Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić. (Nije tu.)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Izgleda da je gospodin Ševarlić predvideo da ću razgovarati o zadužnoj imovini, koja je za vreme žutih žohara nestala. Poslanici koji ne znaju, da ih upoznam.

U Strazburu će se voditi spor zbog nelegalne privatizacije zadružne imovine, gde se radi o oko 200 hiljada hektara. Ukoliko u Strazburu odluče da je privatizacija zadruga bila nelegalna, u toj situaciji rizikujemo da 200 hiljada hektara neko preračuna u dve milijarde evra. A prihodi od cele privatizacije poljoprivrednog zemljišta za vreme vlasti ovih nesrećnika su ukupno bili 50 miliona evra. Dakle, sa svim preduzećima, ukupno je privatizovano 153 privatnih preduzeća po ceni od 1,8 miliona evra po komadu.

Najveći kombinati, radi se o njih 63, sa 300 hiljada hektara prodati su sa svim objektima za 50 miliona evra. Pri tome, da je bilo ovakvog katastra, da nije bilo zemljišnih knjiga u sudu, da sud nije saučestvovao u organizovanom kriminalu, da i posle te iste sudije bile po žutim merilima 2008. i 2009. godine, čuvenom reformom ili deformom pravosuđa uvršteni po meni u rezervni sastav Demokratske stranke, da nije bilo tih sudova, ovakve nepravedne privatizacije, pre svega zadružne imovine, ne bi bilo.

Dakle, privatizacijom je dozvoljeno da se privatizuje društveni kapital, ali igrom po sudovima su zadružni kapital tretirali ne kao zadružni već kao društveni i dozvolili su takvu vrstu privatizacije.

Da li će naša zemlja platiti još jednom ceh ovako nelegalnoj privatizaciji, odlučiće verovatno sud u Strazburu, a definitivno smo na nekoliko stotina hiljada hektara u vrednosti od pet-šest milijardi izgubili najmanje četiri milijarde prihoda u privatizaciji. Da nam je taj prihod sada ovde, da nam je to zemljište ovde, ja pitam šta bi sadašnja vlast sve uradila sa tim novcem?

Katastar je bitan zbog Crne Gore. Hajde da se pitamo, gospodine Martinoviću, kolika je važnost katastra na primeru Crne Gore, gde Milo Đukanović pokušava da uknjiži Svetog Savu, Nemanju, Nemanjiće, da pokušava da uknjiži Njegoša i da malo parafraziram, kralja Nikolu i knjaza Nikolu, prethodno kaže - onamo-namo, za brda ona govore da je Njegošev grob, a nas namo, za brda ona, Njegušev Srbin postade rob. Eto, i moj pesnički doprinos.

Ali, Milo Đukanović se poziva, a i Čedomir Jovanović, na ništavost Podgoričke skupštine. Sad ja pitam crnogorski katastar, ako je to tačno, ako je odluka Podgoričke skupštine ništavna, ako je Srbija bila okupator, onda hajde da se vratimo u Crnoj Gori na katastarsko stanje, jel tako, gospodine Martinoviću, pre 1918. godine, odnosno 1914. ili 1916. godine, kada su kapitulirali, pa smo mi morali srpskom vojskom da ih oslobađamo, da jurimo Austrougare po primorju, Crnoj Gori, u Dalmaciji itd. Hajde da se vratimo onda na stanje pre Podgoričke skupštine iz 1914. godine. Dakle, da se vratimo na stanje iz 1914. godine, da ne priznajemo Podgoričku skupštinu 1918. godine.

Kad je tako, gospodine Đukanoviću, svetinjokradice, onda da vidimo koliko je Crna Gora imala obale bez Podgoričke skupštine. Podgorička skupština je donosila odluku za tadašnju teritoriju Crne Gore i ukoliko je ta odluka ništavna, odnosila se na teritoriju Crne Gore. Obala je bila od Ulcinja do Sutomora. Znači, Budva, primorje, Boka Kotorska, nije pripadala Crnoj Gori do 1918. godine, nije pripadala do 1965. godine, kada su komunisti preraspodelom teritorije koju je osvojila srpska vojska to dodelili Crnoj Gori.

Ako je srpska vojska bila okupatorska, onda njihov katastar ne može da uknjiži ono što je pripadalo, što su dobili zahvaljujući navodnoj okupaciji srpske vojske. Boka Kotorska i primorje, evo, gospodin Martinović, on će to svakako bolje znati od mene, je donela odluku novembra 1918. godine da se pripoji ne Crnoj Gori, ona je donela odluku da se pripoji Srbiji. Znači, donela je odluku, onakvu istu kakvu je doneo Srem, u Rumi, donela je onakvu istu odluku kakvu je donela Velika skupština za Banat, Bačku i Baranju. To su istovetne odluke gde se ne pripajaju ni Crnoj Gori, ni Državi Srba, Hrvata i Slovenaca u Zagrebu, nego se direktno pripajaju Srbiji.

Pa, gospodine Đukanoviću, izvoli, ako hoćeš takvu vrstu katastra, hajde mi to lepo da vidimo zašto si, recimo, podelio Sandžak. Hajde da vidimo i zašto ti sad hoćeš da zadržiš u svom katastru teritoriju koju je srpska vojska osvojila, a voljom Bokokotorske i primorskih organizacija i naroda, na velikim skupštinama i nacionalnim većima to je pripojeno Republici Srbiji. Pa, hajde malo da razgovaramo i o tome, a ne samo o tome kako ćeš da pokradeš crkvenu imovinu Srpske pravoslavne crkve, koja se tog decembra 1918. godine pripojila Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Beogradu i rekla da je ona Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori i da se pripaja Patrijaršiji u Beogradu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Danica Bukvić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas je pred nama Predlog zakona koji je podnela naša koleginica narodna poslanica Katarina Rakić. To su izmene i dopune Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.

Značaj katastra je za svaku uređenu državu veliki, jer se tu vidi upravo odnos prema nepokretnostima, odnosno prema imovini, kako privatnoj, tako i javnoj. Ono što je upisano u katastar, kao svojina, potpuno je zaštićeno i pred domaćim, ali i pred međunarodnim zakonodavstvom. Time se potvrđuje svojina na najvišem nivou, time se svojina brani.

Koliko je važno da sve nepokretnosti, bilo da je u pitanju privatna, državna ili crkvena svojina, budu upisane u Registar nepokretnosti, govore i činjenice da ima sve više pokušaja otimanja svojine, što se, nažalost, dešava i Srbima na Kosovu i Metohiji, gde se uzurpiraju privatni crkveni posedi, a to je, nažalost, velika opasnost i po imovinu SPC u Crnoj Gori.

Naš kolega Neđo Jovanović je detaljno obrazložio potrebu i značaj izmena i dopuna zakona o kojima danas raspravljamo, a takođe je izneo i predloge i sugestije u cilju poboljšanja kvaliteta ovog zakona koji podržavam lično.

Srbija ima zakonodavni okvir iz ove oblasti koji prati sva evropska kretanja, a pre svega naše potrebe. Često smo ga prilagođavali, menjajući zakon ovde u Skupštini, i to sa ciljem da postupak upisa nepokretnosti bude što jednostavniji za građane, da mogu lako da upišu, ali i da provere da li su njihove nepokretnosti upisane u katastru. Veliki deo postupka je ubrzan, jer se koriste elektronske komunikacije i elektronska uprava, tako da od kuće možete poručiti list nepokretnosti.

Zakon o kome danas govorimo, o kome vodimo raspravu, takođe, ima za cilj da poboljša postojeća zakonska rešenja, da eliminiše neke pravne praznine i da ubrza procedure koje se tiču ostvarivanja prava građana pred katastarskim službama.

Prvi deo izmena zakona, koji je se odnosi na način uručivanja rešenja o upisu u katastar, poboljšava i ubrzava ove procedure, tako što rešenje o upisu može biti dostavljeno i elektronskom poštom, u skladu sa Zakonom o elektronskoj upravi i uz korišćenje elektronskog potpisa što će velikom broju korisnika ubrzati ovaj postupak.

Do sada je uručivanje ovih rešenja koja su bila dostavljana putem pošte strankama, jer stranka ima pravo žalbe na rešenje, a Zakon o opštem upravnom postupku, koji se primenjuje u postupku upisa u katastar, propisuje postupak lične dostave. Ako dostavljač i po drugi put ne zatekne primaoca rešenja na licu mesta, odnosno na adresi gde je potrebno da mu uruči rešenje, on ostavlja obaveštenje da taj korisnik može da preuzme to rešenje u nadležnom organu u roku od 15 dana od dana kada je rešenje dostavljeno, a istekom toga roka smatra se da je dostavljeno rešenje izvršno.

Tako se često građani šetaju između pošte i katastra. Neretko ta rešenja nisu vraćena iz pošte u katastar. Vrlo često građani imaju i svoje nekretnine u nekim drugim opštinama, tako da moraju da se upućuju i da putuju u te opštine da bi ovo pravo regulisali. Predlogom ovih izmena i dopuna ovi postupci će biti pojednostavljeni, ubrzani i na taj način će građanima pribavljanje ovih dokumenata biti olakšano.

Takođe, ono što je dobro rešenje u ovom Predlogu zakona jeste da se sada preciziraju sve vrste zabeležbi koje se moraju upisati u katastar i na osnovu kojih dokumenata se to može uraditi. Navedena je 21 vrsta zabeležbi koje će se u skladu sa ovim zakonom upisivati u katastar, odnosno u deo lista nepokretnosti koji se zove teretni list. Tako se sada dobija precizno zakonsko rešenje i otklanjaju mogućnost, nedoumice i prostor za slobodno tumačenje propisa.

Dobro je i što se uvode i nove zabeležbe koje su važne za promet nepokretnosti upisane u katastar, a to su zabeležbe postupka komasacije, postupka restitucije, posebno važne zabeležbe odluka suda o privremenom oduzimanju imovine proistekle iz vršenja krivičnih dela. Takođe, ovim zakonom se uvode zabeležbe za objekte koji imaju status kulturnog dobra, kao i za objekte koji su u postupku ozakonjenja, a nisu upisani u katastar i sprečava se njihov promet.

Na ovaj način se u katastru ima potpun pregled o stanju svih nepokretnosti upisanih u katastar nepokretnosti, što predstavlja i odgovorniji odnos države prema svim nepokretnostima i mogućnosti preduzimanja potrebnih radnji u postupcima prometa nepokretnosti, a ova zakonska rešenja treba da doprinesu onemogućavanju prometa nepokretnosti, bez da se zna u kakvom je statusu ta nepokretnost. Tako ćemo izbeći moguće malverzacije, duple promete, a krajnji cilj svakog zakona mora biti sigurnost građana, kada je u pitanju njegova nepokretnost.

Očekujem da će se ovim izmenama i dopunama zakona poboljšati stanje u katastru i iz tog razloga poslanička grupa SPS će u Danu za glasanje podržati donošenje ovih izmena i dopuna zakona.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Savkić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova usklađuje se sa Zakonom o elektronskoj upravi i Zakonom o opštem upravnom postupku i preciziraju se neke odredbe zakona u skladu sa potrebom prakse, a sve u cilju povećanja efikasnosti i ažurnosti katastra nepokretnosti, pojednostavljenja postupka upisa u katastar nepokretnosti i vodova. Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova „Službeni glasnik RS“ 41/2018 godinu učinjen je veliki korak u unapređenju efikasnosti i ažurnosti vođenja javnih evidencija o nepokretnosti i pravima nad njima.

Pojednostavljenoj primeni propisa za građane i privredu, kroz efikasnu organizaciju rada i unapređenja saradnje među državnim organima i otklanjanju problema koji su uočeni… Usvajanjem zakona je propisana veća odgovornost javnih beležnika i drugih vršioca javnih ovlašćenja koji donose, sastavljaju, potvrđuju ili overavaju isprave koje predstavljaju pravni osnov za upis u katastar nepokretnosti i uspostavljanje elektronskog šaltera za razmenu dokumentacije između Službe za katastar nepokretnosti i profesionalnih korisnika, sudova, javnih beležnika, javnih izvršitelja i drugih imalaca javnih ovlašćenja koji donose, odnosno sastavljaju, potvrđuju ili overavaju isprave koje su osnov za upis u katastar.

Trenutno su e-šalterom povezani javni beležnici, javni izvršitelji, poreska uprava, Agencija za restituciju, Zavod za zaštitu spomenika, a u toku je obuka za povezivanje e-šaltera i ostalih organa javne uprave koji donose isprave koje su pravni osnov za upis u katastar nepokretnosti.

Predlog zakona se posebno odnosi na preciziranje odredbi koje su u praksi izostale. Pre svega, nedosledna praksa u izradi isprava koje su osnov za upis u katastar, imajući u vidu da zakoni, kojima se uređuju vanparnični i parnični postupak, ne propisuju da se u izreku odluku, kojom se odlučuje o pravima na nepokretnosti, obavezno unose i podaci koji službe za lakšu identifikaciju sticalaca tih prava.

Ovde je reč najpre o jedinstvenom matičnom broju građana, odnosno identifikacionom broju iz važeće putne isprave za strance i za pravna lica o matičnom broju, odnosno, o broju upisa u registar države sedišta za strana pravna lica. Ova preciziranja su urađena u cilju zaštite svojinskih prava sticalaca i za naknadne pravne promete u vezi sa tom nepokretnošću.

Takođe, Predlog zakona ima i za cilj i usklađivanje Zakona o elektronskoj upravi kojim se propisuje da organ preuzima podatke iz registra o evidenciji u elektronskom obliku bez dodatnih provera. Međutim, ostavljena je mogućnost da stranka u postupku može da dostavi dokaz da je stanje u pogledu bračnosti drugačije od onoga što je upisano u matične knjige venčanih, te se na ovaj način otklanja mogućnost pogrešnog upisa u katastar. Precizirano je da se zajednička svojina u toku trajanja zajednice života ne upisuje u katastar u slučaju sticalaca nasleđenjem i bezteretnim pravnim osnovom u skladu sa zakonom koji uređuje nasleđivanje i na ovaj način se otklanja dilema u pogledu upisa na imovini koja očigledno predstavlja posebnu imovinu supružnika.

Predlogom zakona se preciziraju i činjenice koje su od značaja za zasnivanje između prestanka ili prenos stvarnih prava na nepokretnostima koje se odnose na ličnost imaoca prava. Zakonom je bilo propisano da su zabeležbom obuhvaćeni svi upisi izvršeni na osnovu ugovora overenih kod suda pre više od 20 godina. Predlogom zakona se rok skraćuje na početak primene Zakona o javnom beležništvu septembra 2014. godine, a ovo iz razloga što su se u praksi pojavili falsifikovani ugovori po kojima zahtev za upis u katastar godinama nije tražen, pa u interesu pravni subjekti treba proveriti da li su evidentirani u upisniku u kome su navodno overeni. Ako ih nema u upisniku ili je upisnik nedostupan, stranka treba da to pravo dokaže u sudskom postupku.

Sve navedene izmene imaju za cilj unapređenje zakonskog okvira. Osnovni cilj koji se želi postići je povećanje pravne sigurnosti sticalaca nepokretnosti, kao i trećih lica. Navedene izmene i reforma katastra, koja je u toku, pozitivno će uticati na poziciju Republike Srbije na rang listi Svetske banke u uslovima poslovanja, Duing biznis.

U oblasti upisa prava svojine, iako je Republika Srbija u izveštaju za 2019. godinu napredovala za dve pozicije, sa 57 na 55 poziciju, postoji puno prostora za napredak. Indeks kvaliteta zemljišta iznosi 18 od mogućih 30. Broj procedura i vreme potrebno za upis prava svojine je segment u kojem ima najviše prostora za napredak. Nakon okončanja reforme katastra vreme koje će biti potrebno za upis se smanjuje sa sadašnjih 21 dan na najviše pet dana. Preciziranje određenih odredaba Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova uvećanje efikasnost i ažurnost katastra nepokretnosti i doprineti pojednostavljenju i pojeftinjenju postupka za upis u katastar nepokretnosti i vodova. Odredbe su precizirane da se ovaj zakon dodatno uskladi sa Zakonom o elektronskoj upravi u pogledu podataka o imaocima prava koji se upisuju u katastar, da se omogući i veća sigurnost upisa, kao i dodatno utvrdi dinamika, prvenstvo postupanja, kao i obaveza povezivanja obveznika sa E šalterom zavoda, a sve na osnovu uočenih problema koji su se pojavili prilikom dosadašnjeg sprovođenja ovog zakona.

Prenošenje određenih javnih ovlašćenja sa Službe za katastar nepokretnosti na druge imaoce javnih ovlašćenja i profesionalne korisnike stimuliše pojavu novih privrednih subjekata u tom delu privatnog sektora, kao i povećano zapošljavanje.

Sa druge strane, Službi za katastar nepokretnosti se oslobađaju resursi za bavljenje poslovima koji su po svojoj prirodi u njihovoj isključivoj nadležnosti. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić.
Izvolite.

Dame i gospodo, poštovani prisutni, zakonsko uređenje katastra nepokretnosti je od izuzetne važnosti, pre svega u cilju zaštite imovinskog prava na nepokretnosti svih građana, ali isto tako i u cilju olakšanja upotrebe sopstvene imovine u građevinskom, investicijskom i svakom drugom smislu. Tako da narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja podržati ove zakonske predloge. No, i u ovom slučaju želim ukazati na ono što je vezano za ovaj zakon od posebne važnosti, a sa čime se susrećemo mi na terenu.

Naime, kao i u nekim drugim slučajevima možemo doneti kakve god dobre zakone, međutim, ukoliko se ne pobrinemo da oni budu primenjeni ili ukoliko nezaštitimo njihovu primenjivost, onda kao da nemamo dobre zakone.

Ono što je naše iskustvo na području Sandžaka, području Novog Pazara, o čemu je već kolega Fehratović govorio, kao i Tutina jeste nešto što nažalost ne sme ostati nezapaženo i nešto što spada u učestale probleme kršenje zakona, u ovom slučaju Zakona o katastru.

Naime, posebno na području Tutina i Novog Pazara proteklih godina smo imali veoma izražena kršenja ovog zakona u praksi i to ne samo u nekim uobičajenim predmetima, već nažalost i u slučaju imovine Islamske zajednice. Naglašavam da je to posebno važno, pogotovo što danima imamo prilike slušati i gledati sve ono što se dešava u Crnoj Gori i vidimo koliko je osetljivo pitanje vezano za veru, a pogotovo pitanja vezana za imovinu verskih zajednica i crkava.

Na području Senice imamo spregu činovnika katastra sa opštinskim vlastima i određenim kriminalnim i drugim interesnim strukturama koje su imovinu Islamske zajednice uknjižili na novonastalu, paravesku tvorevinu, koja sebe naziva Islamskom zajednicom Srbije, i bez ikakvih zakonskih posledica nažalost to što su učinili i dalje je na snazi. Ovo je nešto što je nedopustivo pre svega sa aspekta zakona, ali i sa apsekta političkog stava svih onih koji imaju dominantu ulogu u ovoj zemlji. Istina, sve su to posledice ponašanja prethodnih vlada koje su se tada odlučile obračunati sa legalnom, tradicionalnom Islamskom zajednicom koja im nije bila po volji, kao i čelnici ove zajednice.

Međutim, ozbiljna država ne može da nasleđene probleme ignoriše time što ćemo ih knjižiti samo prethodnim vladama. Prethodne vlade su već kažnjene. One su smenjene. Građani su ih kaznili i naravno za krivične odgovornosti još nije kasno, ali ova vlast bi morala se suočiti sa ponašanjima prethodnih vlasti po ovom pitanju, jer nije u interesu ove zemlje, kao što nije niti u skladu sa Ustavom, ni sa zakonima, da bilo koji deo ove zemlje, a posebno bilo koji građanin ili bilo koja grupa građana koji pripadaju drugoj nacionalnoj zajednici, drugoj verskoj zajednici na bilo koji način budu zapostavljani, a pogotovo budu diskriminisani. Islamskoj zajednici se to desilo tada 2007. godine. Posledice su sve do sada, a navodim ovaj primer gde je i Služba katastra, najznačajnije, u Sjenici, potom u Tutinu, a imamo i neke druge primere, zloupotrebljena u obračunu sa Islamskom zajednicom, gde je Islamskoj zajednici dejure oteta određena imovina.

Siguran sam da to u perspektivi ne može opstati ni po zakonu, ali isto tako verujem da ni ova politička struktura ne može i neće da se saglasi sa time, ali ni bilo koja druga koja neće da prihvati ono što smo do sada imali na sceni.

Imali smo ovde iz Beograda određene političke stavove koji su glasili - za prostor Sandžaka, što gore to bolje, ma nek tamo rade u Tutinu i Senici šta god hoće, ma nek povade oči, ma šta nas briga, to je njihov problem itd. Ne može ozbiljna kuća ignorisati požar u nekom njenom delu, bolest u nekom delu, ako boli prst glava ne može biti mirna. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Katarina Rakić, predlagač.

Zahvaljujem se gospodine Arsiću.

Takođe želim vama gospodine Zukorliću da se zahvalim što ste rekli da ćete podržati ovaj naš Predlog za izmenu i dopunu Zakona o upisu u Katastar nepokretnosti i vodova, a ja i vas kao i prethodne govornike želim da pozovem da sve to što ste izgovorili i sve sumnje koje imate prijavite, jer nije dovoljno samo da govorimo o tome da smo negde nešto čuli, tako nećemo rešiti problem. Znači, ajmo da prijavimo, jer ja sam dobila informaciju od direktora Katastra da trenutno, u ovom trenutku, ne postoji nijedan postupak koji se vodi ni protiv jednog načelnika katastra u Srbiji, niti protiv jednog službenika u Srbiji.

Mi ne možemo rešiti problem, a da ne postoji prijava. Evo, ja lično mogu da vam kažem, Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, pišite našem odboru, odbor će dati podršku da se svaki slučaj koji navodite reši. Nemamo razloga, ionako imamo malo ljudi u Katastru, evidentno je da ne rade dobro, zato što ih i nema dovoljno, a i tih malo što ima, ako rade kako ne valjaju, dajte da nešto menjamo.

Takođe, rekli ste da je došlo do greške prilikom uknjižbe, tako nešto se odmah može ispraviti, isti postupak. Tražite poništaj rešenja za koje sumnjate da je greškom uknjiženo, isto pošaljite direktno na drugi stepen, pošaljite odboru, dajte da pričamo sa konkretnim prijavama o tome, da ne pričamo samo na ovakav način, a da ne rešavamo stvari.

Upravo ono što ste rekli u početku, džaba mi donosimo dobre zakone ako se oni ne budu sprovodili i ako se ne bude radilo po njima. Ajmo, upravo to što ste rekli i da uradimo. Da dokažemo da ova Vlada radi, da Skupština radi drugačije, upravo to što ste rekli napišite, tražite poništaj, crno na belo, tražite poništaj tog rešenja što ste naveli da je greškom ili kriminalno uknjiženo, pa da vidimo, da razmotrimo o čemu se radi. Hvala.