Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 26.02.2020.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Dvadeset šesto vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/59-20

3. dan rada

26.02.2020

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:15 do 18:20

  • TAGOVI

  • Dvadeset šesto vanredno zasedanje (2020)
  • Zajednički načelni i jedinstveni pretres o tačkama 6. i 9. dnevnog reda Dvadeset šestog vanrednog zasedanja (26.02.2020.)

  • ZAKONI

  • Zakon o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji
  • Zakon o potvrđivanju Konvencije o međunarodnom ostvarivanju izdržavanja dece i drugih članova porodice

    • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Desanka Repac

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka
    Poštovani gospodine ministre, poštovane kolege, poštovani građani Srbije i poštovani roditelji koji se borite za svoja prava da saznate istinu.

    Zakon o nestalim bebama je jako osetljiva i bolna tema. Datira još od pre 30, 40 godina unazad. Roditelji traže istinu, dece nema. Može li neko da razume njihovu patnju i bol? Ova tema se dugo provlači, pa je čak i snimljen dugometražni igrani film kod nas „Šavovi“ koji govori o jednom slučaju.

    Donošenje ovog zakona je obaveza prema građanima Republike Srbije. Zakon nije pripremljen zbog presude Zorice Jovanović 2013. godine iz Strazbura. Dugo se čekalo na ovaj jedan jako važan zakon. Borba za ovaj problem počela je 2002, 2005, 2010. godine. Moje kolege su govorile o ovim problemima pa se ja neću ponavljati.

    Savet Evrope već godinama traži od vlasti u Srbiji da usvoji mere kojim će biti obezbeđeno da svaki pojedinačni slučaj bude ispitan i da će roditelji dobiti verodostojne odgovore o tome šta se dogodilo sa njihovom decom.

    Usvajanjem ovog zakona Srbija će da ispuni obavezu prema Evropskom sudu za ljudska prava kojem je naloženo da država uspostavi mehanizam za utvrđivanje istine i obeštećenje za roditelje koji veruju da su njihove bebe nestale posle porođaja. Nacrt zakona bio je na javnoj raspravi tri godine i kao predlog je upućen Skupštini Republike Srbije 2016. godine. Iz procedure je povučen po formiranju nove Vlade koja je donela dva amandmana kako bi se unapredio tekst zakona.

    Prema nekim podacima u Srbiji je za više decenija bilo oko pet hiljada slučajeva nestalih bebe, dok je po podacima MUP iznetih prošle godine podneto 615 krivičnih prijava za otmicu novorođenčadi. Problem nestalih beba o čijem rešavanju je Skupština Republike Srbije počela raspravu nastaje u vreme prethodne vlasti, a ne sadašnje. Ova vlast nastoji da ga reši vrlo odgovorno i pokušava da reši više decenijski problem. Problem je što su prethodne vlasti zataškavale ovu temu. Problem nestalih beba stavljali pod tepih, a na tako prljavu i neukusnu kritiku koleginice iz opozicije, blago rečeno, ja sam šokirana.

    Ovo je veliki početak rešavanja ovog problema što će zakon biti donet, što se krenulo sa mrtve tačke. Nijedan zakon nije idealan, svaki podleže izmenama i dopunama, amandmanima, podzakonskim aktima. Borba za ovaj problem je počela 2002. godine udruženja roditelja su se obraćala institucijama. A da li su poslanice, gospođa Jerkov, Tepić, nažalost doktorica Rašković, ne daj Bože razgovarale nekada sa roditeljima. Njihova kritika na ovaj zakon pre neki dan u holu, je njihov politički marketing.

    U izradi zakona rukovodilac realne mogućnosti i savetima Saveta Evrope. Iz MUP izjavili su da nijedna istraga neće biti obustavljena. Tužilaštvo će moći da nastavi sa istragama, jer je reč o krivičnim delima koje nisu svršena i koja ne zastarevaju i još uvek traju. Ministarstvu pravde i MUP predstavlja jedan od mehanizama koji tužilaštvo i policija mogu da primenjuju, da se dođe do istine i pravde, a nije u suprotnosti sa Krivičnim zakonom. Tužilaštvo kao krovna institucija će u istrazi videti mogućnost za gonjenje onih koji su optužuju za ova krivična dela.

    U Radnoj grupi za izradu zakona bili su Ministarstvo pravde, MUP, Ministarstvo zdravlja, predstavnici Republičkog javnog tužilaštva, Vrhovni kasacioni sud, Državno pravno pravobranilaštvo, predstavnici grupa roditelja.

    Zakon je upućen 8. marta 2019. godine u Skupštine.

    Zakon kaže – postupak se uređuje pred sudovima. U prvom stepenu rešava Viši sud, a po žalbi odlučuje Apelacioni. Oba primenjuju Zakon o vanparničnom postupku.

    Po zakonu koji se predlaže predviđeno je da u prvom stepenu postupak vodi i odluke donosi sudija pojedina, dok u drugom stepenu, u Apelacionom sudu postupak žalbi i odluke donosi Veće, koje je sastavljeno od troje sudija.

    Zakon predviđa da je obaveza suda da postupak vodi bez odlaganja, i to po hitnom postupku. Kako bi sud mogao da pribavi sve neophodne podatke i dokaze propisan je rok u kome se dokazi moraju ostaviti.

    U okviru ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove određuju se policijski službenici, koji su posebno obučeni za nestalu novorođenčad iz porodilišta u Republici Srbiji i koji će obavljati istražne radnje po zahtevu suda. U postupku se isključuje javnost.

    Zakon predviđa da predlagač bude oslobođen od plaćanja sudske takse i da mu se da besplatna pravna pomoć.

    Podsećam još jednom da je Savet Evrope dao mišljenje o Nacrtu zakona i pozitivnu ocenu nakon što je tekst usklađen sa preporukama tog tela.

    Ovo je jedno vrlo teško pitanje, ovo su teški slučajevi koji ne zastarevaju, koje treba rešavati i pomoći ovim nesrećnim roditeljima da dođu do istine. Hvala vam.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Reč ima narodni poslanik Vesna Ivković.
    Izvolite.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Vesna Ivković

    Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
    Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, govoriću o Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o međunarodnom ostvarivanju izdržavanja dece i drugih članova porodice.

    Ova Konvencija zaključena je u Hagu 23.11.2007. godine, tzv. Haška konvencija sa željom da se unapredi saradnja između država u pogledu međunarodnog ostvarivanja izdržavanja dece i članova porodice, kao i zbog potrebe da postupci daju rezultate, da su dostupni, brzi, delotvorni, ekonomični i iznad svega pravični.

    Međunarodno ostvarivanje izdržavanja, trenutno je kod nas regulisano Konvencijom UN o ostvarivanju alimentacionih zahteva u inostranstvu od 20.6.1956. godine, tzv. Njujorška konvencija.

    Konvencija o pravima deteta predstavlja najznačajniji međunarodni dokument u oblasti prava deteta, usvojena 20.11.1989. godine na Generalnoj skupštini UN. Njome su utvrđena sva ljudska prava koja se tiču deteta.

    Ovaj dokument predstavlja najšire prihvaćeni pravni instrument za zaštitu ljudskih prava. Konvenciju o pravima deteta do sada je ratifikovalo 196 država sveta. Republika Srbija je ratifikovala ovu konvenciju 18.12.1990. godine.

    Praksa je ukazala na slabost ove Konvencije, te se pristupilo izradi novog dokumenta. Treba istaći da su UN odlučile da daju punu podršku Haškoj konferenciji za međunarodno privatno pravo pri izradi Haške konvencije.

    Prednosti Haške konvencije su sledeće: standarizovan i moderan sistem saradnje između država u ovoj oblasti, jedinstven centralni organ koji prima i šalje zahteve, standardizacija potrebnih dokumenata, obaveza centralnih i drugih organa da postupaju brzo, precizno i obaveštavaju o statusu zahteva i druge prednosti.

    Posvećenost najboljim interesima svakog deteta, nediskriminacija, pravo na život, zdravstvenu negu, školovanje, pravni, građanski i socijalni servis mora biti

    Imperativ svake države na svetu.

    U prethodnom periodu Vlada Republike Srbije je posvećeno radila na punoj primeni zakona koji se tiču prava deteta. Prava deteta, deo su zakona iz sistema obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, unutrašnjih poslova, pravosuđa i dečije zaštite.

    U Srbiji Vladin savet za prava deteta koordinira aktivnostima u ovoj oblasti. Napominjem da je ovaj Savet pokrenuo inicijativu za donošenje novog nacionalnog plana akcije za decu kojim će se definisati dugoročna politika i utvrditi osnovni zadaci u zaštiti i unapređenju prava deteta u Srbiji u narednih 10 godina.

    Kada već danas govorimo o deci, na trenutak ću se osvrnuti i ukazati na težak položaj dece pripadnika srpske i drugih nealbanskih nacionalnosti na teritoriji AP Kosovo i Metohija. Ne samo da im je ograničena sloboda kretanja, već žive sa strahom od neizvesne budućnosti. Evropa mora da misli o toj deci kojoj je uskraćeno srećno i bezbedno detinjstvo.

    Najbolji interesi svakog deteta moraju biti od primarnog značaja u svim aktivnostima koje se tiču dece, da svako dete bez obzira na versku, nacionalnu, rasnu pripadnost i socijalni status ima pravo na životni standard koji odgovara njegovo fizičkom, mentalno, duhovnom, moralnom i socijalnom statusu, da roditelji ili druga lica odgovorna za dete imaju prvenstveno dužnost da obezbede uslove života neophodne za razvoj deteta.

    Zato bi ratifikacija ove Konvencije omogućila preduzimanje svih odgovarajućih mera, kako bismo obezbedili naplatu potraživanja za izdržavanje, kako deteta od strane roditelja ili drugih odgovornih lica, tako i izdržavanja drugih članova porodice od strane lica koja žive u drugoj državi u odnosu na državu u kojoj živi dete ili član porodice.

    U cilju usaglašavanja ove Konvencije i domaćeg zakonodavstva, tj. Porodičnog zakona predlaže se, u skladu sa članom 63. Konvencije, davanje izjave iz člana 2. stava 3, kako bi se primena iste proširila na ostvarivanje međunarodnog izdržavanja deteta na redovnom školovanju do navršenih 26 godina života, kao i punoletnog deteta koje je nesposobno za rad, a nema dovoljno sredstava za izdržavanje dok traje takvo stanje.

    Sve navedeno ima za cilj da omogući efikasnije kontrole sporazuma o izdržavanju, imajući u vidu pretpostavku da će takvi sporazumi najčešće biti sačinjeni u obliku javnobeležničkih isprava.

    Usvajanjem ovog zakona i pristupanjem Konvencije o međunarodnom ostvarivanju izdržavanja dece i drugih članova porodice omogućava se saradnja između Republike Srbije i drugih država ugovornica te Konvencije, u skladu sa navedenim ciljevima i potrebama proklamovanim načelima.

    U Danu za glasanje poslanička grupa SPS glasaće za ovaj zakon. Zahvaljujem.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić.
    Izvolite.
    ...
    Stranka moderne Srbije

    Vladimir Đurić

    Poslanička grupa Stranka moderne Srbije
    Hvala, predsedavajući.

    Predlog zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji ne zaslužuje detaljnu analizu i iščitavanje članova i posebnih tehničkih rešenja iz prostog razloga što ako je svrha ovog zakona da roditelji saznaju istinu, onda je on tu svrhu potpuno promašio, jer roditelji nestale dece ovakav zakon ne žele.

    Potpuno je bespotrebno da mi čitamo njegove članove, da analiziramo pravno-tehnička rešenja, jer na javnom slušanju koje je organizovano, na kom su prisustvovala, jedva su uspela da se uguraju, udruženja roditelja nestale dece, ni jedno udruženje ovakav zakon nije podržalo. Valjda se za njih taj zakon piše.

    Roditelji nestale dece ne veruju državi, jer Vladina komisija koja je napravljena da utvrdi istinu ili da nas barem njoj približi nije uradila ništa i nije podnela ni jedan izveštaj o svom radu za dve godine, a na to je bila obavezana Odlukom Vlade kojom je formirana.

    Dakle, Vlada je formirala komisiju koja nije uradila ništa. To govori o kredibilitetu Vlade kao predlagača ovog zakona, jer je osnovano verovati da ova komisija onda nije ni formirana da traga za istinom, već da bi stvorila privid da se nešto radi i da bismo pred Savetom Evrope imali neki papir da pokažemo.

    Roditelji nestale dece ne prihvataju zakonsko rešenje, po kojem ako ne daju DNK uzorke državi, oni praktično time odustaju od istrage i slučaj se zatvara, jer roditelji ne daju DNK državi, pošto joj ne veruju, s razlogom.

    Ima roditelja koji su sopstvenom opsežnom, višegodišnjom istragom došli do parafinskih kalupa, dali ih na analizu u Nemačku i iz te analize dobili ishode koji su njihove sumnje samo potvrdili.

    Roditelji žele nezavisno DNK analizu i za takvu analizu će dati uzorke, jer njim su deca nestala u državnim bolnicama, u državnim porodilištima i državni organi su saučestvovali i prikrivali dokaze i zbog toga roditelji ne veruju državi i po tome se ne razlikuju od mnogih građana.

    Njima ne treba zakon po kom će oni imati samo pravo žalbe na visinu naknade koja im uopšte, inače i ne treba i koja je i sramna. Nije nepoznata praksa u svetu da se finansijski radi neka satisfakcija kada ništa drugo nije moguće. Ali, da vam kažem, to u anglosaksonskom pravu imate, pa kada greškom proizvođača automobila pogine vozač, porodica tuži fabriku automobila i dobije 125 miliona dolara odštete, a ne 10.000 evra. Ali, ovim ljudima ne treba novac, njima treba istina i oni kažu da im tu istinu ovaj zakon ne donosi i ne žele ovakav zakon.

    Nadalje, Predlog zakona nije prošao javnu raspravu. Jedno javno slušanje nije javna rasprava, čak i na to jedno javno slušanje Udruženja roditelja nisu pozvana, nego su jedva nekako u poslednji čas na to javno slušanje ubačeni.

    Pošto javne rasprave nije bilo, ni roditeljska udruženja, ni stručna javnost, nisu imali priliku da daju primedbe i nekorektno je sada reći – opozicija kritikuje i pravi politički marketing ne nudi rešenja, zašto ne dajete amandmane? Nema, zato što da ste imali nameru zvali biste roditelje da se uključe u sve ovo. To je besmisleno davati amandmane sada ako je celom poslu pristupljeno na takav način.

    Udruženja roditelja nisu pozvana ni u radnu grupu koja je pisala ovaj zakon. Ponovo je, kažem, licemerno sada pozivati bilo koga da piše amandmane, jer sve dok postoji barem jedno udruženje roditelja koje se protivi ovakvom zakonu, ovakav zakon ne treba da bude donet i nije korektan prema makar jednoj majci u Srbiji koja mu se protivi.

    Postavlja se pitanje – ako roditelji nestale dece ovakav zakon ne žele, za koga se on onda donosi? Kome se on usvaja? Šta je svrha ovakvog zakona? Valjda je cilj da roditelji nestale dece kažu – nama je država Srbija konačno donela zakon kojim smo zadovoljni i verujemo našoj državi da će taj zakon sprovesti i približiti nas bliže istini, a mnogi od nas do konačne istine i dovesti. Ali, roditelji to ne kažu. Roditelji kažu – ovaj zakon nije to. Vi kada budete glasali za ovaj zakon vi nećete glasati za ono što žele roditelji nestale dece.

    Zato apelujem na narodne poslanike da glasaju u danu za glasanje protiv ovog rešenja. Apelujem da razmislite koga predstavljate. Građane. Roditelji nestale dece su građani neki od njih i apelujem da glasate po savesti, a ne po stranačkoj disciplini.

    Stranka moderne Srbije će glasati u ime roditelja nestale dece za njih i umesto njih, kao njihovi predstavnici protiv ovog zakona.

    Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Reč ima ministar, gospodin Đorđević.
    Izvolite.
    ...

    Zoran Đorđević

    Govoriti danas o ovoj temi je vrlo teško, ali i naći neku satisfakciju i opravdanje za nešto što se dešavalo u prošlosti je nemoguće. Ovakve stvari koje su se dešavale, a postoje dokazi da su se dešavale, govori o jednom vremenu i o jednoj vlasti koja je tada dozvolila da se takve stvari dešavaju.
    Nažalost, postojale su vlasti i pre ove koje su imale mogućnost i šansu da donesu zakon o nestalim bebama, koje se nisu ni setile da pričaju o tome, niti uopšte raspravu o tome povedu.
    Ono što ste vi sada istakli i što javnost treba da zna, a nije tačno u vašem izlaganju, jeste da je bilo bezbroj sastanaka sa građanima, roditeljima, da je bilo javnih rasprava o čemu postoji zaključak Vlade da postoje javne rasprave, da u radnoj grupi jesu bili uključeni roditelji čija deca su nestala, čak postoje imena njihova, ali da ih sada ne čitamo, a možda najteža stvar u celoj toj priči, pošto ja mogu da kažem i to sa svoje strane, ne mogu to da tvrdim.
    Moja majka ima 84 godine i ja sam njoj jedino dete koje je preživelo, što u trudnoći, što u porođaju, ona je ubeđena da su joj možda neka od te dece i nestala.
    Nije i pripada njima i ja u potpunosti razumem svoju majku, jer je ona živela u tom vremena i izgubila je dosta dece i uvek postoji ta osnovana sumnja da neko od te dece postoji. Ona kaže da ima takav osećaj. Ono što je bitno je da ona, naravno nije tužila državu, ne traži ništa od države, ali takav jedan njen osećaj ne može da izbriše nikakav zakon. Ništa na svetu ne može da vrati taj neki osećaj majčinski koji ona ima.
    Mi smo kao Vlada, bili svesni te činjenice da šta god budemo uradili da će se pojaviti neko kao vi i da će govoriti o tome da to ne valja, da može da bude drugačije, da ste vi najpametniji, da bi vi to uradili drugačije i tako dalje, ali ja nisam video da je bilo kod od vas izašao i rekao – to je na takav način, nego postoji neki bolji način koji negde postoji i neko ga ima, ali niko nije imao hrabrosti da izađe i da tim majkama kaže – evo, naš predlog je takav, nego vaš predlog ne valja.
    Danas je vrlo hrabro reći tako nešto i da očekujete da će ti roditelji da sada vas tapšu po ramenu, a nama kažu da smo mi najgori na svetu.
    Mi smo nešto uradili, mi smo nešto pokrenuli i rekli da, postojalo je to vreme kada je bilo takvih stvari. Mi želimo da izađemo i da kažemo šta je istina. Da damo neke veće pare i da će to njima biti satisfakcija? Pa, vi kažete da neće. Naravno da neće tim ljudima biti. Možda neki od njih će i naći svoje dete, a kako će njima biti satisfakcija da vide svoje dete posle decenija prvi put, da li će to biti dobro i za to dete?
    (Nemanja Šarović: To je na njima da odluče, a ne na vama.)
    Mi to i radimo da bi oni odlučili o tome šta je za njih najbolje i mi tražimo istinu, samo istinu, ovaj zakon treba da bude istina, hrabrost, istina, da se izađe ispred roditelja i da se kaže – postojala su vremena kada se dešavalo, i postojali su oni koji nisu imali hrabrost da izađu pred vas i da kažu postojalo je to. Evo, mi smo hrabri i kažemo postojalo je i treba da odgovaraju svi oni koji su to radili i to je zaključak.
    Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić. Pravo na repliku.
    Izvolite.
    ...
    Stranka moderne Srbije

    Vladimir Đurić

    Poslanička grupa Stranka moderne Srbije
    Ministre, kad sam ja tačno rekao da sam ja ili neko iz Stranke moderne Srbije najpametniji i da mi imamo najbolji predlog zakonskog rešenja? Zar iko misli da zna ovu problematiku bolje od roditelja koji se ovom problematikom bave decenijama?

    (Marko Atlagić: Pišite vi onda predlog.)

    Mi da pišemo predlog? Taman posla. Pa, ti ljudi to najbolje znaju i nije tačno da nisu rađene analize i da nije tragano za boljim rešenjima, pričaćemo u raspravi o pojedinostima o tome. Evo, član po član, urađena analiza i na kraju zaključak da ovo ne vredi amandmanima popravljati, nego da bi trebali zajedno ponovo sesti i napisati bolji predlog zakona zajedno sa svim zainteresovanim stranama u tom procesu.

    Niko ovu vlast ne krivi što je predložila zakon, ili što prethodna vlast nije predložila zakon, ili što je neka prethodna, prethodna vlast dozvolila da se ovi zločini otmice dece iz porodilišta i trgovina decom dese.

    Niko to ovu vlast ne krivi i ne može kriviti, ali opet, stoji činjenica da su udruženja roditelja protestvovala juče ispred Skupštine, da su došli na Javno slušanje u Skupštinu i da su rekli da predlogom ovog zakona nisu zadovoljni. I narodni poslanik koji glasa za, mora da bude svestan da glasa protiv stava svake te nezadovoljne majke koja smatra da joj ovaj zakon ne donosi satisfakciju. Ja to tako vidim.

    Ne mislim da je ovde reč o lošoj nameri, ne mislim da je ovde reč o želji za prikrivanjem stvari, samo mislim da nije dobro što nisu sve zainteresovane strane izrazile zadovoljstvo predlogom, jer ako na ovom pitanju ne možemo da postignemo društveni konsenzus i sveopštu saglasnost svih zainteresovanih strana, onda to nije dobro za ovo društvo.

    Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Žarko Mićin.
    Izvolite.