Moram da kažem da, što se tiče društvene odgovornosti, daleko više na njoj su insistirali i u ranijem u periodu, a mogu da kažem čak i sada, upravo priređivači nego sama država.

Znači, oni su ti koji su insistirali na tome da se uvedu te odredbe društvene odgovornosti u Zakonu od 2011. godine, priređivači su ti koji su insistirali da se uvede član o društvenoj odgovornosti.

Znači, čak država u nekim segmentima nije dovoljno prepoznala koliko oni. I naše renomirane kompanije su, između ostalog, potpisale protokole sa Institutom u Drajzerovoj ulici, gde šalju svoje operatere na obuku da bi prepoznali zavisnika. Čak imaju svuda svoje flajere po svim tim igračnicama da zavisnik ne može da se kladi itd. Znači, imaju te vrste upozorenja što je veoma, veoma dobro.

Još jednom ponavljam, ozbiljna kompanija neće da svoj kredibilitet urušava na ovaj način. Ona će baš insistirati na društvenoj odgovornosti kako bi opstala na tržištu. U tome jeste poenta, a dobrobit tog zakona je samo u tome što upravo ubuduće na tržištu takvim kompanijama na neki način omogućiti da posluju jer su one ozbiljne, one su te koje mogu da polože taj kapital.

Nećemo više imati to crno tržište koje suštinski dovodilo do toga da imamo maloletničko klađenje jer su oni dopuštali apsolutno sve i na taj način su urušavali kredibilitet čitave ove industrije. Zato je ovo nešto što je dobro, naravno nisam uopšte imao nameru da bilo šta izvrćem, nego prosto sam samo želeo da ljudima pojasnim o kakvom se tu poslu radi. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Đukanoviću.

Pravo na repliku, narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite.

Desilo se, to zna gospodin ministar, a verujem da se i vi sećate gospodine Đukanoviću, kada je u pitanju prevara od onih koji priređuju igre na sreću, sad ne mislim samo na kladionice, nego da se vratim unazad na period 2009, 2010. i 2011. godine na Državnu lutriju Srbije i na onu Tadićevu konkubinu, Tijana Anđelić, da li tako beše?

Dakle, DRI je ustanovila da oni nisu uplatili u budžet Republike Srbije preko 200 miliona dinara. Čini mi se 227 miliona. I vi ste malopre rekli gospođi Radeti da i mi treba kao narodni poslanici ako imamo saznanja o bilo čemu da reagujemo kao odgovorni ljudi i samim tim što smo narodni poslanici, da li ste vi ili bilo ko drugi, gospodin Martinović, gospodin Atlagić i on takođe ima o tome saznanja, podneli krivičnu prijavu protiv te osobe, ili u slučaju ako ste saznali u nekom gradu, Srbija je ogromna kockarnica, ima kladionice na svakom koraku, u Kuršumliji, u Vranju, u Bačkoj Topoli, da onaj koji je odgovoran u tim kladionicama dozvoljava maloletnim licima da koriste te usluge? Da li je bilo takvih krivičnih prijava? Koliko je takvih slučajeva?

Znate, ne bi se oglašavali tek tako ovi ljudi iz ove novosadske bolnice, pošto je privatna klinika za odvikavanje bolesti zavisnosti, neću da ih reklamiram, zapanjeni zbog činjenice, spominjala je danas i koleginica Ružica Nikolić, to da je najmanji pacijent imao koliko 12, 14 godina. Jedan takav slučaj da je u Srbiji, pa je to zaista strašno.

To što postoje takve vrste delatnosti, to niko ne spori. Oni moraju da se registruju, da polože kapital, da sve to organizuju, ali ima mnogo, mnogo zloupotreba, upravo mi o tome govorimo.

Kako mi da verujemo da će i ovakav za koji vi kažete da je zakon odličan, savršen, prvi put urađeno sve, sva preventiva da se sprovede do kraja, ako svi ovi slučajevi to demantuju u prethodnom periodu, svih godina, da ne kažem sad i decenija?

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Đukanović.
Izvolite.

Da li će nas nešto u budućnosti demantovati ili neće ili potvrditi, ja ne znam. Znate, ovo je zakon koji morate uvek u budućnosti da usklađujete, s obzirom da se javljaju neki novi moderni trendovi, tehnologija napreduje.

Ne znam da li ljudi znaju, ali na Malti već danas imate regulisanje on-lajn igara na sreću preko društvenih mreža, čak ne više ni sajtova, nego preko Fejsbuka, kada imate klađenje, moraju to zakonski čak da regulišu. Mi još nismo dostigli taj nivo, nažalost, nadam se da ćemo dostići.

Što se tiče tih zloupotreba koje su nekada bile u Državnoj lutriji Srbije, moram samo da ljudima naglasim, postoji ozbiljna razlika između tzv. klasičnih igara na sreću i posebnih igara na sreću. Klasične igre na sreću, na njima ima monopol Državna lutrija Srbije i moram da kažem da je i meni bilo frapantno kad sam tamo došao da budem predsednik skupštine, kako je moguće da je ta firma bila u minusu od 120 miliona dinara? To sam zatekao, to je nešto što je meni bilo fascinantno.

Sve što sam saznao i svu moguću dokumentaciju koju sam tamo prikupio, svakako sam dostavio nadležnim državnim organima. Šta je naše pravosuđe uradilo to morate njih da pitate, ali kao društveno odgovoran čovek svakako sam to dostavio, jer smatrao sam da je to bilo prosto neverovatno čerupanje te institucije, koja je suštinski služila tada da neko uzima novac za svoju predizbornu kampanju.

Tako su se finansirali pojedini mediji koji su radili za gospodina Tadića u toj kampanji, tako su se finansirali, da ne kažem, neke razne marketinške agencije itd. I to je sve istina.

Šta su pravosudni organi uradili? Ne znam. Moje je bilo da dostavim, ja sam to uradio, a sve ostalo je naravno na njima i na našem tzv. „nezavisnom pravosuđu“. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Đukanoviću.

Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Milija Miletić.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 40. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 43. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodni poslanik Tomislav Ljubenović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Predstavnici vlasti Republike Srbije su odlučili da donesu Zakon o igrama na sreću i na samom početku obrazložili da je jedan od razloga za donošenje, usklađivanje našeg zakonodavstva sa propisima EU.

Razlog više da poslanička grupa SRS pažljivo analizira ove predloge zakona, mada su svi predlozi zakona predmet pažljive analize od strane naše poslaničke grupe.

Mi smo podneli amandman na član 43. Predloga zakona o igrama na sreću. Predlagač nije prihvatio ovaj amandman i time pokazao neodgovornost, odnos prema mladoj populaciji u Republici Srbiji.

Suština izmene koju smo predložili amandmanom je u tome da prilikom preseljenja igračnice na novu lokaciju, priređivač mora priložiti svu potrebnu dokumentaciju, a naročito o ispunjenosti uslova koji se odnose na udaljenost igračnice od škola, kako osnovnih, tako i srednjih.

Sam predlagač priznaje da je na teritoriji Republike Srbije prisutan konstantan rast tržišta igara na sreću, što samo po sebi govori mnogo o situaciji u našem društvu. Onaj ko želi dobro školskoj deci i omladini, morao bi da pored zabrane ulaska u objekte igara na sreću, te iste objekte sklanja iz njihovog vidokruga.

Prihvatanjem amandmana SRS, ne bi opteretio tekst zakona. Naprotiv, donelo bi jedno precizno rešenje u interesu školske dece i omladine. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 47. amandman je podneo narodni poslanik Milija Miletić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 47. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član 47. govori o popravci i održavanju uređaja, rekvizita koji se koriste kod igara na sreću. Konkretno, ovde u ovom slučaju u pitanju su stolovi za igru na sreću. Ja doduše nisam iz priče te kockarske i ne znam na koje se konkretno stolove misli, da li je to za rulet, pretpostavljam da nisu oni stolovi na kojima se popunjavaju tiketi, jer sam tražio da vidim da ti stolovi trebaju da budu atestirani.

Ja sam tražio da se malo na bolji i precizniji način definiše ovaj član zakona, jer od mojih kolega iz SRS imali smo prilike da čujemo da postoji i da igre na sreću pružaju veliki broj mogućih zloupotreba, a ima i ona izreka koja kaže – tamo gde je novac, tamo je uvek neka zamka. Tako je to isto kao kada bi recimo našli na putu, naišli na sveže novčanice i ne bi se sagli da uzmete to.

Zbog toga ovo treba da bude bolje definisano, kako bi se eventualne zloupotrebe svele na minimum. Tih zloupotreba je uvek bilo. Evo, kolega Filip Stojanović je ovde govorio, podsetio me, lepo se setio tog primera, pre nekih sedam, osam godina, kada je to već bilo, imali smo onu nagradnu igru koja je išla u direktnom prenosu, najniža jedinstvena ponuda, u pitanju su valjda bili automobili, ili šta već i onda je došlo do situacije u nekoliko uzastopnih kola, izvlačenja su kod istih ljudi, odnosno kod istog kruga ljudi otišli ti dobici i onda je priređivač posumnjao o čemu se radi. U stvari, suština je bila da su ovi provalili softver na koji se to način radi i, dakle, samo iz ovoga primera može da se vidi da su ovde zloupotrebe moguće.

Zato zakon mora da bude što je moguće preciznije i jasnije definisan, kako bi se sve zloupotrebe moguće sprečile.

Zahvaljujem, kolega Saviću.
Na član 51. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Ružica Nikolić.
Izvolite.