Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, kolege narodni poslanici, pre svega poštovani građani Srbije, pokušaću danas da budem što kraća i konciznija kako bih iznela sve ono što sam zaista imala u planu za danas i kako bih omogućila svojim kolegama narodnim poslanicima kojih ima zaista dosta prijavljenih za reč, da iznesu što više informacija koje su, svakako, potrebne građanima Srbije, jer vidimo da osnovne i elementarne stvari određeni poslanici ne znaju jer očigledno nisu ni pratili situaciju, a smatram da je zaista obaveza svakoga od nas bila, bez obzira gde god se nalazili, da li se sedimo kući pored malih ekrana, poštujemo mere, da pratimo zaista šta se dešava sa situacijom u Republici Srbiji i šta se dešava sa krizom u kojoj se nalazimo, jer svakako da je i parlament na jedan način deo te krize.
Bitno je da se čuje što više narodnih poslanika, mojih kolega, jer samo istinom možemo da nadjačamo političko lešinarenje i pokušaj obmane građana Srbije. I to je ono što iz ovog narodnog Doma mora da ode kao poruka građanima, istina i samo istina.
Želim da pre ulaženja u bilo kakvu diskusiju za kratko zastanem i samo se zaista osvrnem na sve one ljude koji se nalaze u prvim redovima u borbi sa ovom pošasti, to su, pre svega, naši medicinski radnici, naši lekari, naše sestre ali i svo drugo nemedicinsko osoblje koje radi u bolnicama, zatim kasirima, policajcima, vozačima, volonterima kojih je toliko bilo, koji su omogućili da ona prva pomoć, zaista kada je bilo najkritičnije i dođe do naših najstarijih sugrađana koji su bili i poštovali mere izolacije u svojim domovima.
Takođe bih želela posebno da se zahvalim prosvetnim radnicima, s obzirom da imam dve ćerke koje idu u školu, srednju i osnovnu, i zaista sam imala priliku da na delu vidim kako izgleda onlajn nastava. Zaista smo u jednom jako kratkom periodu omogućili vrlo kvalitetnu nastavu i čini mi se i mogu to gotovo i da potvrdim da se niko u svetu nije snašao toliko brzo i toliko kvalitetno kako Ministarstvo prosvete i kao Srbije. Hvala vam na tome.
Takođe bih se zahvalila građanima Srbije što su ostali kod kuće i što su pokazali da zajedno, jedinstveno i snažno zaista možemo mnogo toga da učinimo. Hvala najstarijima, pre svega, koji su u najtežem periodu u izolaciji jer su u potpunosti razumeli i podržali mere koje je doneo Krizni štab.
Posebna zahvalnost, naravno Zdravstvenom kriznom štabu koji Srbiju vodi kroz ovu epidemiju, još uvek taktički, bez pogrešnih koraka, odgovorno, stručno, pre svega iako su trpeli sve ono što i nije u opisu njihovog posla. Njihova je zasluga što u ovim danima, nadamo se vodimo poslednje dane, praktično bitke sa Korona virusom.
Zahvalna sam, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću kao i vama predsednice Vlade, ministri, jer za Srbiju u ovim najtežim momentima nije postojala nijedna nesavladiva prepreka. I ako niko na svetu, iako je izgubio i jedan život u borbi sa Korona virusom ne može da proglasi pobedu nad ovim virusom, čak i kada se epidemija bude završila mi smo negde uspeli da upornošću, danonoćnim radom, brigom za svaki život u Srbiji situaciju držimo pod kontrolom, što zaista nije bilo lako.
Brzo smo se snalazili znanjem, sposobnostima, uspeli smo da ono što je najbitnije u ovom trenutku, a to su smrtni ishodi i njihov broj svedemo na meru koja je zaista bez obzira koliko ne volim i neću ni pokušati da se uporedim sa drugim zemljama, ali je zaista neuporedivo manja nego u ostalim zemljama koje su se suočile sa velikim brojem mrtvih u Evropi, pa i u svetu.
Poštujući struku, ali i ogromnim naporima i brigom za svaki život, kao što sam rekla u Srbiji, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je sa svojim timom, sa Vladom, sa premijerkom, pored zdravlja uporedo brinuo i o ekonomiji Republike Srbije, o strategiji kako dalje i kako sutra, a čuli smo ovde da se tek danas traže odgovori kako ćemo to sutra.
Mi smo te odgovore već dali i već imamo ciljeve prema kojima idemo kako bi to sutra za građane Republike Srbije bilo što bezbolnije. S obzirom na scenarije praznih rafova i različitih redova u prodavnicama koje zaista Srbija po svemu onome što je preživela u prošlosti verovatno mogla da očekuje, ali nije, u svakom momentu smo bili snabdeveni i lično čini mi se sa većom pažnjom nego u redovnom stanju. I sve na šta smo nailazili, na prepreku ako se dešavalo da fali određenih resursa, da nedostaje određenih proizvoda, vrlo brzo smo se snalazili, ali nismo tražili, ja sam vam jako zahvalna na tome, najjednostavnija rešenja. Tražili smo jako efikasna rešenja. Ono što bi nam trajno rešilo problem.
Zato smo došli u situaciju da smo postavljali fabrike tamo gde ih juče nije bilo, da smo prilagođavali proizvodnju, da smo uspeli od kvasca, maski, neophodnih laboratorija za testiranje na COVID - 19, Hlorokina, alkohola, dezinfekcionih sredstava, pa sve do improvizovanih bolnica, dođemo jako brzo, u najkraćem, gotovo nemogućim rokovima, Srbija je zapravo, zaista bez imalo skromnosti dobila sve ono što je neophodno građanima i za život i za borbu protiv epidemije.
Gledali smo te slike, bili smo svedoci, dok su se građani neki od najrazvijenijih zemalja u svetu otimali bukvalno za toalet papir, Srbija je dostojanstveno dočekala mere izolacije propisane i u tim drugim zemljama.
I pored velikog broja naših građana koji su došli iz inostranstva, a ta cifra jeste veća od 400.000, mislim da nismo spominjali, a zaista smo dužni veliku zahvalnost, jer Srbiji zaista sada shvatamo u ovom trenutku kolika je velika važnost „Er Srbije“, koja je zaista pokazala da nijedan od tih 400.000 nije bio ostavljen u nekoj tuđoj zemlji ukoliko je imao želju da se vrati u Srbiju.
Dakle, Srbija je zaista primila u svoje skute i svakog ko je imao želju da se vrati u svoju zemlju i da ovde provode ili ovaj deo ili ostane, nadamo se, u budućnosti da radi i da živi, Srbija je to omogućila.
Međutim, da ne zaboravim, naravno, onaj deo koji se tiče „Er Srbije“, svaka čast hrabrim pilotima i osoblju, stjuardesama, koji su odlazili po pomoć gde god je pomoć za Srbiju u smislu medicinskog materijala i opreme bila neophodna i dovozila nazad.
Najveću bitku smo ipak, to smo imali priliku i nekoliko puta da čujemo od samog predsednika Aleksandra Vučića, imali i vodili na … nabavke respiratora. To je predstavljao najveći izazov i ujedno najznačajniji, jer nabavka svakog respiratora je zapravo i značila život za nekoliko ljudi, a zatekli smo ih u minimalnom broju, bez obzira što smo ulažući u naš zdravstveni sistem u prethodnom periodu uložili u respiratore i imali daleko već broj nego što smo zatekli u nekim prethodnim godinama kada smo zatekli razrušeni zdravstveni sistem koji u ovom momentu kakav je bio sada je omogućio ovakav odgovor na COVID – 19.
Dakle, bilo je potrebno nabaviti još respiratora. Svojim ličnim zalaganjem predsednik je posebno posvetio pažnju ovom problemu i uspeo je da za Srbiju i za svoje građane obezbedi dovoljan broj respiratora. Sa mnogo emocija govorim o ovome jer postoji tendencija da se ovaj problem koji smo imali i koji smo prevazišli, bez obzira što je jagma za respiratorima na svetskom nivou bila strahovita, nekako ovu temu pokušavamo, zapravo, pokušavaju drugi da relativizuju.
Nažalost, iz iskustva, mnogo ljudi koje znam koji su oboleli od COVID – 19 i kojima je taj respirator i bio neophodan, koji su se borili bukvalno za vazduh, a iz iskustva koje imam kao zdravstveni radnik znam vrlo dobro šta znači kada čoveku fali udah i kako je kada se bori za vazduh.
Sa COVID – 19, vi ste do sada, zapravo, imali strah bolesnika koji se bori za vazduh, znači to je jedana strahovita slika koju svaki medicinski radnik zna kako izgleda, ali sada su strah za život i za udah imali lekari, jer sa nestankom, odnosno nedostatkom respiratora, kada ih nema dovoljno mi moramo da donosimo drugačije odluke, one odluke koje možda u redovnim stanjima ne bismo donosili i to je suština problema nabavke respiratora, jer borba za život u trenutku kada respiratora nema dovoljno, više nije svačije pravo, a Aleksandar Vučić upravo je omogućio svojom borbom na polju nabavke respiratora da ovo pravo na život imamo svi.
Hvala svima, hvala predsedniku, hvala predsednici Vlade, članovima Vlade što nisu zaboravili apsolutno nijedno mesto u Srbiji, što su svi žitelji i građani imali apsolutno maksimalnu negu i pomoć, istu negu i pomoć, hvala vam što ste obišli najugroženija područja, hvala predsedniku kome se toliko zamera što je uspeo i u ovim teškim trenucima da bude u svakom momentu sa svojim narodom, hvala vam za Niš, hvala vam za Kosovo i Metohiju, hvala vam za Kikindu, hvala vam za moje Pančevo koje je dobilo veliki broj respiratora i gde je bolnica, nova bolnica koju smo imali priliku i da otvorimo pre izvesnog vremena, uspela da postane COVID bolnica i odgovori i još uvek odgovara na sve zdravstvene izazove sa kojima se trenutno borimo. Hvala predsedniku što je svojim primerom lično pokazao da Srbija ne sme da poklekne, da Srbija ima snage i da Srbija ne sme da stane.
Svesni smo da dan posle svakako neće nikada više ličiti na dan pre, ali sam sigurna da ćemo jakim ekonomskim stubovima koje smo uspeli da izgradimo u prethodnom periodu, u godinama iza nas, merama teške fiskalne konsolidacije, merama koje je u to vreme opozicija, naravno, najžešće napadala, sigurna sam da ćemo daleko lakše od ostatka Evrope i čak nekih možda daleko razvijenijih zemalja uspeti da izađemo iz svetske krize u koju je svet već prvim danom proglašenje epidemije neprimetno i uplovio.
Dakle, sve to je moguće i sve to dozvoljavaju i ekonomski rezultati koje smo postigli i hvala onima, takođe, koji su u ovim najtežim momentima pokazali svoje pravo lice, pokazali po ko zna koji put svoje ružno, pohlepno, licemerno lice koje svakako nije i ne predstavlja lice zdrave i snažne Srbije. Hvala im, jer su građani Srbije uspeli da vide zapravo opet ko su oni i uspeli su da vide tu ružnu istinu koju mi, nažalost, gledamo mnogo češće od njih. Zato je važno da se iz parlamenta pošalju prave poruke, istinite poruke i pravi podaci.
Istina je za njih da su uspeli da relativizuju ljudski život, da su uspeli da im čak ni ljudski život ne bude prepreka u toj borbi za vlašću, borbi za otimanjem, u borbi za svim onim što imamo priliku, nažalost, u holu Skupštine da gledamo već neki duži period, ovde u sali, videli smo, ne i toliko, jer u salu ne ulaze.
Kao i obično, Aleksandar Vučić je tema. Aleksandar Vučić je meta. Napadaju lekare, stoji. Znači, maločas smo čuli, lekari su heroji. Aplaudiramo im u 20 časova, ali se zato pojavimo u 10.00 ujutru u Skupštini da održimo konferenciju za štampu gde ih najgroznije napadnemo i onda organizujemo u 20.05 časova, pa čak i to malo što možemo da im pružimo podrške im ukrademo. To je Savez za Srbiju i to je način na koji se ponaša onaj koji njih vodi, a to je Dragan Đilas.
Dakle, dok lekari i dalje drhte nad svakim životom u Srbiji, oni to vide kao priliku da ih napadnu još jednom i da se obračunaju na taj način preko lekara zapravo sa Aleksandrom Vučićem, jer do pražnjene javne kase kao prepreku vide samo njega.
Čak i kada bi se i svaki normalan čovek zaustavio, kada je Danilo Vučić bio bolestan i u bolnici, oni su to videli samo kao još jednu priliku za još žešći napad.
Ja sam u tim danima na malim ekranima videla predsednika koji je preko noći pobeleo bukvalno, ali ni najmanje nije bio pokoleban u činjenici i u svom cilju da život pobedi i da prevagne nad smrću.
Iako nas je i on sam zamolio da u ovom trenutku, toliko odlučujućem za Srbiju, kada čuvamo živote naših građanina, pokušamo da se politički ne sukobljavamo i da svu svoju energiju usmerimo upravo u tom pravcu, ja zaista ne mogu a da ne osudim zversku političku igrariju Dragana Đilasa i njegovih glasnogovornika i njegovo poigravanje, pogotovo sa našim najstarijim sugrađanima za koje smo se složili upravo ovim merama da nećemo dozvoliti da žrtvujemo. Nismo i nećemo žrtvovati naše roditelje i to je glavna poruka. To je ono što treba objasniti svima onima koji za 1. maj pozivaju da naši najstariji sugrađani i dalje izlaze napolje, da se roštilja po kojekakvim centrima, parkovima itd. da se ljudi okupljaju.
Strpite se još malo. Za Uskrs smo sedeli kod kuće, ne vidim zašto 1. maj ne bismo isto ispoštovali i na taj način pokušali da privedemo kraju ovo što smo započeli?
Zapitala bih samo još jednom Dragana Đilasa i njegovu bulumentu koja svakodnevno uznemirava, zapravo, javnost, koliko je to i na koji način pomogao građanima Srbije? Da li je donirao, kupio, napravio, sašio ijednu masku? Da ne pitam za respiratore, to bi možda bilo suviše. Možda bi mi čak odgovorio da nema dovoljno novca, u šta bih teško i poverovala.
Pored svega, kada kažu - niste dobro uradili ovo, niste dobro uradili ono, a šta biste vi uradili? Šta bi to vajna opozicija u Srbiji uradila u našoj situaciji? Ja nisam videla nijednog opozicionog lidera da je uhvatio za rukav Aleksandra Vučića i da je rekao - sačekaj, stani, ja hoću da pomognem; sačekaj, stani, mi svi hoćemo da se udružimo i da pomognemo, jer svi smo u ovom trenutku na istom zadatku, na zadatku spašavanja života građana Republike Srbije.
Ne, sa bezbedne udaljenosti kod svoje kuće, sa telefonima i računarima u rukama, sa Tviter nalozima uspeli su i uspevaju da napadaju građane Republike Srbije, lekare koji se bore za njihove živote i vlast koja im svakako nije dobra nikako, pa ni u redovnom, ni u vanrednom stanju.
Dakle, danas razgovaramo o hitnim merama koje Vlada Republike Srbije uvela u toku ove borbe sa Kovidom - 19. Ja ću svakako podržati svaku od ovih uredbi, jer ove uredbe je donela odgovorna, savesna vlast, na preporuku struke i to u samo jednom jedinom cilju, a to je zaštita života građana Republike Srbije. Hvala vam.