Dame i gospodo narodni poslanici, ove inspekcije da odu u 13 sport klubova i ova „Nova sport“. Dakle, da odu tamo i da se za svaki sat vremena, po meni nelegalnog reemitovanja programa uzme 1.000 dinara za školski sport. Nadam se da su me kolege prošli put razumele.
Ja sam se divio SOS kanalu toliko da sam Dragišu Kovačevića bio predložio da bude u REM-u, pošto je čovek poznavalac svih tih televizijskih tehnika itd, emisionih tehnika, programa, sporta itd, ja sam ga predložio da u ime poslaničke grupe bude kandidat za člana Saveta REM-a. Na moju žalost, a mislim i na žalost mnogih gledalaca i pretplatnika radio-televizijskog programa on nije prošao zato što zastupa slične ideje koje zastupam i ja, da treba sprečiti lažne prekogranične televizije da navodno reemituju program, u stvari ga emituju iz Beograda.
Na „Sport klubu“ vam kažu – dobro veče iz beogradskog studija. Sad pitam naše gledaoce i pitam sve nas - ako je reemitovanje po zakonu istovremeno preuzimanje programa koji se emituje u inostranstvu, bez izmena, dopuna i prekrajanja, kako to da Šolak pravi program u Beogradu? Kako to, recimo, da gledamo utakmicu Luksemburg-Srbija na „Sport klubu“ kao reemitovani program, istovremeno preuzet, kad recimo Šolak uopšte nije kupio prava za Luksemburg? Prema tome, ne može reemitovati program jer tamo ne emituje sportski prenos koji bi trebali da gledaju gledaoci Luksemburga, a nama se on eto sticajem okolnosti reemituje. Ne može da bude reemitovanja kada nema po početnog emitovanja.
S tim u vezi bi ja propisao da sportske televizije, prekogranične sportske televizije, navodno prekogranične lepo izdvajaju za svaki sat vremena recimo po 1.000 dinara za školski sport. Pa, kada 13 „Sport klubova“ i „Euro sport“ i ovako i onako, uzimaju hleb SOS kanalu i „Areni“, domaćim ovim kanalima, pa lepo neka nešto uplate za školski sport, da ponovim, da naša deca ne bi imali krive kičme, ravne tabane itd, da bi imale nove Đokoviće, nove Džajiće, nove Vukotiće, da mi se ne naljute partizanovci i zvezdaši, nove Kićanoviće, nove Slavniće itd, bilo bi red da oni malo izdvoje za školski sport s obzirom da ne plaćaju ni pekaru hleba u ovoj državi.
Znači REM-u ne plaćaju ništa, RATEL-u, ne plaćaju ništa Sokoju, a kada prebacite na neki prenos da gledate na poluvremenu, idu reklame Đilasove i Šolakove, pa red bi bio da malo odvoje neku crkavicu za školski sport.
Zato bi ja nekim zakonom propisa 1.000 dinara po svakom satu, pa lepo sportska televizija 24 sata, 24.000 dinara, puta 13 televizija, to mu dođe negde 300.000 dinara dnevno, puta 365 dana. Evo, ministar finansija je vrlo brzo izračunao da je to negde oko 110.000 miliona dinara. To je milion evra za školski sport. Kad to ujedinimo sa ona dva dinara po tiketu, znači kladionica na sto dinara, tiket od sto dinara odvoji dva dinara od svakog tiketa, ko šta uplati tamo u sportskoj prognozi u klađenju, od svakog klađenja po dva dinara i evo nema nama para za školski sport.
Zašto ovo govorim? Zato što se sećam da je SOS kanal, sportska televizija imala niz aktivnosti vezana za školski sport, za amaterski sport i tako dalje, da toga više nema. Na određeni način moramo naći neki propis, da li uredbom ili nekim novim zakonom, moramo naći način da podržimo školski sport na teret ovih koji zarađuju pare zahvaljujući sportskom klađenju i na takav način, makar malo umanjimo posledice tog kockanja, da kockar koji ode da se kocka da zna kad je izgubio na klađenju, makar da su njegova dva dinara po tiketu otišla u školski sport.
Kad već podnosimo ove Šolakove televizije da ih gledamo, a moramo da ih gledamo jer krše zakon, pa reprezentaciju koju treba da prenose nacionalne televizije koje pokrivaju celu Srbiju, one treba da prenose reprezentaciju. Ovi kršeći zakon prenose reprezentaciju i ne možemo svi da vidimo, a kada ne možemo svi da vidimo makar da znamo da smo im uzeli 1.000 dinara po satu, sportskim kanalima koji reemituju program na teritoriji Srbije.