Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.
Izvolite.

Kada već govorimo o Zakonu o oružju i municiji, ja uporno insistiram na tome da je potrebno promeniti stvari koje koče ceo postupak zamene oružnog lista, promenom određenih pravilnika u dva ministarstva - Ministarstvu zdravlja samo ovaj deo da sa pet na deset godina ide lekarski pregled, a većina stvari u MUP, zato što svi mi znamo da će do promene samog zakona u tih nekoliko stvari koje treba promeniti doći jednog dana, ali ne tako blizu i brzo, kao što može da se uradi pravilnicima.

Svi znamo da slede izbori, pa proglašavanje rezultata, pa onda konstituisanje novog parlamenta, pa, izbor nove Vlade, pa plan Vlade, pa kad se stavi u plan Vlade, ja ovo namerno govorim zbog onih koji su najzainteresovaniji za tu promenu, za, naravno, građane Srbije, ali pre svega za sportske strelce i lovce.

Ako već govorimo, voleo bih da sve kolege apeluju na ova dva ministarstva da što pre promene te pravilnike i te smetnje koje idu kroz pravilnike, ali dobro, ako jedini o tome govorim, govoriću i dalje jedini o tome da su pravilnici problem.

Što se tiče samog zakona, u njemu je najveći problem, e, to jeste pomenuto u raspravi, to diskreciono pravo policije da na terenu vrši proveru bezbednosti i toga kakva je neko osoba i da policija donosi odluku, a ne sud, o tome da li se nekome oduzima njegovo vlasništvo privremeno, dok se ne utvrdi zaista pravo stanje, a ono može da se utvrdi kroz zakonski, kroz sudski postupak.

Već sam u načelnoj raspravi rekao da imamo slučajeve u kojima sud presudi u korist građanina, a policija i dalje zadržava njegovo oružje i ne vraća mu ga kao njegovu imovinu. To se nalazi u čl. 11. i 13, ali to proizilazi iz ZKP-a.

Znači, morali bismo da menjamo i ZKP i ovaj zakon, jer jedino normalno je da sud donosi takve odluke o privremenom oduzimanju i da sud donosi odluku o vraćanju oružja i da odlučuje da li se trajno oduzima, zavisi od krivičnog dela koje je počinjeno itd.

Ova mera, ponavljam još jednom, ima i karakter koji se koristi, a opet tvrdim da znam i primere za to, i koji može služiti i korupciji, protiv koje se svi borimo. Naime, upravnici lovišta i lovočuvari, kao službena lica, po Zakonu o divljači i lovstvu moraju da poseduju službena oružja koja su vlasništvo korisnika lovišta. Ako oni nemaju oružje, ako nemaju pravo da koriste to oružje, oni gube posao, ne mogu više da obavljaju tu funkciju po Zakonu o divljači i lovstvu.

Ako oni, hipotetički, nekom policajcu ne dozvole da bez dozvole uđe u lovište, da puca na šta on hoće bez dozvole, da uradi ono što je krivično delo, krivolov, i ako on na to zažmuri, a ne zažmuri, onda može da izgubi oružje i da izgubi svoj posao. To je nešto što može da se koristi kao pritisak na službena lica i to ne sme da se dozvoli.

Pored toga, treba da se omogući lovcima kao lovačko oružje da imaju pištolj ili revolvere, što je svugde u svetu moguće. On se, pre svega, koristi za odbranu, za bezbednost u lovištu, gde može postojati i opasnih situacija, ali i za nešto što se zove milosrdni ili samilosni metak prema životinji.

Obrazloženje da će se koristiti za krivično delo, onaj ko hoće da koristi krivično delo, on će da upotrebi i ciglu, upotrebiće ruke, ne treba mu oružje. Pištolj ne ubija, puška ne ubija. Ubija čovek koji drži taj pištolj ili pušku i to nema veze. Svugde u svetu je to dozvoljeno, samo kod nas nije. To treba promeniti u zakonu.

Na primer, prigušivač na karabinskom oružju je obavezan u 14 država EU zato što je buka, između ostalog, jedan od zagađivača životne sredine. Kod nas nije dozvoljeno, a u ostalim državama je dozvoljena upotreba, a u 14 je obavezna upotreba. Znači, kod nas nije dozvoljen. Ja sam o tome govorio kad je bila rasprava o Zakonu o oružju i municiji i još neki poslanici su o tome govorili. Nažalost, to tada u to vreme nije uvaženo. Nadam se da će u narednom periodu biti.

Ponavljam još jednom, molim vas, pravilnici mogu brzo biti promenjeni i sve ovo može mnogo brže da se završi, a ostale stvari kroz zakon sledeći saziv parlamenta i sledeća Vlada. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč?
Kolega Jojiću, izvolite.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, poslanici SRS podržavaju i glasaće za Predlog izmena i dopuna predloženog Zakona o oružju i municiji.

Pre svega, ukazujem da ova oblast u vezi sa oružjem i municijom nije dobro uređena važećim zakonom. Sećam se, u moje vreme 60-ih, 70-ih, 80-ih, pa i do 2000. godine, sasvim drugačije je bilo uređeno pitanje oružja i municije i dobijanja dozvola kako za držanje, tako i za nošenje.

Ono što je bitno, treba ukazati da podzakonski akti koji se primenjuju i koji su doneti, urušavaju i ranije zakone i sadašnji važeći zakon. Oni nanose štetu građanima koji legalno, pre svega, drže i nose vatreno oružje.

Ne može se urušavati jednim pravilnikom zakon time što će se sada nametnuti da građani koji imaju obavezno socijalno osiguranje moraju da idu da plaćaju dažbine i da traže lekarsko uverenje za držanje i nošenje oružja.

Dame i gospodo, ja bih ovom prilikom, ako mi dozvolite, ukazao na određene zloupotrebe po pitanju držanja i nošenja vatrenog oružja i dobijanja dozvola za držanje i nošenje oružja.

Kako je moguće da jedan tajkun u Pančevu dobije 12 karabina i revolvera za zaštitu sebe? Ko mu je to dozvolio? I da ima hiljade i hiljade metaka za vatreno oružje. Tu su karabini, tu su borbeni kompleti čitavi, da jedno odeljenje može da vodi rat sigurno dva meseca. Tih 12 dozvola dao je bivši načelnik policijske uprave koji je bio na čelu Policijske uprave Pančevo do 2012. godine. Posle 2012. godine mogu reći da aktuelni ministar gospodin Stefanović i aktuelni načelnik Policijske uprave u Pančevu nije izdavao takve dozvole.

Tom tajkunu je oduzeto 12 karabina, koltova i revolvera, jer je počinio krivično delo, vođen je postupak zbog nasilja u porodici. I kako se taj dosetio kako da prevari i državu i kako da prekrši zakon na način koji je nemoguć?

Taj se uz pomoć nekih ljudi iz policijske uprave dosetio i tih 12 karabina i revolvera poklonio ugovorom o poklonu jednom stanovniku iz Pirota, rođaku. Sada se postavlja pitanje - kako je moguće kada se proganjaju građani koji imaju vazdušnu pušku? Kako možemo sada da razumemo ovo da je ovaj tajkun sada uz pomoć organa vlasti poklonio drugom licu i sada kako to drugo lice ima ovlašćenje da drži 12 karabina, revolvera i pištolja? Po kom pravnom osnovu? Kako je to moguće?

Ukazujem da je bilo brojnih zloupotreba kod izdavanja dozvola za držanje i nošenje oružja. Sećate se, gospodo, onog slučaja u Kraljevu. Jedan je imao 50 karabina, pušaka, pištolja itd. Ko mu je to dozvolio? To je dozvolila ona prethodna vlast. Ne mogu sada da krivim ovu vlast jer to se nije dogodilo u to vreme.

Dame i gospodo, treba koristiti uporednu praksu. Kako je to rešeno u Švajcarskoj? Izda se oružni list i dozvola čoveku na 15 godina i nema šta više. Mi sada trebamo da maltretiramo građane i da podzakonskim aktima, dame i gospodo, rešavamo nešto na štetu građana.

Sada kada sam pomenuo ovog tajkuna koji je 12 karabina i borbeni komplet za vođenje rata jednog odeljenja, imao municije, on dobija 12 karabina, revolvera, a jedan naš građanin u planinskim i brdovitim terenima ne može da dobije ni vazdušnu niti lovačku pušku da bi branio svoju stoku od vukova i na taj način štitio svoju imovinu. Ovaj je imao u policijskoj upravi prijatelja i taj prijatelj mu je to omogućio i sa tom praksom treba prekinuti i ne bi se smelo to dogoditi.

Dame i gospodo, SRS ukazuje i obaveštava građane Republike Srbije da će danas poslanici SRS da glasaju da se donese odluka i da se produži rok i omogući građanima da blagovremeno i na vreme pripreme se prema novim propisima, da se izmene propisi što se tiče Zakona o držanju i nošenju vatrenog oružja i municije i na taj način imaćemo uređenu oblast po pitanju vatrenog oružja i municije. Hvala.

Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Marina Ristić.

Da li neko želi reč?

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.

Da li neko želi reč?

Izvolite.

Hvala.

Poslanici SRS kao i uvek, a i u ovom mandatu bili su opozicija režimu ali ne i opozicija narodu. Zbog toga smo uvek podržavali ona zakonska rešenja koja su u interesu naroda i koji su u skladu sa politikom SRS.

Shodno tome i ovim amandmanom predlažemo da se ovaj rok koji je stavljen za produžetak do 5. marta 2022. godine produži do 5. oktobra 2022. godine. Mada, ono što ostaje nepoznanica, da kažem jedna nejasna situacija, jeste činjenica da je ovlašćeni predstavnik danas više puta govorio kao predstavnik opozicione stranke, govoreći o tome gde su nastajali problemi, zašto je to bilo skupo, zašto su takse izgledale ovako ili izgledale onako. Ostaje čudno ako uzmemo kao činjenicu da je upravo taj zakon, prethodni zakon, odnosno ovaj osnovni zakon, koji su danas amandmani na izmene zakona, donela upravo stranka koja je u vlasti bila i te godine.

Ostaje, takođe žal ili drugo pitanje da dok govorimo da su takse, troškovi, lekarski pregledi i sve ostalo koštalo i nešto preko 10.000 dinara, da oni koji su najrevnosniji, oni koji poštuju zakone Republike Srbije, a njih oko 150.000 je u ovom roku regulisalo dozvolu za posedovanje i nošenje i oružani list, a sada razgovaramo, naravno, kako treba umanjiti troškove jer troškovi se moraju umanjiti. Ostaje pitanje i žal kako ćete rešiti, žal ostaje ako ne rešite, a pitanje kako ćete rešiti da oni koji su poštovali zakone i u zakonskom roku sve to uradili, kako onda vratiti novac onim građanima Srbije koji poštuju zakone Republike Srbije? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić.
Izvolite.

Hvala lepo.

Sigurno da smo prinuđeni da glasamo za ovaj predlog odluke, jer se radi o izuzetno velikom broju građana. Međutim, šta će biti sa građanima koji su u zakonom propisanom roku izvršili zamenu oružanog lista, da li će njima nešto biti produženo, da li će taj rok za koji su dobili oružani list produžiti zakonodavac za dve godine, šta će biti sa onima kojima je rečeno da vrate oružje i vodi se postupak za njegovo oduzimanje, iako su ispunili sve uslove propisane zakonom kada se radi o lekarskom pregledu, kada se radi o potvrdi da nisu osuđivani, kada se radi o potvrdi da nisu pod istragom i ako se radi o licima koja imaju u svojim stanovima ili kućama obezbeđeno čuvanje oružja i prošli su tu proveru?

Kada su sve to prošli i platili, dobijaju poziv od policijske uprave da dođu i ponesu oružje. Tada im se saopštava da oni nemaju više potrebe, da nisu bezbednosno ugroženi i da nema potrebe da poseduju lično naoružanje. Dolazimo do trećeg problema. Tada praktično nastupa oduzimanje privatne svojine. Da li će se tako oduzimati i druga privatna svojina, a pogotovo kada se radi o trofejnom oružju koje je praktično nasleđe jedne porodične tradicije i porodične relikvije, na neki način?

To su razlozi zbog kojih smatram da je ovaj predlog za izmenu i dopunu zakona trebalo doneti, ministarstvo je trebalo to da predloži, a ne samo odluku o produženju roka kojom praktično iznuđavamo pritisak da se izjasnimo po ovom pitanju u korist većine građana.

Tako je bilo i sa predlogom o konverziji švajcaraca, kredita u švajcarcima. Oni koji su prodali deo svoje imovine, izmirili obaveze, oni nisu bili obuhvaćeni predlogom predsednika države koji je skupštinska većina ovde usvojila i na taj način su praktično oštećeni. Izgleda da onaj ko ispunjava zakonske obaveze u ovoj državi uvek, po pravilu, bude oštećen ili finansijski ili u pogledu roka korišćenja svojih prava, kao što je ovde slučaj.

Takođe bih, imajući u vidu da se vodila rasprava u toku jučerašnjeg dana zamolio da ubuduće ne vršite plagijate mojih pitanja. Ja sam postavio pitanje – zašto je izmenjena odredba Zakona o bezbednosti hrane? To je ova odredba Zakona o bezbednosti hrane kojom je, upoznajem građane koji nisu pročitali izmene i dopune Zakona o bezbednosti hrane, propisano da je genetički modifikovana hrana bez naznake za koga, a odnosi se na ljude, i genetički modifikovana hrana za životinje, kao i hrana bez naznake za koga i od koga, i hrana za životinje od genetički modifikovanih organizama.

Dakle, to je odredba zakona koja omogućava da se u Srbiju u narednom periodu praktično uvozi hrana koja je deklarisana kao genetički modifikovana hrana. Kad će to biti dozvoljeno i kad će startovati? Verovatno posle izbora.

Pretpostavljam da će aktuelni ministar poljoprivrede, koji se kao član Demokratske stranke Srbije svojevremeno izjašnjavao protiv genetički modifikovanih organizama, kad je jedna druga opcija predlagala to u ovoj Skupštini, sada biti novi predsednik Skupštine i da će on praktično izneti sa svojom skupštinskom većinom novi zakon o genetički modifikovanim organizmima u kome ćete, poštovani građani, imati i genetički modifikovanu hranu, bez oznake da je za ljude, i genetički modifikovanu hranu koja je označena da je za životinje i hranu bez oznake za koga je i od čega je i hranu za životinje od genetički modifikovanih organizama. Imaćete i genetički modifikovane mikroorganizme, imaćete i genetički modifikovani otpad i imaćete, u trećoj generaciji, praktično posledice koje je profesor Seralini i njegov tim istraživača utvrdio na eksperimentalnim životinjama.

Da li je to samo zbog toga što je tadašnji kandidat za predsednika Vlade Srbije, a sada predsednik Srbije, izlažući svoj ekspoze, saopštio da je čeri paradajz genetički modifikovan i sa genima jedne odvratne životinje? Sutradan se ispravio da to nisu geni odvratne životinje nego geni ribe, itd, itd.

(Predsedavajući: Privodite kraju, kolega Ševarliću.)

Samo jedan trenutak, molim vas.

Ili ćete uvažiti potpredsednika Vlade i ministra za trgovinu, turizam i telekomunikacije, koji je u avgustu mesecu 2016. godine, u "Politici" izjavio da mi jedemo genetički modifikovanu hranu. A taj ministar… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, kolega.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ćorava kutija je čudo i tera na ponašanje ludo.

Ima izreka da nerazumnom ne možete objasniti da je nerazuman, jer, da se to može, on ne bi ni bio nerazuman.

Dame i gospodo narodni poslanici, ponovo da pročitam, po ko zna koji put, Zakon o genetički modifikovanim organizmima. Zakon - pravno obavezujući akt, što deklaracija nije.

Širenje lažnih vesti je krivično delo. Ali, dok imate poslanički imunitet, možete da plašite narod. I sad, bože moj, najmlađi Titov odbornik će da ih odbrani od letećeg paradajza i krastavca koji ujeda.

Dakle, dame i gospodo, gospodine predsedavajući, to nema veze ni sa kakvim oružjem, ni sa kakvim lovom. To ima veze samo sa lovom na veštice.

Da pročitam još jednom član 2: "Zabrana stavljanja u promet - Nijedan modifikovani živi organizam, kao ni proizvod od genetički modifikovanog organizma ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije."

Pročitaću ponovo, zbog gledalaca, da ne budu obmanuti, da ih ne plaše raznim letećim paradajzima, krastavcima koji ujedaju i boranijom koja osvaja dnevne sobe - Nijedan modifikovani živi organizam, kao ni proizvod od genetički modifikovanog organizma ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe, na teritoriji Republike Srbije.

Ovo je zakon koji je važio onog trenutka kada je prethodni govornik uzeo 62 hiljade evra od ministra koji je bio Dušan Petrović, čini mi se, i Saša Dragin, iz STAR projekta za zanavljanje stočarstva na Staroj planini, a onda, kada su uzeli pare za konsultantske usluge, zaključili su da te autohtone stoke nema na Staroj planini, pa su bile isplaćene samo konsultantske usluge, bez ikakve stoke na Staroj planini, bez ikakvog stočarstva.

Onda nije bilo bitno što je bio ovaj isti zakon, onda nije bilo ni zalaganje za deklaraciju, itd. Kad je presušio izvor u Ministarstvu poljoprivrede, kada više nije bilo na hiljade i desetine hiljada evra da se dobije za konsultantske usluge, e, onda ćemo da smislimo deklaraciju koja nije pravno obavezujući dokument i da kažemo - eto, mi se zalažemo za nešto što zakon već zabranjuje, izričito zabranjuje, sa ciljem da se plaši narod. Neko bi možda sada u ministarstvu trebao da uradi sledeće, kao što je to uradio Saša Dragin i Dušan Petrović, da kaže - e, sada, znate, hajde da vam damo još 62 hiljade evra da više ne plašite narod. Hvala.