Evo, svi narodni poslanici koji su govorili o ovom Predlogu zakona imali su po dvadesetak minuta, ali govorim o onima koji su stvarno o Predlogu zakona govorili. Mnogo kritika i ni jednu pohvalu na ovaj zakon i uz sve te kritike na kraju su završavali rečenicom da će ipak glasati. Baš slatko. Šalim se, nije, nego je uvredljivo za Narodnu skupštinu, kao i sam predlog i to kako je došlo do ovog predloga.

U ovom zakonu jedino je dobro to zbog građana, zbog ljudi koji imaju oružje, što im neće biti naprasno svo oružje oduzeto, nego će imati još dve godine rok da legalizuju odnosno preregistruju oruže koje imaju. Ali, podsećamo kako ste vi u nekim napadima demokratije širokogrudo prihvatali predloge narodnih poslanika da se o njima raspravlja i glasa, što mi, naravno, ne bismo imali ništa protiv da imate isti aršin prema svima.

Podsećamo da ste raspravljali i glasali o predlogu Nenada Čanka, pa Gordane Čomić, pa Tatjane Macure, pa evo Katarine Rakić, pa evo danas Marijan Rističević, Đorđe Komlenski i Bojan Torbica. Ali vas pitamo, kako vam nije palo napamet da na dnevni red, evo šest meseci je u skupštinskoj proceduri, niste stavili predlog SRS, cele poslaničke grupe potpomognute sa 100 ili više od 100.000 potpisa građana Republike Srbije, gde smo tražili da se ukine postojeći zakon o izvršiteljima, da se faktički ukinu javni izvršitelji? Podneli smo nov predlog zakona i ovo prosto moram da napomenem, kada govorimo o ovim predlozima koje ovde raspravljate na predlog narodnih poslanika.

Da se razumemo, sada da se neko ne javi, možda se javi, ali nemamo mi ništa protiv toga da narodni poslanik predlaže zakon. Naprotiv, svaki narodni poslanik to može u skladu sa Poslovnikom, ali imamo protiv da vi pravite diskriminaciju i da vi poslanike SRS i više od 100.000 građana Republike Srbije, koji su podržali naš predlog, zapravo nipodaštavate. To nije demokratski, to nije lepo, to je na kraju krajeva, nepošteno prema narodu koji u Srbiji živi.

Zašto sam pomenula ove prethodne i neću sada elaborirati ni Čankov predlog, ni Macurin, ni Čomićkin, zbog čega ste vi zapravo to stavili na dnevni red? U stvari, zato što će vam oni učestvovati u izborima kao neka proevropska ili kako se to već zove opozicija i zato, naravno, imaju sve moguće privilegije kod vas iz vlasti.

Zašto je koleginica Katarina Rakić predlagala izmene Zakona o katastru? Zato što Zorana Mihajlović, zbog svih svojih kriminalnih radnji nije smela više doći u Narodnu skupštinu, zato što je znala da bi je poslanici SRS ponovo podsetili na sve njene kriminalne radnje.

Zašto danas ovaj zakon predlaže Marijan Rističević, Đorđe Komlenski i Bojan Torbica? Zato što se radi o Zakonu o oružju i municiji, odnosno izmenama i dopunama tog zakona i zato što Nebojša Stefanović nije smeo ovde da dođe u Narodnu skupštinu, da predlaže ove izmene zakona.

Ne znam što se smeška predsedavajući, valjda svestan da ja govorim istinu, zato što mu ne bi bilo prijatno da ga ovde pitamo ponešto vezano za prodaju oružja u „Krušiku“, jer baš zgodan naslov zakona sa temom Branka Stefanovića „Krušika“, ogromne zarade Stefanovićeve firme, a ogromnog gubitka „Krušika“ i obećanja da će to da reše nadležni organi, ali evo, Boga mi, dođosmo i do predizborne kampanje a nadležni organi ne rešiše problem „Krušika“. Bilo je par izjava na – majke mi, nije on umešan ili je bio kao turista ili je bio u ovoj ili onoj ulozi, ali konkretno nismo imali nikakav dokaz o tome šta se zaista dešavalo u „Krušiku“.

Ovaj predlog zakona, rekoh, je dobar u tom delu što će pomoći građanima Srbije da preregistruju svoje oružje, ali je suština da je postojeći zakon na osnovu kojeg će se ova preregistracija vršiti veoma loš i to su uostalom rekli svi poslanici vlasti koji su govorili o ovom predlogu zakona. Nije tačno da se u roku koji je bio zaključno sa 5. martom ove godine, kada je trebalo da se legalizuje odnosno preregistruje postojeće oružje i da se promene ti oružani listovi, nije tačno da to ljudi nisu uradili zbog lenjosti, možda ima poneko i takav. Suština je da to ljudi nisu uradili zbog komplikovane procedure, zbog toga što su morali da idu ponovo na lekarske preglede, zbog toga što ponovno prijavljivanje oružja za one koji već imaju i urednu dozvolu, to košta u proseku oko 12.000 dinara. Zbog toga što je u MUP-u taj posao jako loše organizovan i što su ljudi morali da čekaju redove od pet sati ujutru pa ne znam dokle. Sve to je doprinelo da ima još puno nelegalizovanog, mada nije dobro, možda reći nelegalizovanog, jer za to oružje, uglavnom, ljudi imaju dozvole za korišćenje ovog oružja ili za nošenje kako god.

Zašto još ovaj zakon nije dobar? Lekarsko uverenje koje je potrebno da bi se dobila ova dozvola za nošenje ili držanje oružja, zamislite daju posebne zdravstvene ustanove koje za to dobijaju mišljenje Ministarstva zdravlja, da mogu da vrše te lekarske preglede. Ovo je, zaista, neverovatno.

To piše u zakonu, kolega nemojte ništa da vrtite glavom, bolje pročitajte zakon pa da vidite da tačno tako piše.

Dalje, zakon dozvoljava da i migranti mogu registrovati oružje. Dakle, ne piše migranti, ali piše stranci koji u Srbiji nemaju rešen status boravka. Znači, migranti mogu da dobiju oružje, do sad su se služili hladnim oružjem a sada mogu i da dobiju dozvolu da nose oružje.

Zato mi upozoravamo nadležne u Republici Srbiji da se malo ozbiljnije zabave problemom migranata, koji je sve veći u Republici Srbiji i da se ugledaju na Orbana i na njegov način zaštite Mađarske koji je izuzetno patriotski i to bi moralo da se radi i u Srbiji.

Zašto dalje mislimo da, govorim opet o ovom osnovnom zakonu, zašto taj zakon nije dobar? Da je bio dobar ovaj zakon, sigurno da ne bi bilo ovoliko ljudi koji nisu još legalizovali svoje oružje i neprimereno je da se zapravo ovo samo radi zbog velikih taksi, zbog toga što će ovo puniti budžet Republike Srbije.

Zamislite samo čoveka koji, recimo, ima, koji je nasledio oružje od oca, nasledio je pištolj od oca i to mu znači ko oko u glavi, ali nema 15 hiljada dinara da dobije ovu dozvolu i šta će, moraće da ga preda, doći će ovi iz MUP da mu ga uzmu. Kome se to oružje daje? Eno tamo po kancelarijama, po stanicama policije to stoji onako na gomili i onda policajci između sebe dele, vide šta kome od tog oružja odgovara. Što se to oružje ne vraća vojsci, nego se vraća policiji, a u policiji se sa tim oružjem koje se oduzima, to je zapravo oduzimanje, po našem mišljenju potpuno nelegalno, jer ako neko već ima dozvolu pa nema pare da pravi ovu čipovanu koju vi predviđate, to ste i doneli da bi ste otimali to oružje da bi moglo sa tim da se manipuliše, da se prodaje na crnom tržištu, umesto da se što je moguće jednostavnije i ono oružje koje je na crno, da se ljudima dozvoli da ga legalizuju.

Sve statistike pokazuju da se najmanje krivičnih dela, odnosno neznatan broj krivičnih dela u Srbiji dešava, desio sa oružjem za koje građani imaju dozvolu za korišćenje ili za nošenje. Krivična dela se izvršavaju nelegalnim oružjem, vi ovim zakonom terate ljude da imaju nelegalno oružje.

Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Arsiću, dame i gospodo narodni poslanici, po zakonu su ovom već dovoljno govorili i dosta stručno moje kolege narodni poslanici vladajuće većine, pa ja nemam pretenzije da ih ponavljam.

Međutim, ono što smatram da je bitno da naglasim, a to je da je negde oko 500 hiljada vlasnika oružja još uvek onih koji nisu pokrenuli postupak za produženje oružanog lista i zato je dobrodošao ovaj predlog zakona, koji daje mogućnost da ovi vlasnici oružja dobiju nove biometrijske oružane listove u roku od dve godine. To je ono što je vrlo bitno.

Međutim, uvaženi narodni poslanici, vrlo je važno ko sve može posedovati oružje. To je veoma važno i sa, pored ostalog, bezbednosnog aspekta, jer je bitno kako bi se imaoci oružja ponašali u kriznim ratnim vremenima.

Posednici oružja trebaju biti dobre patriote, jer u kriznim ratnim vremenima pokazaće svoje veštine, sposobnosti na pravoj strani, a bilo je slučajeva da to nije tako bilo, a dokaza za to imamo i u ovim najnovijim ratnim vremenima.

Dovoljno je da se setimo samo srpske vojske za vreme Prvog svetskog rata, koja je vaspitana na izuzetno patriotskim sadržajima u udžbenicima istorije krajem 19. i početkom 20. veka, a koja je izuzetno dobro upotrebljavala, odnosno rukovala sa oružjem i stekla tu ratnu veštinu i dobila epitet jedne od najboljih na svetu. To je, pored ostalih, tvrdio i nemački car Vilijem II, koji je kazao, citiram - Srbi su dali svetu dokaze visokih ratničkih vrlina i najvećih vojničkih sposobnosti, ulazeći u to i rukovanjem oružja, na zastavama, podvlačim, poprskano krvlju, napisali su najveće i najsvetlije pobede. Završen citat.

Uvaženi narodni poslanici, vidite na zastavama, kako sam rekao u ovom citatu, poprskanom krvlju napisali su najveće i najslavnije pobede.

Zamislite Branislava Trifunovića, jednog od vođa Đilasovih protesta „jedan od pet miliona“, koji je iscepao srpsku zastavu pred šokiranom publikom u Narodnom pozorištu u Leskovcu, rekavši da je srpska trobojka, citiram - zastava ubica i lopova. Završen citat. To je rekao 4. oktobra 2019. godine. Napominjem da je on to izrekao na okruglom stolu i da je cepanje zastave, citiram - patriotski čin. Dakle, to nije bila ni gluma, ni dramski tekst, nego okrugli sto.

Komandant nemačke armije na istočnom i srpskom frontu, feldmaršal August fon Makenzen, rekao je svojim vojnicima kada su polazili na srpsko ratište, citiram: „Vi ne polazite na italijanski ili ruski front, ili francuski front, već u borbu protiv jednog novog neprijatelja, opasnog, žilavog, hrabrog i oštrog“. Završen citat. I dodao, citiram: „Mi smo se borili protiv takve armije o kakvoj smo slušali samo u bajkama“. Normalno da je rukovanje oružja jedna od tih karakteristika naših boraca.

Posle sjajnih pobeda srpske vojske u Kolubarskoj bici 1914. godine, iz Beča je poručeno generalu Poćoreku da bi bilo najbolje da izvrši samoubistvo. Poćorek je uzvratio, citiram - hoću, kada budem video da koji drugi general pobedi srpsku vojsku. Završen citat.

Poštovane dame i gospodo, dobro je što se danas naši pitomci i naši akademci u vojnim školama i akademijama uče i vaspitavaju na delima Radomira Putnika, Stepe Stepanovića, Stevana Sinđelića, Milana Tepića, generala Vladimira Lazarevića i generala Ratka Mladića.

Kada smo već kod Ratka Mladića, smatram da ovaj citat što ću sada citirati od generala Mladića treba da se nađe u svakom udžbeniku istorije, a i svaki imaoc oružja bi to trebao da zna. Citiram: „Granice se krvlju crtaju i prekrajaju, a otadžbina brani svim snagama. Nije mrtav vojnik koji da život za otadžbinu, mrtav je onaj vojnik koji izgubi svoje vekovno ognjište“. Završen citat.

Nije Ratko Mladić u zločinačkom Haškom tribunalu zato što je počinio genocid, jer u BiH i nije bilo genocida, posebno u Srebrenici. Mladić je, dame i gospodo i uvaženi građani Republike Srbije, završio u Hagu zbog toga što je ponizio oficire NATO pakta, posebno zapadne oficire, kao niko u istoriji tog saveza. On ih je maja 1995. godine, kada su bombardovali Republiku Srpsku, žive vezivao za bandere, odnosno za mete bombardovanja. Taj herojski podvig generala Mladića izučavaće se, mnoge vojne akademije vekovima će izučavati.

Naši politički protivnici, oličeni u DS, koju je vodio Boris Tadić, nisu marili za vojsku, a ni za oružje. Oni su činili sve da vojsku svedu na najniži mogući nivo. Boris Tadić je otpustio najbolje generale Vojske Srbije, a izjavio je, citiram - šta će nam vojska, a za vreme njegove vlasti, uništavali su oružje, municiju, a tenkove su pretapali u Železari Smederevo.

On se odrekao i Kosova i Metohije, kad već govorim o njemu. U razgovoru sa američkim pomoćnikom državnog sekretara gospodinom Danijelom Fridom izjavio je, citiram - nezavisnost Kosova i Metohije ne mora da znači gubitak za borce ako se podesno odradi u njihovim glavama. Završen citat. Tadić je 27.7.2006. godine u razgovoru sa američkim izaslanikom Viznerom, pored ostalog, rekao, citiram - ja sam u sebi prelomio i prihvatio nezavisnost KiM kao ishod. Završen citat. Time se svrstao u izdajničke bitange naše zemlje.

O Tadiću je najbolje rekao njegov DS kolega, bivši ambasador Svetislav Basara. Ja se izvinjavam na izrazima, jer moram u originalu, pošto je citat, pročitati. Citiram: "Nakon izbornog strmopizda na kojem je sam udarnički radio, Tadić se nije dozvao pameti, otresao prašinu sa grbače, pregrupisao i konsolidovao DS, izjurio lopuže, muškarce i žene, nego kao posebni polni organ zapao u uniju iz kojeg do dana današnjeg nije izašao". Završen citat. To je rekao njegov uvaženi kolega Svetislav Basara 11.1.2020. godine.

Uvaženi narodni poslanici, zamislite da smo oružje dali akademiku Dušanu Teodoroviću zvanom "tresoglav". Pa, znate šta, taj čovek je za vreme rata dobio otkaz, odnosno za vreme zločinačkog bombardovanja naše zemlje 1999. godine dobio otkaz na Saobraćajnom fakultetu kao neradnik i, gle čuda, pobegao za vreme bombardovanja u SAD na agresorsku stranu. Kada je bombardovanje završeno, vratio se u našu zemlju i, gle čuda, ko ga je ponovo vratio na fakultet, protivzakonito, Srbijanka Turajlić. A ko bi drugi?

Taj akademik je zbog uloge koju je sjajni naš glumac Nenad Jezdić imao na otvaranju autoputa "Miloš Veliki" obavestio javnost da neće više kupovati Jezdićevu inače odličnu rakiju, 13.10.2011. godine to je izrekao.

Eto, vidite nivo jednog akademika koji zbog Jezdićeve ljubavi prema uspehu države u infrastrukturi Teodorović isijava mržnju prema državi, gospodinu Jezdiću, pa mu više neće kupovati njegovu inače izuzetnu rakiju. A zamislite, to je bio jedan, opozicija ga predlaže za jednog od kandidata za predsednika države. Alal bi bio patriota, svaka mu čast.

Teodorović je 18. jula 2019. godine u emisiji „360 stepeni“ na TV N1 CIA rekao, citiram - da su narodni poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije primitivci, završen citat. Je li to možda govorio i za akademike u Srpskoj akademiji nauka čiji je član? Njegov uvaženi kolega Dušan Stupar, novinar, inače, jedan od najvećih srbomrzaca na našim prostorima rekao je u istoj emisiji, citiram - da je Narodna skupština Republike Srbije štala.

Ovi iz DS pokušavaju da stvore niz malih stranaka od starih prokazanih lidera koji su najodgovorniji za pljačkašku privatizaciju i dovođenje naše zemlje na ivicu ambisa poput ovih iz „Srbija 21“.

Kada sam već spomenuo malopre Svetislava Basaru i njegovu izjavu o gospodinu Tadiću, dozvolite da kažem da ih je on sve skupa najbolje opisao 21. maja 2019. godine kada je kazao, citiram - Demokratska stranka je samoupravna interesna zajednica lopuža i muljatora, završen citat. Zato deo lopuža i muljatora pokušava da se vrati na političku scenu Srbije sa smetlišta istorije na koju ste ih vi poslali poštovani građani Republike Srbije, a deo bojkotuje izbore. Oni tim dokazuju da im život građana i države Srbije nikada nisu bili na prvom mestu.

Za razliku od njih Aleksandar Vučić i SNS će i dalje sprovoditi modernizaciju Republike Srbije, otvarati tvornice i izgrađivati autoputeve, škole, bolnice, popravljati životni standard povećanjem plata i penzija u narednom periodu.

Na kraju, sada ću da kažem istinu koja ih najviše boli. Za razliku od njih, Aleksandar Vučić je veliki srpski državnik, veliki srpski reformator, veliki srpski rodoljub i iznad svega veliki srpski patriota koji nikada, ama baš nikada neće ništa učiniti što nije u interesu srpskog naroda i nacionalnih zajednica i države Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite.

Pet godina vam je trebalo da shvatite nešto što je tako očigledno, ali vi niste uspeli da shvatite, možda neki od vas. Vidim danas po govorima, mislim na poslanike vladajuće koalicije, pre svega iz SNS, i tek sada kad je što bi naš narod rekao - dogorelo do nokata, kada mora da se, jer danas je 2. mart, produži rok za preko 400 hiljada ljudi koji nisu izvršili preregistraciju svog oružja, vi ulazite u ovu skupštinsku proceduru.

Neverovatno je da je gospođa koja je načelnik odeljenja MUP-a, e valjda je gledao to kolega Šormaz, gostujući pre 10 dana u jutarnjem programu na jednoj televiziji, preko puta nje je bio, čini mi se predsednik Udruženja lovaca Srbije, rekla – nema potrebe uopšte da se rok produžava, kako ovde predlagač kaže – produžuje. Jeste li videli ovo, Martinoviću? Produžuje se rok. Mislim, prvo ovo je nepismeno. Hajde, dobro, to na stranu. I sada ste došli u ovu situaciju.

Šta je trebalo da se uradi? Mi smo na to skretali pažnju još kada je bila izmena i dopuna ovog zakona. Doneli ste ga 2015. godine i tada nismo mogli amandmanima da reagujemo, ali smo vam rekli kada su bile te izmene i dopune zakona da zakon nije dobar i da su mnoge njegove odredbe na osnovni Zakon o oružju i municiji u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije.

Vi ste doveli ogroman broj građana Srbije u situaciju, a napraviću paralelu, kao malopre prof. Atlagić, koji je pominjao slavne srpske vojvode i generale – Radomira Putnika, Stepu Stepanovića, vojvodu Bojovića. Znate, kolega Atlagiću, da su oni danas živi, ti generali, po ovom zakonu, bi morali, ako poseduju oružje, da idu na preregistraciju. Da li je tako? Tako je.

Tako se desilo jednom generalu koji je tragom svih ovih obrazaca i svega što ste propisali, a što je protivustavno, jer jednom stečeno pravo nekome, po članu Ustava Republike Srbije, ne možete da uskraćujete, ne možete sada da kažete – sad ima pravo, sad ga nema ili mu je ono umanjeno. Ako je neko u jednom trenutku prošao sve obuke, ako validnu dozvolu ima, ako se godinama, recimo, bavi lovom, ako je penzionisani pripadnik Vojske, Ministarstva unutrašnjih poslova, pa ne možete da ponižavate dodatno te ljude. Čak je taj general i rekao da je on, odlazeći na taj pregled kod psihologa, preko puta sebe imao neku mladu ženu, lekara koja mu je postavljala neka nebulozna pitanja, a čovek je učestvovao u odbrani vitalnih državnih i nacionalnih interesa.

Sa druge strane, ovaj zakon je u koliziji sa članom 197.Ustava, jer on predviđa određenu retroaktivnost. Ako je neko imao sva ta prava, ne možete sada retroaktivno da kažete da važe neka druga pravila, jer je to po slovu zakona. Ustav je iznad svakog zakona u ovoj zemlji.

Sada dovodite ljude u situaciju, recimo, ljude koji su čuvari svojih stada. Oni samo od toga žive, a ima onih koji sezonski rade taj posao, pa odlaze u pojedine krajeve Srbije, kao što su planine – Stara planina, Suva planina, mesta – Suvi Do, Dojkinci, čitavi krajevi tamo oko Crne Trave, Murtenica, a odakle je kolega Jojić, Tornička Bobija, razni krajevi Srbije koji moraju i koji su čitave ove zime, dok vi sedite ovde, toplo vam je i lepo, da brane svoja stada od vukova, jer oni pokolju sve ovce koje imaju ili većinu toga.

Vi ste sad obavezali te ljude, otkud su oni znali da ćete vi sada navrat nanos da produžavate ovaj rok, da oni moraju da idu u obližnje mesto gde je ta nadležna, odnosno, po ovoj vašoj klasifikaciji, ustanova zdravstvena da izvrše pregled i da plate sve ove takse. Jednom su to plaćali i sada moraju ponovo.

Imali ste iskustva mnogih drugih zemalja, pa da se ugledate na to. Sada kada je već ovakva situacija daj brže bolje da se produži ovaj rok na dve godine, odnosno ova gospođa koja je načelnik u MUP-u, a koja je tvrdila da je sve u redu i da će službenici to da postignu, da su redovi ogromni, da tamo zaposleni padaju u nesvest. U gradu Kragujevcu, gde je sa starim dozvolama registrovano preko 50 hiljada ljudi, do pre nekoliko dana izvršena je preregistracija tek za nešto više od pet hiljada onih koji poseduju oružje, a vi ste pribegli donošenju samo ove odredbe gde se to produžava.

Udruženje vojnih penzionera, kao i pripadnika policije s pravom traži da se ovaj zakon promeni i to baš u ovoj članu koji vi sada menjate, a odnosi se u stavu 2. samo na rok. Oni jednostavno traže da oni budu izuzeti iz ovog zakona i da oni ne moraju da idu na takve vrste preregistracije, da plaćaju obuku da znaju da koriste i nose oružje, jer to je zaista besmisleno. To nije mali broj njih, znate, mnogi od njih su služili i te kako časno, odnosno gotovo svi otadžbini, srpsku i sada ih ponižavate na ovakav način.

Drugo, mnoga udruženja lovaca u Srbiji, evo, pomenuću Udruženje Šumadija iz Kragujevca, pa iz Stragara jedno od najvećih udruženja i te ljude lično poznajem godinama, davnih dana, još kada sam počela da se bavim politikom, poklonili su mi monografiju, tada je bilo 50 godina postojanja njihovog udruženja, sve su vam lepo objašnjavali, mislim na Vladu, mislim na ministra unutrašnjih poslova, ali vi kao da ste ostali gluvi i to niste hteli da čujete.

To je kategoriji ljudi koji s pravom traže, a to su bivši zaposleni u vojsci u policiji, je to bilo osnovno sredstvo za rad. Imate sad s druge strane jednu drugačiju suludu situaciju, u nacionalnim parkovima: Kopaonik, Fruška Gora, Tara, park u prirode Vlasina, predela izuzetnih odlika, postoje ljudi koji marljivo rade svoj posao i koji su neka vrsta, da kažem, gorske straše, negde se ovako, negde onako nazivaju i oni ljudi imaju zadatak da štite i turiste i sve one, osim toga da se bave i time da skreću pažnju i da hvataju one koji se bave krivolovom, da nose pušku, odnosno i da se brane i da štite područje gde su zaposleni.

Taj Pera Petrović, evo ja znam te neke ljude koji rade u Nacionalnom parku Kopaonik baš taj posao, oni kada odu svojoj kući u nekom selu tamo Podkopaoničkom selu oni takođe moraju da se brane od vukova i jednostavno da koriste oružje. Oni su već prošli svu obuku kada su se zapošljavali u tim nacionalnim parkovima i oni imaju validnu dokumentaciju zdravstvenu. Vi njih sada šaljete u ove, što je rekla koleginica, odabrane zdravstvene ustanove, a izvinite - kako ste vi došli na ideju da ovoliko naplaćujete sve ove lekarske preglede kada to ulazi u osnovnu zdravstvenu zaštitu koju plaća svaki građanin ove zemlje?

Vi retroaktivno hoćete da naplatite poljoprivrednicima, evo na kraju ovog vašeg mandata, to pitanje nije rešeno iako je lično obećao jedan i drugi ministar da će biti poljoprivrednicima koji nisu mogli da plaćaju poreze i doprinose, nisu koristili osnovna zdravstveno osiguranje na stotine hiljada dinara im potražujete, a sada im još dodatno, jer neki od njih, odnosno mnogi poseduju da bi branili svoja ognjišta i svoje stado oružje da ovo dodatno platite. Dokle više hoćete da derete kožu sa grbače ovog jadnog i napaćenog naroda.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pa ja ću samo par stvari da ponovim koje sam rekao na početku rasprave i još da dodam na neke stvari na koje nisam stigao tada da ukažem.

Naime, opet ću ponoviti možda se nekim kolegama to neće svideti, ali u suštini primena zakon više ovo što ja govorim se neće svideti ljudima u Ministarstvu nego što bi ovde nama trebalo da se svidi kao narodnim poslanicima. Ja se uvek trudim da štitim instituciju Narodne skupštine, kao najvažniju instituciju u zemlji, ali znate, recimo ti pravilnici o kojima sada govorimo, ja ponavljam ponovo - pravilnici koji su doneti po nekim kancelarijama u Ministarstvu pisani su čak pre zakona i to nekoliko godina što je neverovatno. Ovde ima ljudi koji su bili ministri oni znaju o čemu pričam, a i ljudi koji znaju kako se to radi u proceduri. Kolega Jojiću, jel moguće da se pravilnik piše pre zakona? Nemoguće.

Ali, kada se sve to dešavalo i radilo, onda treba reći istinu o svemu što se desilo, a to je oni u celoj toj proceduri, nažalost, dve kategorije ljudi koji su vlasnici oružja nisu dovoljno uvaženi. Ovde su pominjani penzionisani oficiri vojske, policije itd, ali na primer, značaj sportskih strelaca, sportista koji se bave streljaštvom i značaj lovaca nije uvažen i njihov značaj za društvo. Kad kažem, značaj funkcije koju imaju uopšte nije uvažena i nisu stavljeni na neki način u bolji položaj od ostalih vlasnika oružja koji imaju oružje neki zato što vole, neki zato što se tako osećaju više bezbednim ili neki drugi razlozi koje imamo.

Kakve su se situacije dešavale? Recimo, obaveza obuke za rukovanje oružja i sada imate lovca koji je lovac 40 godina i ima svoju puškicu, onu lovačku sa dve cevi, neolučene cevi, što ovde kaže u zakonu, i on sa tom puškom zna sve da radi, kakva crna obuka, a znate zašto je predviđena obuka? Zato što MUP nije imao evidenciju o tome ko je završavao obuku pre 2000. godine, a ko nije jer po zakonu nije bilo potrebno da se vodi evidencija o tome. Znači, oni u zgradi nisu imali evidenciju o tome da ti ljudi treba da idu na obuku, da su završili obuku i zato ponovo da idu na obuku. To je bilo neverovatno. Mi smo o tome vodili rasprave.

Moram reći da je ministar uvažio primedbe Lovačkog saveza Srbije, da je na proslavi 120 godina postojanja Lovačkog saveza Srbije direktor Rebić izašao i obećao lovcima da će to biti ukinuto. Poslao je obavezno uputstvo policijskim stanicama da se to više od ljudi ne traži, jer je besmisleno. Znate, neko poseduje lovačku pušku 40 godina. Jednom nedeljno dobija dozvolu za izlazak u lov. Pričali smo malopre o diskrecionom pravu policije. Da je bilo kakvu grešku napravio, na komšiju da je viknuo, ako ga komšija prijavi bila bi mu oduzeta puška. On poseduje pušku, nije mu oduzeta, potpuno savestan građanin, traži se od njega ponovo obuka. Nijedan problem nije napravio 40 godina, traži se ponovo od njega obuka.

Šta se onda dogodilo na terenu? Jedne policijske uprave poštuju uputstvo, ne traže, na primer u Kikindi ne traže da se ide ponovo na obuku, ali u Zrenjaninu traži da se ide ponovo na obuku i dolazi do neravnopravnosti naših građana. Šta možemo da pomislimo o tome? Možda je neko u Zrenjaninu vlasnik streljane, ko je blizak sa nekim u policiji, pa što ne bi imao malo više posla? Ne možemo te stvari više da dozvoljavamo da se dešavaju u našem društvu, što je recidiv bivših vremena.

Sedamdeset pet hiljada lovaca ima u Srbiji koji imaju društvenu ulogu. Traži se, između ostalog, niko to nije pomenuo, sada mi je palo na pamet, potvrda da se donese da nije gonjen krivično. Od sve ove dokumentacije između ostalog morate da idete u sud ili u tužilaštvo da donesete potvrdu da vas niko krivični ne goni. Čekajte, postoji diskreciono pravo koje ne treba da postoji u zakonu po čl. 11. i 13. da se oduzme oružje ako neko nešto učini i oduzima se oružje ako ne po načini krivično delo. Šta će vam potvrda? Ako on ide da registruje oružje, ako je oružje kod njega znači da je čovek u redu. Zašto da ide da plaća taksu 600 ili 800 dinara da bi doneo potvrdu gde je jasno čim je došao da zameni oružani list da je čovek čist.

Sve je to nešto što nije trebalo raditi i što je iskomplikovalo ceo ovaj proces i što bi trebalo, a to može brzom izmenom Poslovnika da se učini dok dođe zakon na dnevni red i dok se zakon bude promenio, što svi znamo da je daleko složenija procedura. Jedno moram da kažem ovde, da odbranim lovačku organizaciju od nečega što očigledno kolege nisu znale, nekoliko kolega je to pomenulo, a to nije tačno, ali su to isto napravile pojedine policijske uprave u Srbiji, pa su zato kolege poslanici dovedeni u zabludu.

Naime, nije tačno da vi morate da budete član lovačkog udruženja da biste izvršili zamenu oružanog lista, čak nije tačno ni da morate da budete član lovačkog udruženja da biste bili lovac.

Ne mora lovac da se učlani ni u jedno lovačko udruženje. On može da položi lovački ispit, da završi obuku za oružje koje ima, da kupi lovnu kartu na osnovu ta dva dokumenta od države i da ide da lovi gde je pozvan u neko lovište gde u komercijalnom aranžmanu može da lovi. Ne mora da bude član lovačkog udruženja da bi bio lovac.

Prema tome, neke policijske uprave su tražile da se donese potvrda da ste član lovačkog udruženja da biste mogli da uđete u proces zamene oružanog lista za lovačko oružje, što je potpuno besmisleno. Ali, pošto se na to oružje ne plaća porez onda treba da donesete neku vrstu dokaza da ste lovac, a to je lovna karta ili uverenje o položenom vozačkom ispitu. Znači, to nema veze sa ovim da se plaća članstvo u, ne znam lovačkom udruženju devet ili 15 hiljada dinara to nije obaveza bila nikada, ali na žalost, kažem bilo je policijskih stanica koje su to tražile i unosile zabunu, a da to nigde ne piše. Sad uzmete i pogledate i vidite da to nigde ne piše.

Želeo bih za kraj da ponovim još samo jednu stvar, ponovo, da kažem da su ovi članovi 11. i 13. u zakonu problematični. Primena njihova, a to je vezano i za ZKP njihova primena u kojoj postoji diskreciono pravo policije bez odluke suda da se oduzima oružje, vlasništvo, čovek napravi prekršaj saobraćajni, pa mu se ne uzimaju kola. Vlasništvo je vlasništvo. Znači, i to mora na drugi način da se reši i mora da se ide preko suda, sudska vlast je tak koja može o tome da odlučuje. Znači, policija o tome u narednom periodu ne bi trebalo da joj se ostavlja takva mogućnost, jer kao što sam malopre rekao postoji mogućnost manipulacije sa takvom vrstom prava, diskrecionog kod policajaca, pa čak i da dovede do zloupotreba, što ne želimo kao društvo da se dešava.

Ponoviću još jednom da će poslanički klub SNS u danu za glasanje ovo podržati i drago mi je što vidim da će i ostali poslanički klubovi to uraditi i što će cela Skupština stati na stranu građana Srbije kojima je potrebna pomoć da bi se ovaj posao završio na pravi način. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde se radi o dva člana Predloga odluke da se jedan rok koji je bio na datum 5. mart 2020. godine, prolongira na 5. mart 2022. godine, i to se upravo odnosi na ovo što su kolege pre mene govorile, to je dozvola za posedovanje i nošenje oružja i oružani list.

Šta se desilo pre ove rasprave, a što je veoma bitno da javnost zna, to je da se ovaj proces odvijao u ranijem periodu tako da je do sada 150 hiljada građana registrovala, odnosno uradila ovaj posao koji je predviđen bio zakonom, odnosno novom odlukom, a to je da su regulisali dozvolu za posedovanje nošenja oružja i regulisali su oružani list. To ih je u proseku koštalo 10.000 dinara, jer tu je potrebno da se plate takse, tu je potrebno da se plate troškovi, potrebno je da se plati lekarski pregled i sve taksativno kako je ovde više puta rečeno, to je u proseku 10.000 dinara, to je milijarda i 500 miliona dinara do sada oprihodovano. Ostalo je razlika do 450 hiljada građana koji po evidenciji poseduju oružje i trebali bi ovo u narednom periodu da urade. Jedna trećina je uradila i ovde se nameće jedno jasno pitanje, osim prolongiranja ovog roka, kada to treba da se obavi u skladu sa zakonom, ovde se razmišlja kako i na koji način smanjiti ove troškove ili kako unficirati ovaj pravilnik o kome se ovde govori da bude jedinstven i jedinstveno tumačenje ovog pravilnika, a on podrazumeva upravo ovo što sam i rekao. To podrazumeva smanjenje troškova i gledajte kako je to apsurdna situacija.

Dakle, 150 hiljada građana je platilo na osnovu visine troškova i cene troškova koji su važili do sada, a sada ćemo da razmatramo u narednom periodu za ovih 300 hiljada građana da vidimo kako da se smanje ovi troškovi. Zar to nije malo previše? Šta će ovi ljudi da pomisle, ovih 150 hiljada koji su na vreme, blagovremeno u skladu sa zakonom sve uradili.

Ako se smanje troškovi onda su oni prevareni. Da ne bi bili prevareni država mora da nađe rešenje, ne, u načinu kako da se izvini preko Skupštine ili preko Vlade, nego da im se vrate određena sredstva koja su veća nego što će eventualno u budućem vremenu ovi plaćati o kojima sad raspravljamo, ovih 300 hiljada. To je gotovo nemoguće. Ne vraća se ni penzionerima, a što bi se ovima vraćalo. I kada država vraća, to bogami generacije i generacije mogu da ne dočekaju. Zašto je ovo nastalo? Zato što se u principu sprovode odluke zakona koji je sam po sebi nedorečen i neprecizan. Nedorečen upravo iz više razloga. Jedan od glavnih razloga što su velika ovlašćenja MUP-a. Ovde pokušava na primeru udruženja lovaca da se prikaže kakvi su sve problemi u Srbiji, ima oko 70.000 koliko znam, evo Šormaz je bio u dva mandata predsednik, oko 70.000 registrovanih lovaca.

(Dragan Šormaz: Oko 75.000.)

Evo, oko 75.000, da prihvatim ovo dobacivanje, ispravljanje cifre, ali ovde se radi o 450.000 ljudi. Samo jedan mali deo su lovci. Apsurd nad apsurdima je što svi oni koji regularno, računajući tu i lovce i ljude koji zbog službene ili iz drugih opravdanih razloga moraju da poseduju oružje. Kriminalci su najprivilegovaniji donošenjem ovakvih zakona. Zašto? Zato što je prepušteno tumačenjima onim pojedincima koji su zaposleni u MUP-u, a oni su napravili bukvalno jednu mrežu koja ima zadatak, ne samo da zarađuje novac i da taj novac dobrim delom preliva u privatne džepove, a kada su u pitanju privatni džepovi, to vam je potvrda da ste osposobljeni za rukovanje sa oružjem. To se dobija u streljanama.

U streljanama su verovali ili ne, najvećim brojem vlasnici streljana su bivši policajci. Kao što određuju bivši visoki policijski funkcioneri ko i na koji način će da dobije potvrdu da je obučen za pružanje usluga obezbeđenja, tako i ovde postoji jedan lobi. Zato je ovo slobodno tumačenje od sekretarijata, do sekretarijata unutar Srbije. Ali, ima nešto što je još čudnije, a to je, kada je u pitanju ova potvrda, odnosno lekarsko uverenje o sposobnosti lica i odgovornosti njegovog kada je u pitanju nošenje i držanje oružja.

Lekarski pregled se u početku mogao obaviti u svakoj ambulanti opšte prakse. Sad se neko dosetio i rekao da postoje određeni centri gde može samo lekarski pregled da se izvrši. Pa recimo, za Rašku je to Kraljevo, i zamisliste onog iz Novog Pazara koji treba da ode u Kraljevo da obavi lekarski pregled, to je 130 km, taj lekarski pregled da plati i onda te dodatne troškove koje ima zbog troškova puta, eventualno troškova boravka u Kraljevo, kada to uračunate, očigledno da je postojala namera u tumačenju i donošenju ovih pravilnika.

Neko je rekao da je predočeno tom Ministarstvu zdravlja da se ministar iznenadio šta je potpisao. To je prava slika, to je nešto što je realno u ovoj Srbiji. Ministar se iznenadio šta je potpisao. Kaže on, dnevno ili na mesečnom nivou potpisuje gomilu tih odluka i ovakvu jednu odluku sasvim je potpisao, nije ni gledao.

Ne može čovek da poveruje da neko može iz Ministarstva takvo objašnjenje ili obrazloženje da daje. Pa, valjda postoji tu služba koja treba to da radi. Pa, iako je ministar potpisao, ispostavilo se da je na neki način obmanut, da je naneo svesno ili nesvesno štetu građanima Srbije. Pa, taj ministar treba da pokrene disciplinski postupak protiv svojih saradnika. Sve to podrazumeva određenu proceduru i određene postupke.

Međutim, kada je u pitanju zarada, ovde je, da se razumemo 450.000 građana, po zvaničnim podacima, puta 10.000, to je 4,5 milijarde, to je 40 miliona evra. Četrdeset miliona evra je veliki kapital i količina novca i za na Zapadu razvijene zemlje, a ne za Srbiju. I kada vidite kakvi su tu interesi sve upleteni, onda će vam biti jasno. Mi imamo nešto što je neshvatljivo, nerazumljivo, sa većim brojem dugih cevi ili ljudi koji raspolažu dugim cevima, komanduje ili odlučuje bivši ambasador Montgomeri, nego što to je u situaciji ministar unutrašnjih poslova ili komandant Generalštaba ili sam vrhovni komandant.

To ne može niko da poveruje u to, ali Montgomeri i dalje drži monopol kada su u pitanju službe koje se bave obezbeđenjem lica i predmeta kako se to kaže i niko ne kaže dosta je bilo, sada ćemo to da preregistrujemo, sada ćemo na drugi način to da radimo, da ne govorimo o bivšim generalima, visokim oficirima policije koji se bave, bukvalno, trgovinom sa bivšim policajcima ili bivšim oficirima Vojske Srbije.

Tako da, to je niz problema koji se pojavljuju, ne samo vezano za ovu odluku, nego za kompletno funkcionisanje ovog sistema.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.