Pre svega da se zahvalim i premijerki i svima koji su omogućili da sprovedemo ovu aktivnost, a po meni nije ni trebala da se uvodi. Kada je uvođena zabrana zapošljavanja u prosveti nastava je ušla u birokratski ciklus, iako imate slobodne nastavne norme.
Sada da ispravimo tu grešku, znate jer smo o tome puno puta pričali, čak i u parlamentu ovde, to je pokrenuto i mi smo u prvom cugu imali 4.738, valjda, konkursa odjednom. Imajući u vidu da su većim mladi ljudi, većim žene, fertilno sposobne, zaista mislimo da ćemo bitno uticati i na poboljšanje nataliteta u zemlji, ali i ispraviti nepravde.
S obzirom da ovde imate i jedno običajno pravo i jedno zvanično pravo i neki fer plej, ja sam pre nego što smo počeli realizaciju ove mere pozvao sve reprezentativne sindikate i pozvao sve rukovodioce udruženja direktora, znajući da je to između čekića i nakovnja. Vrlo smo se jasno dogovorili – ići će u ciklusima, čak ide brže nego što je bilo s početka zamišljeno mesečno, zahvaljujući opet Komisiji Vlade za kadrove i uopšte jednom senzibilitetu da se ovaj problem reši.
Mi smo već danas, juče sam potpisao četvrti poziv, jer u prosveti, ko zna, radi se na procenat, na parče, imate ljude koji su od pre 2014. godine i mnogo ranije se zadesili u tom statusu itd.
U međuvremenu dolaze nove školske godine, dolaze novi tehnološki viškovi i to se stalno menja i potiskuje. Znajući da je to prostor za manipulaciju napravili smo pre svega prvo jedan džentlmenski dogovor i rekli da se ispravi ta nepravda, imajući u vidu da neko ko radi pet, šest, sedam godina svakako, pošto je na određeno vreme, a nije zadovoljio, mogao je da bude otpušten. Ako jeste, onda tu nema spora.
Ako su neki direktori, zaista će biti izuzeci u Srbiji, ja dobijam dnevno mejlove od zaposlenih koje čak ni neki sindikati ne zastupaju, a puna im usta brige za radnicima, dogovor je da gde god postoji problematična situacija, nešto van standarda i tipično da se izvadi na stranu i da se rešava.
U Zakonu o sistemu obrazovanja i vaspitanja, znajući za ovu našu muku, mi smo izbegli da se sve situaciju zapošljavanja u prosveti rade preko Zakona o radu, ne nego ide leks specijalisom Zakona o sistemu obrazovanja i vaspitanja. Odmah da kažem na visokom to nije bio slučaj i visoko se dobro odbranilo, a ti sindikati 2014. godine nisu znali da zaštite interes prosvetnih radnika i da kažu to nije administracija. Neko ko je donosio nije o tome morao da misli. Neko je drugi morao da zaštiti. Kada smo došli do realnog sagledavanja problema Udruženje direktora Srbije se džentlmenski ponelo da će da se poštovati i išli smo da rešimo zato stare slučajeve. Zašto ? Zato što ovi sveži u poslednje dve, tri godine mogu biti pod sumnjom da je neko otišao na porodiljskom, da je dve godine za treće dete i to ćemo zadnje rešavati. Počeli smo da rešavamo u prvo cugu pet hiljada ljudi, 2014. i 2015. godina i unazad, znači do 2009. godine, 2010. godine i dokle se to dešavalo i išli smo prema tome ko ima punu radnu normu.
Išli smo onda 2016. i 2017. godinu puna norma, pa preko 60 do 100% opet ove stare grupe, pa smo pustili sada 50%. Opet moramo napraviti jedan džentlmenski dogovor za ljude, to u prosveti postoji, koji rade u dve, tri škole, koji imaju 30%, 20%, 40% i tu mora da važi dogovor jer direktor će se formalno pozvati na svoje lično pravo za izbor kandidata. Ja sam se pozvao takođe na isti način, na moje pravo da imam u vidu ponašanje direktora i da nekim represivnim merama obećam da ću reagovati i to i sada kažem ovde vrlo javno.
Ako neko ne poštuje radnika, fer plej i sve drugo, onda ćemo mi imati u vidu da to posmatramo očima mogućih prevara. Meni stižu čak i sumnje da se to i manipuliše možda i plaćanjem, kupovinom radnih mesta.
Znači to je sada veliki problem, ali ne toliki koliko ja imam u vidu, koliko žele neki da prikažu.
Ono što je jako važno, svaki slučaj se prijavljuje, imamo ceo tim za to, imamo podgrupe radne po regionima u Srbiji, imamo centralnu grupu u Ministarstvu. Nekoliko kolega vode, Zoran Kostić, Miloš Blagojević i tako dalje i to znaju radnici. Slobodno se oni javljaju svima i to je pokušaj tih direktora, strašan pokušaj.
Verujte, možete im obećati da mogu lično u kabinet da se jave. Znači, svaku situaciju idemo da sagledamo i da rešimo. Da ne bude da od šume ne vidimo drvo, ako rešimo 15 hiljada slučajeva, a imamo 50, pazite to je u procentima strašno malo, svakoga boli ta priča, ali da smo očekivali da to može da se desi, svakako nismo naivni.
Imamo drugu vrstu problema. Jedan od sindikata koji je reprezentativan, a to je sindikat „Unija“, koji je inače vrlo ratoboran i spreman uvek za neke svoje egzibicije, meni je poslao pismo da ja prekinem sa ovim, jer valjda tu su izbori, pa je to dobro, pa to ne odgovara da se radi. Kao, baš zbog tih nekih nevolja, nije njihov posao da o tome brinu. To im ja odavde poručuje. Ja ću da radim moj posao do kraja, a oni neka štite interese radnika. Nemoj da bude da sam ja veći sindikalac od njih. Ja bih se pitao, izvinite gospodo, sindikalci iz sindikata „Unija“, jel vi zastupate interese da se radnici zaposle ili da ostanu u statusu na određeno vreme? Otvorite oči, dajte Centralnoj komisiji podatke pa ćemo onda da radimo da reagujemo. Znači, imate da je na 100 slučajeva jedan simptomatičan i mora se pažljivo odraditi.
Dolazim na ovo poslednje što ste rekli. U sistemu 90-tih godina naročito, kada nije radila industrija, vi ste imali da je mnogo ljudi iz raznoraznih struka, najčešće inženjerskih počeo da radi u nastavi. Vrlo kompetentni su za sigurno osnovnu školu, za rad i fizike i matematike i informatike, ali oni su ostali u nekom statusu predugo, ne pre ovog događaja, još mnogo ranije. Niko se njima nije brinuo.
Takođe, se niko dugo nije brinuo za inicijalno obrazovanje profesora koji rade u školama, jer ko upiše sada matematiku ne trči u školu, to zna premijerka. Mi imamo čitav niz afirmativnih mera kako ćemo to popraviti kratkoročno, ali dugoročno ćemo to stabilizovati i kroz bolje stipendije i platne razrede i niz drugih mera koje na tome radimo.
Ja sam juče bio na konferenciji Univerziteta svih u Srbiji i insistirao, bili su predstavnici Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje od kojih potiče priča o takozvanom kratkom ciklusu. Mi hoćemo da kroz kratki ciklus ovi ljudi prođu ovu proceduru i nadomeste ovaj dodatak na svoje obrazovanje i njihove kompetencije su već dovoljne. Time njih nismo zaboravili, ali smo isto u ovoj sugestiji rekli da ne diraju njihova mesta. Kada se čekalo pet, šest godina šta je problem par meseci. Znači, videćemo na delu kako se ko ponaša i to će biti zaista jedna borba. Za te ljude moramo da se brinemo na jedan poseban način.
Još nešto da kažem, ako dozvolite. Nekada kada je država mislila da ide toliko brzo napred, a ne znajući da štiti bokove i da brine o onome o čemu se sada brine intenzivno, proglasila je da za rad u predškolskom, školskom i srednjoškolskom nivou rade master. Sada se pitam da li je to zaista potreban nivo, kao da osnovne studije matematike, fizike, informatike nisu dovoljne za rad u osnovnoj školi, mi smo sebe zakucali.
Mi ćemo sada ovih dana jako menjati pravila da to relaksiramo. Nama su poželjni apsolventi elektrotehnike. Ja sam danas razgovarao sa dekanima FON-a, i ETF i bio sam neki dan u Nišu. Znači, sve su to resursi jako dobri. Ne možemo da zaustavimo dalje četiri nula revoluciju sve šta je potrebno, ali ovo su sve samo vrh ledenog brega, ovo su mnogo ozbiljniji problemi. Tako da imajte u vidu da ono što dođe do centralne grupe neće ništa promaći. Ja sam se služio, ne pretnjom, nego svojim zakonskim pravima za one rukovodioce ustanova koji sve ovo rade na svoj neki način. Moje je da istražim i da vidim koliko su pošteni. Hvala.