Hvala, gospodine Vukadinoviću.
Povreda Poslovnika, Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući povreda dostojanstva, član 107. po ko zna koji put.

Ovog puta tražim da se o tome glasa zato što se povreda koju vi činite ne opominjući prethodnog govornika ponavlja.

Da vas podsetim da je 2012. godine opozicija imala nulu medija, bila je zastupljena u „Kopernikusu“ čini mi se dva ili tri sata u zakupljenom terminu i to je bilo sve. Sada kažu da je od protesta malo medijska slika bolja. Pa, ja se ne sećam da je pre godinu dana osnovan list „Danas“. Ja znam da od 2012. godine „Danas“, „Blic“, „Vreme“, „NIN“, „Nedeljnik“ su opoziciono nastrojene novine i časopisi.

Znam da prethodni govornik, zato kažem da je povreda dostojanstva malo teža, je vlasnik jednog medija koji doduše nije registrovan kao medij već kao udruženje građana, čisto da se zaobiđe zakon, vodi emisiju u drugom mediju, više je zastupljen od najaktivnijeg poslanika u Narodnoj skupštini, a ja i dalje tvrdim da je opozicija, uprkos godinu dana bojkota više vremena potrošila u Skupštini u direktnom prenosu nastupajući ovde, nego vladajuća većina koja ima 2/3 parlamenta.

Kakva je to onda cenzura? Recite mi kako mi, gospodine predsedavajući, evo odustajem od glasanja, ali da mi kažete, kako mi da nateramo ljude da čitaju „Danas“ koji ima više novina nego čitalaca, „Vreme“, „Blic“, „NIN“ itd. opozicione novine i časopise, kako da nateramo ljude da gledaju N1 televiziju, Nova S, Slobodnu TV itd? kako da nateramo ljude da to gledaju, da im to učinimo ili na kraju kako da nateramo ljude da glasaju za njih kada neće? Hvala.

Hvala, gospodine Rističeviću.
Teško ste mi pitanje postavili, ne znam odgovor na to pitanje.
Hvala vam.
Pravo na repliku ima Vladimir Orlić.

Moram da vam kažem gospodine Vukadinoviću da ste me na dva-tri pitanja onako od srca nasmejali, mislim da se to i videlo.

Prvo, moram da vam priznam, jeste malo smešno kad pokušavate da izjednačite relevantnost onoga što je 2011. ili 2012. godine, ne znam koju ste godinu tačno pomenuli, ali nije važno, ne pravi razliku. Relevantnost Aleksandra Vučića i SNS u to vreme da to izjednačite sa ovim što danas radite vi sa ovim vašim.

Dakle, da vas podsetim, tada je Aleksandar Vučić bio jedan lider političke stranke koja je bila apsolutno najveća i najznačajnija u zemlji i organizovao je skup koji ste pominjali, koji je po vašim izvorima, to su vaše reči, vaši brojevi, okupio oko stotinu hiljada duša i sad pokušavate da to izjednačite po važnosti sa kad vas se okupi 50 ili 100 i krene zajedno sa Boškom Obradovićem da udara ovde zastavom Srbije ulazna vrata Narodne skupštine, da li vam deluje kao da to ima nekog smisla? Meni ne baš. Da li vam deluje da je to smešno? Meni deluje da je smešno. To da se poredi apsolutno ne može, ali vidite i tada vi hoćete da kažete – uključio se Aleksandar Vučić na par minuta, pa je to isto kada vi sada odete na Javni servis i po celo veče, u udarnom terminu, sami pričate nešto, a nemate brat bratu jednu desetinu ljudi iza sebe koliko je tada imao Aleksandar Vučić, a tridesetinu ljudi iza sebe, koliko danas ima Aleksandar Vučić. Meni je to sve smešno, da vam kažem ovako najiskrenije.

Druga stvar, kažete, narodnih poslanika koji sede tu sa te vaše strane je malo u ovom sazivu, pa su zato u vrhu liste. Potpuno smešno. Da vam objasnim kako to funkcioniše. Može da vas bude pet, a može da vas bude 150, ali kada vam se ne da reč, a vi tvrdite da vam se ne da, onda vi koliko imate obraćanja u ovom sazivu, svako od vas? Malo, da li je tako?

Kad govorite koliko god hoćete, kad govorite i kad treba i kad ne treba i kad imate i kad nemate šta da kažete, kad govorite kad god vam se prohte, onda vi imate puno obraćanja i to pokazuju vaše rang liste, te koje pravi ta vaša CRTA. Nema to veze sa tim koliko je vas, to ima veze samo sa tim koliko pričate. Vi tvrdite da vam mi ne damo da govorite, a vaše rang liste pokazuju govorite za sve pare.

Tako da, još jedna rečenica, to mi je takođe smešno, ono što mi nije smešno, nećete pobeći od odgovora. Optužili ste nas da hoćemo kandidata kog je predložila Privredna komora Srbije da na ovoj sednici izglasamo, a onda na ovu sednicu kao predlog nije ni došao taj kandidat. Dakle, sigurno ga nećemo izglasati.

Za to gospodine Vukadinoviću dugujete izvinjenje ne meni, nego tim ljudima kojima ste to u oči rekli.

Mirko Krlić se javio za reč, predlagač.

Samo kratko, ne želim da prekidam ovu polemiku, ali istine radi moram da pročitam jedan podatak koji se više puta ovde spominje u pravcu kontrole Javnog servisa od vladajuće stranke.

U informativnim emisijama političkog sadržaja, predsednik države, premijer i ministri 36%. Ovo je podatak koji možete proveriti, ja verujem da vi imate načina da to proverite, znači 36% kompletna SNS, tj. izvršna vlast, ministri, naša opozicija koja težinu u ovom trenutku u 2019. godini ili na izborima sigurno ima preko 60% je 36% zastupljena. Da li je to kontrola, apsolutna kontrola Javnog servisa? Da li se to zove politička dominacija nad medijskom slikom Srbije?

Hvala, gospodine Krliću.
Hvala i vama gospodine Vukadinoviću na razumevanju, možemo dalje.
(Đorđe Vukadinović: Samo kratko.)
Okej, imate pravo na repliku. Izvolite, mislio sam da završim krug replika. Izvolite.

Završićemo, ali samo kolegi Krliću da kažem, ja ne znam sada taj podatak, ja ću pogledati, proveriti, takođe znam neke druge podatke kada je reč o zastupljenosti i to isto relevantnih izvora koje mogu ovde i da navedem, od BIRODI-ja pa nadalje, koji su govorili da u kampanjama za predsedničke izbore 2017. godine, kao i za gradske, odnosno beogradske 2018. godine, zastupljenost u medijima sa nacionalnom frekvencijom, mada su oni merili i N1, ali pre svega one medije sa nacionalnom frekvencijom, udeo vlasti je bio preko 90%.

Dakle, vi ste uzeli samo političke emisije, kojih inače je malo i nedopustivo malo na RTS, nas Javnom servisu i onda ste tu premerili prisustvo i pojavu predstavnika vlasti.

Da li vi mislite, a preskočili ste sve one jutarnje programe, sve one specijalne emisije, prepune su ih televizije sa nacionalnom frekvencijom koje služe mesecima, godinama samo za promociju i propagandu vladajuće stranke i prvih ljudi ove države i naravno za pljuvanje po odsutnim predstavnicima opozicije. Da ste ubacili, te razne jutarnje programe i te razne specijalne emisije, onda bi svakako procenat bio drugačiji. Ali, ako vi hoćete da ubedite nekoga kako opozicija, kakva god bila, ima je svakakve, nismo mi uopšte u istom košu, dakle, da je ona povlašćena medijski, a da je vlast sirota stešnjena i da kao nema prostora, onda verujte i dalje u to. Hvala.

Hvala.
Povreda Poslovnika, Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kad god se javi Đorđe Vukadinović danas, imate povredu dostojanstva Narodne skupštine, član 107.

Da vas podsetim, ovde se pominju frekvencije. Sada vas ja pitam, u vreme kada je Boris Tadić delio pare iz Lutrije, ko je delio nacionalne frekvencije medijima? Ko je delio nacionalne frekvencije onom Grku, dve frekvencije TV Prvoj, B92 ili kako se to zvalo, TV Foks itd? Ko je podelio te frekvencije Hepi telefiziji? Ko je podelio frekvencije, recimo nacionalnoj televiziji, ko je podelio frekvenciju PINK televiziji? Ko je to kada je dodelio frekvenciju PINK televiziji „Velikog brata“ emitovao u rijalitiju čak i na B92, čak i na PINK? Dakle, u vreme je neko branio tu vlast zdušno, neko je dobijao na lutriji.

Ja pitam – kada se neko tako zalaže za slobodu medija, zašto ne kaže da u to vreme kada su delili frekvencije svojima, bio svoj do svojega, pa i u REM-u, pa se delile frekvencije, pa regionalne, pa lokalne, pa nacionalne? Pitam ja vas ko je sa puškama u ušao u BK televiziju? Ko je eliminisao jednu od najboljih televizija koja se videla na celoj teritoriji Republike Srbije? Zato što im je Bogoljub Karić bio politički protivnik. Ko je političkom protivniku uzeo televiziju da ne bi mogao da ima svoj program? Hajde da vidimo ko je upao u „Kurir“ sa puškama?

Da vidimo ko je zabranio nekoliko štampanih medija? Ajde da vidimo ko je uhapsio Rodića, vlasnika i urednika štampanih medija? I danas oni pričaju o slobodi medija, podelili frekvencije. Imaju „Danas“, „Blic“, NIN, „Vreme“, N1, koji upadne zajedno sa demonstrantima u državni RTS da podstakne i u javnom prenosu, navodno iz Luksemburga, jel, podstakne demonstracije ljudi koji se žale da ih nema dovoljno na televiziji, a svakodnevno se ne skidaju sa televizija.

Ne možemo da nateramo ljude da gledaju N1, ne možemo da nateramo ljude da gledaju Novu S, ne možemo da ih nateramo da čitaju njihove štampane medije. I to je problem. Ne možemo da ih nateramo da glasaju za njih. Zato hoće vlast ulicom. Hvala.