Prva sednica Narodne skupštine , 29.04.2020.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Prelazimo na listu.
Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica.
...
Pokret socijalista

Bojan Torbica

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvažena predsednice Vlade Republike Srbije, poštovani ministri, kolege narodni poslanici, ne mogu a da na samom početku ne naglasim da sam nepuna dva meseca, koliko traje ova naša zajednička borba protiv Koronavirusa više nego ponosan na svoju zemlju i na svoj narod, kao i da u sopstveno ime, ali i u ime Pokreta socijalista, partije kojoj pripadam i čiju politiku zastupam u ovom domu, izrazim zahvalnost, pre svega lekarima, svim zdravstvenim radnicima, pripadnicima vojske i policije, zaposlenima u ustanovama socijalne zaštite, apotekarima, trgovcima, poštarima i da ne nabrajam više, jer sigurno ne mogu nabrojati sve one koji zaslužuju našu zahvalnost, sve one koji su dali svoj nemerljivi doprinos u ovoj borbi, rizikujući sopstveno zdravlje, kao i zdravlje svojih najmilijih.

Kao poslanik koji dolazi iz opštine Temerin, želeo bih pre svega da se zahvalim svojim sugrađanima na iskazanoj disciplini i poštovanju mera zaštite od virusa, zdravstvenim radnicima lokalnog doma zdravlja koji od prvog dana pandemije brinu o svim stanovnicima opštine, predsedniku opštine Đuri Žigi i celokupnom štabu za vanredne situacije, a naročito da se zahvalim volonterima, opštinskom kol-centru i volonterima koji pomažu najstarijim sugrađanima i koji od prvog dana neumorno rade svoj posao.

Odlična organizacija kojoj su se odmah priključili pripadnici lokalne stanice policije, Crvenog krsta, mesnih zajednica i JKP, doprinela je tome da Temerin, iako je bio među prvim opštinama sa utvrđenim prisustvom zaraze, iako je imao jednog preminulog među prvih 10-15 žrtava ovog virusa, današnji dan dočeka sa jednocifrenim brojem zaraženih i bez novih preminulih.

Svi smo svesni koliko je teška i koliko je opasna trenutna situacija u kojoj se nalazi ne samo Srbija ili region, već celokupan svet i svi znamo da samo maksimalnom disciplinovanošću i samo postupajući po uputstvima medicinske struke možemo izaći kao pobednici iz ove neravnopravne, ali za nas izuzetno bitne borbe, jer Srbija danas vodi borbu za svoju budućnost, za budućnost svakog svog građanina, za njihovo zdravlje, ali pre svega za svaki život u Srbiji.

Više puta smo tokom ova dva dana čuli cifre obolelih, hospitalizovanih i preminulih građana Srbije i svestan sam, kao što su i mnogi građani Srbije svesni da bi ove cifre bile mnogo nepovoljnije i gore da Vlada i Krizni štab predvođeni predsednikom Aleksandrom Vučićem i vrhunskim medicinskim stručnjacima od prvog dana nisu povlačili jedine moguće poteze i donosili mere koje su na najbolji mogući način zaštitili građane Srbije.

Često te odluke i mere nisu bile popularne i nisu bile po volji svakog pojedinca, ali su, što je najvažnije, uvek bile pravovremene, ispravne i opravdane. Naravno, niti smo mi ovde pre nešto više od tri godine izabrali aktuelnu Vladu Srbije, niti su građani na izborima izabrali Aleksandra Vučića za predsednika Srbije u želji da nam se dodvoravaju i da nam praznim pričama zamagljuju realnost, već da preuzmu punu odgovornost za budućnost države i naroda da donose teške odluke onda kada je to potrebno, da sprovode politiku koju nam u ovoj sali prezentovao prvo Aleksandar Vučić, a potom i ovde prisutna Ana Brnabić, politiku koja je spasila Srbiju i njene građane propasti u koju je gurala bivša vlast.

Upravo ta politika je takoreći iz pepela podigla Srbiju, koja je tokom 12 godina dosovske vlasti bila i više nego ponižena, opljačkana i opustošena. Upravo ta politika je stvorila ekonomski jaku i politički stabilnu Srbiju. Upravo je ta politika dovela do toga da danas za razliku od pre 10 ili 15 godina možemo da građanima garantujemo da ćemo tokom ove vanredne situacije sačuvati najveći broj radnih mesta, da zaposlenima garantujemo njihove zarade, da privredi i poljoprivredi pružimo finansijsku pomoć, da penzionerima obezbedimo redovnu isplatu penzija, socijalno ugroženim redovnu isplatu pomoći, a svim bolesnicima najviši mogući nivo zdravstvene zaštite.

Upravo ta politika oličena u imenu i delu Aleksandra Vučića je, za razliku od politike koju su u Srbiji pre osam, 10 ili 15 godina sprovodili razni Đilasi, Jeremići, Tadići, dovela do toga da zdravstveni sistem Srbije ne poklekne, kao što je dovela do toga da Srbija ima dovoljan kapacitet za smeštaj svih obolelih i da nam oboleli građani ne leže po podovima bolničkih hodnika, kao što je to bio slučaj u nekim drugim državama.

Upravo ta politika je dovela do toga da Srbija obezbedi dovoljan broj zaštitnih sredstava i respiratora, pa da ne moramo, kao neke zemlje, da biramo čiji ćemo život spasavati, a čije ćemo živote prepustiti sudbini. Zbog te i takve politike im je kriv Aleksandar Vučić i to mu nikada neće oprostiti.

Kriv je Aleksandar Vučić i što smo izbegli masovne nestašice hrane, lekova, goriva, što smo izbegli nepregledne redove i tuče očajnika u prodavnicama i tržnim centrima. Kriv je, jer su Đilas, Jeremić i Tadić upravo to priželjkivali i javno prizivali.

Kriv je Aleksandar Vučić i nikada mu neće oprostiti jer ima sve ono što oni nemaju, što ima znanje i hrabrost, ali najviše im je krivo što ima ono što oni nikada neće imati i to ih upravo i najviše boli, što ima čestitost i što ima bezrezervnu podršku građana Srbije.

Zbog svega toga, razni politički lešinari, oličeni u liku i nedelu Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Boška Obradovića, Borisa Tadića, potpomognuti medijskom fabrikom laži, zvanom – N1, svakodnevno iznose gomilu uvreda i neistina, napadajući kako Aleksandra Vučića i članove njegove porodice, tako i članove republičke Vlade, ali i sve one koji su, poput naših najboljih infektologa, stali u prve redove odbrane Srbije i njenih građana.

Upravo zato, Srbiji po ukidanju vanrednog stanja neophodni su izbori, da građani kažu kako ocenjuju čije zalaganje, da građani kažu kome daju svoju podršku i poverenje, a kome je krajnje vreme da završe na političkom smetlištu.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin. Izvolite.
...
Pokret socijalista

Aleksandar Vulin

| Potpredsednik Vlade
Ja se zahvaljujem na prilici, samo da se potrudim da budem koliko god je moguće kratak.
Prvo, nijedna država nigde na svetu nije spremna i ne sprema se za Korona virus ili za bilo kakav virus i tu su sve države iste, ali se države razlikuju po tome što su neke spremne da zaštite život i zdravlje svojih građana od bilo kakvih katastrofa, neke jednostavno nisu. Država Srbija to jeste.
Evo, da govorim iz ugla vojske. Da se ova katastrofa desila 2012. godine ili pre 2012. godine, Vojska Srbije bi delovala, vojnici su takvi ljudi, oni bi uvek ispunili svoj zadatak i uradili bi na najbolji način i tada i sada, ali tada bi izašli samo sa jednom rasparenom uniformom koju su imali, a danas svaki vojnik ima dva kompleta M-10 uniforme i jedan komplet M-93 uniforme. Svaki ima zimske i letnje čizme. Ako je pripadnik Vojne policije ili neke od specijalnih jedinica, pored svega što sam rekao, ima i zimski kombinezon, letnji kombinezon, zimske čizme, letnje čizme, zimske kožne čizme, zimske platnene čizme, letnje platnene čizme, plus vojničke cipele.
Zato mu je danas plata veća nego što je bila 2012. godine, daleko veća. Zato ima i veće dnevnice, zato ima i brojne druge prinadležnosti koje su veće i bolje. Uradio bi on svoj posao uvek, jer su to ljudi koji vole svoju zemlju, jer su profesionalci, ali država je bila spremna za njih, ne za ovo, nego je spremala sistem, organizovala sistem.
Da se ovo desilo 2012. godine ili pre 2012 godine, pre nego što je Aleksandar Vučić postao ministar odbrane, Vojska ne bi imala 100% trupnih rezervi hrane i ne bi imala 100% rezervi goriva, kao što danas ima, a danas ih ima. Nismo se mi spremali obezbeđujući gorivo, uniforme, plate i sve ostalo za virus, nego smo se spremali za državu, da vratimo državu da bude snažna.
Ovde se govorilo o tome kako se funkcionerska kampanja, pojavljuju se predstavnici države, pa ko da se pojavljuje? A ko će nam reći šta treba da se radi? Ko će nam reći kako funkcioniše sistem? Da Aleksandar Vučić nije bio tu gde je trebao da bude, govorili bi da se sakrio, da ga nema, da čuva sebe, da brine za svoje zdravlje i da ga baš briga za njegovu naciju.
Čekajte, Aleksandar Vučić je nabavio respiratore, nisam ja, nisu ni ovi iz opozicije, nije ni niko od vas. Pa jedino pošteno je da to i kažemo. Tako jeste. On je to uradio, uradio je zahvaljujući svojim političkim vezama, zahvaljujući autoritetu i ugledu. Ovde više novac nije u pitanju. Svi ih kupuju i svi ih plaćaju, ali je pitanje ko je u stanju da dođe do njih. On je došao do njih. Treba li da se stidi toga? Ne treba da bude tu? Ne treba cela Srbija da zna ko je to uradio? Da, treba da zna, zato što na taj način ima poverenje u svoju državu, u svoje društvo. Ima poverenje u sistem koji brine o svakom od nas. I naravno da treba da bude tu i što bi se pravili da nije tako. Tako je. I tako bi bilo svuda u svetu i tako treba da bude svuda u svetu.
Dame i gospodo narodni poslanici, znate, niko od nas ovde nije baš običan čovek, ni u vlasti, ni u opoziciji. Niko od nas ovde nije slučajno. Ima, kažu, nekih koji su se prijavljivali na neke konkurse, nije ih niko predlagao, ali su ih građani izabrali, zato što su oni želeli da budu ovde. To znači da mi imamo političku odgovornost, a to znači da u ovakvim vremenima mi imamo obavezu da pokažemo svoj politički stav.
Ko je branio predstavnicima opozicije da organizuju svoja partijska članstva i da kažu - idemo da budemo volonteri? Ko im je branio da se oni pojave, recimo, u Areni sportova i da kažu - evo, tu smo, mi smo došli, dajte i nama pakete, hoćemo da delimo penzionerima? Ko ih je sprečavao da to organizuju i da to urade? Ko ih je sprečavao da to organizuju i da to urade? Ko ih je sprečavao da daju saopštenja u tom pravcu? Ko ih je sprečavao da na taj način budu vidljivi u javnosti i da kažu šta god imaju da kažu? Umesto toga su pisali pisma, tužakali se EU, kao da je to važno i kao da je najvažnije šta EU misli o nama. Ma nemojte. Mnogo mi je važnije šta Srbija misli o nama, a šta misli Tanja Fajon, pa neka misli, neka razgovara sa svojim biračima šta misli.
Ko ih je sprečavao da učestvuju u ovome? Ko ih je sprečavao da, recimo, ne krenu za primerom nemačke opozicije koja se obratila kancelarki i rekla - mi smo na raspolaganju svojoj državi, recite šta možemo da pomognemo? Ko ih je sprečavao da budu takva opozicija, da budu tako politički misleći ljudi? Jer, ponavljam, svako ko se bavi politikom, a posebno narodni poslanici, oni koji imaju predstavnike u Narodnoj skupštini, ima obavezu, dužnost da se bavi politikom.
Mi se ovde svi do jednog kandidujemo da bi nam građani Srbije dali priliku da donosimo odluke za njih, da odlučujemo i o njihovim životima, jer smatramo da je naša ideja vredna toga. Pa, kad ćete to da radite ako nećete u ovakvoj situaciji? Kad ćete to da radite ako ne sad? Dakle, sada ste morali da organizujete svoja članstva, sad ste morali da organizujete sebe da dođete i ponudite se svojoj zemlji i ponudite se svojoj državi.
Rečeno je bilo da smo pravili neprijatelja od naše dijaspore. Pa, ako smo pravili neprijatelja od naše dijaspore, gde se vratila ta dijaspora? Kako je došla? To su naši državljani. Primili smo ih sa najvećom i brigom i radošću. Ja ih molim da ne idu, da se ne vraćaju u te zemlje koje su im pokazale šta misle o njima sada kad je teško, koje su jedva dočekale da ih se otarase sada kad je teško, koje su jedva dočekale da ne budu više tu.
Ova Vlada i Aleksandar Vučić su obezbeđivali ne samo besplatne avione, nego su obezbeđivali koridore i otvarali autoputeve u vreme kada je čitava Evropa bila blokirana. Mogli smo da kažemo - Mađarska i Austrija vam zabranili kretanje, šta mi možemo, vi ste ionako tamo, ostanite, evo, mi bi voleli, ali ne može. Ne, nego se borilo da uđu. Za svakog se pojedinačno borilo da dođe ovde.
Izvinite, ovde niko jedan dinar nije platio lečenje od Korona virusa, jedan jedini dinar. Nijedan hlorokin ovde nije naplaćen. Ko god da je došao ili u privremenu bolnicu ili bilo koju ustanovu našeg zdravstvenog sistema, nije ga niko pitao za knjižicu, nije ga niko pitao za osnov osiguranja, ni da li je došao iz Austrije, gde je možda plaćao, možda nije plaćao osiguranje i zašto ovde nema ili ima.
Da li imaš simptome? Lečiš se kao da si najbogatiji čovek na svetu. Pa, to nema u najbogatijim zemljama na svetu. U Americi ih sahranjuju u masovnim grobnicama ako nemaju da plate. U ovoj Srbiji, ovakvoj, siromašnoj, ali sve boljoj Srbiji, niko nije sahranjen u masovnoj grobnici, niko nije ostao bez leka, niko nije ostao bez kreveta, niko nije ostao bez respiratora. Treba da budemo ponosni na takvu državu, a ne da tražimo mane u tom.
Svi koji su došli iz dijaspore dočekani su raširenih ruku. To su naši ljudi bre, nego šta će nego da ih tako dočekamo. Ja sam ponosan zbog toga i molim ih da ne idu, da se ne vraćaju, jer vide da je ova zemlja bolja nego one koje su napustili. Nikom ovde nije naplaćen nijedan jedini dinar.
Ovde se, dakle, a opet niko to da kaže, pa to ne bi bilo moguće da 2014. godine Vučić nije preduzeo one teške reforme, da nismo doneli Zakon o radu u ovom parlamentu zbog koga su tada Aleksandra Vučića razapinjali, protiv mene pravili proteste. Da nije bilo toga, pa ne bi bilo ove države koja je u stanju da kupi hlorokin i da ga ne naplati nikome, da obezbedi lečenje svakom bez obzira da li ima osiguranje ili nema, država koja je u stanju da kupi i obezbedi svakom respirator. Jedna od najskupljih stvari u sistemu zdravstva jeste dan na respiratoru i zato ga nema u mnogo razvijenijim zemljama, jer je skupo, a retko se koristi, a naša država je rekla - neće niko umreti bez toga, ima da se borimo i borili smo se i ne pita niko koliko šta košta.
Da nije bilo te 2014. godine, gde se država nije spremala da bude jača, ne bi bilo ovo moguće. Bez onih teških mera, bez onih teških odluka, bez one politike Aleksandra Vučića, ovo ne bi bilo moguće, a kao što vidite sada jeste moguće i slobodno progutajte svoje politički ponos i kažite - to je dobro. Dobro je što država Srbija može besplatno da leči sve. Dobro je što država Srbija može da da penzionerima 4.000 dinara. To je dobro. Dobro je što može da da svakom građaninu 100 evra. Ko hoće, hoće, ko neće, neće. To je dobro. Dobro je što država Srbija može da da tri minimalne zarade svakom. To je dobro. Kažite - to je dobro, mi ćemo to raditi bolje, ispričajte sve ono kako treba da se ispriča - mi bi to sve bolje, ali je dobro što je ovo urađeno i što je ovako urađeno.
Ovde sam bio kritikovan zbog odnosa prema EU. Odmah da vam kažem ovako - Hvala Narodnoj republici Kini, hvala Ruskoj Federaciji, hvala Turskoj, hvala EU. Zahvaljujem se onako kako je pomoć stizala. Zahvaljujem se po vremenu kada je stizala. Veoma sam zahvalan EU što je omogućila sada da možemo da kupujemo njihove medicinske proizvode. Hvala im. Pretpostavljam da sada imaju dovoljno, trebalo je njima, evo sada su se setili nas, divno, kupićemo kada budemo mogli, ali priznajem da mi je nekako bilo strašno važno kada je došla kineska pomoć u trenutku kada je bilo najteže i strašno mi je važno kada je došla ruska pomoć u trenutku kada je bilo najteže. Pomoć se nekad meri i po tome kada je pošaljete, ne samo kolika je, nego i kada je stigla.
Građani Srbije glasaju za političke partije koje imaju jasan evropski put i tu nema nikakve dileme i Vlada, čiji sam ja član, ima jasnu politiku kada je u pitanju i EU. Ja ne radim protiv takve politike. Moji stavovi su moji stavovi i imam pravo da kažem da sam zahvalan i Narodnoj republici Kini, i Ruskoj Federaciji, i Turskoj, i svakom ko nam je pomogao i neću da se izvinjavam zbog toga. Nemam razloga da se izvinjavam zbog istine. To je istina.
Ja sam evroskeptik. Evroskeptik kao Boris Džonson, evroskeptik kao Salini, evroskeptik kao Sarkozi, evroskeptik kao mnogi Evropljani, a citat o smrti evropske solidarnosti nije prvi put izgovoren u Srbiji. Izgovoren je i u Austriji i u mnogim drugim zemljama i pitajte građane Italije uostalom šta misle o evropskojsolidarnosti i kako se u Španiji pokazala ta evropska solidarnost. Neću ja nikom da solim pamet. Ja želim da Srbija bude toliko napredna i toliko jaka da je svako želi, pa i EU.
Da li je istina da nam je prvo pomoć stigla iz Kine i Ruske Federacije? Jeste. Odakle je stigla? Da li za to treba da budemo zahvalni? Treba da budemo zahvalni. Da li sam zahvalan EU na svakom vidu pomoći? Jesam, ali nemojte tražiti od mene da se pravim da nam niko drugi nije pomogao kada nam jeste pomogao i pomogao kada je zaista bilo najteže i kada je bilo najpotrebnije, a stigla pomoć iz zemalja koje se i same žestoko bore sa krizom.
Nadam se da je EU zahvalna predsedniku Vučiću i Srbiji za pomoć koju je poslala. Nadam se da je EU veoma zahvalna zbog pomoći koja je stigla u Italiju, zbog pomoći koju je predsednik Vučić i ponudio i drugim zemljama EU. Evo, Srbija je dovoljno jaka da može to da uradi. Umesto toga, ovi će da pišu svoja pisma, opanjkavanja u Briselu, nadajući se da će ih neki ambasador pomilovati, nadajući se da će nekim čudom doći na vlast, ali samo bez građana Srbije. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
(Tatjana Macura: Replika.)
Kome?
(Tatjana Macura: Ministru Vulinu.)
Ministru Vulinu? On je odgovarao na prethodna izlaganja. Tvrdi da se nije vama obraćao.
Reč ima Saša Radulović. Izvolite.

Saša Radulović

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Poštovani građani Republike Srbije, morao sam da trpim poniženje dostojanstva u ovoj Skupštini, noseći ove bespotrebne maske. Svetska zdravstvena organizacija je kazala da one ničemu ne služe. Morao sam da trpim poniženja i kršenje ustavnih prava, kao i vi mnogi koji ste zatvoreni na Sajmu, bez ikakve potrebe, penzioneri koji su zatvoreni po kućama, svi građani koji su zatvoreni svaki vikend bez ikakve potrebe.

Danas se neću obraćati ni delu Vlade koji je prekršio Ustav ovde, neću se obraćati ni narodnim poslanicima koji 45 dana ćute o izvršenom državnom udaru i prekršenom Ustavu.

Vi ćete sami moći da procenite iz ovih dosadašnjih rasprava koliko su ozbiljni u ovome što rade. Obratiću se vama direktno, neću njihove stvari komentarisati. Strah je veliki i ja to razumem, strah je i kod vas, ali moramo se probuditi.

U Srbiji je 15. marta izvršen državni udar. Kada jedan čovek protivustavno na sebe preuzme nadležnosti Narodne skupštine, to se u teoriji zove državni udar. Sve skupštine u svetu zasedaju i zasedale su, sve do jedne. Do 21. marta su radile kafane, posle toga su još radili frizerski saloni, teretane, kladionice. Znači, sve je radilo, a Skupština je zatvorena 15. marta. Iz ovoga je očigledno je ovo jedna velika farsa.

Ovo vam odluka tri fizička lica na najvećim državnim funkcijama koji su odlučili da protivustavno preuzmu nadležnost Narodne skupštine i proglase vanredno stanje. Ni jedna jedina reč, dragi građani, u ovoj protivustavnoj odluci nema obrazloženja kako su smislili da Skupština ne može da se sastane. Šta je obrazloženje za to? Ni jedna jedina reč.

Ovo je materijal koji su dobili narodni poslanici za ovu sednicu. Ni jedna jedina reč obrazloženja zašto Skupština nije bila u mogućnosti da se sastane kad sve skupštine u svetu mogu da se sastanu, kada rade kafići, kada rade frizerski saloni, kada rade teretane, kada radi sve, a Skupština, kažu, nije mogla da se sastane.

Za vreme Prvog svetskog rata je radila Skupština, a nije mogla sad da se sastane. Da vam kažem, ta odredba Ustava da Skupština nije u mogućnosti da se sastane znači da padaju bombe, da smo okupirani, da fizički ne možemo da dođemo u salu, pa da onda neko kaže – ovo je okupacija, moramo to da uradimo i što pre sazove Skupštine. To je jedini razlog. Ovo ovde je protivustavno.

Ovde je predsednica Skupštine nama odgovorila 23. marta i kazala da je to zato što je Vulin doneo naredbu da preko 50 ljudi ne može da se sastane. Danas ima naredba da dvoje ljudi ne može da se sastane. Zašto su sve ovo radili? Evo, da vam pokažem.

Pre 15. marta su se prikupljali potpisi. Znači, ovo su vam slike iz SNS od 5. do 15. marta, 140.000 ljudi se guralo da da potpis od 5. do 15. marta, za vreme dok su bili ovi procenti koje je čitala predsednica Vlade – 4,25, 11, 12, 17 i šta ti ja znam. Ovako je to izgledalo. Dovedeno je u opasnost 140.000 ljudi, i to su dali potpise za SNS, SPS, Šešelja, Šapića, POKS, Čanka i Čomiću, Zavetnike. Ovo su mitinzi tog 10, odnosno u tom periodu, mitinzi SNS-a. U „Areni“ koncert za 20.000 građana. Koga oni prave budalama? Nas, poštovani građani, prave budalama.

U Palati Srbije 18. marta su imali ovaj skup, a Skupština ne može da se sastane. Kafane rade, a Skupština ne može da se sastane, ovde su pričali o izborima.

Kada su im trebali izbori, prikupljanje potpisa, onda je virus bio smešan, a onda su ga proglasili opasnijim od kuge da bi mogao da odgodi izbore. Ovo je sve oko izbora, a sad su u modu da prikažu kako su tobože pobedili.

Skupština ne može da se sastane, a ovo je slika 300 aktivista SNS i ne, nismo mogli da se prijavimo. Moja ćerka je student molekularne biologije, niko nije hteo da je pozove, prijavila se da volontira, samo su zvani aktivisti SNS. Ovo vam je pre dve sedmice slika SNS, ovo je kvorum za narednu Skupštinu, Vučić ispred mosta, a Skupština ne može da se sastane. Pa, sram vas bilo.

Prema tome, dragi građani, ja znam da vas je strah.

Međutim, ono što ne dobijate preko konferencija za medije partijskih lekara je ono što znaju već svi u svetu, a to je da…
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala gospodine Raduloviću.

Saša Radulović

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Uzimate mi reč?
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Prošlo je pet minuta.

Saša Radulović

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Vreme je bilo zaustavljeno, pa nisam mogao da ga vidim.
Imam samo jednu stvar da vam kažem svima, sram vas bilo… (Isključen mikrofon.)