Hvala gospodine Jovanoviću.
Reč ima Snežana Petrović.
Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.

Da zahvalim na komplimentu koji ste mi udelili, ali moram da vas ispravim, radi javnosti, radi položaja tog preduzeća, radi godina njegovog funkcionisanja, 180 godina je ozbiljna istorija za jednu instituciju u Srbiji.

U tom smislu, moram da kažem da su građani Srbije navikli na „Poštu Srbije“, da imaju poverenje. Taj poštar je neformalni član svake porodice u Srbiji, rođak, prijatelje. Negde u starijim domaćinstvima gde živi jedan ili dvoje ljudi, taj poštar je njima produžena ruka naše države. Za kvalitet i rokove, za funkcionisanje poštanskog sistema odgovara država i poverava te poslove JP „Pošte Srbije“.

Pustite vi moju ljubav, moja ljubav je nesporna, ja sam tamo odrasla. U „Poštu Srbije“ sam ušla sa nepunih 19 godina i moram da vam kažem da će sada još malo tri decenije od kada radim tamo, pa je potpuno prirodno da u mom DNK postoji taj poštanski zapis i ja se toga nikada neću odreći, kao što ću se dok živim i dok mogu da funkcionišem i da dam svoj glas, boriti za dobar status i dobar glas i dobro funkcionisanje „Pošte Srbije“ i njenih zaposlenih. Hvala.

Hvala gospođo Petrović.
Na član 12. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite.

Dame i gospodo, mi evo privodimo kraju raspravu o ovom Predlogu zakona o izmenama Zakona o katastru.

Ovaj konkretan amandman je zaista u skladu sa ovim što smo već sada čuli i pitanje je zašto se zakon donosi, a da se odmah ne primenjuje, ali to je vaša praksa. To je ovde uobičajeno i više je suvišno i pitati tako nešto, ali kada se dobro razmisli o svemu što se ovde govorilo o radu Katastra, onda je nepodeljeno mišljenje i to je očigledno i poslanika vlasti i nas iz opozicije da stanje u Katastru nije dobro, da su ljudi generalno nezadovoljni funkcionisanjem službi RGZ i službi za Katastar.

To je apsolutno istina. Možete vi menjati koliko god hoćete i ovaj zakon i ne znam koji zakon, ali ove izmene neće apsolutno poboljšati rad službi za katastar. Niko od građana Srbije samo na osnovu ovog zakona neće osetiti da će taj katastar u njegovom mestu bolje funkcionisati i da će mu biti servis, što mu jeste uloga.

U funkcionisanju katastra, verujte, dostava je najmanji problem. Mnogo veći problem je da službe počnu da rade, da tamo normalno može da se podnese zahtev, da se po zahtevu radi, da se po zahtevu donese određeno uverenje ili rešenje. To je suštinski problem. To ovaj zakon promeniti neće i ja mislim da je to svima vama jasno.

Vi ste koleginice ovde pre dva dana pominjali koliko je nedostajućih radnika u katastru u celoj Srbiji. Mi to možemo da prihvatimo i mi uvek svima kažemo – ljudi moji što se žalite. Pa, da li je moguće da vi zbog nekog, eto tako, nekog dodvoravanja, da kažete – mi zabranjujemo zapošljavanje u javnom sektoru, da ovako važne službe ostavite sa manjkom radnika. To je nedopustivo. Katastar mora da ima onoliko službenika koliko je potrebno da bi se zadovoljile potrebe svih ljudi u Srbiji koji imaju potrebe za službom katastra.

Nema ko nema takvu potrebu. Znate li vi dobro kakva je konfiguracija Srbije, koliko su udaljena sela od sedišta opština, odnosno lokalnih samouprava, koliko je potrebno ako jedan službenik katastra geometar treba da ode u jedno selo, na primer iz Tutina, u selo gore negde, ne znam koliko udaljeno, 50km, on ne može više od tog terena tog dana da uradi. Dakle, to su neke praktične stvari, praktični problemi o kojima mora da se vodi računa.

To ne možete vi. Vi možete ovde doneti i promeniti ne znam kakav zakon, to je posao Vlade Republike Srbije, resornog ministarstva i tog direktora katastra. Mi imamo problem baš u tim ljudima. Imamo problem u Zorani Mihajlović kao resornom ministru, imamo problem u tom direktoru katastra. Niko ovde od vas koji branite ovo nije mogao da kaže ništa što bi bilo suprotno ovim našim tvrdnjama. To su jednostavno činjenice.

Vi možete da nama zamerate što mi kažemo ovo, što mi kažemo ono, ali je takođe činjenica i ko god hoće ozbiljno sa nama da razgovara mora da prizna da mi nikada nešto ne kritikujemo reda radi. Ne slažu nam se stavovi, iznosimo argumente, ali vi nemate argumenata da odgovorite na naše argumente, već vi udarate silom većine. To nije argument. To koliko vi imate zelenih ovih dugmića nije argument protiv onoga što mi kažemo da će ove izmene zakona biti mogući izvor korupcije.

Vi ste počeli svoju vladavinu izjavom Vučićevom o nultoj korupciji. Na kom stepenu je korupcija danas u Srbiji? Danas nema segmenta u Srbiji bez korupcije. Hajde, recite da ovo nije istina. Nažalost. Nažalost, mi bismo voleli da nije tako. Mi bismo voleli da ste vi zaista pomogli da u ovoj državi počnu da funkcionišu ili da dobro funkcionišu institucije sistema, ali nije tako. Nije tako i mi upravo svojom raspravom, što i jeste uloga opozicionih poslanika, pokušavamo da vam skrenemo pažnju, ljudi poslušajte nas, nemojte se ponašati silno samo zato što vas trenutno ima toliko da možete izglasati šta god hoćete.

Danas sam vam rekla, vi možete izglasati da je zemlja ravna ploča, ali nećete promeniti činjenicu da je zemlja okrugla. Na taj način morate da razmišljate. Pustite vi, ja sam sad najvažnija ovde ili najvažniji, tu iza mene stoji 120 i ne znam koliko poslanika. To nije argument, kao što logoreičnost, više puta sam rekla kolegama, nije argument. Zna se šta su argumenti.

Vi kažete, danas zamerate nama na amandmanima – briše se, kaže – vi ste predložili brisanje jednog člana i tako pokazali vaš odnos prema zakonu. Nismo, nego prema tom članu, a kad brišemo sve, onda pokazujemo odnos prema zakonu.

Stvarno se malo potrudite ljudi moji, nije to mnogo komplikovano. Ne znam da li je vama ovo drugi mandat, ali i ako nije drugi i ovaj je pri kraju i moraju neke stvari da se nauče da bismo mogli da razgovaramo ako nas, sad nismo u prenosu, ali kad smo bili, i ako nas u neko doba noćas neko bude gledao da zaista ima utisak – ovo tamo su narodni poslanici za koje sam ja glasao, neko za ovog, neko za onog.

(Predsedavajući: Hvala.)

To je različito.

Evo, završavam, samo molim vas još jedanput da podsetim, pre svega vas ovde u sali, a i nekoga ko će eventualno da nas čuje, da je onaj Zelenović, fašističkom metodom u Šapcu zabranio promociju knjige Vojislava Šešelja „U Srebrenici nije bilo genocida“.

Sad, evo žao mi je što nije u direktnom prenosu, ali čuće on svakako to, moraćemo tu promociju održati u kancelariji Saveza za Srbiju, pošto nam ne da u opštini. Hvala.

Hvala, gospođo Radeta.
Reč ima Katarina Rakić, predlagač.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Sve smo čuli, ja bih samo da ponovim da sam ja sve amandmane pažljivo saslušala, kao i ovaj poslednji. Kaže – sila većine, a ne argumenti. Evo, ja ću sada da kažem, gospođa Radeta je na početku rekla – što ne primenjujete zakon odmah, što ste dali rok da neki od članova ovog predloga zakona krenu da se primenjuju tek 31. marta 2020. godine. A, ona napisa u amandmanu – menja se i počeće da se primenjuje zakon u roku od 30 dana nakon stupanja ovog zakona na snagu.

Hajde da računamo. Zakon će stupiti na snagu 3. marta, usvojićemo ga 24. februara, 3. marta će stupiti na snagu, a 30 dana je 3. april. Znači, ovaj zakon će stupiti…

Samo hoću da vam kažem, ja vas slušam, slušam ono što radite, ne pišemo amandmane samo da bi pričali, a zašto mislite da vas ne slušam? Zašto mislite da pišete amandmane samo da bi dobili vreme da nešto kažete? Zaista, smatram da je ovaj zakon, koji ćemo u ponedeljak usvojiti, koji će početi da se primenjuje osam dana nakon stupanja na snagu, je nešto što će pre svega veoma smanjiti korupciju u katastru iz prostog razloga što ljudi neće preuzimati rešenja u katastru nego u pošti. Koga će potplatiti tamo, poštare, šalterske radnike u pošti? Zašto? Da im daju rešenje iz katastra?

Drugo rešenje koje nudi jeste elektronski sandučić. Koga će potplatiti, hard disk? Sledeće rešenje je da se objavi na sajtu RGZ-a. Koga će potplatiti, sajt RGZ-a? Dajte, što niste predložili onda neko rešenje? Eto, mi smo ova tri pronašli kao moguće rešenja gde ćemo smanjiti korupciju. Ja kažem, ja ne znam, čula sam, kažete svi da ima korupcije, ne sumnjam, ali hajde prijavite ako znate, pomoći ćete nam. Ali, na ovakav način, na ova tri načina koje sam pomenula koji su danas u ovom zakonu, samo idu u prilog tome da smanje korupciju. Ja ne znam na koji način će ovaj zakon doprineti korupciji. Evo, navela sam, idu ljudi po rešenja u poštu, po rešenja katastra idu u poštu, preuzimaju ih preko sajta ili preko e-sandučeta. Ako na ovakav ne smanjujemo korupciju, evo vi meni kažite gde je taj prostor za korupciju i ja ću se složiti sa vama.

Želim još jednom da vam se zahvalim što ste podnosili amandmane koji nisu – brišu se, odnosno briše se, što ste se potrudili da napišete amandmane koje će poboljšati tekst zakona, neke smo, koje zaista idu u prilog tome, neke smo i prihvatili, i ja se zaista još jednom zahvaljujem svim kolegama na današnjoj diskusiji. Hvala.

Hvala, gospođo Rakić.
Reč ima Vjerica Radeta.

Ne znam zašto je koleginica pročitala samo jedan član, a ovde zastupa ceo zakon.

Dakle, ovde o dostavi niko nije govorio. Potpuno je drugačije ono o čemu mi ceo dan pričamo. Mi govorimo o onome, naravno, pominjana je i dostava, kako da ne, ali mi govorimo o izdavanju upisa u katastar bez građevinskih dozvola i pitamo zašto nisu obuhvaćeni objekti koji su građeni bez građevinskih dozvola u okviru tzv. legalizacije, kako vi to zovete, ozakonjenja. Ali zaista je sada besmisleno vraćati se. Prošli su svi amandmani. Vi ćete uraditi to što ćete uraditi.

Ali nešto drugo je simptomatično ovde. Vi prvo predložite zakon i nekoliko dana nakon što ga predložite, čak ne prođe ni procedura, odnosno dovoljan broj dana po Poslovniku, tako je bilo i sa Predlogom zakona Gordane Čomić, pa onda i vaš i vi stavite na dnevni red i dobijete tih 126 glasova da se raspravlja o vašim zakonima, pre toga o Čankovom zakonu. To su te vaše političke poruke.

Da biste nekoga izvukli da izađe na izbore ili bar javno da kaže da će on da izađe na izbore, a pre je govorio da neće, vi mu kažete – evo predloži zakon, mi ćemo glasati za zakon. Ali nama još niko, ni vi koleginice, ni ovih dana niko nije odgovorio zašto vas ne interesuje više od 100.000 građana Republike Srbije koji su potpisali peticiju uz predlog SRS novog zakona o izvršnom postupku i obezbeđenju, gde smo predložili da se izvršni postupak u potpunosti vrati u sudove, da se skinu sa grbače naroda ovi lopovi, zvani izvršitelji. Samo još recite da izvršitelji nisu lopovi.

Dakle, evo završavam, kolega.

Nećete da stavite naše predloge zakona na dnevni red. Imamo još 20 takvih predloga, ali ovaj je potkrepljen sa 100.000 potpisa, nećete da stavite na dnevni red, još vam smetaju naši amandmani. Probajte da nam stavite flaster na usta. Niko nije uspeo, nećete ni vi. Hvala.

Hvala, gospođo Radeta.

Reč ima Veroljub Matić. Izvolite, ovlašćeni predstavnik SNS.

Zahvaljujem.

Želim ovde neke stvari da kažem. Možda neću imati sistematizovano, ali mislim da ću reći neke bitne stvari.

Ovde kolega Neđo Jovanović, koji je vrsni pravnik, vrlo često je pominjao advokate i njihov status u katastrima, odnosno u službama za katastar nepokretnosti. Ja sam i prošli put rekao, mislim da kolega Jovanović nije bio tu, mislim da advokati imaju dobar status što se tiče Službe za katastar nepokretnosti, jer ja to nosim sa terena. To je moja struka i znam te odnose. Mislim da tih deset meseci nije neki problem, mislim da nije problem. Mislim da tu generalno ima problem, a to je spremnost pravnika po završenom fakultetu da se uključe u rad u katastrima, odnosno u Republičkom geodetskom zavodu.

Mislim da tu treba obrazovanje da napravi određenu specijalizaciju i da određeni broj ljudi na pravnom fakultetu ili na građevinskom, odnosno odseku za geodeziju školujemo da budu spremni da prihvate tu materiju, kada dođu da budu potpuno spremni. Jednostavno, nisu oni krivci, ti ljudi nisu krivci, jer pravnik koji izađe iz katastra, koji je prošao tu materiju, oni su sjajni pravnici u materiji koju obrađuje ovaj deo. Zato mislim da to zaslužuje pažnju obrazovnog sistema, da taj profil pravnika školujemo. Možda ne svake godine, možda svake druge ili svake treće itd, ali mislim da treba da dobijemo takve pravnike koji će biti spremni da prihvate tu materiju odmah. Jer materija nije svakidašnja, nije laka za razumevanje, pogotovo pravnicima koji su iz društvenih oblasti. Jednostavno, rekao sam, generalno govoreći, geodezija je primenjena matematika.

Dalje, ovde je koleginica rekla da stanje u katastrima nije dobro. To je jedan opšti deo – nije dobro. Ja nisam bio sve vreme ovde, možda nisam čuo sve, ali to je jedna generalna ocena gde možete da kažete uvek – nije dobro. Pitam, šta nije dobro? Ako sam neko ko je iz te branše, iz te profesije, koji je dugo radio, koji je nosio određene aktivnosti itd, znam kako je bilo ranije, kakvo je stanje sada. Ako uzmemo da je u jednom kratkom roku kompletan premer na nivou Srbije digitalizovan, ljudi, to je takva masa podataka koja se morala digitalizovati iz analognog oblika, da sve dobijete u koordinatama i da jednim stiskom dugmeta danas dobijete parcelu bilo gde u Srbiji, sa svim podacima koji trebaju. Mislim da je to strašan napredak.

Puno toga je urađeno. Naravno da treba raditi. Osnovni problem što se tiče rada Republičkog geodetskog zavoda, odnosno službi za katastar nepokretnosti po lokalnim jedinicama, jer su oni nosioci posla, osnovni problem je nedovoljno poznavanje te materije i nedovoljno poznavanje obaveza nas koji smo nosioci na nepokretnoj imovini. Jednostavno, mi smo neodgovorni prema tome. Ja sam naveo primer naše neodgovornosti koja je indirektno vezana za službe za katastar nepokretnosti, a to su, recimo, ostavinski postupci. Čim se ostavinski postupak ne uradi u prvom naslednom kolenu, drugo, treće kada dođe da nasledi nešto, naslednici se i ne poznaju. Ne može tu da bude kriv katastar. Nije on kriv za to.

Dalje, tamo piše da svaku promenu na nepokretnosti, da smo mi koji smo vlasnici, odnosno korisnici nepokretnosti dužni da prijavimo u roku od 30 dana. Ja ne znam da li i jedan posto nas to uradi u Srbiji, sem kada nam zatreba, ako hoćemo da ostvarimo neka prava, prvenstveno mislim na ove kreditne linije. I uvek nam je neko drugi… Znači, mi smo u obavezi da poštujemo onu imovinu koju imamo i da poštujemo zakonske propise.

Ovo što danas radimo i što smo prekjuče radili, ovde su poboljšanja, sjajna poboljšanja, ubrzanja, olakšanja. Sa ovim izmenama nigde nema suštine. Tehničko smo ovo doterali da bude lakše i građanima i nosiocima prava i vlasnicima i Republičkom geodetskom zavodu, naravno, i ovoj državi.

Republički geodetski zavod, ja sam ovde, kolega predsedavajući me je presekao prošli put, prekjuče kada sam iznosio jedan podatak i hteo da uzmem primer ove Narodne skupštine, gde sam zamolio kolege iz Starog grada da nam dostave listu nepokretnosti i kopiju plana. Hteo sam da ova Srbija i čuje i vidi da li smo mi odgovorni ovde koji rukovodimo ovim delom ovde, ne mislim na nas poslanike, ali smo naravno i mi odgovorni za tako nešto, i da li je ova nepokretnost upisana kako treba. Na pola sam prekinut, samo da kažem, hvala bogu da je to urađeno kako treba i da je ovo spomenik kulture i to je upisano kao zabeležba.

Znači, ovde postoji deoba odgovornosti na određenim nepokretnostima. Ukoliko smo mi kao vlasnici nepokretnosti, naravno, Republički geodetski zavod koji je deo državne uprave, kao posebna organizacija, ako smo zajedno odgovorni i ako to dobro razumemo, mislim da će ovaj posao mnogo, mnogo bolje da ide nego da samo okrivimo državu, odnosno Republički geodetski zavod. To su činjenice. Hajde svi zajedno da pomognemo, jer bez Republičkog geodetskog zavoda ne može nijedna država da funkcioniše. Uređen sistem nepokretne imovine je nešto što svaka država želi da ima jer na to se naslanja sve, ceo život koji funkcioniše u jednoj državi.

Zato nam je i ovaj doprinos da to postignemo i da nam ova država funkcioniše na pravi način. Zahvaljujem.