Zahvaljujem se, predsedavajući.
Imajući u vidu tačku dnevnog reda o kojoj raspravljamo i aktuelnost svega onoga što se vezuje za ovaj zakon, poslanička grupa SPS će podržati zakon koji je danas predmet naše rasprave, odnosno diskusije, s tim što ćemo ukazati na neke činjenice i okolnosti koje su možda mogle da doprinesu da se obuhvat ovog zakona na neki način proširi, odnosno da se normiraju i neke okolnosti koje očigledno nisu obuhvaćene ovim zakonom, a imale bi i te kako velikog značaja u praksi, odnosno u praktičnoj primeni ovog zakona.
Pre svega, treba istaći činjenicu da se ovim zakonom kvalitativno ide napred, jedan korak napred, ali u smislu ažurnosti postupaka koji se vode pred nadležnim službama za katastar nepokretnosti, da se uvođenjem e-uprave, odnosno sistema elektronske pošte ili elektronske komunikacije sa strankama, takođe, doprinosi ubrzanju postupka, efikasnosti postupka i zadovoljenju potreba građana.
Ono što je dobro, dobro je da se taj sofisticirani način komunikacije, koji do sada nije postojao, uvodi ne samo u Službu za katastar nepokretnosti, već je to jedan generalni pristup Vlade Republike Srbije kada je u pitanju e-uprava, u celini, što znači da smo postigli nešto što EU od nas očekuje, sa jedne strane, a sa druge strane smo uspeli da se na neki način, kroz harmonizaciju zakonodavstva Srbije, približimo zakonodavstvu EU.
Ja ću se u jednom delu, koleginice, vašeg Predloga zakona osvrnuti na odredbe koje ste predložili kada su u pitanju zabeležbe koje se vrše u Službi za katastar nepokretnosti, pa ću vas zamoliti da sa malo pažnje prokomentarišemo zajedno, nadam se da ćemo tu razmeniti mišljenja, obuhvat ove norme. Konkretno radi se o odredbi člana 15, koliko mi se čini, predloženog zakona. Radi se konkretno o zabeležbama koje se vezuju za upis određenih tereta kada su u pitanju određena prava, postupci i, naravno, interes stranke u tim postupcima.
Konkretno, ovde govorimo o zabeležbama koje su očigledne u odnosu na ranije izmene i dopune, odnosno ranije predloge zakona, sužene. To sužavanje, da budemo potpuno otvoreni, nije od juče, odnosno nije u diskontinuitetu. Naprotiv, u kontinuitetu se sužava obim određenih zabeležbi, pa bih vas zamolio da onda prihvatite jednu dobronamernu sugestiju.
Kada se radi o zabeležbama, govorimo o zabeležbama sudskih postupaka kada je u pitanju pravo svojine na nepokretnosti, kada je u pitanju ništavost ugovora, kada je u pitanju pobijanje pravnih radnji dužnika, kada su u pitanju određena prava iz obligacionih odnosa, sad se postavlja pitanje - zbog čega jedna bitna, bitan segment zabeležbi nije ovde ušao u korpus zabeležbi? Konkretno, kada govorimo o pobijanju pravnih radnji dužnika, kad bi se to prevelo na prost narodni jezik, to znači da ja zbog toga što trpim štetu jer je neki moj dužnik koji mi duguje određeni novčani iznos otuđio svoje nepokretnosti kako bi mene na neki način onemogućio da dođem do naplate svog potraživanja. Zašto? Otuđio je svoju nepokretnu imovinu, ja nemam odakle da se naplatim, ta imovina je otišla u korist trećeg lica, sad se taj pravni posao, odnosno taj ugovor između mog dužnika i tog trećeg lica pobija i to nije sporno, ali to je pobijanje koje je samo u jednom jedinom pravcu, to je tzv. pobijanje pravnih radnji dužnika van okolnosti koje prate drugu vrstu pobijanja, a ta druga vrsta pobijanja ovde nedostaje.
Zašto ovo govorim? Postoje dve vrste pobijanja: pobijanje u stečaju i pobijanje van stečaja. Pobijanje van stečaja je upravo ovde onako kako ste vi normirali i to je u redu, to je dobro. Mi u poslaničkoj grupi SPS se sa time apsolutno slažemo i imamo jedan pristup koji mora biti apsolutno u interesu zaštite stranaka. Stranka mora imati zabeležbu u katastru da se vodi postupak povodom pobijanja radnji dužnika, ali šta nemamo? Nemamo ukoliko je to pobijanje u drugom pravcu. Zašto? Zato što ste normirali da se radi samo o pravnim situacijama iz tzv. vanparnične materije. Nije ništa sporno.
Sad se postavlja pitanje, da se prebacimo na onu drugu materiju koja ovde ne postoji, a to je materija u stečaju, u stečaju imamo pobijanje koje se vrši na sledeći način – svako od poverilaca, svako od poverilaca, čak i stečajni dužnik, ima pravo da podnese tužbu za pobijanje pravnih radnji i pravnih poslova stečajnog dužnika u rokovima koji su propisani zakonom - šta to znači? Ako meni firma čiji sam zaposleni duguje zaradu, otišla je u stečaj, a u međuvremenu, pre toga, šest meseci, godinu, pet godina ta firma je otuđila svoju imovinu, smanjila stečajnu masu, više ne postoji korpus stečajne mase koji je nekad bio, koji je bio dovoljan za namirenje potraživanja, nema ga, onda se mora pristupiti nečemu što podrazumeva zaštitu interesa poverilaca, a to znači da je i to trebalo da uđe u ovaj korpus zabeležbi i da se upiše zabeležba pobijanja pravnih radnji i pravnih poslova u stečaju, a ne samo vanparničnoj materiji.
Zašto ovo govorim? Nadam se da se apsolutno dobro razumemo, u stečaju se pobijaju samo punovažni pravni poslovi, samo punovažni pravni poslovi. Znači, oni pravni poslovi koji nemaju elemente ništavosti, nije ih stranka zaključila pod zabludom, pod prinudom, pod prevarom itd, pod manama volje. Ovde su punovažni pravni postupci. Kako? Pa neko je potpisao kupoprodajni ugovor i otuđio kompletan pogon, kompletne hale proizvodne, mašine, sve je otišlo iz stečajne mase, otišlo je trećem licu. Nemamo ga u zabeležbama, nemamo ga u zabeležbama, a to bi trebalo da bude i te kako bitno zbog zaštite prava stranke i mislim da u tom delu je obuhvat zabeležbi trebao biti proširen, jer meni kao poveriocu stečajnog dužnije je u interesu da se ta imovina vrati u stečajnu masu, a zašto da se vrati u stečajnu masu? Da bi stečajna masa podigla svoj potencijal, jer ne samo da ću se naplatiti ja, nego i ostali poverioci zajedno sa mnom kojima se takođe duguje.
Prema tome, u ovom delu mislim da je bilo jako bitno da se obuhvat zabeležbi proširi za one pravne situacije koje ovde nažalost nisu obuhvaćene, ali bi trebale biti obuhvaćene upravo iz razloga o kojima sam ja govorio, a krajnji cilj je pravna sigurnost, odnosno zaštita prava građana s obzirom na jednakost pred zakonom, pred Ustavom, o čemu ne treba da govorimo. Mislim da bi to bilo deplasirano.
Što se tiče dostave, mislim da je jako dobro regulisana. Konačno imamo sada situaciju da dostavu pismena od strane službi ili organa katastra na neki način pojednostavljujemo proceduru dostave. Da li će to sada biti da tako kažem tradicionalni način dostave – preporučenom poštanskom pošiljkom, pri čemu se zna procesni postupak kako se vrši dostava ukoliko onaj na koga dostava glasi ne primi lično određenu pismeno, onda je procedura veoma jasna – stavlja se na oglasnu tablu itd.
Međutim, dobro je što se uredili elektronski način dostave jer je oglasna tabla bila do sada nešto što je zbunjivalo stranke sa jedne strane, a sa druge strane, stranke nisu uvek bile u mogućnosti da ostvare uvid u oglasne table. Prema tome, ovaj princip elektronskog sandučića, odnosno elektronske dostave će u svakom slučaju ubrzati način dostavljanja i skratiti postupak, što je najvažnije, imajući u vidu da postupak pred Republičkim geodetskim zavodom, odnosno službama za katastar nepokretnosti jako dugo traje.
Međutim, i ovde bih jednu digresiju, uvažena koleginice, izneo i nadam se da ćemo i tu imati razloga da prokomentarišemo, a radi se o odnosu službe za katastar nepokretnosti i javnih beležnika kao institucija na koju su preneta određena javna ovlašćenja sa jedne strane, a sa druge strane postupanje prema advokaturi koja predstavlja deo pravosudnog sistema, deo sistema pružanja pravne pomoći koji je regulisan Ustavom Republike Srbije.
Zašto ovo govorim? Kada su u pitanju javni beležnici ili notari oni imaju kao što i sami znate direktnu komunikaciju sa službama za katastar nepokretnosti jer su obavezni da nakon solemnizacije ili potvrđivanja ugovora o kupoprodaji automatski obaveštavaju, prosleđuju i elektronskim putem službama za katastar nepokretnosti sve ono što su u postupku potvrđivanja ili solemnizacije uradili dostavljaju ugovor i naravno na taj način se otvara procedura promene upisa prava svojine ili odgovarajućih drugih prava, sporednih prava kada su u pitanju zaštita prava stranaka kao nosilaca prava svojine zbog toga što je konstitutivni karakter prava svojine, a to podrazumeva da se pravo svojine konstituiše upisom u javni registar imajući u vidu da je i evidencija Službe za katastar nepokretnosti ništa drugo nego javni registar.
Tu imamo jedan problem.
(Katarina Rakić: Mnogo.)
Slažem se, ali jedan bih ja naglasio i on se odnosi na advokaturu. Moram s obzirom da sam pripadnik te branše da štitim interese onih kojima pripadam, a u ovom slučaju mislim da je to krajnji osnov. Zašto ovo govorim? Advokatska komora Srbije je u više navrata tražila od službi za katastar nepokretnosti, pa se čak obraćala i pritužbama da se omogući uvid u zbirke isprava i sve ostale podatke koji su neophodni i potrebni radi pružanja pravni usluga strankama. Šta je radila Služba za katastar nepokretnosti? Ignorisala je takve zahteve, ignorisala je čak i pritužbe. Da li je iko ikada bio sankcionisan u okviru službi za katastar nepokretnosti zbog toga? Nije, apsolutno nikada.
Sa druge strane, član 36. Zakona o advokaturi, govorimo o zakonu koji ima imperativnu prirodu i koji moraju poštovati i službe za katastar nepokretnosti i njihovi organi, a sa druge strane moraju se zadovoljavati prava onih koje taj zakon obuhvata, odnosno koje taj zakon na neki način štiti. Šta kaže član 36. Zakona o advokaturi? Advokat ima pravo da u cilju pružanja pravne pomoći od državnih organa, ustanova, preduzeća, drugih organizacija traži da blagovremeno dobije informacije, spise, dokaze koji su u njihovom posedu ili pod njihovom kontrolom.
U stavu 2. tog istog člana kaže se – da državni organi, ustanove i preduzeća su dužni da u skladu sa zakonom advokatu omoguće pristup informacijama, spisima i dokazima iz stava 1. ovog člana.
Uvažena koleginice znate i sami da od ove odredbe u praktičnoj primeni nema ništa, apsolutno ništa. I, onda ko trpi? Neću da kažem sada da trpe isključivo advokati. Naravno, da su uskraćeni u smislu optimalne mogućnosti pružanja pravne pomoći, ali najviše trpe stranke koje sa advokatima imaju ugovorni odnos, a to je odnos tzv. ugovora, možemo reći slobodno delo, jer je advokat neko ko izvršava poslove, a stranka je naručilac tog posla. U konkretnom slučaju stranka će da trpi.
Šta se ovde dešava? Tačno je da je Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti vodova, advokatura dobila poseban status. To poštujemo. Zaista je za uvažavanje jer su advokati dobili status profesionalnih korisnika usluga katastra. Uslov za sticanje tog statusa je zaključenje ugovora između katastra i advokata. Ali, kada će ti ugovori moći da se zaključe? Tek od 31. decembra 2020. godine, dakle ove godine.
Šta to znači? To znači još godinu dana će stranke čekati na mogućnost da dođu do podataka, koje inače svi ostali dobijaju vrlo jednostavno, praktično izvodljivo, a još godinu dana advokati zbog nerazumevanja, ignorisanja, kako god da to protumačite, od strane službi za katastar nepokretnosti i Republičkog geodetskog zavoda ostaju uskraćeni da dobijaju odgovarajuće podatke.
Odredbom člana 3. stav 1. tačka 3) Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti vodova je normirano načelo javnosti koje ste vi poštovali u Predlogu zakona, što je za potpuno poštovanje i podršku, i tu nemamo ni jedan jedini problem, ali imajući u vidu da profesionalni korisnik čiji je status dobio advokat nije jednak sa statusom javnog beležnika, onda imamo ozbiljan problem.
Zašto ozbiljan problem? Ja, neću da govorim sada o devastaciji advokature načinom na koji su javni beležnici počeli postepeno da preuzimaju određene nadležnosti advokature, ali u konkretnom slučaju ne možemo biti ljuti za ono što mora da bude propisano tako kako jeste, gde su javni beležnici u obavezi da prosleđuju ono što je u njihovom opusu, da kažem posla, kada je u pitanju korespodencija između Službe za katastar nepokretnosti javnih beležnika, ali je jako važno da se barem približno sličan status povlašćenih korisnika profesionalnih usluga od strane službi za katastar nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda prizna i advokaturi, da se prizna.
Znači, u ovom slučaju, mislim da je trebalo i ranije reagovati, naravno ne vi, naravno ni ministarstvo. Mislim da je ovde najveći stepen nerazumevanja i najveći stepen ignorisanja od strane Republičkog geodetskog zavoda, koje se reflektuje na službe za katastar nepokretnosti i onda dolazimo u situaciju u kojoj dolazimo.
Da ovo sada ne bio odijum nezadovoljstva advokature, moram da kažem da je ovo odijum nezadovoljstva građana. Građana koji očekuju brzinu postupanja u predmetima koji se ne vezuju za katastar, oni se vode u sudu, ali su zato da bi se vodili ti sudski postupci na adekvatan način jako važno ovi podaci koji se dobijaju iz službe za katastar nepokretnosti. Da bi se dobili vrlo brzo onda advokat mora brzo pristupiti tim podacima i mora te podatke na najbrži i najefikasniji način dobiti. Zašto? Zato što ih koristi posle u sudskom postupku. Zato što od tih podataka iz katastra nepokretnosti zavisi uspeh spora, zavisi ishod spora i zavisi šta stranka može da očekuje kao izvesno u toku trajanja jednog sudskog postupka.
Što se tiče ovih drugih detalja o kojima je moja uvažena koleginica govorila malopre, krajnje stručno, ne bih se osvrtao posebno, osim jednog malog detalja koji se vezuje za postupak ozakonjenja objekata. Tu imamo jednu situaciju u kojoj se upisuju zabeležbe sledeće sadržine – objekat je u izgradnji, stranka je kupila stan u izgradnji, upisuje zabeležbu ili predbeležbu u katastru nepokretnosti da je kupila stan u izgradnji, a nakon dobijanja upotrebne dozvole koja sledi posle tehničkog prijema objekta, automatski prenosi pravo svojine na osnovu ugovora koji je zaključila.
To se na prvi pogled čini dosta povoljnim za stranku, to se čini na neki način sigurnim itd. Postavljam pitanje suprotne prirode – šta ukoliko Komisija za tehnički prijem, odbije tehnički prijem zgrade pa kaže da ne zadovoljava i ne može da se izda upotrebna dozvola? I to nije sporno. Onda stranka ostaje upisana sa zabeležbom ili predbeležbom kao vlasnik stana u izgradnji, objekta u izgradnji i ima neki stepen zaštite.
Ali, u toj situaciji se postavlja pitanje efikasnosti postupka do konačnog rešenja. Zašto? Zato što tehnički prijem novi može da se odloži prilično dugo imajući u vidu zakonsku regulativu koja nije skratila rokove postupanja u tom smislu reči.
Dakle, to nije greška ni zakonodavca, nije ni vaša, ali je greška onog dela zakona koji se odnosi na planiranje i izgradnju. Neću reći greška, nego je možda trebalo da bude dopunski normirano da se na neki način skrate rokovi kada je u pitanju obaveznost investitora da postupi po svim pravilima, ne samo pravilima gradnje, nego i zakonskim obavezama kako bi obezbedio upotrebnu dozvolu pot pretnjom znatno težih sankcija, nego što su sada propisane.
Mislim da smo se u ovom delu jako dobro razumeli. U svakom slučaju, naša podrška ovom Predlogu zakona postoji. Moje primedbe i kritike su krajnje dobronamerne i mislim da u tim primedbama i kritikama apsolutno nema ništa što bi devalviralo kvalitet zakona. Date su isključivo zbog toga kako bi se kvalitet zakona na neki način još poboljšao i povećao, ažurnost Katastra na neki način podigla na veći nivo, a građani Republike Srbije bili zadovoljni radom Katastra i bili apsolutno pravno sigurni kada imaju potrebu za upis određenih prava u službi za Katastar nepokretnosti. Hvala.