Hvala, gospodine Marinkoviću.

Ukoliko dilema postoji oko sudskih izvršitelja, vi biste možda trebali da pročitate naš predlog zakona, jeste da treba da se veže za učinak i da se iz toga i to naplati, ali to ne može da bude nenormalna cifra.

Mi smo čuli od gospođe Kuburović da za 2019. godinu su više, u prvih šest meseci, od milijardu dinara na ime poreza na dodatu vrednost, izvršitelji uplatili u budžet Srbije. Dakle, njihov je promet bio pet milijardi dinara. Da li vi smatrate da je normalno da u računici za godinu dana svaki izvršitelj zaradi u proseku 340 hiljada evra? Čak i da je to sve normalno, čak i da nema kršenja zakona, da nema nepoštovanja prava, da nema pljačke, zašto bi se država Srbija u ime privatnog lica odrekla tog novca, da je sad to sve normalno? Dakle, odrekla se tog novca zbog 20% PDV.

Treba da bude država efikasnija i treba da se vrati poverenje u sud, a ne ukoliko neki problem ne može da se reši, najlakše je da se to da privatniku. Jeste tačno, nešto je smanjeno kozmetički, marketinški, ali šta ćemo za ovih osam godina pre tog smanjivanja? Šta ćemo sa tim zloupotrebama? Samo u 2017. godini 3.700 stambenih jedinica. Šta ćemo sa tim? To sve uz pratnju policije u zaštitu države i uz pohvale od ministra pravde.

Mi smatramo da to nije normalna situacija u Srbiji i da to što hitnije treba da se promeni. Zato smo izašli sa ovim predlogom zakona, a nailazimo na argumente koji ne stoje i pogotovo na komentare narodnih poslanika koji se nisu upustili u naš predlog zakona i nisu ga čitali, ali kažem opet, mislim da ćemo tu grešku vrlo brzo da ispravimo, zamolićemo Gordanu Čomić da u naše ime takav predlog zakona podnese. Hvala.

Hvala, kolega Šešelj.

Nastavljamo dalje sa radom.

Nemojte posle da kažete da nekad vi ne zatvorite krug replika.

Hvala.

Reč ima Ljiljana Malušić.

Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas pred nama Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova. Predlagač, gospođa Katarina Rakić, koja na jedan vrlo reprezentativan način predstavila ovo i ja zaista nemam šta tu da dodam, gospodin Matić takođe.

Ali, zaista treba reći da 2012. godine kada smo došli na vlast, krenuli smo sa reformama, između ostalog bile su reforme koje se tiču obrazovanja, zdravstva, ali i katastra što je izuzetno važno za građane. Setimo se samo kako je to izgledalo do 2012. godine, zaista je taj katastar bio rak rana. Tu se toliko kralo, da ću ja redom, krenuću od onog koji je najbogatiji, koji ima u profitu čisto 619 milina evra, ali zato u nekretninama ima 1.649 metara kvadratnih, a prijavio je da ima jedan stan u Beogradu, da ima polovni auto i da ima 70 hiljada ušteđevine.

Pitam se ja odakle njemu čistog profita 619 miliona evra. Odakle mu 1.649 metara kvadratnih prostora u nekretninama po najekskluzivnijim lokacijama? To je ukupno 25 miliona samo u nekretninama. E, zato mi danas govorimo na ovaj način, jer hoćemo da sprečimo, između ostalog, pljačku, pljačku koja je bila enormnih razmera, i nije samo Đilasa, ali on je onako prepoznatljiv što se nekretnina tiče.

Umesto da objasni zašto je oteo 6,5 ari, samo, idemo taksativno, ali neću baš da oduzimam mnogo vremena svojim dragim poslanicima, bar onoliko koliko mogu, 6,5 ari na Senjaku, gde je podigao vilu, on je pričao o tujama, to je znate, ono kao da se ne vidi da postoji ta vila od 260 kvadrata, pa su bitne tuje, nikada nije odgovorio odakle mu to, kako to, a znamo kako to. U sprezi sa tadašnjim direktorima, u sprezi sa tadašnjim ljudima iz katastra, ne svim, nekim koji možda i danas rade. Zato lepo kaže gospođa – dajte da vidimo ko ne radi svoj posao, pa krivične prijave da pljušte, pa će MUP da odradi svoj posao, pa će dati tužilaštvu, pa neka ljudi idu u zatvor, a ne možemo samo da pričamo o tome kako ništa ne valja, niko ne ide u zatvor, pa krivične prijave pa će da idu u zatvor.

Ovaj dotični, koji se nakrao ne zna se kako i koliko, Dragan Đilas, jedan od lidera Saveza za Srbiju, uvek je odbijao da kaže odakle mu ta vila od 260 kvadrata na Senjaku, 6,5 ari, i kako je on mogao to da legalizuje. Umesto da pruži odgovore na društvenim mrežama, samo je iznosio neistine, laži, naravno. Čovek je oteo zemljište. Đilas je, da podsetimo, napravio tu vilu na Senjaku od 250 kvadrata, ali nije to dovoljno, kakve tuje. Dakle, 650 kvadratnih metara je okućnica. Došli ljudi, kažu – moraš da srušiš i kuću i to, a preko noći taj isti legalizovao. E, to mi istražujemo, e to smo mi odradili i predali tužilaštvu, a šta će biti, pa videćemo. Bili su drugi zakoni. Zato mi imamo, doneli smo zakon 2018. godine, sad imamo predlagača zakona, izmene i dopune, zbog pljačke, zbog ovakvih koji kradu pa milosti nemaju. Idemo dalje, nije on jedini. Ovo je tek početak.

Kako su tajkuni i sumnjivi biznismeni kupovali državnu i zadružnu zemlju, država je ostala bez više stotina hektara plodnih oranica. Znate koliko je to u parama? Milijardu evra. Milijardu evra. Pa znate šta je milijardu evra? Pa to je koridor gotov, Moravski koridor, milijardu evra. Od toga smo mogli da napravimo stotine škola, bolnice, vrtiće za decu. A šta su oni radili? Lepo se dogovore, sednu pre 2012. godine, tu je moj direktor, ti Đilas, Mišković i ostali imate pare, uzmemo nekog iz katastra i nama lepo. Kako je nama bez milijardu evra? Super. E, zato nam i jeste dug 26 milijardi, kad oni kažu 14,5, pa nije, nego lažu. A gde su preduzeća, grad milijardu i 200, gde su ovi lopovi? Pa, tu su. Eto, mi nemamo milijardu evra. Bio bi gotov Moravski koridor. Milijardu evra. Pa, to je za 500.000 ljudi, ljudi bi uživali.

E sad, mora to, ovakva je država kakva jeste, na čelu sa gospodinom Vučićem i Vladom, odvojila iz budžeta 760 miliona, pa ćemo još dodati iz kredita, napravićemo mi boljitak za Republiku Srbiju, za sve građane Republike Srbije, to nam je cilj, a ne lopovi, kriminalci.

Idemo dalje, pljačka najplodnijih vojvođanskih oranica, prema dokazima kojima raspolaže Uprava kriminalističke policije MUP-a Srbije, rade ljudi, ali kad dođe do tužilaštva, to ili negde skrene ili nešto. Reče neko – mi ne radimo ništa, mi se ne borimo protiv korupcije i kriminala. Pa to nije tačno. Samo prošle godine, odnosno od 2018. do 2019. godine doneli smo 500 presuda, ima tu i funkcionera, ali smo doneli, borimo se. Tako se radi, tako radi odgovorna vlast.

A šta su radili ovi? Ključnu ulogu u ovom beskrupuloznom otimanju državnog dobra odigrali su direktori pojedinih preduzeća, kriminalci, ovi ljudi, poneki, ima divnih časnih ljudi i njih je uglavnom 97%, 98%, ali ima i ljudi koji se prodaju, iz katastra, opustošili zemlju. Uprava kriminalističke policije, ali i tužilaštva podneli su dokumente gde se navode i primeri iz opštine Odžaci gde su država i pojedinci pokradeni. Reč je o četiri zemljoradničke zadruge „Agrolika“ iz Bačkog Gračaca, „Poljokop“ iz Lalića, „Agro Dunav“ iz Karavukova, „Jedinstvo“ iz Odžaka itd. Ima ovde lopovluka do 2012. godine. Radi država svoj posao, sigurna sam da ćemo upravo izmenama i dopunama ovakvog zakona prvo da sprečimo pljačku, a onda i da hapsimo sve ove kriminalce. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala, gospođo Malušić.
Sada reč ima Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.
Izvinjavam se koleginici Žarić Kovačević.
Povreda Poslovnika, prof. dr Miladin Ševarlić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, član 107. Mislim da biste zbog dostojanstva Skupštine trebali da reagujete.

Čuli smo tvrdnju da je za nekoliko stotina hektara opljačkana ova zemlja za milijardu evra. Podelite nekoliko stotina hektara, čak i 900, sa milijardu evra, pa vidite koji je to iznos. Ne ulazeći u to i ne smatrajući da ničiju prijavu ne treba omalovažavati, ja vas pitam – koliko je opljačkana ova zemlja, kada je 17.000 hektara najuređenijeg zemljišnog kompleksa u Evropi, ne u Srbiji, u gradskom području prodato za 105 miliona evra, odnosno po ceni od 4.600 evra, i to jednom jedinom ponuđaču, i to na otvaranju ponuda nije saopštena cena koliko je ponuđač ponudio, nego tek posle tri dana. Ja mislim da biste morali o tome da vodite računa. Hvala vam na pažnji.

Hvala vam, profesore, mada ste i vi na neki način govorili, i to ne u skladu sa Poslovnikom, znate i sami da ste to malo zloupotrebili da faktički replicirate koleginici Malušić. Kolega Marko mi je to sugerisao ovde iz klupe, ali ja sam vas opet pustio, zbog nekih demokratskih kapaciteta našeg parlamenta, da završite vaš govor.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? Želite. Hvala vam.
Reč ima Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Hvala vam, predsedavajući gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o nekom predlogu, prvo moramo da znamo, naravno, koji su razlozi za donošenje konkretnog zakona, a onda i koji će biti benefiti za građane. Kada govorimo o konkretnom predlogu, pre svega ubrzaće se dostava, što znači da će rešenja biti brže i lakše dostupna strankama i očekuje se veći stepen pravne sigurnosti. Postupak upisa u katastar nepokretnosti će se ubrzati, što će uštedeti strankama vreme, ali i smanjiti troškove u nekim postupcima.

U dosadašnjoj praksi uočeni su problemi koji se odnose na dostavu akata u postupku upisa u katastar jer su se primenjivale odredbe Zakona o opštem upravnom postupku, što na kraju podrazumeva da stranka ode u službu po rešenje ukoliko joj pismeno nije uručeno na adresu. Cilj je da se smanje gužve, da stranke više ne moraju da odlaze više puta u službu za katastar nepokretnosti, u zavisnosti od toga da li se pismeno vratilo iz pošte ili ne. Dakle, neophodno je jednostavnije uručenje pismena, objavljivanje rešenja na sajtu zavoda i veća kontrola samog postupka dostavljanja.

Ono što treba pomenuti jeste da će usvajanje ovog predloga poboljšati u krajnjoj liniji i poziciju Srbije na Duing biznis listi Svetske banke. Prema izveštaju koji stoji na sajtu Svetske banke, Srbija je svrstana u 42 svetske ekonomije koje su za 2018, odnosno 2019. godinu sprovele reforme u tri ili više od 10 ocenjivanih oblasti i na taj način unapredile uslove lakoće poslovanja. Srbija je napredovala za četiri mesta na Duing biznis listi Svetske banke za 2020. godinu. Sada zauzimamo 44. mesto, od 190 rangiranih zemalja.

Poslanici SNS će podržati ovaj predlog, kao što smo podržali i sve druge predloge koji su imali za cilj modernizaciju naše zemlje, povećanje efikasnosti u radnu javne uprave, smanjenje birokratije, u smislu lakše komunikacije sa građanima i zadovoljenja njihovih potreba i ostvarivanja njihovih prava.

Umesto potrebama građana, oni koji su bili na vlasti do 2012. godine bavili su se sobom i ličnim bogaćenjem, kako ko, u zavisnosti od njihovih ličnih interesa, umesto da vode računa o interesima države i građana.

I ovaj serijal ili emisiju, pomenuću i to, koju smo imali prilike da vidimo, smislili su verovatno isti ti ljudi, oni koji sad ne smeju na izbore a, tobože, nisu zadovoljni uslovima. U višečasovnom filmu možemo da vidimo čistu i veliku mržnju uperenu prema Aleksandru Vučiću, možemo da vidimo mnogo iskrivljenih i netačnih informacija koje za cilj imaju jedino diskreditovanje Aleksandra Vučića kao političara, ali i kao čoveka. Oni insistiraju na tome da je Aleksandar Vučić terao Srbe da ratuju sa drugim narodima. Oni insistiraju na tome da su Srbi krivi za sve što se devedesetih godina dogodilo. Najodvratnije laži stavili su na teret srpskog naroda. Oni su spremni da kažu da su Srbi izvršili genocid u Srebrenici. Oni su spremni da kažu da su Srbi bili okupatori u Glini, gde je Aleksandar Vučić držao govor.

Iznosim navode iz tog filma „Vladalac“, koji je usmeren ne samo protiv Aleksandra Vučića, već i protiv celog srpskog naroda. Pokazali su da njihova mržnja nema granice, da im ni država nije sveta, ni srpski narod, baš kao što su pre nekoliko dana pokazali da im ni deca nisu sveta kada su uputili najgore bljuvotine ćerki Aleksandra Vučića. To je ta prljava kampanja Dragana Đilasa i njegovih medija, Boška Obradovića i njegovih saradnika, Saveza za Srbiju koji bojkotuje izbore ali ne i svakodnevne napade na Aleksandra Vučića i na SNS, preko Marinike Tepić, na državu Srbiju izmišljanjem afera.

Dame i gospodo, nije još mnogo dana ostalo do 26. aprila, reći će im tada građani Srbije da im je kampanja bojkota propala, da su laži i obmane propale, da nisu urodile plodom. Mi želimo da nas vodi Aleksandar Vučić i SNS. Taj dan ja čekam, pa da ih ispratimo u još jednu šetnju po gradu, jer od ulice za bolje i nisu. Hvala.

Hvala koleginice.

Reč ima Veroljub Matić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Ovde je u današnjoj raspravi bilo dilema oko upravnog postupka u Republičkom geodetskom zavodu. Mislim da je tu bilo i nerazumevanja i zbog upravnog postupka i zbog određenog broja nerešenih predmeta.

Ja ću prvo reći, što se tiče upravnog postupka – zakon je jasno rešio da postoji dvostepenost upravnog postupka i to prvi stepen rešava Služba, drugi stepen rešava Zavod i tu je potpuno jasno.

Drugo, osnov za upis u Katastar nepokretnosti ili Katastar vodova je rešenje nadležne službe, a osnov za donošenje rešenja nadležne službe je dokumentacija propisana zakonom. Znači, upravni postupak ima svoj redosled i tu ne može da postoji nikakva greška, tu može samo da postoji nepoznavanje.

Sledeće, ograničen je upravni postupak, dok nije ograničen upravni postupak da u drugom stepenu, posle druge žalbe, drugostepeni organ je dužan da odluči, meritorno odluči. Do sada su bile prakse da se žale u nedogled i to ide ciklično, kružno, kružno i sve do večnosti. Međutim, sad to nije moguće.

Znači, upravni postupak, kako sada stoji zakonska forma, da je jednostavno to rešivo u jednom kratkom vremenskom periodu. Broj nerešenih predmeta koji stoji iz ranijeg perioda, jednostavno on se rešava, ali tekući predmeti, tekući priliv i rešavanje tekućih predmeta je praktično ažuran. Znači, u datom momentu, ja ne znam u ovom momentu koji je to broj predmeta i za koliko će to vremena biti rešeno, ali će sigurno biti rešeno u relativno kratkom roku.

Ja sam ovde čuo nešto što mi ne deluje kao nešto što je prihvatljivo. Kaže da su iz katastara izlazili podaci da su određene kladionice od škola udaljene i da je tu… praktično nije dat pravi podatak. Verujte mi, niko u Službi za katastar i geodeti nikad neće slagati u tom podatku. Jedino ako nije tačno procenjeno šta je to udaljenost, definicija udaljenosti, da li je to da se ide ulicom, da li se ide vazdušnom linijom itd. Verujte, ja ne verujem u taj podatak, ako je to tako onda je to za svaku osudu.

Prodaja jedne nepokretnosti na više vlasnika. To je nekad moglo da se radi, sad je to isključeno, sad to više ne može da se uradi. Jednostavno, notar proverava sve podatke i uzima kao startne podatke one podatke iz katastra, ima evidenciju svega toga i praktično nije moguće danas da se jedna nepokretnost proda na više mesta, a nekad je to moglo.

Ovde je bilo prigovora na rukovođenje, odnosno prigovor na direktora RGZ. Ja nemam takve podatke, a ukoliko neko ima podatke da je negde nešto pogrešio, apsolutno nek ih iznese i nek svako snosi posledice za tako nešto. Međutim, činjenica je da RGZ pod ovim rukovođenjem ide ozbiljno napred i to su činjenice. I ako je to tako, rukovođenje u ovom momentu je za podršku, ako se negde greši i tako dalje, treba da ukažemo na te greške. Niko ne beži od svega toga. Ako ima nekih drugih podataka, zna se koji su organi zaduženi za tako nešto.

Ono što je isto jako bitno, to je kolega Sreto Perić govorio, mreža katastara, mislim da je to jako bitno i govori se ovde o novoj sistematizaciji, o bojazni da će pojedine službe ostati bez katastara ili bez radnika koji rade u službama za katastar nepokretnosti. Po mojim informacijama, neće do toga doći. Naravno, da je dobro da i u maloj opštini i u srednjoj, i u gradovima i tako dalje, imamo katastre. Još uvek nismo mi u toj fazi da jednostavno stranka potpuno razume sve šta se radi u katastru i u svakom slučaju treba joj neko da se informiše i dođe do određenog podatka od radnika koji rade u službama za katastar nepokretnosti.

Ono što želim još da kažem, to je nekako zapostavljeno, mada su oni deo tog posla, a to su privatne geodetske radnje. Privatne geodetske radnje dosta toga rade za potrebe stranaka, ali ti podaci u jednom momentu postaju podaci RGZ, odnosno službi, tako da privatne geodetske radnje i kolege koje rade tamo i RGZ su praktično braća blizanci. Tako da to treba tako i shvatiti samo što rade pod različitim uslovima.

Nešto što sam ja govorio u današnjem prepodnevom delu, a to je da, i mi sami moramo da tu našu nepokretnu imovinu, ona traži našu brigu, da se brinemo o njoj, da zajedno sa državom i mi donesemo taj pravni okvir, da to sve dobro funkcioniše, a da je tu RGZ da to uobliči i da svima bude bolje. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Matiću.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.