Reč ima predlagač, Katarina Rakić.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Ja želim da se zahvalim i gospodinu Komlenskom na svemu što je rekao i da kažem da se uglavnom slažem zaista sa svim što je on rekao, ali me podsetio samo da prodiskutujemo jednu situaciju za koju svi znamo da je bila, a to je haos oko predmeta na drugom stepenu u katastru.

Kao što svi znamo, ranije je drugi stepen bio u ministarstvu. Ja ću vam konkretno govoriti od 2016. godini kada smo konačno napravili jedan presek i krenuli da se bavimo tim problemom, jer ti predmeti su ko zna od kada. Znači, 2016. godina je godina kada smo stavili tačku na taj haos u drugom stepenu. Tada smo imali situaciju da su neki iz te radne grupe predlagali da se apsolutno ukine drugi stepen i da sve žalbe na rešenja iz katastra idu direktno na sud.

Međutim, Zakon o upravnom postupku to ne dozvoljava, zato što kaže da sva rešenja organa uprave moraju imati dvostepenost. U tom trenutku, mi smo mislili da je najbolje rešenje da onaj organ koji donosi rešenja, bude nadležan i za rešavanje tih rešenja, odnosno žalbi na ta rešenja, na drugom stepenu. Tada smo rešavanje preneli na drugi stepen u RGZ.

Kao što već pominjem 2016. godinu, tada smo imali cifru od 26.500 predmeta, govorim samo na drugom stepenu, od ko zna kada, do 2016. godine. Šta smo tada uradili? Doneli smo zakon kojim smo napravili presek. Za ove predmete, zaključno sa 1. januarom 2016. godine, oformljena je posebna grupa, poseban tim radnika na drugom stepenu katastra, odnosno RGZ, koji se bavio rešavanjem samo tih predmeta do 2016. godine od ko zna kada, do 2016. godine i 2018. godine su svi ti predmeti rešeni.

Znači, svi predmeti u RGZ na drugom stepenu od ko zna kada do 2016. godine su rešeni, a od 2016. godine, od 1.1.2016. godine dat je zakonski rok za rešavanje predmeta na drugom stepenu od 45 dana.

Znači, drugi stepen je dužan da na sva rešenja, odnosno na sve žalbe odgovara u roku od 45 dana i taj rok se pridržava. Ono što je takođe bitno, što smo tim zakonom utvrdili jeste da drugi stepen RGZ ima pravo, odnosno obavezu da ukoliko se po drugi put vrati žalba, drugi put odgovara meritorno. Znači, ranije nismo imali tu obavezu i zato su se predmeti stalno ponavljali, prosto se sistem blokirao. Ovim zakonom iz 2016. godine, predviđeno je da ukoliko se predmet po drugi put vrati, RGZ, drugi stepen odgovara meritorno i više se ne može uputiti žalba na istu, RGZ, nego se u tom slučaju žalba upućuje sudu.

To je ono što ste pomenuli, da li se možda nešto pogoršava donošenjem ovih pravila, prosto da sve ide elektronski i kažete da verovatno postoji, a ja isto verujem da postoji, ali pretpostavljam da je to samo otpor kod radnika koji su navikli na jedan sistem rada i sada im je teško da se prilagode novom sistemu i da sve bude digitalizovano i da sve bude mnogo dostupnije i transparentnije. Ali, ja se nadam da će vremenom svi prihvatiti nešto što će jednostavno biti mnogo jednostavnije za primenu. Hvala vam.

Pravo na repliku, narodni poslanik Đorđe Komlenski.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Koleginice, ja svesno nisam ulazio u brojeve nasleđenih predmeta iz prethodnog perioda, jer jednostavno nemam taj podatak i nisam želeo sa tim da licitiram, ali mogu da kažem ono što sam ja iz lične prakse, baveći se advokaturom, završio sam 2016. godine, stavio kancelariju na mirovanje, kako se to kaže, da sam u toku 2015, 2016. godine i posle toga dobio tek odgovore na neke žalbe koje su iz 2007, 2006, 2008. godine, toliko o tome koliko je to bio problem.

Meni je potpuno jasno da taj zaostatak raščistiti i stvara novi zaostatak, bez obzira koliko god energije su ljudi koji rade u drugom stepenu, u katastru, uložili da bi to razrešili, stvorio se jedan drugi problem, jer ovi predmeti koji su stizali u međuvremenu su morali da sačekaju na red i jednostavno tu nastaje jedna određena zadrška.

Upravo, znam za to i to je nešto što čovek mora da prihvati u praksi da se to desi, bez obzira šta se sve zakonskom odredbom propiše, ja sam govorio samo iz jednog drugog ugla.

Lično mislim da katastar treba da dobije prostora za još više kvalitetnijih, obrazovanijih ljudi koji će raditi u drugom stepenu da nama ne bude cilj da oni moraju ispuniti normu sa 45 dana, već da odluka bude dovoljno kvalitetna, jer postavljati rokove po svaku cenu, što nije slučaj ali pričam generalno, ne može da vodi kvalitetu, onda se svodimo na pitanje statistike, a da bismo se držali kvaliteta, jer katastar nije obična organizacija, da kažem uprave ili kako god neko želeo da je shvati i da je doživi, to je jedan od ključnih segmenata zaštite zakonitosti, zaštite prava svojine, razvoja Srbije, jer i od katastra zavisi procedura izdavanja građevinskih dozvola, da ne idemo sad preterano u širinu.

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

Mislim da je mnogo važno prepoznati kakav broj ljudi, koliki broj ljudi za takvu vrstu funkcionisanja treba zaposliti u katastru, dati im odgovarajuća primanja, a onda s pravom možemo da budemo ljuti ukoliko ne budu svoje obaveze ispunjavali i brže nego što piše u zakonu. Hvala.

Pitam da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Da)

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavlja se pitanje ove današnje sednice imajući u vidu da uvažena gospođa Katarina Rakić je danas predlagač ovih izmena zašto se ovo danas našlo na dnevnom redu? Ukoliko je to potreba gde je Ministarstvo kao predlagač? Po kom to kriterijumu se biraju stvari koje će se naći na dnevnom redu u Narodnoj skupštini?

Podsetiću vas, u ovom sazivu vi ste raspravljali isključivo o stvarima koje su predložili iz Ministarstva, a kada je to izuzetak onda je to Gordana Čomić i njeni predlozi. Kad se to pojavilo veoma iznenadno u Narodnoj skupštini, ovde su se poslanici vladajuće većine utrkivali ko će više pohvala na račun Gordane Čomić da iznese, kovali su je u zvezde.

Slična stvar je bila i sa predlozima Nenada Čanka o AP. Srpska radikalna stranka, koja preda više od 100 hiljada potpisa građana Srbije za novi Zakon o izvršnom postupku i obezbeđenju, još u septembru, podsetiću vas, te potpise smo mi prikupili za manje od dva meseca, još taj zakon, tj. Predlog zakona nije došao na dnevni red. Zašto? U čemu je vrednost posebna, uz dužno poštovanje gospođe Rakić i njenog tima? Zašto se to danas našlo u Narodnoj skupštini? Dvadeset dana pred raspisivanje izbora počeli su iz raznih ministarstava da prazne fioke, Skupština radi punom parom, ali nema suštinskih izmena i ne razgovara se o fundamentalnim stvarima, već samo o trivijalnostima.

Što se tiče zakona koji je menjan, tj. donesen 2018. godine je već četvrti put menjan. To govori o savesnosti, temeljnosti i kvalitetu tog rešenja.

Pre manje od dve godine, tj. godinu i po dana donet zakon, a četvrti put se menja. Da li to neko smatra da je to normalno?

Jedan od najvećih problema u Srbiji jeste pitanje legalizacije, tj. ozakonjenja nelegalnih objekata i čuli smo više puta informacije kako njih ima toliko i toliko, na stotine hiljada tih predmeta, kako se to dugo čeka i ono što je činjenica i apsolutno svima u Srbiji poznato jeste da je uopšte ta procedura veliki izvor zloupotreba i korupcije, a opet nismo videli da se na tome radi, tj. da se to pitanje reši, bar korak po korak ukoliko nije situacija takva da može da se reši dekretom, odnosno odjednom.

Isto tako, imali smo prilike da slušamo od raznih predstavnika, dame i gospodo, narodni poslanici vladajuće većine o potencijalnoj umešanosti u kriminal tog direktora Katastra. Pa smo čuli da je on na tom mestu zato što bi i dalje hteo da nastavi da krade, da vrši zloupotrebe i tako dalje. Onda danas vidimo o njemu sve najbolje. Isto tako me zanima šta se to promenilo u poslednjih godinu dana, pa je neko, za koga nismo govorili mi da je takav i takav, nego predstavnici vlasti, šta se to promenilo, pa je on sada odjednom fantastično rešenje za katastar.

Šta vi mislite šta ljudi u Srbiji misle uopšte o proceduri knjiženja i uopšte radu Katastra? Velike probleme, velika birokratija, sporo, dugo se čeka i ono što je svaki put pitanje svakoga ko ima problem vezano za upis jeste da li ima neka veza. To je današnja realnost u Srbiji, a ne vidimo ni sa ovim zakonskim rešenjem, tj. izmenama, da se to pitanje rešava.

Pogotovo, imali smo situaciju da je katastar više od godinu dana bio apsolutno blokiran, da su mnogi građani Srbije bili nezadovoljni zbog toga, a da nadležni ministar nije apsolutno video problem u svemu tome i ništa se nije rešilo. Što se tiče organa lokalne samouprave, budući da se predviđa da pre nego što donese odluku o ozakonjenju podnosi elaborat nadležnoj službi, tj. službi za katastar.

Postavlja se pitanje zašto bi Vlada Republike Srbije, tj. predlagač, tj. vlast u Srbiji, zašto bi oni sumnjali u kvalitet, odnosno rad organa i lokalnih samouprava? Zašto nema poverenja ka njima? Jednostavno, to je neprihvatljivo budući da takva situacija može da se desi da i to takođe bude izvor zloupotreba i da izvesni ljudi traže određeni novac kako bi se to rešilo, odnosno kako bi se to čekanje što manje skratilo, to je mogućnost koja se javlja sad sa ovim rešenjem.

Takođe, mi smo videli da se može izdati uverenja, odnosno izvršiti upis u katastar na odnos uverenja nadležnog organa bez građevinske upotrebne dozvole. Da li zaista niko u tome ne vidi potencijalni izvor korupcije? Ukoliko se ne ispunjavaju svi uslovi, odnosno nema građevinskih i upotrebnih dozvola ili one nisu potpune, nadležni organ iznese uverenje i to je to? Da li mi onda dolazimo u situaciju da to može novcem da se reši i ako dokumentacija ne odgovara, odnosno ukoliko tih dozvola nema ili one nisu potpune? Na to pitanje se takođe ne odgovara.

Mi smo videli kako se ova vlast hvali digitalizacijom, kako se hvali elektronskim putem obavljanja svih mogućih poslova vezanih za državnu upravu.

Da li vi mislite da je to zaista realnost u Srbiji, da je to moguće uraditi i tražiti, na primer, u seoskim sredinama gde postoje mnoga staračka domaćinstva, da li vi mislite da je izvodljivo, da je realno da se njima traži otprilike elektronska pošta i elektronski način rešavanja tih stvari? Koliko je to izvodljivo, kakva god bila kampanja Vlade marketinška po pitanju digitalizacije, to jako lepo zvuči, ali u praksi je malo toga na tom polju urađeno. Dakle, pravi se razlog da bi se odugovlačilo i na taj način stvorila situacija korupcije.

Što se tiče legalizacije, ukoliko ste vi zaista zainteresovani da se to pitanje reši, a to je nešto što bi trebalo što hitnije da se reši, pogotovo što nema održivih predloga za rešavanje tog pitanja, još od 2015. godine apsolutno ništa nije urađeno, mi smo protiv bilo kakvih rušenja, ali izvesni red mora da se uvede. Mora nadležni organ da proceni šta je ono što bi vlasnici nelegalizovanih objekata trebalo da uplate, da se ta procedura ubrza, a ne da se traži na neki tajni način, odnosno koruptivni način, da se ta pitanja rešavaju, a to je nešto što su obećavali i pre nego što su došli na vlast i što je kao problem postojao i pre 2012. godine, a vidimo da se od svega toga vrlo malo popravilo, odnosno skoro ništa.

Zahvaljujem.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavićemo po redosledu narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Sada ima reč predlagač narodni poslanik Katarina Rakić.
Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Ja sam se u stvari javila da odgovorim na ono što je gospodin Šešelj izneo, pa ću se potruditi da se osvrnem na dosta toga što je rekao.

Prvo, dragi kolega, meni je žao što vi osporavate to što mi kao narodni poslanici podnosimo predloge zakona. Ja sam na početku svog izlaganja rekla da je meni drago da je Vlada uopšte prihvatila jednu ovakvu našu inicijativu i smatram da je to pre svega velika čast za nas, a danas ovde nije niko iz ministarstva, jer, po Poslovniku, nemaju prava da budu tu, jer ja kao ovlašćeni predlagač zakona imam pravo da govorim i nadam se da uspevam da odgovorim na sva pitanja koja se tiču predloga za izmenu i dopunu zakona koji su danas pred nama, tako da, po Poslovniku, ne znam zašto bi bilo kod od članova Vlade, odnosno od ljudi iz ministarstva danas i bio ovde?

Kažete, nema suštinskih izmena, pa ako smatrate da to što ove izmene koje su predložene, koje sam predložila u tekstu za izmenu i dopunu Zakona o upisu u Katastar, neće pomoći građanima da ubrzaju neke svoje poslove sa kojima se svakodnevno susreću, ako neće neke procedure ubrzati, pa ja ne znam šta vi onda smatrate kao suštinsku izmenu?

Kasnije ste u svom izlaganju rekli da katastar ima mnogo problema. Pa, da, zato ih i rešavamo na ovakav način i to korak po korak. Suštinski ih rešavamo. Rekli ste da ima problema. Znači, da ne radimo ništa, ti problemi bi ostali. Znači, rešavamo ih.

Izneli ste stav da je direktor katastra učestvovao u nekim kriminalnim radnjama. Ja to prvi put čujem. Eto, pozivam vas, ako ste stvarno to čuli, izvolite pa prijavite ga. Nemojte čoveka koji zaista svakodnevno radi svoj posao na način kako radi da iznosite takve optužbe, a da pri tome imate informaciju „da, rekao mi jedan čovek“. Izvolite, prijavite.

Pa, pozovite Arsića onda da vam pomogne u tome. Prijavite, nemojte da iznosite takve stvari za govornicom, jer prosto mislim da takve stvari zaista ne idu u prilog nikome.

Što se tiče toga da, rekli ste, mi u ovom Predlogu zakona smo usaglasili ovaj zakon sa Zakonom o ozakonjenju i rekli smo da elaborat jeste sastavni deo rešenja o ozakonjenju i mora se priložiti. Pa, da li vi mislite da ostala rešenja vi donesete u Katastar i kažete – dobar dan, ja sam došao, uknjižite me. Ne, naravno da se sve ostalo proverava. Zašto sad mislite da ovde treba napraviti izuzetak? Naravno da ono što smo mi ovde kao Skupština izglasali jednostavno stavili da predstavlja sastavni deo rešenja moramo priložiti onog trenutka kada se ta stvar i bude uknjižila.

Opet mogu da ponovim da ste izneli određene sumnje u to da se negde može za novac nešto rešiti, pa vas ja opet pozivam – prijavite. To će ići u prilog i vama i nama, da rešimo odmah takve slučajeve. Ako znate gde su ta mesta gde se takve stvari završavaju, dajte da ih rešavamo. Mi idemo u korak ka tome da jednog dana ne vidimo nikog na šalteru, da katastar ne postoji kao služba, da ćemo sve završiti od kuće, sa računara, da ne vidimo nikoga kome predajemo zahtev i ko nam izdaje rešenje, ali moramo ići korak po korak. Zato nas nemojte saplitati nego, ako imate primedbe, dajte kroz amandmane da ih rešavamo, a ne na ovakav način da govorite, što ne stoji zaista.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Izvolite.

Uvažena gospođo Rakić, niko vama ne spori mogućnost da vi bilo šta predlažete. Ukoliko imate prava predviđena Poslovnikom, naravno da treba da ih upražnjavate. I, šta je tu problem? Problem je nešto u Srbiji od 2000. godine, a to je pokazala i vaša malopređašnja rečenica, a to je vaše stanje svesti, kada vi kažete – velika mi je čast da je Vlada ovo prihvatila. U hijerarhiji državnih vlasti Narodna skupština je nadređena Vladi i ne može da bude narodni poslanik zadovoljan što je neko iz Vlade njemu pokazao milost tako što se njegov predlog zakona ili izmena zakona našao na dnevnom redu. To je jedna situacija koja nije normalna.

Postavljam pitanje, da je ovo najkvalitetnije moguće rešenje, zašto ste vi kao narodni poslanik vredniji od 22 narodna poslanika SRS koji su predložili predlog za novi zakon o izvršnom postupku i obezbeđenju za koji su za manje dva meseca prikupili više od 100 hiljada potpisa građana Srbije? Zašto je to bolje i važnije što ste vi uradili u odnosu na ono što smo uradili mi?

Ja se slažem da se ovde procedure i dobri običaji, što se tiče parlamentarne prakse, ne poštuju. Ja znam da bi bilo mnogo bolje možda da smo mi sa našim predlogom zakona i tim potpisima otišli kod Gordane Čomić, pa da ona to predloži, pa da se to možda i nađe na dnevnom redu, ali hoću da ukažem na jednu nenormalnu situaciju. Što se tiče direktora katastra, ja sam samo ponavljao ono što su vaše kolege iz poslaničke grupe govorile. Niti sam ja to optuživao, niti ja znam nešto o tome. Ja mogu da verujem ili ne verujem kada neko iz vašeg poslaničkog kluba tako nešto kaže, pa me samo zanima, ukoliko je neko to ranije govorio, prošlo je godinu dana, šta se to tačno promenilo, pa situacija više nije takva?

Dakle, ovde je princip u pitanju što se tiče predlaganja zakona. Izuzetak je, a to nije normalno, da narodni poslanik nešto predloži, pa da se to nađe na dnevnom redu, a obično je, to jest redovno stanje jeste kada vladajuća većina, podređena Vladi Republike Srbije i ministarstvima, sprovodi sve kao protočni bojler ono što iz ministarstva dođe.