Hvala.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite.

Još jedan amandman sam podneo. Kada se sve završi sa nepokretnošću, kada se to ozakoni, stavio sam tu da se za najkasnije godinu dana mora upisati u katastar. To je nešto što jeste, kad neko kaže godinu dana, ne duže, primereno zato što ima veliki broj predmeta koji se moraju završavati, veliki posao koji mora da se završi, ali ovde trenutno ne piše rok i zato sam predložio najkasnije tih godinu dana, da se to završi.

Inače, kako sam rekao, velik problem jeste u katastru zbog malog broja ljudi, malog broja izvršioca, ali još nešto što je za sve nas vrlo bitno tiče se poljoprivrede. Svi znamo što se tiče našeg zemljišta, objektima na zemljištu, što se tiče komasacije, to je za nas velika šansa da u programu Nacionalnog investicionog plana predviđenom za 2025. godinu, stavljen akcenat i na komasaciju, gde će se kroz program komasacije rešiti problem pravno-imovinskih stvari, konkretno zato što je neprenesena imovina od čukundede pa do današnjih dana. To će biti jedna od velikih stvari, i to je komasacija, rešavanje, tada će katastar imati još više posla.

Još jednom mislim da je ovaj zakon stvarno izuzetno dobar, kvalitetan i trebamo glasati za ovaj zakon. Ja bih pozvao kolege poslanike da glasaju za moj amandman, da ovaj rok ne bude duži od godinu dana od dana kada se ozakoni ta nekretnina.

Hvala.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Milija Miletić.
Da li želite reč? (Da.)
Izvolite.

Zahvaljujem se.

U ovom amandmanu sam napomenuo konkretno da, pošto veliki broj naših teritorija nema mogućnosti elektronske pošte, mogu i drugi vidovi da se koriste pošto postoji veliki broj sela gde nema pošte, nema elemenata da tamo neko radi elektronski, tako da bude još neki vid pošte.

Hvala.

Reč ima po amandmanu Snežana B. Petrović.

Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni građani, kao član odbora nadležnog za donošenje predloženog zakonskog rešenja, ali i kao predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, a najpre kao neko ko dolazi iz poštanskog sistema u kojem je proveo više od 20, pa mogu reći skoro 30 godina svoga rada, želim da prokomentarišem ovu, mogu reći, ključnu izmenu.

Predloženo zakonsko rešenje predviđa da se rešenje katastra dostavlja poštom i da se čuva u pošti 15 dana za slučaj da primalac tog rešenja u trenutku kada poštar dolazi na kućnu adresu nije kod kuće. Zašto je po meni ovo ključna promena, najvažnija za naše građane i zašto moramo da obratimo pažnju na to? Iz prostog razloga, katastarske službe ne postoje u onom obimu i onoj meri i nemaju infrastrukturnu mrežu kakvu ima Pošta Srbije i potpuno je prirodno da te državne službe sarađuju, a naročito da se oslanjaju na Javno preduzeće Pošta Srbije koja u Srbiji posluje 180 godina, ima neverovatno razvijenu savremenu mrežu sa preko 1.530 poslovnica, odnosno preko 1.530 pošta u Srbiji i 30 poslovnica na KiM.

Šta to znači? To znači da Pošta Srbije danas postoji u najmanjem i u najudaljenijem mestu u Srbiji. Kako govorimo o urbanim sredinama, tu je naravno moguće primiti rešenje u elektronskom obliku, putem mejla ili elektronskog sandučića, kako to predviđaju ovi moderni zakoni. Šta to znači za manja mesta, za ruralna područja i za starije stanovništvo? Tu još uvek nemamo mogućnosti, nemamo kapaciteta, nismo u mogućnosti svi, je li, da se služimo elektronskom poštom. Zato je vrlo važno da naš poštar to rešenje odnese na adresu, pa ukoliko nema primaoca, to isto rešenje vrati u poštu i sačuva se u pošti 15 dana.

Zašto? Zato što naši građani mogu nesmetano da rade, da obavljaju svoje obaveze, dužnosti, da završe svoj posao, uzmu decu iz škole ili vrtića, dođu kući da ručaju, obave sve što treba i komotno do kasno uveče mogu da odu u poštu i podignu to rešenje. Na taj način skraćujemo vreme i troškove naših građana i dajemo im mogućnost da žive komfornije u pogledu ove zakonske obaveze.

Svesni smo da se zakoni pišu sa najboljim ciljem da oni daju određene pogodnosti i da omoguće bolji život i brže funkcionisanje u ovom dinamičnom vremenu našim građanima. Dogodi se, naravno, da nekada ta zakonska rešenja u praksi ne zažive na onaj napisani način, pa je potrebno i da se ta zakonska rešenja menjaju.

U tom smislu, pozdravljam ovaj uočeni nedostatak koji se kroz postojeće zakonsko rešenje desio, a to je da rešenje ne možemo fizički da vratimo u roku od dva sata iz pošte u katastar. Možemo, ali je veoma skupo i naši građani onda moraju da putuju do sledećeg katastra u odnosu na mesto gde žive. Zato pozdravljam ovo rešenje, pozdravljam predlagača i mislim da će se vrlo brzo otkloniti sve te gužve, nedostaci i nedoumice oko toga.

Dragi građani, ne brinite, Pošta Srbija je 365 dana u godini, 24 sata u službi za vas. Hvala vam.

Hvala.
Gospodine Miletiću, da li ste se javili za repliku?
Izvolite.

Samo kratko.

Koleginica Snežana je sve ono što sam ja mislio rekla. Jeste možda potreba da postoje pošte još u nekim selima, jer svedoci smo da je u brdsko-planinskim, seoskim područjima, iz koga dolazim, veoma teško da stalno funkcioniše, ali kao što smo čuli od koleginice, Predlog zakona i ovo rešenje jeste mnogo bolje. Ja ću se još jednom zahvaliti Katarini, zahvaliti koleginici Snežani što je ovako obrazložila ove stvari. Mislim da je stvarno predlog na svom mestu i trebamo glasati svi, što se kaže, jednoglasno.

Hvala.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Na član 5. amandman je podneo Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije.
Predlagač je na sednici Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatio amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč?
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, elektronska oglasna tabla treba da sadrži određene podatke. Koliko je katastar bitan najbolje vidimo na primeru Republike Srpske. Geometar koga sam ja najviše poštovao poodavno nije među živima, kažu da je bio najprecizniji.

To je bio geometar iz Valjeva i ja bih da sam malo više vlast ustanovio srednju geometarsku školu u Valjevu, možda i akademiju i ona bi se zvala akademija Nikola Kalabić. Ne zbog njegovih zasluga u Drugom svetskom ratu, kažu da se njegove knjige, gospodine Martinoviću, i dan danas koriste, kao veoma precizne.

Kada sam već pomenuo Republiku Srpsku, koliko je bitan katastar, videćemo iz onih 94 hiljade hektara poljoprivrednog zemljišta, koju po svaku cenu neko želi da otme od Republike Srpske. Da, Nikola Kalabić je rođen u Republici Srpskoj, i ima veza sa Republikom Srpskom i mislim da tamo ima mnogo ljudi koji se zovu Nikola, i da to neće tako lako proći.

U prethodnim diskusijama sam govorio i to, da ovi multietnički, koji otimaju tu zemlju, nikako ne mogu da mi dokažu kako to u Federaciji sa 505 hiljada Srba, na tim teritorijama iz 1991. godine, sada 2013. godine živi manje od 50 hiljada ljudi i 2,5% Srba, a u Republici Srpskoj živi 14% Bošnjaka, odnosno ranije su to bili Muslimani. Ko je tu u stvari multietnički? Ko je tu koga etnički počistio? Ali, izgleda da provokacije prema Srbima idu dalje. Treba oteti 94 hiljade hektara zemlje Republici Srpskoj, ja mislim ne zbog poljoprivrednog zemljišta, iz provokacije radi. Sve što se dešava oko Srbije, pa i u katastrima susednih republika, se dešava zbog Srbije, zbog provokacije. Neko želi Srbiju da zaustavi, pre svega u ekonomskom napredovanju, jer su shvatili da od kada je Srbija stala na noge, da pomaže srpskom narodu u okruženju, da ima snažnu ekonomiju, da ima novac, da pomogne Srbima, ne samo u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori, već i recimo u Federaciji BiH, recimo u Drvaru.

Možda to nekome smeta. Čudna je koincidencija, da Srbija počne da pomaže Srbe u regionu, da obeležava nevolje kroz koje su prošli, da traži da čuvaju svoje srpsko ime, da čuvaju srpski jezik i svoju kulturu, da ponovo podignu glavu, da ponovo podignu svoju zastavu, koji mnogi zabranjuju, kao recimo oni u Crnoj Gori, koji iz katastra žele da izbrišu srpske crkve, Nemanju, Svetog Savu itd.

Čudno mi je to okolo što se dešava, oko Srbije, po meni se dešava zbog Srbije. Zato, po meni je veoma bitan katastar, ali još bitnije je, sem ovih žutih nesrećnika, da budemo složni i da čuvamo hladnu glavu, da dobro razmislimo, što neki oko nas nešto rade i zašto žele po svaku cenu da isprovociraju Republiku Srbiju i zašto nam umnožavaju probleme, kada mi nikoga od njih, u ovom trenutku ne diramo, kada ne plediramo na njihovu teritoriju, a oni po svaku cenu žele i kroz katastar da uzmu deo teritorije Republike Srpske, koji Dejtonom njima ne pripadaju.

Zato kažem, da naš narod treba pažljivo da gleda šta radi naše rukovodstvo, da čuvamo hladnu glavu, da imamo toplo srce, da nikako ne nasedamo na neke ranije fore, kako to mladi kažu, da se ne damo provocirati, da samo u krajnjoj nuždi ne dozvolimo ponavljanje „Bljeska“ i „Oluje“, ali zbog događaja u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori, niko ne može da me ubedi da cilj nije Srbija, srpski narod u Srbiji i srpski narod u okruženju, koji mi svake godine pomažemo i bićemo u prilici, ako ekonomski budemo napredovali, da ih pomažemo sve više.

Kada srpski narod u regionu stane na noge, niko ga neće zaustaviti u ekonomskom napretku i svi će želeti da sa Srbima i sa Srbijom grade dobre odnose. To smeta ovim rukovodstvima, koja su proistekla iz prethodnih ratova, koji su bili ratni zločinci, a postali kobajagi neki državnici i političari. Hvala.