Evo, ovde samo da dodam, s obzirom da je malo pre bilo priče da su kladionice i kockarnice privilegija siromašnih, pošto sam se malo bavio ovom problematikom, želim da kažem da se najviše klade Amerikanci. Amerika nije siromašna zemlja i Las Vegas ima više kockarnica nego pola Evrope, iako postoje mnoge države u SAD gde se kocka smatra teškim krivičnim delom.

Sada o amandmanu. Amandmanom sam tražio da se prekršajni postupak ne može pokrenuti, niti voditi po isteku perioda od pet godina od dana kada je prekršaj načinjen.

Nije sporan rok koji se zakonom predviđa i to pravnici znaju bolje od mene. Za mene, kome ovo nije struka, je normalnije da se u praksi ne javljaju ovakvi slučajevi zastarevanja, a to nije samo slučaj sa ovim zakonom, to je slučaj i sa mnogo ozbiljnijim stvarima, kao što su teške zloupotrebe službenog položaja, a u nekim slučajevima i krivična dela. Pošto ima mnogo ovakvih slučajeva, pitam se šta rade tužioci, pravobranioci, sudije, Zaštitnik građana? Gotovo svakodnevno možemo čuti da je ovaj ili onaj slučaj zastareo, a u pitanju su ozbiljna krivična dela, što navodi na ozbiljne koruptivne radnje.

Ja znam da je ova Vlada nasledila ogroman broj nerešenih slučajeva i da fizički nisu u stanju da te predmete reše na vreme. Međutim, jasno je da postoje prioriteti i Ministarstvo pravde mora da se ponaša u skladu sa tim kako se u buduće ne bi dešavalo da ovakvi predmeti zastarevaju. Zahvaljujem.

Hvala, profesore Bojiću.
Na član 131. amandman je podneo narodni poslanik Milija Miletić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 133. amandman je podneo narodni poslanik Milija Miletić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 136. amandman je podneo narodni poslanik Milija Miletić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 136. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, profesore Saviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član 136. govori o rokovima u kojima se moraju doneti podzakonski akti.

Zakon predviđa da je to rok od 120 dana, odnosno četiri meseca. Ja sam smatrao da taj rok treba da se smanji, da bude kraći, da bude 90 dana, jer smisao donošenja svakog zakona je da se on što pre primeni u praksi i da proizvodi pravno dejstvo, kako to kažu pravnici.

Međutim, ovde u obrazloženju Vlade stoji da ima dosta ovih podzakonskih akata, da je ovo ozbiljna materija, sa čime se ja mogu složiti, ali, pazite, vi ste se upleli u ove evropske zakone i ovo nije jedini zakon gde se kasni sa podzakonskim aktima i daj Bože da vi donesete podzakonske akte u roku od ovih 120 dana koje ste ovde propisali, ali iz iskustva znamo da u nekim pojedinim drugim slučajevima kod nekih drugih zakona ovo traje umesto 60, 90 dana ili šest meseci, traje i po nekoliko godina, a ima i situacija gde se nikad i ne donesu pojedini akti i onda na taj način primena zakona, odnosno i sam zakon ostaje mrtvo slovo na papiru.

Dakle, ako već predviđate da ovaj rok bude ovoliki koliki ste ovde naveli, onda i to ispoštujte. Jeste ovo ozbiljna materija, opet ponavljam, slažem se, ali jednostavno donosite to makar u onom roku koji ste vi predvideli.

Hvala, profesore Saviću.

Na član 138. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite.

Priređivači igara na sreću su već znali da se ovaj zakon sprema. Ima već dve godine kako je neka verzija bila prvobitna i zaista je, po nama, srpskim radikalima, neprimereno da im se sada daje ovoliki rok da oni usklade sve svoje delatnosti sa važećim propisima.

Mi smo ovim amandmanom tražili da to bude maksimum godinu dana, dakle, 12 meseci, jer u poslednje vreme kod donošenja mnogih zakona vi dajete nekakve rokove koji su, po nama, neprimereno dugi da bi se uskladili određeni podzakonski akti ili da bi oni na koje se zakon odnosi prilagodili svoje poslovanje.

U Srbiji ima 1.800 kladionica, 2.300 slot klubova i dva kazina. Ja mislim da su otprilike ti podaci tačni. Oni svi treba najkasnije za godinu dana da ovaj zakon, odnosno svoje poslovanje prilagode ovom zakonu.

Međutim, ono što je veoma važno na kraju rasprave, pri kraju smo u pojedinostima Zakona o igrama na sreću, da nije suština da država opšti prihod u budžetu poveća, već da se ova oblast uredi tako da svako onaj ko je na udaru kršenja ovog zakona bude i procesuiran, jer ovih 1.800 kladionica i 2.300 slot klubova se nalaze na području čitave Srbije, negde gde se vi žalite da nemate dovoljno inspektora, gde nema dovoljno sredstava za rad, gde su uslovi ovakvi ili onakvi. Pa, znate, i na nekim mestima u pojedinim varošicama u Srbiji, gde je možda i konfiguracijski teže da im se priđe, nalaze se ovakve kladionice i kako mi da budemo sigurni da tamo neće da ulaze maloletna lica i da upravo ti koji su odgovorni u tim kladionicama neće da im daju takvu mogućnost?

Hvala, gospođo Jovanović.
Na član 138. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 140. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja neću lako odustati od ovog školskog sporta i od sportskih televizija koje i te kako podstiču, da ne spominjem ja sada, da ne bih reklamirao ove kladionice, pa da ne bih napravio štetu, jer mladi i te kako veruju meni, tako da bi mogli da nanesem štetu kladionicama, da me tuže, pa neću spominjati imena kladionica, ali na onim prekograničnim kanalima uglavnom na poluvremenu i pre utakmica se vide reklame naših kladionica, kladionica u Srbiji. To su glavne reklame koje su poput onih reklama na igralištu, ta i ta kladionica, pa kao oni uređivali igralište. U svari, oni na takav način, što naš običan narod kaže, moji seljaci, Milija nije tu, a on bi rekao - dovabe buduću klijentelu. Znači, malo uredili tamo oko parkića neko igralište i sada kao kladionica ta i ta i na takav način oni lepo sebe istaknu, pa onaj ko promaši koš može da pogodi kladionicu u blizini, a da se to ne bi dešavalo, ja predlažem da, kada već ove prekogranične televizije, koje Bogu ocu, nikom ništa ne plaćaju, emituju reklame preko CAS medije, koja je članica "Juanajted medije", gde su N1, Nova, 13 sport klubova itd, znači, te lažne prekogranične televizije em ne plaćaju REM-u, em ne plaćaju RATEL-u, em služe za ispumpavanje para, jer Šolak pare od pretplate ispumpa na lažne prekogranične televizije, u Luksemburgu ne plaćaju ništa, jer tamo ne emituju program, a u Srbiji ne plaćaju ništa, jer navodno emituju program u Luksemburgu, pa ga ovde samo reemituju. To može samo u državi Srbiji, jer odmah Šolak digne dreku - ne sloboda medija, odmah se javi Tanja Fajon koja dođe kao u ime… primi tamo Đilasa u Briselu i odmah podignu dreku - nisu slobodni mediji u Srbiji itd, a toliko su slobodni, da čak nisu ni registrovani.

Kada smo mi bili opozicija, mi smo sanjali da registrujemo televiziju, a ovi imaju neregistrovane televizije, preko 20 kanala i pričaju kako mediji nisu slobodni, od društvenim vrežama itd. i da ne pričam, ali su činjenice da te lažne prekogranične sportske televizije, uglavnom na poluvremenu, ubacuju reklame tih kladionica, pa kad već ubacuju reklame od tih kladionica, onda i na te reklame treba udariti neku taksicu i to takođe ubaciti u školski sport.

Razmišljam nešto da i od ovih zaplena cigareta i sve ono što ugrožava zdravlje itd, kad se to proda da se i to uloži u školski sport i ozbiljno mislim da treba vezati igre na sreću, posebno one koje se tiču sporta sa sportom i naći način kako doći do novca za školski sport i napraviti nove sportiste.

Čast ovim tamnoputim sportistima itd, ja nisam rasista, ali Bože moj, sad nema da igra ko plejmejkera kad Teodosić zbog godina, koje nas sve čekaju itd, kad Teodosića prestari, eventualno Bogdanović, ko će nama da igra plejmejkera? Mi moramo kroz školski hor da podignemo buduće sportiste.

I zato, s obzirom da se sve vrti oko novca, ubuduće kada budemo radili ovakve zakone koji se tiču od igara na sreću, evo ja ću se lično založiti, ukoliko me narod bude, naravno, hteo da se ubuduće zalažem da se što više od igara na sreću transferiše prema školama, školskom sportu i da se organizuju razna školska takmičenja što više, da dobijemo ubuduće plejmejkere, da dobijemo buduće Džajiće, Vukotiće, Saviće, Filipoviće…

(Aleksandar Martinović: Zebece, Čajkovske, Bobeke, Tuđmane.)

Neću Bobeka, mislim nešto sa našeg tržišta. Može Moša Marjanović itd. Da ne moramo posle da izdajemo strancima uverenje o državljanstvu da bi imali igrače i plejmejkera.

Dakle, ja se ozbiljno zalažem da kroz školski sport, kasnije i naš profesionalni sport dobije.

Vi ne znate gospodine Martinoviću koliko je sport isplativ, koliko danas jedan vrhunski sportista može da košta. I po stotinu miliona evra. Koliko to može da bude, je li tako gospodine Đukanoviću, dobar prihod. Evo, kada je „Partizan“ ušao u ligu šampiona zaradio je neki novac, ali kada je „Zvezda“ ušla deset godina kasnije, to je bio pet puta veći novac.

Za deset godina, ja vas pitam – koliko će vredeti Liga šampiona i da li ćemo se kvalifikovati ako ozbiljno ne budemo ulagali u školski sport? Tako ćemo dobiti pionirske selekcije, kadetske, omladinske i seniorske reprezentacije.

Zato, dame i gospodo narodni poslanici, u budućem sazivu kolege koje budu, da ozbiljnu uzmu ove moje reči i da što više novca od igara na sreću uložimo u školski sport, ako ćemo podići sport u ovoj zemlji. Hvala.

Hvala, kolega Rističeviću.
Na član 140. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite, gospođo Radeta.

Hvala.

Završavamo otprilike raspravu o Predlogu zakona o igrama na sreću i bilo bi dobro da kao narodni poslanici pošaljemo javnosti određene poruke.

Igre na sreću postoje, to je neminovnost, ali da ih doživljavamo kao nužno zlo. Dobro je da se igre na sreću regulišu zakonom i do sada je bilo regulisano zakonom, ali ovaj zakon je nešto bolji nego što je bio onaj prethodni, ali da se ne rukovodimo tim da su igre na sreću samo dobar izvor prihoda za budžet Republike Srbije, ima drugih prihoda kojima budžet može da se puni.

Zapravo, mogu budžetska sredstva drugačije da se troše, da se ne finansiraju nevladine organizacije, da se ukinu razne nepotrebne agencije itd, a da naša poruka odavde bude da roditelji maksimalno paze i vode računa da im deca ne postanu kockari, da im deca ne ulaze u kladionice. Odrasli ljudi da ne traže utehu u kladionicama, da ne traže utehu u kocki, da se ne zadužuju radi kocke, pa da na kraju izgube sve što imaju.

Dakle, to treba da bude naša poruka i roditeljima i nastavnicima i društvu uopšte. Inspektori da vode računa, da kontrolišu ove kuće koje se bave i sve objekte koji se bave igrama na sreću. Policija da ne bude sučesnik nego da vodi računa da maloletna lica ne ulaze u ove objekte, da se ne zaraze.

Kažu da je kocka zarazna bolest, da je kocka bolest zavisti. Mnogi završe i samoubistvom zato što ne mogu da se reše kockarskih dugova, mnogo je tragičnih sudbina raznih porodica zato što se neki član porodice odao kocki i ovo nije uopšte neozbiljno i ovo nije uopšte naivno.

Ponavljamo, neka je regulisano zakonom, ali nadležni organi moraju da se striktno pridržavaju zakona i da vode računa da svi koji se bave ovim poslom, da to rade u skladu sa zakonom ne bi li se, koliko-toliko, smanjio obim kocke igara na sreću svih vrsta.

Naša intencija, naš cilj treba da bude da se što manje ljudi u Srbiji bavi igrama na sreću a ne sada da se mi hvalimo – imamo dobar zakon pa navalite. Ne, nemojte. Nemojte, kad god budete hteli ući u neku kladionicu, u neku igračnicu setite se ispred vrata one naše stare – nema hleba bez motike.

Kanite se igara na sreću i vi deco i vi odrasli. Hvala.

Hvala, gospođo Radeta.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i celini.
Dame i gospodo narodni poslanici, hvala na današnjim diskusijama. Hvala i ministru Siniši Malom i Slavici Savičić.
Vidimo se sutra. Nastavljamo sa radom u 10,00 časova.