Dame i gospodo, poštovani prisutni, ovo jeste jedno proceduralno pitanje, ali je i prilika da još nešto kažemo vezano za unapređenje izbornog procesa s obzirom da smo proteklih sedmica i meseci radili na tome i moram kazati napravili određene iskorake kroz dogovore koje smo imali u različitim prilikama i kroz usvajanje određenih zakonskih normi vezanih za izborni proces.

Međutim, ono što je od posebne važnosti jeste kako ćemo sve te izborne regulative primeniti na terenu, s obzirom na naše ranije iskustvo vezano za područje Sandžaka gde imamo određene pojave svojevrsnog nasilja izbornog dana, tokom samog glasanje, a pogotovo pred brojanje, odnosno tokom brojanja nakon završetka glasanja.

Želim ponovo da ukažem na važnost ovoga, jer u proteklim izbornim ciklusima smo imali nedostatak volje da se sa strane državnih organa, posebno na terenu, do kraja osigura bezbedan i zakonit izborni proces i onda smo u nekoliko slučajeva, posebno na području Tutina i Sjenice, ali u nekim drugim delovima Sandžaka imali određene propuste koji su uticali na izborne rezultate i ostavljali utisak da nije bitno zapravo kako se glasa, već je bitno ko i kako broji, što je jednom davno rečeno.

Međutim, na tu atmosferu nas podseća i ono što se ovih dana dešava u Novom Pazaru. Naime, u osnovnoj školi „Avdo Međedović“ u naselju Selakovac, imamo svojevrsnu blokadu zakonitog poretka u ovoj školi. Grupa političkih aktivista jedne stranke, među kojima su i veoma istaknuti huligani poznati uvek po svojim aktivnostima u takvim prigodama, koji imaju svojevrstan špalir ispred škole kroz koga prolaze i učenici, i nastavnici, i drugi zaposleni, doduše samo onima kojima oni dopuste, a radi se o tome da su oni odlučni da spreče novoimenovanog direktora Safeta Smajlovića koji je u skladu sa zakonskom procedurom, odlukom ministra i legalnim rešenjem zapravo pre deset dana imenovan na poziciju direktora.

Radi se o školi koja je godinama od njenog nastanka, jer je novoizgrađena škola, bila pod kontrolom stranke Demokratske akcije, odnosno njenog predsednika i bila svojevrsno ostrvo njihove samovolje. Iako su je oni kroz Bošnjačko nacionalno veće proglasili školom od nacionalnog vitalnog interesa, ona je zapravo bila jedan od primera urušavanja bošnjačkog nacionalnog interesa, kroz veoma nekvalitetno sprovođenje programa bosanskog jezika, kroz još nekvalitetniju opskrbu tih programa udžbenicima koji ili su veoma loše napisani, sa puno grešaka, najčešće kasne i po nekoliko meseci, što se zapravo odrazilo na to da od uvođenja nastave na bosanskom jeziku, u skladu sa zakonima ove zemlje, do danas imamo značajan pad u opredeljenju dece, odnosno njihovih roditelja, da pohađaju nastavu na svom maternjem jeziku, što je uglavnom krivica Bošnjačkog nacionalnog veća, koje je pod kontrolom ove stranke, ali i drugih političkih subjekata koji direktno utiču na upravljanje ovim školama, gde se sprovodi negativna propaganda, na štetu bosanskog jezika, a sa druge strane su puna usta lažnog patriotizma.

Dakle, danas sam obavešten da je više od 650 roditelja potpisalo peticiju, što je apsolutna većina roditelja dece u ovoj školi. Upućena je peticija ministru prosvete, sa zahtevom da se upotrebi zakonska nadležnost i da se u ovoj školi osigura zakonitost, gde će i imenovani direktor i uprava i svi ostali, nastavnici, učenici, vršiti svoje pravo u skladu sa zakonom. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić.
Izvolite.

Hvala lepo.

Da li su izbori narodni ili partijski? S obzirom na sve uslove koji su predviđeni, oni su uglavnom određeni partijama. Građani Srbije ne mogu da predlažu, to mogu samo partijska rukovodstva, građani Srbije mogu samo da predlažu u okviru grupe građana.

Zašto niste spustili prag prolaznosti na 2%, ako je pet miliona glasača…

(Aleksandar Martinović: Što to nisi ranije rekao?)

Dozvolite, molim vas, mogu li da diskutujem ili ne?

(Aleksandar Martinović: Što nisi ranije to predložio?)

Nije tačno, ja sam to rekao na vreme, na javnom slušanju, bili ste prisutni.

S obzirom da 250 poslanika puta 0,4 to je 100%, zašto za poslaničku grupu od pet članova niste prihvatili da bude 2% prag prolaznosti? Zašto niste prihvatili da građanin može pojedinačno da se kandiduje i da pređe prag od 0,4%, ako ste već davali privilegije vezane za pripadnike nacionalnih manjina sa koeficijentom 1,35 poslaničkih mesta, u odnosu na broj osvojenih glasova? Zašto niste smanjili broj potpisa za one liste koje su manje od 250 kandidata i napravili pristupačnost? Zašto niste obezbedili kamere na izbornim mestima, da se snima šta se radi, kako se radi, uključujući i brojanje glasova? To su sve pitanja koja postavljam u vezi izbora.

Pozivam građane da izađu na izbore i iskoriste svoje zakonsko pravo, ali ne samo pravo nego i obavezu, i da glasaju za one za koje smatraju da su najbolji domaćini, bez obzira na profesiju kojom se bave i na političko iskustvo. Steći će ga vremenom i ovde. Mislim da je najbitnije da se opredelite za one kandidate i da predlažete one kandidate koji imaju poštene namere i koji uživaju vaše poverenje. To, nažalost, na partiokratskim listama nećete moći, jer vi glasate samo za partije, a ne i za lica koja su predložena od strane partijskih organa, da biste znali kako uostalom da rangirate i te vaše kandidate koje ste vi predložili u okviru partija.

Takođe, vrlo je bitno da omogućimo i određenim ne samo nacionalnim manjinama, nego i određenim grupacijama potencijalnih glasača, a to su pre svega naši građani koji se nalaze u rasejanju. Zašto naši građani koji su u rasejanju ne bi mogli da glasaju? Ko se to plaši naših ljudi van Srbije koji ne mogu fizički da glasaju na način bez elektronskog glasanja, pogotovo u velikim zemljama kao što su Amerika, Kanada, Australija, Ruska Federacija, Kina, Indija itd. Zar je to bilo teško, imajući u vidu da pojedine države imaju potpuno elektronsko glasanje na svim izborima?

Hvalimo se da smo omogućili digitalizaciju, a nemamo digitalizaciju čak ni da proverim da li sam ja glasao posle saopštavanja rezultata glasanja ili nisam glasao, a da je neko drugi utrošio i evidentiran na tom mestu. Nema razloga da u tom pogledu nije izvršeno unapređenje izbornog procesa i izbornog zakonodavstva. Hvala lepo.

Po Poslovniku, narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, dostojanstvo Narodne skupštine, član 107.

Mislim da nema liberalnijih izbora u Evropi, sem u Holandiji. Mislim da je u Holandiji prirodni prag za sve stranke. Inače smo zbog cenzusa, zbog snižavanja cenzusa bili prozivani od istih onih na čijoj listi je on izabran. Ali znate u čemu je problem, gospodine predsedavajući, gospodine Martinoviću? Ovaj je navikao na jednopartijske izbore. Njegovi prvi izbori su bili jednopartijski izbori. Postao je najmlađi odbornik u Beogradu, iako je živeo u Čačku. To su oni izbori - "ćorava kutija". Mislim da bi njemu odgovaralo, najbolje bi mu odgovarala ta "ćorava kutija" i tako neki izbori, jer u njegovo vreme, zato je i predložio nadgledanje birača, da se vidi ko je kako glasao. To je u njihovo vreme, u "ćoravoj kutiji" je to tako bilo, pa ko je eventualno glasao protiv onoga da čovek koji živi u Čačku može da bude odbornik u Beogradu taj završi na Golom otoku. E, zato verujem da je predložio 2%, jedno za leteći paradajz, a drugi procenat za krastavac koji ujeda. Hvala.

Ne tražim da se glasa.

Ne želite, u redu.
Kolega Ševarliću, možete samo po Poslovniku.
Izvolite, prvo navedite član.

Član 107, dostojanstvo Narodne skupštine.

Maločas je bio kolega, morate neki drugi.

Član 27.

Dakle, ja sam biran za odbornika Prosvetno-kulturnog veća Skupštine grada Beograda u izbornoj jedinici Poljoprivrednog i Šumarskog fakulteta, gde su bila četvorica kandidata, dvoje studenata i dvoje profesora. Sticajem okolnosti, ja sam dobio najveći broj glasova u toj izbornoj jedinici i tako postao odbornik Prosvetno-kulturnog veća u Skupštini grada Beograda, imajući u vidu da su tada postojala različita veća po pojedinim skupštinama lokalnih zajednica. To ni u kom slučaju nije bilo glasanje u "ćoravoj kutiji", a "ćorava kutija" postoji onda kada pokažete džak glasačkih listića, izvadite iz džaka glasačke listiće koji nisu presavijeni, a po otvoru u glasačkoj kutiji nikad ne bi mogli proći na izbornom procesu, a da nisu presavijeni i ubačeni u glasačku kutiju. Imate fotografije, snimke na kojima to može da se vidi.

Da ne ulazimo u to, ako je i bilo nekada "ćoravih kutija", a bilo ih je posle Drugog svetskog rata, gledali smo u filmovima, ne vidim razloga zašto ne onemogućiti bilo kakve nepravilnosti sa postavljanjem kamera na glasačkim mestima. Hvala lepo.

Hvala gospodine Ševarliću, smatram da nisam povredio navedeni član Poslovnika, zato što u Narodnoj skupštini nije bilo održano glasanje glasačkim listićima, odnosno tajno glasanje ovde, nego raspravljamo o članu Republičke izborne komisije.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni. (Da.)
Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.