Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, dok je vladao Vojislav Koštunica i Boris Tadić, je li tako, gospodine Martinoviću, prethodni govornik je podržavao njihovu politiku zajedno sa mačkom Dražom. To su bila dva omiljena lika Vojislava Koštunice. Dakle, došlo je do proglašenja nezavisnosti divlje države Kosova i Metohije. Da je ova vlast tada vladala, to se nikada ne bi desilo. Zašto izvlačim ovakve zaključke? Ja sam ovim pitanjima čestitao čak i delimično opozicionim strankama, sem onim žutim nesrećnicima, vladajući strankama, strankama većine, Vladi, predsedniku, svima, osamnaesto povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova i Metohije.
Zato je licemerno kada nama neko nešto prigovara, a za vreme njihove vlasti se desilo, čini mi se, sto priznanja. Pri tome je Vuk Jeremić bio glavni asistent, u čijem klubu neko sedi ovde, bio glavni asistent kosovske nezavisnosti. Oni temelje svoju nezavisnost, Tači, Haradinaj, a sada i Kurti. Prvo, Kurti ne bi bio premijer da ga Koštunica nije pustio osuđenog, pravosnažno osuđenog iz zatvora. To je nesumnjivo. Drugo, Tači se čak Ujedinjenim nacijama pozvao na dokument Vuka Jeremića, potomka čuvenog Murata age Pozderca. I sada neko nama kaže, kad iz ništa pokušaš da izvučeš nešto, neko kaže Kosovo i Metohija, vi ono, vi ono itd. Oni koji su trčali u američku ambasadu da kažu da po pitanju Kosova neće preći crvene linije, ali samo da Boris Tadić bude izabran, da kosovski Albanci odlože proglašenje nezavisnosti dok Boris Tadić ne bude izabran 2008. godine, to se i desilo. Boris Tadić je dao zakletvu, čini mi se, 14. februara, je li tako, gospodine Martinoviću, a kosovski Albanci su nezavisnost proglasili 17. Onako kako su Tadić, Koštunica i drugi hteli da, eto, prvo overe izbor Tadića, pa da onda idu dalje.
I, danas neko iz te ekipe, mačak Draža je pokojni, ali ovi što su preživeli, oni nam ovde skaču, kako smo, eto, mi krivi za nezavisnost, a Hašim Tači se poziva na mišljenje koje nam nije trebalo Međunarodnog suda pravde, koji je tražio, gle čuda, ne Tači, nego je tražio Vuk Jeremić u njegovo ime. Znači, oni temelje kosovsku nezavisnost. Navuku Jeremiću, njegovoj politici, dok je bio u Vladi Borisa Tadića, ali i u Vladi Vojislava Koštunice. To su činjenice.
Sada malo da govorimo o Šabiću. Zaštita lica, piše ovde zaštita lica. Da li mislite na lice kao lice ili mislite na lice? Ako mislite na lice kao facu, onda da pitamo Šabića šta je ugrozilo njegovo lice. Kako se to beton zatrčao u Beogradu i udario ga onako u facu, pa se on požalio, kao šta ste uradili od mog grada, od njegovog grada, a on se pijan spotakao. Dakle, kao da je bio u kafani i apoteci Sergeja Trifunovića. Zaleteo se u beton, a onda hteo da optuži vlast, jer mu nije dovoljno zaštitila lice, da kada takav malo pripit i ko zna šta još, izađe na ulicu i kad posrne, opet kriva vlast.
E, taj isti nezavisni zaštitnik ne može da zaštiti ni svoje lice. Taj što rado u tom stanju grli i ljubi beton, pa kad mu nastanu neke povrede iz te ljubavi, onda smo mi krivi, taj isti je, gle čuda, kao nezavisni, vrli, ovako, onako, bio zaštitnik, poverenik, zaverenik, u stvari, on traži, šta je tražio, od VBA da mu dostave dokumentaciju. Zamislite to. Pa bolje direktno da damo Amerikancima nego da on bude posrednik. Bolje direktno da damo Britancima odmah mi, nego da nam Šabić bude posrednik. Ne mislite valjda da je hteo kada to dobije da on sačuva tajnu. Pa on je od Britanaca dobio 80.000 funti. On i zaštitnik onaj bivši, kako se zvao, čuveni onaj što je hteo da diže revoluciju, pa hteo da ga Vučić stavi za predsednika Vlade, Janković, onaj što je Marinika trčala, skakala sa Čanka na ovog Jankovića, sa Jankovića na Živkovića, sa Živkovića na Đilasa, pre toga je bila LDP, Sveti Petar zna, šta nije bila, možda Jehovin svedok, nije ni to isključeno.
Dame i gospodo, taj isti 80.000 funti kada je dobio od Britanaca, to je 100.000 evra. Znači, dobio je gotovo polovinu od onoga što je dobio general Simović kada je izazvao puč i Srbe uveo u rat 1941. godine, koji smo možda mogli izbeći. Pametnije bi bilo da smo izbegli nego što smo to platili sa 1.200.000 žrtava.
Ali taj isti Šabić je navodno bio nezavisan. Bio je član dve ili tri partije samo, dve ili tri partije, znači, malo je nezavisniji od Marinike, a onda je bio potpredsednik Skupštine. Da li ste vi, gospodine Marinkoviću, sada nezavisna ličnost? Dakle, ako vas je partija predložila za potpredsednika Skupštine, vi bili potpredsednik Skupštine, i sutra ćete, recimo, biti ministar za državnu upravu i onda kažete – e, baš je on pogodan jer je nezavisan. Od čega je on nezavisan, kada je imao jače funkcije nego što imam ja, gospodin Martinović itd, bio pripadnik zakonodavne vlasti, bio potpredsednik Skupštine, bio član izvršne vlasti, bio ministar za državnu upravu i odjednom postao nezavisan i postao poverenik, zaverenik itd.
To što je upao u apoteku i kafanu Sergeja Trifunovića, to ga ničim ne opravdava. Koju je on kampanju vodio protiv vladajuće većine, posebno protiv gospodina Martinovića i moje malenkosti, koje im je prijave pisao, ali nije ih on potpisivao, zato što bi odgovarao za lažno prijavljivanje krivičnog dela, već je davao svojim zamenicima, koju je on politiku vodio protiv određenih pripadnika vladajuće većine, to zna i šira javnost, a znamo i mi.
Dame i gospodo, ali da ja pričam malo o ekonomiji i o uspehu, ne samo u spoljnoj politici. Sijera Leone je povukao priznanje. Mačak Draža bi se obradovao, ali vidim ovaj drugi nije. On bi se obradovao, on je bio iskreni patriota. Zato je uginuo, zato što je bio zabrinut zbog saradnje Vuka Jeremića sa ovim NATO paktom, sa Amerikancima, sa Albancima itd, zato je jadan mačak i preminuo grešni. Znači, nije on ispustio svoju grešnu mačju dušu, nije mogao da podnese takvu vrstu licemerne politike koja se i dalje ponavlja ovde, a možda to vama izgleda duhovito. Svih devet života je rešio kada je video šta ovi rade.
Dame i gospodo, u zadnjem kvartalu rast BDP-a, novac se zarađuje, ovi što su zabrinuti, ovi što se smeškaju, da li će dobiti pare iz „Lutrije“ itd, ozbiljna država ne igra na sreću, kao ovi Koštuničini i Tadićevi ljubimci. Dobiješ nešto iz „Lutrije“, „Lutriju“ gurneš u minus itd. Ozbiljna država gleda da se novac zaradi. Živi se od zarađenog, a ne samo od zaduženog, od inflacije itd, prevara, od kombinacija itd. Rast BDP-a u Srbiji u zadnjem kvartalu je bio, koliko znam, preko 6%, čini mi se 6,1 ili 6,2%, nemojte me držati za reč, ali preko 6%. Čini mi se da jedino Mađarska u prošloj godini nešto parirala Srbiji u odnosu na to. Znači da smo ekonomski napravili neki rezultat. U prvom mesecu se to ponovilo. Imamo u Evropi najveći rast BDP-a u januaru i to je ono što treba pohvaliti, što treba pohvaliti celu Vladu, Skupštinu, opoziciju ako treba, sem ovih žutih nesrećnika koji miniraju, što miniraju svoju državu za lične dohotke od 120.000 dinara.
Oni umesto da rade za državu, da kritikuju vlast, što nije uopšte sporno, mogu da kritikuju i za ono što smo pogrešili i za ono što nismo pogrešili, ali treba da dolaze na posao. Sem njih, ja mislim da svi drugi snose zasluge, i oni koji su nas kritikovali i oni koji su Vladu podržavali, uglavnom to je rezultat Srbije. Može neko da bude protiv vladajuće većine, to uopšte nije sporno, ali ne treba da bude protiv države.
Dame i gospodo, takav rast bruto domaćih proizvoda je značajan, zato što nam u uvozu ne dolazi samo roba široke potrošnje, dolaze nam repromaterijali, dolaze nam mašine, značajan deo uvoza su nam mašine i repromaterijali, što ukazuje na dalji porast rasta bruto-domaćeg proizvoda. I to je posebno za pohvaliti, zato što nam uvoz, a uvozi se roba široke potrošnje itd, je pokriven sa 30% više izvozom nego što je to bilo za vreme ovih žutih nesrećnika.
Ostatak vrlo lako nadoknađujemo investicijama koje su prošle godine 3,5 milijarde. Zato se kurs evra ne pomera, zato što privreda garantuje stabilan kurs. Pri tome, ne održava se kurs trošenjem deviznih rezervi, već naprotiv, devizne rezerve rastu, a zlatne rezerve su porasle dva puta, dok su devizne rezerve ukupne porasle za tri milijarde u odnosu na 2012. godinu. Znači, kurs se ne čuva, čuva se privredom, proizvodnjom, je li tako gospođo Tomić, ne čuva se trošenjem deviznih rezervi i nije nikada u Srbiji ni za vreme bivše Jugoslavije valuta mirovala, kurs prema devizama mirovao osam godina. I zato Vladu ponekad treba ne samo kritikovati, nego je ponekad i pohvaliti i sa ove druge strane. Ponavljam, one žute nesrećnike ja ne računam u opoziciju. Ja to računam u nesrećnike koji rade protiv svoje zemlje. Neću da kažem da su izdajnici, ali da su nesrećnici, to svakako može da vidi svaki dobronameran građanin Republike Srbije.
Inflacija nam je malo više od 1%, što znači - rast troškova na malo je porastao za jedan zarez nešto. Ali, da ukažem na porast standarda, da je obim trgovine porastao u robi široke potrošnje za 10%, što znači ako ti je inflacija samo jedan koma nešto, a trošiš, znači nema rast cena na malo, nije porastao 9% nego jedan, a obim za 9%, što znači da naš narod bolje živi nego što je živeo godinu dana ranije. Ja mislim da mi možemo to još jače, još brže, još ozbiljnije, a tu ozbiljnost svakako treba da nam da i ovaj dobronamerni deo opozicije, svojim kritikama, predlozima, itd.
Nikada Srbija ekonomski nije napredovala kao sada. Imala je teške 90-e godine, ali od 2000. godine do 2012, žuti nesrećnici su održavali samo prodajom kapitala, prodajom deviznih rezervi, zaduživanjem, itd. Ono što mi zarađujemo, oni su živeli od zaduženog a ne od zarađenog. Nisu znali kako se novac zarađuje, oni su znali samo kako se novac troši. I zato je Srbija i došla gde je došla, a onda su bili tako ranjivi, sa jednim avionom bez akumulatora, sa jednim MIG-29 bili su veoma ranjivi i morali su da podležu stranim političkim pritiscima i da čine ustupke koje su činili na Kosovu i Metohiji, jer su učestvovali u nezavisnosti, u izgradnji nezavisnog Kosova, te divlje države.
Kad ovo govorim, dužan sam da kažem kolegama poslanicima - ja ne branim vlast, ja branim državu Srbiju i njeno pravo da postoji. Hvala.