Hvala.
Reč ima Marijan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, dok je vladao Vojislav Koštunica i Boris Tadić, je li tako, gospodine Martinoviću, prethodni govornik je podržavao njihovu politiku zajedno sa mačkom Dražom. To su bila dva omiljena lika Vojislava Koštunice. Dakle, došlo je do proglašenja nezavisnosti divlje države Kosova i Metohije. Da je ova vlast tada vladala, to se nikada ne bi desilo. Zašto izvlačim ovakve zaključke? Ja sam ovim pitanjima čestitao čak i delimično opozicionim strankama, sem onim žutim nesrećnicima, vladajući strankama, strankama većine, Vladi, predsedniku, svima, osamnaesto povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova i Metohije.

Zato je licemerno kada nama neko nešto prigovara, a za vreme njihove vlasti se desilo, čini mi se, sto priznanja. Pri tome je Vuk Jeremić bio glavni asistent, u čijem klubu neko sedi ovde, bio glavni asistent kosovske nezavisnosti. Oni temelje svoju nezavisnost, Tači, Haradinaj, a sada i Kurti. Prvo, Kurti ne bi bio premijer da ga Koštunica nije pustio osuđenog, pravosnažno osuđenog iz zatvora. To je nesumnjivo. Drugo, Tači se čak Ujedinjenim nacijama pozvao na dokument Vuka Jeremića, potomka čuvenog Murata age Pozderca. I sada neko nama kaže, kad iz ništa pokušaš da izvučeš nešto, neko kaže Kosovo i Metohija, vi ono, vi ono itd. Oni koji su trčali u američku ambasadu da kažu da po pitanju Kosova neće preći crvene linije, ali samo da Boris Tadić bude izabran, da kosovski Albanci odlože proglašenje nezavisnosti dok Boris Tadić ne bude izabran 2008. godine, to se i desilo. Boris Tadić je dao zakletvu, čini mi se, 14. februara, je li tako, gospodine Martinoviću, a kosovski Albanci su nezavisnost proglasili 17. Onako kako su Tadić, Koštunica i drugi hteli da, eto, prvo overe izbor Tadića, pa da onda idu dalje.

I, danas neko iz te ekipe, mačak Draža je pokojni, ali ovi što su preživeli, oni nam ovde skaču, kako smo, eto, mi krivi za nezavisnost, a Hašim Tači se poziva na mišljenje koje nam nije trebalo Međunarodnog suda pravde, koji je tražio, gle čuda, ne Tači, nego je tražio Vuk Jeremić u njegovo ime. Znači, oni temelje kosovsku nezavisnost. Navuku Jeremiću, njegovoj politici, dok je bio u Vladi Borisa Tadića, ali i u Vladi Vojislava Koštunice. To su činjenice.

Sada malo da govorimo o Šabiću. Zaštita lica, piše ovde zaštita lica. Da li mislite na lice kao lice ili mislite na lice? Ako mislite na lice kao facu, onda da pitamo Šabića šta je ugrozilo njegovo lice. Kako se to beton zatrčao u Beogradu i udario ga onako u facu, pa se on požalio, kao šta ste uradili od mog grada, od njegovog grada, a on se pijan spotakao. Dakle, kao da je bio u kafani i apoteci Sergeja Trifunovića. Zaleteo se u beton, a onda hteo da optuži vlast, jer mu nije dovoljno zaštitila lice, da kada takav malo pripit i ko zna šta još, izađe na ulicu i kad posrne, opet kriva vlast.

E, taj isti nezavisni zaštitnik ne može da zaštiti ni svoje lice. Taj što rado u tom stanju grli i ljubi beton, pa kad mu nastanu neke povrede iz te ljubavi, onda smo mi krivi, taj isti je, gle čuda, kao nezavisni, vrli, ovako, onako, bio zaštitnik, poverenik, zaverenik, u stvari, on traži, šta je tražio, od VBA da mu dostave dokumentaciju. Zamislite to. Pa bolje direktno da damo Amerikancima nego da on bude posrednik. Bolje direktno da damo Britancima odmah mi, nego da nam Šabić bude posrednik. Ne mislite valjda da je hteo kada to dobije da on sačuva tajnu. Pa on je od Britanaca dobio 80.000 funti. On i zaštitnik onaj bivši, kako se zvao, čuveni onaj što je hteo da diže revoluciju, pa hteo da ga Vučić stavi za predsednika Vlade, Janković, onaj što je Marinika trčala, skakala sa Čanka na ovog Jankovića, sa Jankovića na Živkovića, sa Živkovića na Đilasa, pre toga je bila LDP, Sveti Petar zna, šta nije bila, možda Jehovin svedok, nije ni to isključeno.

Dame i gospodo, taj isti 80.000 funti kada je dobio od Britanaca, to je 100.000 evra. Znači, dobio je gotovo polovinu od onoga što je dobio general Simović kada je izazvao puč i Srbe uveo u rat 1941. godine, koji smo možda mogli izbeći. Pametnije bi bilo da smo izbegli nego što smo to platili sa 1.200.000 žrtava.

Ali taj isti Šabić je navodno bio nezavisan. Bio je član dve ili tri partije samo, dve ili tri partije, znači, malo je nezavisniji od Marinike, a onda je bio potpredsednik Skupštine. Da li ste vi, gospodine Marinkoviću, sada nezavisna ličnost? Dakle, ako vas je partija predložila za potpredsednika Skupštine, vi bili potpredsednik Skupštine, i sutra ćete, recimo, biti ministar za državnu upravu i onda kažete – e, baš je on pogodan jer je nezavisan. Od čega je on nezavisan, kada je imao jače funkcije nego što imam ja, gospodin Martinović itd, bio pripadnik zakonodavne vlasti, bio potpredsednik Skupštine, bio član izvršne vlasti, bio ministar za državnu upravu i odjednom postao nezavisan i postao poverenik, zaverenik itd.

To što je upao u apoteku i kafanu Sergeja Trifunovića, to ga ničim ne opravdava. Koju je on kampanju vodio protiv vladajuće većine, posebno protiv gospodina Martinovića i moje malenkosti, koje im je prijave pisao, ali nije ih on potpisivao, zato što bi odgovarao za lažno prijavljivanje krivičnog dela, već je davao svojim zamenicima, koju je on politiku vodio protiv određenih pripadnika vladajuće većine, to zna i šira javnost, a znamo i mi.

Dame i gospodo, ali da ja pričam malo o ekonomiji i o uspehu, ne samo u spoljnoj politici. Sijera Leone je povukao priznanje. Mačak Draža bi se obradovao, ali vidim ovaj drugi nije. On bi se obradovao, on je bio iskreni patriota. Zato je uginuo, zato što je bio zabrinut zbog saradnje Vuka Jeremića sa ovim NATO paktom, sa Amerikancima, sa Albancima itd, zato je jadan mačak i preminuo grešni. Znači, nije on ispustio svoju grešnu mačju dušu, nije mogao da podnese takvu vrstu licemerne politike koja se i dalje ponavlja ovde, a možda to vama izgleda duhovito. Svih devet života je rešio kada je video šta ovi rade.

Dame i gospodo, u zadnjem kvartalu rast BDP-a, novac se zarađuje, ovi što su zabrinuti, ovi što se smeškaju, da li će dobiti pare iz „Lutrije“ itd, ozbiljna država ne igra na sreću, kao ovi Koštuničini i Tadićevi ljubimci. Dobiješ nešto iz „Lutrije“, „Lutriju“ gurneš u minus itd. Ozbiljna država gleda da se novac zaradi. Živi se od zarađenog, a ne samo od zaduženog, od inflacije itd, prevara, od kombinacija itd. Rast BDP-a u Srbiji u zadnjem kvartalu je bio, koliko znam, preko 6%, čini mi se 6,1 ili 6,2%, nemojte me držati za reč, ali preko 6%. Čini mi se da jedino Mađarska u prošloj godini nešto parirala Srbiji u odnosu na to. Znači da smo ekonomski napravili neki rezultat. U prvom mesecu se to ponovilo. Imamo u Evropi najveći rast BDP-a u januaru i to je ono što treba pohvaliti, što treba pohvaliti celu Vladu, Skupštinu, opoziciju ako treba, sem ovih žutih nesrećnika koji miniraju, što miniraju svoju državu za lične dohotke od 120.000 dinara.

Oni umesto da rade za državu, da kritikuju vlast, što nije uopšte sporno, mogu da kritikuju i za ono što smo pogrešili i za ono što nismo pogrešili, ali treba da dolaze na posao. Sem njih, ja mislim da svi drugi snose zasluge, i oni koji su nas kritikovali i oni koji su Vladu podržavali, uglavnom to je rezultat Srbije. Može neko da bude protiv vladajuće većine, to uopšte nije sporno, ali ne treba da bude protiv države.

Dame i gospodo, takav rast bruto domaćih proizvoda je značajan, zato što nam u uvozu ne dolazi samo roba široke potrošnje, dolaze nam repromaterijali, dolaze nam mašine, značajan deo uvoza su nam mašine i repromaterijali, što ukazuje na dalji porast rasta bruto-domaćeg proizvoda. I to je posebno za pohvaliti, zato što nam uvoz, a uvozi se roba široke potrošnje itd, je pokriven sa 30% više izvozom nego što je to bilo za vreme ovih žutih nesrećnika.

Ostatak vrlo lako nadoknađujemo investicijama koje su prošle godine 3,5 milijarde. Zato se kurs evra ne pomera, zato što privreda garantuje stabilan kurs. Pri tome, ne održava se kurs trošenjem deviznih rezervi, već naprotiv, devizne rezerve rastu, a zlatne rezerve su porasle dva puta, dok su devizne rezerve ukupne porasle za tri milijarde u odnosu na 2012. godinu. Znači, kurs se ne čuva, čuva se privredom, proizvodnjom, je li tako gospođo Tomić, ne čuva se trošenjem deviznih rezervi i nije nikada u Srbiji ni za vreme bivše Jugoslavije valuta mirovala, kurs prema devizama mirovao osam godina. I zato Vladu ponekad treba ne samo kritikovati, nego je ponekad i pohvaliti i sa ove druge strane. Ponavljam, one žute nesrećnike ja ne računam u opoziciju. Ja to računam u nesrećnike koji rade protiv svoje zemlje. Neću da kažem da su izdajnici, ali da su nesrećnici, to svakako može da vidi svaki dobronameran građanin Republike Srbije.

Inflacija nam je malo više od 1%, što znači - rast troškova na malo je porastao za jedan zarez nešto. Ali, da ukažem na porast standarda, da je obim trgovine porastao u robi široke potrošnje za 10%, što znači ako ti je inflacija samo jedan koma nešto, a trošiš, znači nema rast cena na malo, nije porastao 9% nego jedan, a obim za 9%, što znači da naš narod bolje živi nego što je živeo godinu dana ranije. Ja mislim da mi možemo to još jače, još brže, još ozbiljnije, a tu ozbiljnost svakako treba da nam da i ovaj dobronamerni deo opozicije, svojim kritikama, predlozima, itd.

Nikada Srbija ekonomski nije napredovala kao sada. Imala je teške 90-e godine, ali od 2000. godine do 2012, žuti nesrećnici su održavali samo prodajom kapitala, prodajom deviznih rezervi, zaduživanjem, itd. Ono što mi zarađujemo, oni su živeli od zaduženog a ne od zarađenog. Nisu znali kako se novac zarađuje, oni su znali samo kako se novac troši. I zato je Srbija i došla gde je došla, a onda su bili tako ranjivi, sa jednim avionom bez akumulatora, sa jednim MIG-29 bili su veoma ranjivi i morali su da podležu stranim političkim pritiscima i da čine ustupke koje su činili na Kosovu i Metohiji, jer su učestvovali u nezavisnosti, u izgradnji nezavisnog Kosova, te divlje države.

Kad ovo govorim, dužan sam da kažem kolegama poslanicima - ja ne branim vlast, ja branim državu Srbiju i njeno pravo da postoji. Hvala.

Hvala, kolega Rističeviću.
Đorđe Vukadinović se javio. Po kom osnovu želite?
(Đorđe Vukadinović: Replika.)
Nije vas pomenuo nijednog trenutka.
Idemo dalje, reč ima dr Muamer Zukorlić. Izvolite.

Dame i gospodo, poštovani prisutni, zadovoljstvo mi je da možemo podržati, mi, narodni poslanici iz Stranke pravde i pomirenja, predložena rešenja, pre svega vezano za unapređenje odnosa sa Republikom Azerbejdžan. Jako je važno da sa ovom zemljom, kao i sa mnogim drugim zemljama tog i drugih regiona, unapređujemo pre svega ekonomsku saradnju. U pitanju je jedna vrlo interesantna zemlja, sa ozbiljnim potencijalima, gde možemo još značajnije uvećati i unaprediti našu trgovinsku i uopšte privrednu saradnju.

Međutim, ono što meni takođe može biti zanimljivo jeste da se od ove zemlje koja se nalazi na jednom specifičnom prostoru, zanimljivom i geopolitički, geostrateški, nešto može i naučiti. Naime, poznato je da je ova zemlja nekada bila u sastavu Sovjetskog Saveza, da je ona multietnička i multiverska, interesantna zbog svojih brojnih energetskih i rudnih nalazišta, ali isto tako ta zemlja je pre nekoliko godina imala i jedan konflikt, i dalje nerešen konflikt Nagorno-Karabah, gde je bilo i oružanih sukoba, koji su pretili da dugoročno ugroze mir i stabilnost te zemlje, ali i okruženja. Imamo situaciju gde je ta zemlja uspela, neću reći da reši taj problem, ali je uspela da napravi određen zaokret i da među svoje prioritete zapravo pozicionira svoj privredni razvoj.

Za nekoliko godina smo dobili zemlju koja umesto da bude svakodnevno na svetskim i domaćim vestima kroz sukob u regiji Nagorno-Karabah, mi dobijamo zemlju koja ne samo da pravi izuzetan privredni iskorak, već od zemlje problema postaje zemlja investitor, i ne samo u užem, već i u širem regionu, uključujući i ovaj naš prostor ovde na Balkanu, u Srbiji, Crnoj Gori i drugim zemljama ovoga prostora. Tada su bili osuđivani, pogotovo od raznih aktera i faktora iz zemlje i okolo da su na neki način izdali nacionalne i teritorijalne interese itd. Međutim, sada se svi mogu uveriti da se radi o veoma mudroj i veoma hrabroj politici, vezano za taj problem. Tako da kažem, možda možemo i mi, vezano za probleme sa kojima se ova zemlja suočava, izvući određene pouke.

Takođe ćemo dati podršku i rešenjima vezana za protokol oko zaštite lica i ličnih podataka kod automatskih obrada. To je pitanje koje tretiramo više puta sa različitih tačaka kroz različite zakone i utvrđivanje raznovrsnih regulativa. Od izuzetne je važnosti, jer to je jedno od onih pitanja koje se tiču onog što bi trebalo biti najskuplje kod čoveka, a to je, lično dostojanstvo i integritet ličnosti. Nažalost, nalazimo se u vremenu kao i na prostoru gde je došlo do značajne redukcije u pogledu i titularnog, ali i praktičnog poštovanja ličnog integriteta i ličnog dostojanstva, tako da bi ova tema trebalo biti značajnije zastupljena u svim našim nastupima i kroz zakonodavne aktivnosti, ali isto tako i kroz druge oblike društvenog života na koje možemo uticati.

Važno je unaprediti i ovo polje, jer nažalost postoje brojne zloupotrebe, što se tiče našeg iskustva sa područja Sandžaka, te zloupotrebe su do sada bile najčešće vezano za izbore. Pa, smo na nekim izborima imali lažne lične karte koje su se pojavile, nikada procesuirano, nikada utvrđeni krivci. S druge strane smo imali i zloupotrebe potpisa datih za overu određenih lista gde smo kasnije imali određene pritiske na te ljude i tako dalje, što zbog izbora njihove regularnosti, ali pre svega zbog zaštite ličnog integriteta i dostojanstva čoveka neophodno je da svim snagama se suprotstavimo ovakvim pojavama. Hvala lepo.

Hvala, gospodine Zukorliću.
Reč ima profesor dr. Miladin Ševarlić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Više puta sam upozoravao da putovanje u EU bez Kosova i Metohije je dvosekli mač i da to praktično znači na neki način priznavanje iznuđene nezavisnosti Kosova i Metohije, jer nas u EU čeka još ukupan broj, minus pet članica, koje priznaju nezavisno Kosovo. Takođe, putovanje u EU u vreme kada EU napušta jedna od najmoćnijih članica, članica Saveta bezbednosti, atomska sila, vojno izuzetno jaka država, je vrlo zabrinjavajući znak.

Najzad, da vas podsetim na izjavu koju je akademik Matija Bećković dao 17. januara 2014. godine, a ona glasi – jedina smo država koja je u 21. veku primorala svoje građane da izađu na izbore druge države, i to one države koju ni ona sama ne priznaje, da se odreknu svoje zemlje, kako bi ih branila u tuđoj, da se odreknemo svog Ustava da bi poštovali tuđ ustav.

Čestitam svima koji su uložili napor da i 18 država povuče priznanje Kosova i Metohije i nadam se da taj proces neće biti zaustavljen, ali mislim da i mi na svom putu prema EU treba da napravimo određeni predah i da preispitamo kuda nas to vodi ako u svom sastavu nije i Kosovo i Metohija.

Drugo, juče je podstaknuto da imamo Zakon o genetički modifikovanim organizmima i da nisu potrebne deklaracije o GMO. Tačno je, ali nikada niko od vas nije komentarisao zašto i pored toga što imamo Zakon o GMO, u kome imamo samo jedan pojam koji je definisan, a to su GMO, zašto smo uveli izmenu i dopunu Zakona o bezbednosti hrane i genetički modifikovanu hranu definisali mimo odredbi Zakona o GMO? To smo definisali tako što favorizujemo ili se dobronamerno odnosimo prema životinjama ili ljudima koji treba da hrane životinje sa hranom koja je od GMO, a vrlo neodgovorno prema ljudima, jer u genetički modifikovanoj hrani za ljude ne navodimo da je za ljude.

U hrani ne navodimo ni da je za ljude ni da je od GMO. U buduće u novom sazivu Skupštine treba očekivati da ćemo imati i definisan genetički modifikovan otpad, a ne samo preuzimanje ovakve nebulozne definicije genetički modifikovane hrane koju ni jedan profesor srpskog jezika, da ne kažem pravnik, ne bi nikada prihvatio jer je nepotpuna i može da podrazumeva sve i svašta.

Takođe, najzad imamo problem koji se u zadnjih nekoliko dana vrlo intenzivira, a to su migracije kao organizovana invazija na Evropu: „Dolaze samo vojno sposobni muškarci, prestanite da nas lažete“. Ja sam, da ne bude nejasnoća, ovim citirao velikog prijatelja Aleksandra Vučića, gospodina Orbana, koji je to izjavio 23. februara 2020. godine.

Koje poruke možemo da izvučemo iz toga, to verovatno bolje zna potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova koji je juče sa njihovim ministrom imao sastanak, koji mu je nudio pomoć za zaštitu srpskih granica, kako ne bi morali da pojačanim snagama štite granicu između Mađarske i Srbije. Hvala.

Hvala, profesore.
Reč ima Marijan Rističević.
(Miladin Ševarlić: Šta je, replika? Čisto da znam.)

Dame i gospodo narodni poslanici, čisto da obavestim kolegu da po redosledu govornika koji je javno dostupan dokument, moja malenkost ima pravo da govori, da troši vreme grupe.
Evo, da jedan deo vremena posvetim tome, a vi predsedavajući samo klimnite glavom da li je to tačno ili ne, da kolega ne bi morao…

Tačno je kolega, svi to znaju, imaju spisak ispred sebe.

Dame i gospodo narodni poslanici, leteći paradajzi i krastavci koji ujedaju i boranija koja napada na kuće je već preterala svake granice.

Dakle, prvo ne treba plašiti naše građane. Kaže Zakon o GMO, znači, Zakon je, da ponovo ponovim građanima, pravno obavezujući dokument. Deklaracija to nije. Deklaracija znači da se zalažete za nešto. Zakon je nešto što je izričito. Znači, to je obavezujući pravni dokument i po zakonu, po deklaraciji, ne možete nikog da kaznite, a po zakonima možete da kaznite sve, jer, zakon je za svakog zakon. Kažeš - što ti zakon dade, niko ti ne ote. To kaže Valtazar Bogišić i to je jedno od njegovih pravila.

Kaže član 2. – ni jedan modifikovani živi organizam, kao ni proizvod od GMO ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije.

Znači, Zakon o GMO, znači pravno obavezujući dokument, koji ako se krši za to se odgovara.

Što se tiče sumnje u EU da li treba uhvatiti predah ili ne, ja moram da pitam malinare, moram da pitam i proizvođače jabuka, moram da pitam obe strane, jedna od strana se zalaže da se raskinu odnosi sa EU, a ima i onih koji bi raskinuli odnose sa Rusijom, pošto je naš glavni kupac jabuka u 90% slučajeva Rusija, ja pitam one koji se zalažu za raskidanje odnosa sa Rusijom, da li misle da naši seljaci neće moći da prodaju jabuke ukoliko to učinimo?

Takođe, maline, 95% proizvoda malina se izvozi u EU. Sad ja pitam, da li da se odreknem maline ako se odreknem EU ili Rusija, ako se odreknem Rusije? Zato mislim da politika koju trenutno vlast vodi, kao nezavisna suverena država, koja sarađuje sa jednima i drugima, jedina prava politika koja garantuje ekonomski napredak.

Dve trećine, gospodine predsedavajući, gospođo Tomić, vi potvrdite, da li je dve trećine našeg izvoza vezano za EU? Taj izvoz donosi plate, taj izvoz donosi nova radna mesta. Taj izvoz kao i onaj za Rusiju odnosi nove tehnologije, donosi zanavljanje naučnog rada itd.

To je ono što pokreće državu – rad. Radom možete postići sve. Ležanjem na kauču i kritikama ne možete pomoći mnogo svojoj državi. Zato energiju treba trošiti u radu, a ne po kafićima, ne pričajući po kafanama koješta, ne odlazeći na slave srpskih domaćina za Vidovdan, što ni jedan srpski domaćin nije radio.

Dakle, ukoliko se odreknemo EU u ovom trenutku koja nije idealna, mi to ne treba da činimo. Neka EU vidi šta će sama sa sobom prvo, ali mi ne treba da se odričemo u pretpristupnom periodu, gospođo Tomić, EU zato što je razlika između destinacije i puta. Mi na putu prema EU treba da pokupimo sve privilegije pretpristupnih fondova. Daj da se odreknem 184 miliona iz IPARD fondova zato što ih daje EU našim poljoprivrednicima. Ja mislim da ne treba da se odreknemo, ali EU, ja se slažem, i sama ima probleme sama sa sobom. Ponekad i meni EU liči na Jugoslaviju iz 1989. godine.

Ponekad i meni EU liči na Jugoslaviju iz 1989. godine. I ja sam ponekad skeptik, ali umereni, prema EU. Ali, želim da iskoristim put prema EU da što više sredstava uvučemo u našu zemlju, da zanovimo ne samo administraciju, već poljoprivredu, preradu, napravimo dodatnu vrednost iz poljoprivrede, a to evropski fondovi na tom putu prema EU nude.

Ja malo skeptik za Sloveniju i Hrvatsku, znajući zajednicu koja je postojala na ovim prostorima, gde su bile Slovenija i Hrvatska, koje imaju običaj da ne čuvaju tu zajednicu, već da je parazitski isisaju i da je kao praznu ljušturu je napuste.

Nisam siguran da mogu stoprocentno da verujem u zajednicu u kojoj su Hrvatska, Slovenija. Mislim da sam u tom delu skeptičan i da EU zbog toga može da ima određene probleme. Ali, odreći se EU, dve trećine trgovine prema EU, odreći se para koje u ovom trenutku stižu iz EU, bi bilo pogrešno, kao što bi bilo pogrešno da se odreknemo Rusije i da se odreknemo Kine.

Ukoliko se odreknemo EU, pitanje je koliko će kineski i ruski investitori investirati ovde, jer kada dolaze da investiraju ovde, računaju i na tržište EU, koje broji, čini mi se, nekoliko stotina, ali pet stotina miliona ljudi, koliko ja znam.

Zato mislim da je politika odricanja od EU sasvim pogrešna, kao što je i pogrešna politika odricanja od Rusije i odricanja od Kine. Hvala.