Pa nije to baš tema.
Narodni poslanik Vladimir Marinković, pravo na repliku.
Izvolite.

Hvala.

Ja se neću naravno više javljati, samo da razjasnim jednu stvar.

Koleginica Vjerica Radeta je naravno lepo primetila, znajući i poznajući jako dobro funkcionisanje državnog sistema, finansijskog sistema i apsolutno cele države i pominjala je narodne pare. Da, plaća se registracija, plaćaju se takse, dažbine, naravno što je valjda normalno u jednoj normalnoj državi koja pledira da bude razvijena, moderna, tržišna ekonomija, koja želi da što bude više u zemlji preduzetnika, privrednika, privatnih inicijativa i da na taj način se stekne i dobijemo što veću zaposlenost, pogotovo naših mladih građana.

Ali, ja ću se samo vratiti nekih sedam, osam godina unazad. Vi to još bolje znate od mene. Suštinska razlika je kako se upravlja tim državnim parama. Godine 2012. u leto, odnosno jesen radili smo i rebalans i radili smo posle budžet. Nije bilo za plate do kraja godine rudarima u Resavici. To je samo jedan od primera, i naplata poreza na dodatnu vrednost, akciza je bila alarmantna, katastrofalna, negde oko šezdeset i nešto procenata.

Sada država, već nekoliko godina unazad ima suficit. Ja želim zbog naših građana da kažem šta je upravo, i ne govorim o toj vrsti ideologije, šta je tu Vučićeva zasluga. Stabilan markoekonomski sistem, stabilnost u zemlji i domaćinsko ophođenje prema upravo tom državnom i narodnom novcu. To je ta razlika, ništa drugo.

Pa sada imamo privredni rast koji je, ja mislim, u trećem kvartalu prošle godine, bio najveći u Evropi i imamo mogućnost da budemo ove godine, ako sve bude kako treba i ako se nastavi sa investicijama na ovaj način, preko 5%.

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

Gradimo puteve, obnavljamo škole, obnavljamo vrtiće, socijalno smo odgovorni, tu se valjda slažemo, dajemo mogućnost i onima koji ne mogu na tržištu da zarade. To je jedna ozbiljna država, ja ništa drugo nisam naravno ni želeo da kažem i to je nešto što treba legirati i reći, nema veze da li ste opozicija, kažite - čovek je uspešan, uradio je dobro posao i idemo dalje, nema veze sporićemo se dalje oko nekih drugih stvari. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Mada je i ovo bilo interesantno. Reče jedan od prethodnih govornika - možda smo se bojali deset godina, ja se nisam ni bojao, ni plašio ni pre 30 godina da kažem šta mislim. Hvala Bogu nije ni moj stric koji je nosilac Karađorđeve zvezde sa zlatnim mačevima. Hvala Bogu nije ni moj deda koji je umro pod kraljevom slikom iako je 50 godina njegovog života vladao Tito. Tako da mogu i sada da kažem neke stvari.

Podsetio bih na jednu stvar koju nisam jutros, kada sam se prvi put javio rekao, što je interesantno da građani Srbije znaju, vezano za Logor „Staro sajmište“ i da podsetim građane o čemu sada govorimo. Rekli smo svi da su Nemci u taj logor sprovodili i Rome, ali interesantno je reći, želim da kažem u kakvoj smo državi tada živeli, pošto je posle 1945. godine smo slušali samo laži i neistine o kraljevini Jugoslaviji, ali evo pod jedan, imali smo savremeno sajmište za to vreme, oštećeno kao što rekoh 1945. godine u napadu nacističke Nemačke na Beograd, pa je korišćeno zbog toga za logor, ali isto tako oni su Rome i Jevreje sprovodili u taj logor po važećim zakonima Nemačkim, rasnim zakonima.

Naime, u Nemačkoj su Romi živeli isključivo kao čergari u to vreme i u tom zakonu je pisalo da se sprovode čergari Romi i zato nije toliko mnogo Roma sprovedeno u taj logor u Jugoslaviji koliko je moglo biti jer već u toj Jugoslaviji, kraljevoj Jugoslaviji, su Romi živeli u kućama i u naseljima i onda ih nisu sprovodili u logor, nego samo one koje su nalazili kao čergare u skladu sa svojim zakonom. Samo, mislim jedan je zločin, ali hoću da kažem u kakvoj Jugoslaviji su živeli Romi i zato govorim da ne treba više da se bavimo lažima koje smo slušali od 1945. godine. One nas i dalje drže dole, vuku unazad.

Savremena Srbija je drugo. Mi moramo da se ponosimo našim nasleđem. Jevreji su ubijani zato što su Jevreji. Romi su ubijani zato što su Romi. Srbi su ubijani zato što su Srbi i pravoslavci. To je bio razlog i zato imamo toliko velike žrtve.

Treba da pričamo o žrtvama. To nas ne čini slabima, kao što je rekao jedan prethodni poslanik. To samo govorili koliko smo mi mnogo dali za svoju slobodu i za to da možemo slobodno da živimo u svojoj zemlji.

Dvadeset miliona Rusa je poginulo u borbi protiv nacističke Nemačke i stalno govore o svojim žrtvama. Šta to čini Rusiju slabom? Naravno da ne. Naravno da je Rusija moćna i velika i da je tih 20 miliona žrtva čini drugačijom. I naše žrtve su nešto na čemu moramo da insistiramo.

I to što ide predsednik Vučić u Ameriku 2. marta je naravno pohvalno i naravno da treba još više da popravimo odnose sa Izraelom, jer tamo se nalazi sveti grad Jerusalim, glavni grad Izraela, što se mene tiče. I mi moramo sa njima da produbljujemo odnose i naravno da prvi koji predstavlja volju građana Srbije i naroda Srbije mora 2. marta da se pojavi i treba i hvala Bogu da ide u Ameriku tada.

Ne znam da li znaju građani Srbije ovo, ali u centru Njujorka postoji Memorijalni park za žrtve Jasenovačkog logora. U Beogradu ga nemamo, a u centru Njujorka ga ima. Zašto? Zato što smo od 1945. godine krili da su Srbi ubijani zato što su Srbi i zato što smo pričali da su izdajnici oni koji nisu bili izdajnici i sa tim mora da se prekine, jer Srbija ima čime da se ponosi i Srbija sa tim može dalje da bude ravnopravan deo evropske porodice i da ima pred svima obraza, časti i visokog čela da ustane i da kaže – mi smo Srbi, borili smo se protiv nacizma kao zla, borili smo se protiv komunizma kao zla, i uvek ćemo se boriti za slobodu, svoju pre svega. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mirko Krlić.
Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Inspirisao me je gospodin Marinković, jer je spomenuo moj grad Zrenjanin, a svidela mi se tema koju smo imali pre toga, pre reda replika, odnosa između Jevreja i Srba i ta žrtva zajednička koja nas je toliko vezala, pa prosto imam potrebu da ispričam da u stvari vrlo kratko kažem kako je u ovom gradu koji je spomenuo gospodin Marinković to najbolje oslikano, 27. aprila kada su nacisti ušli u grad.

Prvo su promenili ime Petrovgrad u Gros Bečkerek, srušili spomenik kralja Petra, srušili sinagogu i obesili Viktora Eleka, najvećeg poslodavca i najvećeg poslovnog čoveka u gradu, jednog od najbogatijih Petrovgrađana ili Bečkerečkana i ako hoćete danas Zrenjaninaca, a njegovu čitavu porodicu poslali u „Topovske šupe“.

Vratili smo spomenik kralju Petru, ali ime nismo vratili. Sinagoga nije sagrađena, a na temeljima i od kapitala Viktora Eleka napravljen je jedan od najvećih nekad poljoprivrednih kombinata u SFRJ koji se nažalost nikada nije zvao Viktor Elek, već se zvao Servo Mihalj.

Ovaj zakon je zbog toga jako važan, zato što vraća, kako ste lepo rekli u naslovu zakona – kulturu sećanja, jer zaborav je nekultura bila i ostaće.

Zahvaljujem.

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Izvolite.

Izašao je gospodin ministar, ali htela sam da dopunim ovaj istorijski kontekst i napravim malu digresiju, jer on kada je kolegi Ševarliću odgovarao na amandman, koji je on podneo oko naziva, jedan bitan detalj je tu veoma važan, a naročito i za kolege iz SPS i za neke druge narodne poslanike. Pa da bi to bilo jasno i precizno, dakle, još pre 1942. godine u oktobru 1941. godine, voljom ustaške hrvatske vlasti tzv. NDH i nemačkih nacista deo Srema, istočni Srem je pripojen tzv. NDH.

Mi srpski radikali se slažemo sa ovim nazivom, jer taj kompleks i to mesto je zapravo mesto neverovatnog i teškog stradanja i Srba, i Jevreja, i Roma, a ne odrednica nekog grada kako je to bilo u Predlogu tog prvog amandmana.

Međutim, šta će se pojaviti kao problem, dame i gospodo i vama se obraćam iz Ministarstva, vi iz Ministarstva kulture nećete moći prilikom izgradnje i formiranja ovog novog kulturnog dobra, dakle, Memorijalnog centra „Staro sajmište“ da rešite sve probleme.

Problemi se nalaze u imovinsko-pravnim odnosima koji datiraju od posle Drugog svetskog rata. Kada je prvi put, pošto smo mi poslanici u dosta saziva u ovoj Skupštini, ova ideje proklamovana devedesetih godina, a onda su posle bile neke prve komisije, čini mi se 2005, 2006. godine, to se pojavilo kao problem. Vi sada kada uporedite, da bi nešto memorizalizovali, znači na tom mestu morate da obuhvatite ceo taj kompleks, to je Staro sajmište. Da znaju ljudi, to ste lepo gospodine ministre objasnili, Staro sajmište nije bilo staro kada je pravljeno. U tom vremenu te moderne ono je bilo kao zaista jedan tipičan primer dobre arhitekture tog vremena, da se pokaže svetu kako to treba da izgleda, ali sada tu ima imovinsko pravih odnosa koji zadiru u stanovanje ljudi gde vi morate da tražite saglasnost od drugih ministarstava. Kako ćete to da rešite? Možda su neki sporovi pitanje suda. Čini mi se da u Mađarskom paviljonu još uvek ima problema što se tiče toga. Ne možete sada da kažete, mislim, dobra je namera i mi to podržavamo, mi smo ispravili tehnički samo neke stvari, ali možda je pre ulaska ovog Predloga zakona, jer komisija je zasedala pet godina unazad, pa su bila razna sporenja, ovaj naziv je gospodine ministre dobar. To je trebalo da se ima u vidu.

Što se tiče vašeg izlaganja, sada ću da iskoristim priliku, prilikom obraćanja po ovom amandmanu, od pre nekoliko dana, apsolutno ste u pravu za negaciju genocida nad Srbima u ustaškoj NDH. I vi ste rekli - doći će vreme. Znači treba da se postigne opšti politički konsenzus da to bude kažnjivo, da svako ko pomisli da to kaže, a koleginica Radeta je pominjala ove nove ustaše koji rade protiv Srbije, ja smem to i svako do nas otvoreno da kažemo, koji su Srbi samo poreklom, koji šire tu antisrpsku mržnju ili novu ustašku histeriju po Srbiji i to će sve više da rade kako se dan izbora bude približavao.

Isto tako, gospodine ministre, kada je bila izmena Krivičnog zakonika, mi smo predlagali da svako onaj u Srbiji ko kaže i ko izjavi, a da ne govorim o ovima koji tvrde da se to desilo, da je u Srebrenici bio genocid, moraju da budu krivično sankcionisani i to sa kaznom. Mi smo predložili 20 godina zatvora.

Mi sada ispravljamo istorijske greške. Zašto to nisu uradili neki prethodnici vaši? Zašto to nisu uradili komunisti koji su bili toliko godina na vlasti? Znači, došlo je vreme da se jedno mesto velikog stradanja Srba, Jevreja i Roma obeleži na adekvatan način. To nije na kraju samo istorijski iskorak, nego i civilizacijski i naša nacionalna odgovornost da to uradimo. Isto tako je naša nacionalna odgovornost i odgovornost svih koji budu i posle nas u ovim skupštinskim klupama, na određenim političkim funkcijama da se spreči bilo kakva mogućnost zbog budućih generacija da bilo ko i bilo kada tako nešto tvrdi, jer se u Srebrenici nije dogodio genocid.

Reč ima ministar Vukosavljević.

Hvala predsedavajući.

Uvažena narodna poslanice, dakle, u pravu ste što se tiče, barem po mom mišljenju, ovih pravnih pitanja u vezi sa eksproprijacijom itd.

Mi smo se svojevremeno, ja sam bio član komisije koju je svojevremeno grad Beograd formirao kada je reč o memorijalnom kompleksu. Bio sam 2014, 2015. itd. i tu je zaista bilo problema oko tih imovinsko pravnih odnosa. Dugim protekom vremena, decenijskim protekom vremena tamo je došlo do jednog specifičnog, slobodno mogu da kažem nekih nezgodnih pravnih situacija do jednog pravnog galimatijasa koji je naravno imao za posledicu otežano rešavanje nekih stvari.

U to vreme, ono što je uspešno bilo okončano, govorim sada recimo o centralnoj kuli na Starom sajmištu, taj prostor je bio dodeljivan po nekim različitim kriterijumima umetnicima za umetničke ateljee itd. i onda su uz razumne kompenzacije uglavnom umetnici dobijali neke druge prostore za ateljee i to je rešavano ili je rešeno na adekvatan način.

U međuvremenu se pojavilo opet neko naseljavanje nekih lica. Dalke, situacija s tim u vezi jeste komplikovana, ali ovde jeste naglašeno da će biti donet planski akt saglasan ovom zakonu i nama ne ostaje drugo nego da pretpostavimo da će to ići …

(Nataša Sp. Jovanović: Ali će da uspori.)

Može da uspori, ali znate stvar je toliko, nije sada možda ovo prilika i mesto da ulazimo u detaljnije, da ja bar ulazim u detaljnija objašnjenja tih pravnih zamešateljstava koja su satkana od niza neverovatnih događaja i okolnosti, nečinjenja, naseljavanja, otvaranja različitih restorana, čudesa i sadržaja različitih tipova.

Međutim, to je tako kako, i mi moramo da taj gordijev čvor presečemo, odnosno presecamo i presečemo, i ja verujem na način koji će biti efikasan. Sada, ostaje da se vidi, usvajanje ovog zakona će stvoriti razumne preduslove, da se to krene na odlučan način, a ostaje da vidimo, a tu će biti potrebno sadejstvo različitih institucija nadležnih za različite imovinsko pravne poslove itd. Vi to jako dobro znate, budući da ste u toj materiji stručni, kao i u nekim, ali misli da usvajanje zakona stvara dobre pretpostavke za rešavanja, ali da neće biti jednostavno, neće. Ali, imajući u vidu značaj ovog zakona za očekivati je da će sve nadležne, državne gradske službe postupati savesno i u skladu sa zakonom i naravno, obogaćeni jednim novim entuzijazmom, a u vezi sa ciljevima i smislom donošenja ovog zakona. Hvala.