način i ona će da prihvati.

To je i bukvalno. Na takav način se i odvijalo sve vezano za tzv. pripreme za izbore. U Srbiju su došli evropski parlamentarci, delegacija Evropskog parlamenta, gde čak jedan član je bivši parlamentarac…

(Vladimir Orlić: Dva.)

Hvala, kolega Orliću. Dva su. U međuvremenu je možda i ovaj dobio neku zaslužnu penziju, možda učestvovao u nekoj drugoj akciji kada treba uništavati, pa ga odlikovali, ali dva su, što je još veća sramota i bruka.

Zamislite, bivši parlamentarac se pojavi u Srbiji da on posreduje kada je u pitanju politička scena Srbije i kada je u pitanju dalje funkcionisanje medija? To retko gde ćete da sretnete da bivši… bilo je ono ranije – kandidat za poslanika, za senatora, koji je bio kandidat 15 - 20 godina, ali pojavljivao se ovde, pa ga koristili ovde kao da je poslanik ili kao senator, a ovde je bivši poslanik Evropskog parlamenta. Na čelu te delegacije je aktivni poslanik, a to je ova Tanja Fajon. Kakva je njihova uloga bila? Njihova uloga je bila da izvrše pritisak na vlast u Srbiji da prihvati sve uslove, bez obzira što se ušlo u izbornu godinu.

Sve uslove, naravno, za održavanje izbora, koja je metoda već viđena metoda, već nama srpskim radikalima i srpskoj javnosti poznata metoda, to je da su oni dodatno polarizovali Srbiju, odnosno političku scenu Srbije, pa onda razgovaraju sa predstavnicima, pre svega, onih koji predstavljaju vlast, poneki je prisutan tu koji je fingirao opoziciju, a sa druge strane pored tog sastanaka u toku dana idu da pregovaraju sa onima koji su, uslovno rečeno, opozicija.

Čitav rat je i suština početka rata u BiH je počeo tako što su ti međunarodni pregovarači, posrednici, upravo koristili slične metode. Nije ovo poređenja radi, nego samo da bi javnosti bilo jasnije, tako što su razgovarali prvo sa jednom stranom, u BiH to je bila srpska strana, a onda su išli da razgovaraju sa onom drugom stranom koju su sačinjavali muslimansko-hrvatski političari.

Oni su posredovanjem doprineli da se odnosi još više zategnu da ne može više da bude nepodnošljiva atmosfera politička. Šta su ovde radili? Ista metoda. Sastanu se u zvaničnim prostorijama sa predstavnicima vlasti, onda odu po beogradskim kafanama da bi se sastali sa predstavnicima opozicije. Onda oni tumače šta je vlast na sastanku rekla i šta vlast želi, a pri tome daju instrukciju, u ne malom broju slučajeva, ovima što izigravaju opoziciju šta sve treba da urade kako bi dodatno ucenili vlast. I ko trpi? Trpe građani Srbije. Trpi javnost u Srbiji.

Kada smo mi, srpski radikali, jasno i decidno rekli - treba ih najuriti; mnogi su nam zamerili. Zašto neko da posreduje? Zašto taj razgovor na kome smo mi insistirali od 2016. godine nije vođen ovde u parlamentu, u okviru tačke dnevnog reda, da raspravljamo o tome? Jesmo li vam govorili da treba Javni servis, pogotovo kada je u pitanju upravljanje Javnim servisom, treba korenito da se promeni? Tada smo rekli, sadašnji kontrolni organ Javnog servisa koji se zove RTS ne odgovara volji građana. Ali, što vas boli briga, to je evropski servis.

To je servis koji je u evropskim tokovima. Njih ne interesuje Srbija. Rekli smo vam, treba svaki novi saziv da razmatra ko će biti na čelu tog Javnog servisa. Niste to prihvatali. Ostavili ste čoveka koji je još o DS. Nije on ostao zato što je bio u DS, nego zato što su ga doveli Amerikanci isti ovi koji na divlje otvaraju televizije po Srbiji. Ne smete Bujketa da dirnete, nego ste mu produžili radni staž, mada je po svim zakonima Srbije trebalo da ide u penziju.

Krlić tačno zna da u maju treba da ide u penziju. Pa da li ide u penziju ili ne, ali nesposoban je čovek. To je još jedan dodatni razlog da čovek koji je pred penziju ne može na tako odgovornoj funkciji, čovek koji je pristrasan.

Rekli smo da u sastavu tela koje treba da kontroliše i upravlja sa radom Javnog servisa treba da bude odslikan sastav Skupštine. Zašto? Zato što je to volja građana. Srazmerno broju poslanika, svaka parlamentarna stranka ili poslanička grupa treba da ima svog predstavnika u takvom jednom telu. Ali, vama se nije menjalo. Vi ste pod okriljem evropskih trendova, evropskih standarda dovodili kvazi stručnjake, postavljali ih na ta mesta, a onda nije čudo što se okreću protiv vas.

Kada govorite koliko je ko zastupljen na tom Javnom servisu, mi srpski radikali imamo puno pravo da protestvujemo. Nas uopšte nema. Nama otvoreno na tim emisijama govore voditelji da nismo poželjni, otvoreno nam govore na Javnom servisu, ne nama srpskim radikalima, da se razumemo, to je broj građana koji je dao poverenje politici SRS, kao što je dao poverenje SNS. Ne može niko da ignoriše, ne može niko da prelazi preko te volje i raspoloženja građana, da li su oni glasali za ovu ili onu političku opciju, ali od toga nema ništa.

Mi smo rekli – dajte Javni servis koji se finansira dobrim delom iz sredstava države, dajte ono što je značajno, strateški bitno kada su u pitanju mediji, strateški bitno za Srbiju, dajte da se stavi pod kontrolu parlamenta. Više vam odgovara da to bude van kontrole. Više vam odgovara da pojedinačni ili neki kolektivni, manje kolektivni interesi budu zastupljeni na tim medijima.

Mislite da će to večno? Neće. Bilo je perioda, podsećanja radi, kada je glavni i odgovorni urednik, sada već odavno rashodovana kao novinar, otvoreno rekla da dok je ona na RTS, za Vojislava Šešelja nema mesta na RTS. Nije dugo trajala, ne zato što je apostrofirala Vojislava Šešelja, nego zato što ti koji su je doveli, videli su sa kime imaju posla.

Kada je u pitanju REM, vi ovde koristite promene koje su iznuđene. Te promene su nastale tako što su ovi i evropski parlamentarci tražili da se promeni odnos broja članova u REM, da oni koji uopšte nisu parlamentarna stranka, oni koji uopšte nisu učestvovali na izborima, imaju svoje predstavnike i popustili ste. Popustili ste i dozvolili da nešto što je presedan, postane gotovo pravilo.

Vi ste dozvolili da vam partija koja je kupljena od strane Vuka Jeremića, koja je kupljena od strane Dragana Đilasa, diktira uslove pod kojima ćete da vodite ovu državu. Zašto? Zato što se oni nude toj EU. Ništa oni ne rade različito od vas, nego se oni nude da će mnogo brže, bolje uraditi ono što je zahtev EU, a zahtev EU nisu reforme u medijima samo. Zahtev EU je potpuno jasan. Pa valjda vam je promena ove metodologije prijema u EU sada potpuno jasno dao do znanja šta traži EU od Srbije, odnosno od onih koji vode Srbiju. Traže priznanje Kosova i Metohije. Traže priznanje Kosova kao države i ovi se nude. Trče u Brisel, trče pojedinim čelnicima evropskih zemalja da kažu da će oni to da urade. To su samo nijanse razlike, ali vi ste naseli na to i počeli ste da vodite raspravu.

Ono što je veoma čudno, ovde je na dva mesta koja su upražnjena zbog ostavki, a ostavke su iznuđene, treba, konkurišu četiri čoveka, četiri lica konkurišu koji na osnovu stručne spreme, na osnovu iskustva zadovoljavaju sve uslove. Znate kako vam to izgleda uprošćeno gledajući? To vam izgleda kao kada UEFA vuče žreb za učešće u Kupu evropskih šampiona ili nekom evropskom kupu i onda stavi one kuglice, videli ste, to su one ping-pong kuglice, i svi misle da je to najrealnije, najobjektivnije.

Malo ljudi zna, evo Moma Čolaković je ovde kolega koji ima iskustva u tome, malo ljudi zna da određene kuglice koje su favorizovane, noć pre toga su držane u frižideru da budu različite temperature.

Ovo mi izgleda kao da ste stavili kuglice i sad sve nas vrtite u tome kako ćemo mi ovde da raspravljamo o pojedincima. Jednu stvar ste zaboravili. Na vama je odgovornost koga god izaberete.

Ima još nešto čudno za mene lično. Razgovore sa ovim kandidatima obavljali su članovi Odbora, što je potpuno prirodno i u skladu sa funkcionisanjem Skupštine, ali zamislite u kakvu situaciju dolaze ovi ljudi koji su u najvećem broju stručni, neke od njih lično znam. Morali su da odgovaraju na pitanja i na sve ostalo onim ljudima koji nemaju blage veze o ovoj oblasti. To nešto asocira na period samoupravnog socijalizma, kada smo kao svi koji su završavali fakultet počeli da radimo i bili pripravnici. Pripravnički rad smo polagali, verovali ili ne, pred kvalifikovanim i nekvalifikovanim radnicima. Nisu imali pojma. Sada to isto se sprovodi, samo na nivou Skupštine.

Doduše, ima i ona u narodu – ne mora svako da bude babica ili ginekolog da bi imao dete. I to postoji, što je potpuno logično. Ali, ovde se radi o veoma značajnoj stvari. Nije ovde lično u pitanju znanje ili neznanje, ovde je u pitanju rad regulatornog tela koje samo fingira da reguliše situaciju u medijima, ništa više. Samo je fingiranje.

Rade vam ovi sa zapada, odnosno iz EU šta god hoće. Kada se malo pobunite, kada se ugledate malo na predsednika Srbije, kada ovde dignete glas, kao što je protiv ove Tanje Fajon, videli ste kako vas udare, što bi se reklo, po ušima. Odmah vam spuste tonalitet i počinjete da se izvinjavate Tanji Fajon.

Jedan od poslanik vladajuće većine je rekao najiskrenije, možda malo nespretno, ali je rekao istinu – nema dobre namere, kako će biti dobra namera?

Vi imate sad situaciju, ako pratite, ako gledate televiziju, kada ide reklama na jednom kanalu, prebacite, skoro na svim drugim kanalima idu reklame. Posle određenog perioda, bez obzira da li je informativni, da li je sportski program, nema veze, posle određenog vremena počinju da se emituju reklame. Šta vam je to? To vam je uslovni refleks. Tako se to kod čoveka postiže, da u određenom vremenskom periodu čekate određenu informaciju i da dođete u taj stepen, u taj stadijum da sve ono što je saopšteno u tom i tom minutu prihvatate, ono što je van toga, to vam je sumnjivo. To je to formatiranje, tako se to radi.

Vi ovde vodite raspravu i nadgornjavate se sa pojedincima, pa i sa nama srpskim radikalima. Shvatite, ovaj posao je veoma, veoma važan za sudbinu Srbije, a ne za vaše lične neke kadrovske kombinatorike.