Dame i gospodo narodni poslanici, imamo na dnevnom redu nekoliko sporazuma koji baš idu u prilog svemu onome što SNS i njen predsednik govore već godinama unazad.

Evo, ja bih se dotakao ove diskusije oko izgradnje toplovoda koji finansira kineska banka, koji samo potvrđuje da mi u svetu zaista imamo prijatelje, ali isto tako da kada je u pitanju ekonomski interes, moramo da prihvatimo činjenicu i da ih posmatramo kao partnere. I to je ono, izgleda mi, gde se mi ne razumemo sa jednim delom opozicije.

Znate, daju vam kredit koji je povoljniji nego što možete da ga dobijete na tržištu. Taj kredit nije sasvim besplatan, kako to izgleda na prvi pogled, nego traže da se angažuje određena njihova građevinska efektiva, radna snaga, itd. Oni obezbeđuju, s jedne strane, posao za svoja preduzeća, a sa druge strane nama daju jeftiniji novac nego što sami možemo da ga nađemo na tržištu. S treće strane, ostvarili smo neke javne radove koji utiču na poboljšanje kvaliteta života u Republici Srbiji. Ali, kao što rekoh, to morate da gledate sa partnerske strane, kao što je to upravo i govorio predsednik poslaničke grupe, gospodin Aleksandar Martinović.

Meni ta histerija oko toga, i oko Evropske unije i Evroazijske unije i šta to Srbija radi i zašto se ne oslanjamo samo na jednu stranu, hajde da pogledamo zaista sa one ekonomske strane kako to izgleda.

Kažemo da su nam, i jesu, zaista, Kina i Rusija jako veliki prijatelji, unapređujemo saradnju u svim oblastima. S druge strane, u Evropi imamo partnere, imamo čak i neke prijateljske zemlje u EU, ali, gledajući u globalu EU neki projekat koji je propao i koji Srbiji ne misli dobro, itd, itd.

Hajde mi kao teritorijalno mala zemlja i brojčano mala zemlja po broju građana, pogotovo radno sposobnih, da pogledamo baš te koje nazivamo prijateljima, a da pogledamo i ove druge strane, one koji mi nazivamo kao partnerima.

Koliko je meni poznato, i Rusija i Kina se bore da uđu na tržište EU. To je činjenica i to ne može niko da ospori. Isto tako, ozbiljne zemlje EU, one ekonomski najrazvijenije, takođe se bore da uđu na tržište i Rusije i Kine. Ja sad postavljam jedno pitanje - a da li smo mi toliko pametniji i od EU i od Rusije i Kine, pa kažemo - ne, mi ćemo da sarađujemo samo sa onim zemljama koje su nam prijateljske? Ja mislim da ko ima jednu takvu tezu zaista nije normalan.

Sa jednom takvom politikom, sve one projekte koje prijateljske zemlje imaju ovde u Republici Srbiji, tu pre svega mislim na Rusiju i na Kinu, pitanje je da li bi ti projekti bili ovde u Srbiji da nemamo postupak pregovora sa EU i da u tom postupku ti investitori koji dolaze iz Rusije i Kine imaju određene povlastice prilikom plasiranja svoje robe na tržište EU. Evo, ja bih voleo da mi neko kaže da li nisam u pravu.

Ako je neko mislio da će "Hestel" da dođe u Smederevo, da proizvodi tu čelične limove i da ih vraća nazad u Kinu, takođe mislim da nije normalan. Plasiraće ih na tržište EU. Ako će "Linglong" da dođe u Srbiju da proizvodi automobilske gume i da ih vraća nazad za Kinu, to je malo verovatno, skoro nemoguće. Ne, plasiraće ih na tržište EU.

Hajde sada da pogledamo malo šta te zemlje koje su nama prijateljske rade da obezbede profit za svoja preduzeća, da poboljšaju životni standard svojih građana i da kad gledamo, da se i ugledamo na njih.

Recimo, najveći proizvođač u automobilskoj industriji jeste "Folksvagen". Najveća investicija "Folksvagena" je bila 2017. ili 2018. godine u Ruskoj Federaciji. Napravili su najveću fabriku motora za unutrašnje sagorevanje. To je Rusima bilo dobro, a Srbima kada dođe neko preduzeće kao što je "Boš" ili neko drugi, e, to nije dobro. Oni su nama neprijatelji. Oni nas koriste. Oni nas zloupotrebljavaju. Pa, nije valjda da ta EU koja je uvela sankcije Ruskoj Federaciji krši svoje sankcije zato što možda voli Rusku Federaciju? Ne, u pitanju je profit, isključivo profit.

I kada gledate sa ekonomske strane, nemate prijatelje. Možete sa nekima lakše da postignete sporazum, možete sa nekima da dobijete bolje uslove u nekom sporazumu, ali da dobijete besplatan profit i da to neko finansira nekim novcem gde ne vidi svoj interes, to zaboravite. To nigde u svetu ne postoji.

Svakako da je ovaj Sporazum sa Evroazijskom unijom jedan korak napred u razvoju ekonomskih odnosa sa zemljama koje pripadaju Evroazijskoj uniji i svakako da je to jedno olakšanje za privredu Srbije da plasira neke svoje proizvode.

Ono što je najvažnije, da naša privreda postane još konkurentnija sposobnija u onom trenutku kad sve administrativne, carinske i sve druge barijere koje imamo sa zemljama koje su razvijenije od nas padnu, da naša privreda bude spremna da bude konkurentna i da opstane. I u tome, dobro, pomažu nam zemlje Evroazijske unije.

Jedna od stvari koja takođe olakšava položaj Srbije i poboljšava konkurentnost njene privrede jeste i taj čuveni „mini Šengen“, koji mnogi napadaju i osporavaju, pokreću pitanja i prebacuju sve to na sferu politike i gledaju na stvari jako usko i predlažu poteze koji ne znam da li bi doneli baš najbolje Srbima koji ne žive pod upravom Republike Srbije.

Znate, mnogo je bilo pitanja postavljenih i oko ovih taksi 100% i šta se tu dešava, itd. Sad ja moram da postavim jedno drugo pitanje – da smo mi bili agresivniji u odgovorima na politiku koji su sprovodile privremene Kosovske institucije, tzv. Vlada Kosova, da li bi to poboljšalo položaj Srba koji žive na teritoriji naše južne pokrajine Kosovo i Metohija? Ja mislim da ne bi, naprotiv, njihov položaj bi bio još mnogo teži. Baš tom mudrom politikom koju je vodio predsednik Srbije Aleksandar Vučić uspeli smo da sačuvamo te ljudi koji se nalaze na teritoriji Kosova i Metohije i koji hoće da žive u Republici Srbiji.

Ova priča oko „mini Šengena“ jeste i da se stavi do znanja jasno da neki koji žele da žive u sukobima i u neprijateljstvu da neće doneti ekonomsko blagostanje svom narodu i da će svakako u određenom trenutku neko da ih i priupita, od pripadnika tog naroda – šta to radite i u kakve nas to ratove vodite? Jer, Srbija napreduje, sve zemlje oko nas napreduju, ekonomski se razvijaju, a neko istrajava uporno na sukobima, pa čak, vidim, i sad dobacuje. Valjda su to isti takvi ekstremisti kakve imate dole i u Prištini i na teritoriji Kosova i Metohije.

Kažu da su još i gori. Dobro, to je njihovo pravo, neka budu gori, zato su gori i na izborima od SNS. Pa, šta sad ja tu mogu da radim? Zato što, izgleda mi, ne shvataju da na prvom mestu ko vrši vlast u Republici Srbiji ima odgovornost prema njenim građanima.

Znate šta, možemo mi da se pravimo kao da se ništa ne dešava i da ne preduzimamo ništa, da imamo neku ideologiju, da odbacujemo saradnju zato što želimo prvo neke stvari da isteramo po viziji onako ka bismo mi to hteli, a onda dolazimo do jednog ozbiljnog problema – da ćemo urušiti ekonomski sistem Republike Srbije, jer ona nije samodovoljna i samoodrživa. To smo osetili kad su bile ekonomske sankcije devedesetih godina.

Kao posledica toga imaćemo odliv našeg stanovništva sa teritorije Republike Srbije, a to je put u nestanak i srpskog naroda i srpske države. Ti koji dobacuju da su još gori, neka vode računa o tome da ne čine uslugu, na prvom mestu, svom narodu.

„Mini Šengen“ je jedan dobar projekat koji će isto tako da poboljša konkurentnost naše privrede, da smanji troškove u ekonomskoj saradnji između zemalja koje ga budu sprovodile i na taj način Srbiju učini još konkurentnijom na svetskom tržištu u pravom smislu reči.

Ako to nije dobar projekat i ako ćemo da istrajavamo na nekim sukobima, onda postavite pitanje – koliko gubimo ako u te sukobe uđemo i ako dozvolimo da uđemo u te sukobe?

Znam ja da mnoge zemlje koje nam nisu prijateljski nastrojene, njima ne odgovara da Srbija ekonomski, politički i na svaki drugi način bude regionalna sila, što postaje. Baš zato moramo da vodimo mudru politiku. Jesmo mi faktor stabilnosti koliko god pokušavali da prikažu neki kako nismo, jer da nismo faktor stabilnosti imali bismo ponovo i „Bljesak“ i „Oluju“ i „Markale“, na Kosovu i Metohiji, itd. Samo kukavice to neće da kažu, zato što im ne odgovara da Srbija bude jaka, zato što nisu na vlasti, pa Srbija ne može da bude jaka.

Jel to problem? Meni nije, ali nekima očigledno jeste. Zato imamo ovde neke diskusije – sarađivaćemo sa ovima, sa ovima nećemo, jer oni nam ne misle dobro. Postavljam pitanje – ko misli dobro onda našem narodu, ako takve uslove postavljate? Sigurno ne mislite dobro, Srbija bi za 10 do 15 godina da sprovodite takav jedan program ostala bez stanovnika, nestali bi kao narod. Ne bi nas bilo ni pod onom šljivom koja se spominje.

Zato, treba da vodimo mudru politiku. Tu politiku zacrtao je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. Tu politiku će da mere građani Srbije za samo nekoliko meseci i baš bih voleo da čujem vaše izgovore kada vam budu stizali rezultati sa biračkih mesta, kako ćete da opravdate toliki poraz. Da li su krivi građani ili ste krivi vi zbog naopake politike?

Hvala, gospodine Arsiću.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Gospodine Miletiću, izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji. Inače, u Skupštini Srbije predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, a izabran sam sa liste SNS.

Do sada sam uvek govorio i podržavao zakone koji se tiču svih nas. Sada ovde treba da podržimo sporazume koji se tiču razvoja naše poljoprivrede, razvoja naše ekonomije i meni je to jedna od najbitnijih stvari.

Inače, kolega koji je govorio pre mene, gospodin Veroljub Arsić, je čovek koji ima znanje, dosta iz ekonomskih nauka, poznaje, što se kaže, ekonomiju, ali ja sam razgovarao sa njim ranije, gde je njegov otac bio jedan od izuzetnih stručnjaka, što se tiče poljoprivrede.

Svi znamo šta znači period razvoja naše poljoprivrede, da putem sporazuma sa Evroazijskom ekonomskom unijom, da možemo da plasiramo naše proizvode, obezbedimo proizvodnju i u našim malim sredinama, jer stvarno velika šansa jeste razvoj poljoprivrede, ali ovde kada govorimo uvek se kaže da je poljoprivreda …(ne razume se) što i jeste, imamo šansu, moramo dati podršku razvoju malih gazdinstava, malim opštinama, jer kako sam govorio, priroda nam je dala sve, mi prirodu moramo da čuvamo i moramo na taj način davati veću podršku malim sredinama, malim opštinama, malim poljoprivrednim gazdinstvima. To je jedan od načina da sutra ti ljudi mogu da od svog rada žive, da obezbede dovoljno kvalitetnih proizvoda za zemlje Ruske Federacije, za zemlje Belorusije i ostalim zemljama gde treba kvalitetna proizvodnja, odnosno kvalitetni proizvodi.

Jedna od stvari o kojima bih sada govorio, jeste podrška za razvoj energetike, gde sada kineska banka, finansira se projekat gasovoda Novi Beograd-Obrenovac, ja bih očekivao i očekujem da ćemo u toku naredne godine imati mogućnost da radimo i gasifikaciju jugoistočne Srbije. Ja sam siguran u jednu stvar, da država Srbija na čelu sa našim predsednikom, gospodinom Vučićem, ima još veću šansu, još veću stabilnost u narednom periodu, a to će se pokazati i na ovim parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima.

Ja ću podržati predlog ovih zakona, ovih sporazuma, jer sam siguran da ćemo na ovaj način obezbediti bolju budućnost, obezbediti više sredstava za naše poljoprivredne proizvođače da obezbede svoju robu i siguran sam da ćemo na taj način ostaviti našim ljudima da mogu tamo da žive i u Svrljigu, Beloj Palanci, Gadžinom Hanu, da mogu svoje kvalitetne proizvode da plasiraju van granica našeg jugoistoka Srbije, a i van granica Srbije.

Još jednom, hvala uvaženi ministre, ja ću podržati predlog sporazuma kao predsednik USS i vrlo je bitno da ovde u Skupštini imamo ljude koji se razumeju u poljoprivredu, ja sam jedan od takvih, bio sam … (ne razume se) na terenu, osećam poljoprivredu, znam šta je potrebno, ali uvek se kaže – tuđa ruka svrab ne češe. Zbog toga moramo više govoriti, više raditi što se tiče poljoprivrede i razvoja Srbije. Hvala.

Hvala, kolega Miletiću.
Sada reč ima prof. dr Miladin Ševarlić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Žao mi je što danas nisam u narodnoj nošnji, zbog toga što želim da pokažem fotografiju koju pohvaljujem. Njegova Ekselencija ambasador Republike Srbije u Republici Austriji Nebojša Rodić je ove godine, koliko je meni poznato, prvi put u istoriji srpske diplomatije novijeg perioda ili barem u 21. veku u srpskoj narodnoj nošnji dočekivao goste povodom obeležavanja Dana državnosti Republike Srbije u Beču.

Mislim da je to za pohvalu i nadam se da neće, barem od strane ministra spoljnih poslova, dobiti epitet da je genetički modifikovan seljak zato što nosi srpsku narodnu nošnju. Ovde je i sa stranim delegacijama u narodnoj nošnji, takođe i ovde sa gostima. Bilo bi dobro kada bi veći broj naših diplomatskih predstavnika, barem za Dan državnosti, ne samo nosio narodnu nošnju, nego služio sve goste sa srpskim nacionalnim jelima i srpskim nacionalnim pićima a ne sa „Džoni Vokerom“, „Balantajnsom“ itd.

Imajući u vidu da sam samostalni poslanik i da nemam po Poslovniku pravo da postavljam pitanja, iskoristio bih priliku i prisustvo ministra finansija da mu postavim nekoliko pitanja, sa molbom da odgovori.

Prvo, zašto se prodaje „Kombanka“, odnosno koliki je profit ostvarila „Kombanka“ u poslednje tri godine, a kolika je ponuđena cena od strane slovenačke banke?

Drugo pitanje – zašto prilikom otvaranja ponuda za prodaju PKB, iako je bio samo jedan učesnik u procenu kupovine, tri dana posle otvaranja tek je saopštena ponuđena cena? Zar prilikom otvaranja ne treba saopštiti i ko je ponuđač i koje je uslove ponudio? Uslovi bez ponuđene cene zaista su invalidni. Šta je bio razlog toga?

Treće pitanje – zašto se stalno zadužujemo? Ako smo prerasli u ekonomskog diva na Balkanu, valjda možemo školstvo finansirati iz sopstvenih prihoda. Ne moramo se zbog toga zaduživati za inostrane kredite.

Zatim, kolika je zaduženost po stanovniku i da li ona raste, s obzirom da imamo stalno smanjenje broja stanovnika, po dva osnova, zato što je stopa smrtnosti veća od stope nataliteta i drugo, zbog izrazitog odlaska našeg stanovništva, pogotovo mlađih, iz Srbije u inostranstvo?

Takođe bih želeo da podstaknem skupštinsku većinu da pre raspuštanja Skupštine održimo jednu posebnu raspravu – da li možemo izbore istovremeno povezati sa referendumskim izjašnjavanjem za nekoliko osnovnih pitanja.

Prvo, nacionalno, po meni najznačajnije pitanje jeste – da li treba da srljamo u susret Evropskoj uniji, namerno koristim ovaj termin, sa invalidnom Srbijom, odnosno sa Srbijom bez teritorije AP Kosova i Metohije? Da li u pregovorima sa Evropskom unijom na takav način indirektno se odričemo dela teritorije? Ja mislim da ne treba i da Srbija ne treba da popušta i oko toga treba iskoristiti priliku da se građani izjasne.

Takođe, imajući u vidu da je oko 7.000 odbornika u 136 skupština opština i gradova u Srbiji izjasnilo se protiv uvoza uzgoja, prerade i prometa genetički modifikovanih organizama i proizvoda od genetički modifikovanih organizama, a to je 80,5% lokalnih samouprava na teritoriji centralne Srbije i Vojvodine, jer ova akcija nije sprovođena na teritoriji Kosova i Metohije, iz razumljivih razloga. Ja mislim da građani mogu da se izjasne o tome i da to postane obavezujuća odluka za buduće rukovodstvo, odnosno Vladu Republike Srbije koja će se formirati i posle ovih izbora.

To su neka od pitanja koja bih molio da raspravljamo na jednoj posebnoj sednici pre raspuštanja ove Skupštine. Ne vidim razloga zašto bi neko bežao od argumentovane rasprave – za ili protiv, ili zbog toga kako izbegnuti uticaj naroda, kao što je to učinjeno prilikom donošenja Zakona o izboru narodnih poslanika i onemogućeno je građanima da budu i predlagači i učesnici na izborima, ako nisu članovi političkih stranaka ili ako se ne udruže kao svrsishodno grupa građana namenski za izbore. Hvala.

Hvala, profesore.
Pravo na repliku ima narodni poslanik Milija Miletić.

Reći ću samo nešto profesoru Ševarliću, pošto sam ja bio predsednik opštine kada su odbornici glasali za deklaraciju, konkretno vezano za-protiv GMO .

Šta mogu da kažem? Mi smo tamo glasali baš zbog toga zato što je to bila korektna inicijativa, ali s druge strane tada nije bio donesen zakon, jer je kod nas zakonom definisano – zabrana genetski modifikovane hrane i proizvoda.

Prema tome, o tome možemo da pričamo svakog dana, jer uvek se pozivamo na to koliko je kod nas pozitivnih stvari dolazilo u to vreme u skupštinu opštine Svrljig, da li je jedna, druga, treća, sve pozitivne inicijative mi smo prihvatali, ali zakon je definisao sve potrebne stvari.

Prema tome, Srbija je zemlja gde nema i ne dozvoljava se genetski modifikovana hrana i proizvodi. Prema tome, o tome ne treba više pričati, govoriti, zato što je to kod nas zabranjeno. Inače, inicijativa jeste bila, jeste veliki broj odbornika, mi smo jednoglasno izglasali ovu deklaraciju koja je bila tamo kod nas podneta, ali jednostavno sve što je pozitivno mi stavljamo. Znamo kada je donet zakon, zakonom je definisano sve i tu priču, genetski modifikovano i o tim stvarima uopšte nemamo potrebe da govorimo zato što je to kod nas zabranjeno.

Mogu samo da pitam kolege koje možda znaju period unazad 10, 15, 20 godina da li otkad je kod nas Mekdonalds, da li u Mekdonaldsu ima proizvoda gde je sto posto sigurno da ne postoji genetski modifikovana hrana, da li su te životinje koristile tamo gde je hrana. Ali to nije od danas, to je unazad otkad postoji Mekdonalds.

Prema tome, siguran sam sto posto da kod nas nema i zabranjena je genetski modifikovana hrana i proizvodi od genetski modifikovanih organizama. Prema tome, to je sigurno, zakon je definisan, naša zemlja Srbija radi na tome i nadležna ministarstva kontrolišu. Ukoliko imate nekih informacija da se negde nešto radi što ne treba, to se treba prijaviti nadležnim organima i ti nadležni organi neka rade svoj posao. Inače, kod nas je zakonom definisano i tome možemo razgovarati, ali nema potrebe, zato što je kod nas zakon jasan.

Hvala, kolega Miletiću.
Reč ima ministar Siniša Mali.
Izvolite.

Hvala puno.
Uvaženi poslanici, kratko samo da vas upoznam sa nivoom zaduženja Republike Srbije i sa svim onim što smo kao Vlada Republike Srbije uradili kako bi potpuno zaustavili negativnu trajektoriju rasta javnog duga koja je bila u prethodnom periodu negde do 2012, do 2013. godine.
Dakle, odgovornim merama i fiskalne i monetarne politike mi smo došli do toga da je danas učešće javnog duga u BDP-u oko 48%. Da vas podsetim, pre samo šest ili sedam godina mi smo imali učešće javnog duga u BDP-u oko 77-78%. Ono što nam je bio još veći problem je to što je učešće javnog duga neprekidno raslo. To je posledica neodgovorne politike prethodne vlasti, kada su se potpuno, bez ikakvog razloga zaduživali, uzimali skupe kredite, daću vam i konkretne primere koliko i šta, a s druge strane ekonomija je propadala, imali su i negativne stope rasta, imali su i deficit u budžetu, sve ono što je uništavalo životni standard građana Srbije, što je umanjivalo i uništavalo perspektivu naše zemlje i naše dece, a njima s druge strane se prelivalo u džepove. Znate i sami koliko je firma Dragana Đilasa prihodovala samo tokom nekoliko godina njegovog mandata dok je bio gradonačelnik. Mislim da je cifra negde oko 619 miliona evra.
Znate i sami koliko je firma od Dragana Đilasa prihodovala samo tokom nekoliko godina njegovog mandata dok je bio gradonačelnik, mislim da je cifra negde oko 619 miliona evra. Dakle, taj novac je išao njemu, u njegove džepove. S druge strane, od grada Beograda preko Republike Srbije imali ste rekordne deficite, rekordne rupe u budžetu, a to je upravo bilo finansirano skupim i nerezonskim kreditima.
Sada da vam dam jedan primer, jednu informaciju, šta se dešava u ovom trenutku. U ovom trenutku, kao posledica i finansijske konsolidacije, stabilnosti naših javnih finansija, imate da kreditni rejting naše zemlje raste iz meseca u mesec, iz godine u godinu. Došli smo i do toga da smo evo pre samo par dana, a u poslednjih deset dana, imali dva veoma važna događaja u našim javnim finansijama, koja sam, sigurno će ostati upisana, a to je da smo emitovali dvadesetogodišnju obveznicu u evrima, dvadesetogodišnju obveznicu u evrima, sa prinosom od samo 3%.
Podsetiću vas, prethodna vlast je 2013. godine emitovala desetogodišnju obveznicu i imala je prinos od preko 7 – 7,3%, 7,4%. Dakle, poverenje u našu zemlju se vratilo. Mi sada možemo da dođemo do novca, da finansiramo investicije, da finansiramo autoputeve, ulaganja u infrastrukturu, u zdravstvo, u obrazovanje, po ceni od samo 3% godišnje, na period od 20 godina. A, kada se to desilo? A, šta se desilo pre dva dana? Imali smo po prvi put u istoriji našeg finansijskog tržišta, naših javnih finansija, emitovanje dvanaestogodišnje dinarske obveznice i dobili smo kamatnu stopu od samo 3,4%, 3,4% na 12 godina u dinarima. Godine 2017. još smo imali i mere fiskalne konsolidacije i još smo trpeli posledice neodgovorne politike prethodne vlasti, za jednogodišnju dinarsku obveznicu tražili su nam 3,48%. Sada za dvanaestogodišnju smo dobili 3,4%. Pa, čekajte kako to govori o našim javnim finansijama, a kako to govori o upravljanju javnog duga, a kako govori o pogubnoj ekonomskoj politici ovih koji hoće sada ponovo da se vrate na vlast?
Veoma odgovorno se bavimo našom ekonomskom politikom, znam i za građane Srbije da poneka ova tema nije jednostavna, ali ono što je važno, što svi razumeju, dakle u dinarima, na 12 godina 3,4%, u dinarima na godinu dana 2016. – 2017. godine bilo je 3,48%. Neverovatna razlika, naše javne finansije su potpuno stabilne, drugu godinu za redom već imamo rast našeg BDP-a više od 4%, četvrtu godinu za redom imamo suficit u budžetu, prošle godine 12,8 milijardi dinara, naš javni dug se smanjuje, u odnosu na BDP, stopa nezaposlenosti istorijski niska i borimo se za svako novo zapošljavanje, za svaku novu fabriku.
Nemojte da zaboravite „Srbija 20-25“ koji je ključan program i projekat razvoja naše privrede i naše ekonomije u narednom periodu, sa dodatnih 14 milijardi evra i u infrastrukturu, i u zdravstvo i obrazovanje i u mlade će potpuno promeniti Srbiju, doprineti tome da nam stope rasta budu još veće, nam učešće javnog duga bude još manje, da našoj deci ostavimo stabilnu i zdravu budućnost. Hvala puno.

Hvala gospodine ministre.
Pravo na repliku Miliji Miletiću ima, prof. dr Miladin Ševarlić.
Izvolite.