Dame i gospodo narodni poslanici, amandman Srpske radikalne stranke na član 36. stav 2. menja se i glasi: „Osnovni kapital pravnog lica koji je propisan u stavu 1. ovog člana mora biti registrovan u skladu sa propisima i registraciji pravnih lica“, sa obrazloženjem da je amandmansko rešenje preciznije definiše predlog ovog zakona.

Dame i gospodo, naša Vlada je na kraju mandata pokazala da se bavi zakonodavnim inovatorstvom. Kako? Jedan broj zakona je podstaknut problemima iz prakse, tačnije iz loših ili nepotpunih, tj. nejasnih normativnih rešenja. Veliki broj ovih zakona iniciran je sa strane i vezan je za neku našu evropsku budućnost, ako nas to zadesi, dok se mi, srpski radikali, nadamo da se to neće nikada dogoditi.

Na desetine ovih zakona služi našoj harmonizaciji sa Evropom. Najmanje onih zakona koji su inicirali ambiciozni ministri jer su želeli da ovaj svoj mandat obeleže donošenjem tzv. krovnih zakona, ne mislim na vas, gospodine ministre. Igre na sreću nisu samo stvar Ministarstava finansija, što je sa Ministarstvom kulture, informisanja, obrazovanja, Amerikanci se najviše klade i kockaju, ali oni imaju takozvani Nacionalni savet za problematično kockanje

Mnoge evropske zemlje su prepoznale ovaj problem, tako da je podržana inicijativa za promociju tzv. odgovornog kockanja. Šta je cilj? Cilj je približiti potencijalne opasnosti igara na sreću potencijalnim korisnicima i, što je u svemu najbitnije, osigurati fer uslove za ovu zabavu. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Despotoviću.

Na član 36. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Da li neko želi reč?

Reč ima narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite.

U ovom zakonu, koji kolega Đukanović tako hvali i kaže da je najbolji i da je Vlada uradila odličan posao, ne piše jedna rečenica, a to je – kocka može da ubije.

Svi misle da razne druge bolesti mogu tek tako da dođu glave čoveku, naravno narkomanija i sve drugo, pre svega mislim na mlade ljude, ali treba da se kaže da je to pošast i ovog doba, a i od kada je sveta i veka, kocka je, o tome su pisali i veliki svetski književnici mnoga dela, odnela ko zna koliko miliona ljudi u ambis da oduzmu sebi život, da upropaste život sebi i svojoj porodici.

Svetska zdravstvena organizacija je u saradnji sa našim Institutom za zaštitu i prevenciju bolesti zavisnosti prošle godine, zapravo u jesen 2018. godine, a taj rezultat je objavljen prošle godine, izvršila jednu analizu. U obzir su uzeti adolescenti, i to maloletna lica, mislim na njih, dakle, od 15, pa i oni koji su tek postali, dakle do 18 godina. To ispitivanje obuhvatilo je u raznim gradovima Srbije, pazite, na celoj teritoriji oko 480 tih mladih ljudi.

Frapantan je podatak, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, da je 36,7% tih ispitanika reklo, a uglavnom su to dečaci koji su uzrasta prvi ili drugi razred srednje škole, da su ulazili u kladionice, da ih posećuju i da su se oprobali u kocki. Kod preko 4% ispitanika je utvrđeno da su postali zavisnici od kockanja u kladionicama, mislim na sportske kladionice, jer oni kažu – sve počinje tako što se organizujemo, dogovaramo se u školi da vikendom odemo u neku kladionicu da gledamo utakmice, a onda krenemo sa popunjavanjem tiketa. Da završim, dakle, to ispitivanje kako je sprovedeno, oko 12% njih su latentni zavisnici od kocki. Da li je to vama normalno? Nije, kao što nikom normalnom to i ne bi bilo normalno.

Kako to da se spreči? Zakon u svojim odredbama jasno propisuje kako treba da reaguju zaposleni, vlasnici kladionica i nadležni organi ako uoče da maloletno dete koristi takve vrste usluga? Pa, da li vi mislite da ti mladi ljudi koji su odlučili da krenu tim putem, odnosno stranputicom, nisu dovitljivi i da se ne snalaze? Ili zamole nekog odraslog, nekog kockara, koji je već navučen, eto, iako zna da kod kuće ima i ženu i decu, a možda je i neki koji je tek krenuo da se, pod znacima navoda, pronalazi u životu, pa otpočinje sa kockom, da mu popuni tiket, govorim o tim mladim ljudima, ili poznaje, što reče gospođa Radeta, vlasnika te kladionice.

To je suština, ne šta će da piše u ovom Predlogu zakona. Svaka vlast je rekla da je najbolji, a ovaj zakon se menja od 2000. ili 2001. godine ko zna koliko puta. Nego, šta će da urade nadležni državni organi da spreče da se to dešava?

Mi ne možemo kroz donošenje ovog zakona da vršimo populizaciju igara na sreću. One postoje svuda u svetu, ali cilj nas srpskih radikala je da svakome kažemo da apsolutno nikada ne uđe i ne krene da se kocka.

Zahvaljujem.
Po amandmanu reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.
Izvolite.

Moram da demantujem. Ovaj zakon se, nažalost, nije menjao. Mislim da je donet poslednji 2011. godine. Od tada se ništa nije menjalo i tu smo dosta zaostali, što se toga tiče.

Mislim da je daleko veći problem koji se pred nas stavlja tzv. onlajn klađenje, odnosno klađenje preko interneta, gde mora da se urade dodatne zaštite, posebno lica koja su korisnici kartica preko kojih uplaćuju da ne bi slučajno njegovo dete ili neko drugi od maloletnika zloupotrebio tu karticu. To je mnogo veća pošast, pošto sad ljudi, pratim te trendove, sve manji broj ljudi odlazi u kladionicu, nego se klade od kuće, da budemo potpuno iskreni.

Znate, ja razumem ovu opasnost da može neko stariji umesto maloletnika da ode da uplati, ali kod nas je zabranjena i prodaja alkohola maloletnim licima, pa neko stariji ode i kupi za njih i naprave žurku.

Šta je rešenje? Da ukinemo "Rubin" u Kruševcu ili da ukinemo proizvodnju cigareta u Nišu ili Vranju? Znači, ne možemo na takav način da rezonujemo. Moramo svi zajedno da se uključimo u kampanju protiv maloletničkog klađenja i ovaj zakon upravo to radi. Ovaj zakon uvodi još rigidnije mere ukoliko bi se maloletnik ne daj Bože našao u situaciji da se kladi. Znači, ta kladionica se zatvara, dobija kaznu. Uopšte nisu naivne kazne i niko nije blesav da se kocka sa tim, odnosno da izgubi licencu, to jest da izgubi dozvolu. Zato je meni drago što ste vi ovakve stvari ovde uveli. To je bilo i do sada predviđeno, ali sada se to još dodatno pojačava i to na inicijativu samih priređivača.

Još to moram da naglasim baš povodom ovog člana 36, ovde se lepo naglašava da osnovni kapital ne može da bude manji od milion evra. Znate, milion evra ne može baš svako da uplati, nego samo kredibilna kompanija koja se bavi ovim poslom. Takva kompanija sigurno se neće kockati sa tim da joj maloletnik ulazi u igračnice i da eventualno izgubi licencu, tako da i po ovom osnovu mogu samo da čestitam što ste ovako nešto uveli. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Đukanoviću.

Pravo na repliku, narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite.

Vi sve izokrećete i postavljate naglavačke. Ne mislim na vas konkretno, kolega Đukanoviću, već na vladajuću koaliciju.

Mi kada kažemo Zorana Mihajlović je ukrala 300 miliona evra i ugovorila posao sa "Behtelom", a mogao je državu Srbiju da košta 300 miliona evra manje taj posao da su ga radili Kinezi ili neko drugi, a ne "Behtel" sa kojim je ona to dogovorila preko Skota, vi kažete - a, vi ste protiv gradnje auto-puta. To uopšte nije tačno.

Znači, nemojte da govorite nešto što niko od nas nije rekao. Pominjete neke zaista renomirane srpske kompanije koje se bave proizvodnjom određenih artikala, a ja neću biti kao vi, pa da pravim pandan tome, jer besmisleno je da to navodite kao primer.

U zakonu lepo piše da priređivači takvih igara, vlasnici kockarnica, treba da budu društveno odgovorni, a ta društvena odgovornost se ne pokazuje samo tako što će oni obezbediti tih milion evra da ne bi izgubili licencu. Znate, dešavalo se da po prethodnim zakonima renomirane turističke agencije obezbede novac i polisu za pokriće putničkog osiguranja u slučaju da otkažu putovanje ili da prevare te ljude, pa se ispostavi na kraju da ni to nije bilo dovoljno i da one, evo, ja za koje neke moje kolege sa kojima sam sarađivala pre i više od 20, 30 godina u turizmu, prevare na hiljade turista.

Nemojmo da vršimo zamenu teza. Naši su amandmani zaista dobronamerni, da bi se ova oblast uredila na najbolji mogući način i da bi država mogla da reaguje u svakom trenutku. Nikome ne verujemo, verujte, da položi i pet miliona. Društvenu odgovornost, iako propisuje da moraju da imaju oni, a pre svega odgovornost za svako maloletno dete u ovoj zemlji, pre svega, treba da imaju nadležni državni organi.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Đukanović.
Izvolite.

Moram da kažem da, što se tiče društvene odgovornosti, daleko više na njoj su insistirali i u ranijem u periodu, a mogu da kažem čak i sada, upravo priređivači nego sama država.

Znači, oni su ti koji su insistirali na tome da se uvedu te odredbe društvene odgovornosti u Zakonu od 2011. godine, priređivači su ti koji su insistirali da se uvede član o društvenoj odgovornosti.

Znači, čak država u nekim segmentima nije dovoljno prepoznala koliko oni. I naše renomirane kompanije su, između ostalog, potpisale protokole sa Institutom u Drajzerovoj ulici, gde šalju svoje operatere na obuku da bi prepoznali zavisnika. Čak imaju svuda svoje flajere po svim tim igračnicama da zavisnik ne može da se kladi itd. Znači, imaju te vrste upozorenja što je veoma, veoma dobro.

Još jednom ponavljam, ozbiljna kompanija neće da svoj kredibilitet urušava na ovaj način. Ona će baš insistirati na društvenoj odgovornosti kako bi opstala na tržištu. U tome jeste poenta, a dobrobit tog zakona je samo u tome što upravo ubuduće na tržištu takvim kompanijama na neki način omogućiti da posluju jer su one ozbiljne, one su te koje mogu da polože taj kapital.

Nećemo više imati to crno tržište koje suštinski dovodilo do toga da imamo maloletničko klađenje jer su oni dopuštali apsolutno sve i na taj način su urušavali kredibilitet čitave ove industrije. Zato je ovo nešto što je dobro, naravno nisam uopšte imao nameru da bilo šta izvrćem, nego prosto sam samo želeo da ljudima pojasnim o kakvom se tu poslu radi. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Đukanoviću.

Pravo na repliku, narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite.