Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, govoriću o Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o međunarodnom ostvarivanju izdržavanja dece i drugih članova porodice.
Ova Konvencija zaključena je u Hagu 23.11.2007. godine, tzv. Haška konvencija sa željom da se unapredi saradnja između država u pogledu međunarodnog ostvarivanja izdržavanja dece i članova porodice, kao i zbog potrebe da postupci daju rezultate, da su dostupni, brzi, delotvorni, ekonomični i iznad svega pravični.
Međunarodno ostvarivanje izdržavanja, trenutno je kod nas regulisano Konvencijom UN o ostvarivanju alimentacionih zahteva u inostranstvu od 20.6.1956. godine, tzv. Njujorška konvencija.
Konvencija o pravima deteta predstavlja najznačajniji međunarodni dokument u oblasti prava deteta, usvojena 20.11.1989. godine na Generalnoj skupštini UN. Njome su utvrđena sva ljudska prava koja se tiču deteta.
Ovaj dokument predstavlja najšire prihvaćeni pravni instrument za zaštitu ljudskih prava. Konvenciju o pravima deteta do sada je ratifikovalo 196 država sveta. Republika Srbija je ratifikovala ovu konvenciju 18.12.1990. godine.
Praksa je ukazala na slabost ove Konvencije, te se pristupilo izradi novog dokumenta. Treba istaći da su UN odlučile da daju punu podršku Haškoj konferenciji za međunarodno privatno pravo pri izradi Haške konvencije.
Prednosti Haške konvencije su sledeće: standarizovan i moderan sistem saradnje između država u ovoj oblasti, jedinstven centralni organ koji prima i šalje zahteve, standardizacija potrebnih dokumenata, obaveza centralnih i drugih organa da postupaju brzo, precizno i obaveštavaju o statusu zahteva i druge prednosti.
Posvećenost najboljim interesima svakog deteta, nediskriminacija, pravo na život, zdravstvenu negu, školovanje, pravni, građanski i socijalni servis mora biti
Imperativ svake države na svetu.
U prethodnom periodu Vlada Republike Srbije je posvećeno radila na punoj primeni zakona koji se tiču prava deteta. Prava deteta, deo su zakona iz sistema obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, unutrašnjih poslova, pravosuđa i dečije zaštite.
U Srbiji Vladin savet za prava deteta koordinira aktivnostima u ovoj oblasti. Napominjem da je ovaj Savet pokrenuo inicijativu za donošenje novog nacionalnog plana akcije za decu kojim će se definisati dugoročna politika i utvrditi osnovni zadaci u zaštiti i unapređenju prava deteta u Srbiji u narednih 10 godina.
Kada već danas govorimo o deci, na trenutak ću se osvrnuti i ukazati na težak položaj dece pripadnika srpske i drugih nealbanskih nacionalnosti na teritoriji AP Kosovo i Metohija. Ne samo da im je ograničena sloboda kretanja, već žive sa strahom od neizvesne budućnosti. Evropa mora da misli o toj deci kojoj je uskraćeno srećno i bezbedno detinjstvo.
Najbolji interesi svakog deteta moraju biti od primarnog značaja u svim aktivnostima koje se tiču dece, da svako dete bez obzira na versku, nacionalnu, rasnu pripadnost i socijalni status ima pravo na životni standard koji odgovara njegovo fizičkom, mentalno, duhovnom, moralnom i socijalnom statusu, da roditelji ili druga lica odgovorna za dete imaju prvenstveno dužnost da obezbede uslove života neophodne za razvoj deteta.
Zato bi ratifikacija ove Konvencije omogućila preduzimanje svih odgovarajućih mera, kako bismo obezbedili naplatu potraživanja za izdržavanje, kako deteta od strane roditelja ili drugih odgovornih lica, tako i izdržavanja drugih članova porodice od strane lica koja žive u drugoj državi u odnosu na državu u kojoj živi dete ili član porodice.
U cilju usaglašavanja ove Konvencije i domaćeg zakonodavstva, tj. Porodičnog zakona predlaže se, u skladu sa članom 63. Konvencije, davanje izjave iz člana 2. stava 3, kako bi se primena iste proširila na ostvarivanje međunarodnog izdržavanja deteta na redovnom školovanju do navršenih 26 godina života, kao i punoletnog deteta koje je nesposobno za rad, a nema dovoljno sredstava za izdržavanje dok traje takvo stanje.
Sve navedeno ima za cilj da omogući efikasnije kontrole sporazuma o izdržavanju, imajući u vidu pretpostavku da će takvi sporazumi najčešće biti sačinjeni u obliku javnobeležničkih isprava.
Usvajanjem ovog zakona i pristupanjem Konvencije o međunarodnom ostvarivanju izdržavanja dece i drugih članova porodice omogućava se saradnja između Republike Srbije i drugih država ugovornica te Konvencije, u skladu sa navedenim ciljevima i potrebama proklamovanim načelima.
U Danu za glasanje poslanička grupa SPS glasaće za ovaj zakon. Zahvaljujem.