Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.
Izvolite.

Dakle, 26. februar cerekanje lekara i državnih zvaničnika. Kažu – ma, to je bezveze, idite u Milano da šopingujete, pošaljite tamo žene, ma gde će virus na Srbe. Jedan među njima kaže – e, ovo je dobra prilika, čitao sam negde da alkohol ubija virus, pa ću, pošto inače volim da popijem, da proširim to još malo. Tu sam citirao predsednika države.

Nekoliko nedelja posle toga dr Kon kaže da tad nisu znali gde su, da od zaštitnih sredstava nije bilo ničega i da je panika bila na neviđenom nivou, a ovaj veseli što je slao žene u Milano je rekao da je on bio kolateralna žrtva, da je neko morao da izigrava budalu, pa je, eto, palo njemu da se on tako ponaša.

Četvrtog marta su raspisani izbori, a 1. marta, po sećanju dr Kisić, je bio prvi oboleli, a posle kaže da je to bio lapsus.

Petog marta egipatsko ministarstvo zdravlje i Svetska zdravstvena organizacija prijavljuje svog drugog zaraženog koji se vratio iz Srbije pre nekoliko dana. To je bilo emitovano na RTS-u. Prema tome, svako, pa i državna administracija, mogao je to da vidi.

Petog je SNS predao izbornu listu. Šestog je, kada je predata lista, prvi slučaj zaraze. Petnaestog je vanredno stanje doneto na ivici Ustava. U svakom slučaju, bez nepotrebne opstrukcije parlamenta mogao je da se sastane parlament ovde, napolju, bilo gde, ali mogao je.

Kafići rade do 21. marta i ne samo oni mali, nego imate vi i klubove koje drže neki vaši funkcioneri koji su preko 300 ljudi i oni su radili u vreme kada parlament nije mogao da radi.

Vladi Srbije sam 19. marta predložio nadzornu komisiju, koja bi bila sastavljena od opozicije i vlasti koja bi bila tu da i kontroliše umesto parlamenta, ako već ne može svaki dan da bude, ali da da legitimitet onome što se radi, da ne bude posle sumnje da li je ovo bilo tačno ili ne i odbijeno.

Zahvaljujem se ja svim zdravstvenim radnicima, vojnicima, policajcima, poštarima, ljudima na pijaci, svima onima koji nešto rade sada, volonterima, a posebno ovima iz državne uprave, jer oni rade svoj posao profesionalno, iako imaju ovakve direktore, ministre, Vladu i predsednika.

U poslednjih 15 dana Srbija je prva na Balkanu po broju novozaraženih, bilo da se gleda apsolutni broj, bilo da se gleda procentualno i to je posledica, odnosno to se dešava nakon mesec dana odvratnih mera, gde se narod držao kući u policijskom času i mi smo i dalje prvi. Razmislite malo o tome.

Nabavka respiratora. Kažete da ste zatekli 400 i nešto njih ispravno. Koliko sam ja pratio, nijednog dana nije bilo potrebe za više od 149. Prema tome, tih 400 je bilo dovoljno. Koliko je kupljeno? Po kojoj ceni? Po 15 hiljada evra? Po 300 hiljada evra, 200 hiljada, 800 hiljada, 5 hiljada? Kojim avionom će da leti Vučić da ih pokupi iz kog magacina? To je melodrama na najprimitivnijem nivou.

Ekonomske mere, onaj deo koji je dobro prepisan je dobro prepisan. Sto evra po glavi stanovnika, to je predizborna igračka i to vam je rekao i Fiskalni savet. Precizno, rekao je da je to najveća i nepopravljiva greška, a uvođenje hotlajn telefona za prijavu za to je još jedan bezobrazluk više.

Ja pozivam sve građane da uzmu tih 100 evra i da daju nekome kome je to potrebno ako njima lično nije potrebno, ali ne ostavljajte to ovima ovde.

Glavni problemi su bili gastarbajteri, novinari, opozicija i Ana Lalić, Zoran Kesić, Ivan Ivanović i Žaklina Tatalović, ali i 400 hiljada, kaže Vučić, najgorih ljudi koji su mu u najtežem trenutku došli da se vrate, a onda, vidim danas, peglanje u odnosu na tu izjavu.

Dakle, niti ste vi država kao što se predstavljate, niti je urađeno sve na dobar način, jer da je urađeno na dobar način, Vučić bi danas bio ovde i branio te svoje odluke, a ne bi poslao vas, koji kažete da vam je on šef. To je eksplicitni dokaz da je, naravno, uz sve napore ozbiljnih ljudi, koji su radili ozbiljno svoj posao u bolnicama i svuda okolo, da ono što je državna uprava uradila, da to nema veze sa nečim što može da se nazove najboljim, da smo mi neviđenu sreću imali u tome što je relativno mali broj ljudi preminuo. Svaki život je važan, naravno, i ne znam koliko će ih biti još, ali je moglo da se uradi mnogo bolje, mnogo efikasnije i na način da se vidi da ovo jeste vlast koja radi svoj posao na valjan način.

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

Prema tome, građani Srbije, pazite se, sedite kod kuće, inače ćete biti u situaciji da vas leče ljudi koji sede ovde sa moje desne strane.

Pitanje za ministra zdravlja… (Isključen mikrofon.)

Gospodine Živkoviću, proteklo je vreme.
(Zoran Živković: Samo da završim rečenicu.)
Proteklo je vreme, a uzdržavam se da vam ne izreknem opomenu, a sad ću da vam kažem i zašto, kolega Živkoviću.
(Zoran Živković: Javi se za reč, pa onda…)
Ne, ne, ne, treba da znate ovo. Korona vam se, gospodine Živkoviću, ne dešava na drugoj planeti. Od Korone je preminuo jedan moj prijatelj. Preminuo je kolega, bivši narodni poslanik kome je verifikovan mandat u ovom sazivu. A, vi se igrate i kažete da se čuvaju ovih ljudi koji sede sa vaše desne strane da ih oni ne leče.
(Zoran Živković: I šta je problem?)
Samo pokazujete koliko uvažavate sve nas i svoje kolege i da je vaše saučešće žrtvama i minut ćutanja kada je počinjala ova sednica bila vaša najobičnija farsa.
(Zoran Živković: Replika.)
Nemate pravo na repliku.
Reč ima predsednik Vlade, gospođa Ana Brnabić. Izvolite.

Hvala.
Zaista govorite i obraćate se ljudima ovde u najboljem demokratskom maniru, u onom demokratskom maniru koji ste pokazivali tako jasno dok ste bili na vlasti. To je ta demokratija i to kako se obraćate kolegama ovde u Skupštini, ali vama na čast.
Juče ste najavili „Sablju 2“. Mi znamo da ste vi izuzetno jaki, da ste izuzetno opasni i znamo da ćete sigurno imati priliku da ispunite ovu vašu pretnju. Nismo nešto uplašeni, nismo naročito ni impresionirani, iako znamo koliko ste jaki. Nismo, zato što znamo šta smo radili, kako smo radili, zato što stojimo iza naših reči i stojimo iza naših dela.
Vi svakako možete da nastavite i sigurna sam da ćete nastaviti da pretite ljudima koji daju sve od sebe, koji su ovde da podnesu izveštaj, koji su, za razliku od vanrednog stanja koje ste vi uveli, svaki dan organizovali pres konferencije, da mogu da obaveste pravovremeno i tačno javnost o tome šta radimo, kakvo je stanje i da svi predstavnici medija mogu da dolaze i da pitaju sva pitanja koja žele da pitaju.
Dobro, pretite nama, nastavite samo, ali da vam kažem, nemojte da vređate lekare, nemojte ovde da ih nazivate veselima, nesrećnima, nemojte da im se obraćate na taj način. Ne vređajte struku, jer verovatno ste vi mnogo stručniji u epidemiologiji od njih i verujem da ste najstručniji u svemu, pošto vidim da znate i prava i infektologiju i epidemiologiju i sve vi znate. I bili ste ministar unutrašnjih poslova i sve ste mogli da radite u životu šta vam je dato i da gajite vinograde i pravite vina. Stručni ste apsolutno za sve. Ali, ne vređajte lekare i ne vređajte struku, ne vređajte ljude koji samo rade svoj posao. Ne nazivajte ih pogrdnim imenima. Ne obraćajte im se posprdno.
Još jedna molba, ne vređajte žene. Nemojte da vređate žene. Nemojte da vređate žene time što ukoliko ženska osoba obavlja neku funkciju, ona automatski mora da bude pratilja. Nije u redu. Pokazuje vaš lični stav, pokazuje i vaš demokratski potencijal. Pokazuje i vaš stav prema ženama. Pokazuje svu vašu mizoginiju. Ali, evo, ja bih vas zamolila da probate da se uzdržite, iako mogu da zamislim koliko to može da vam bude lično teško.
Nemojte vi da branite novinare. Nemojte vi da branite novinare, vi koji ste kao predsednik Vlade nazivali novinare na pres-konferencijama marginalnim pojavama. Marginalnim pojavama ste nazivali predstavnike medija i sada ste se vi našli kao veliki demokrata da ih branite. Mislim da nema potrebe. Za sve one koji nemaju amneziju, mislim da je to uvreda.
Nemojte vi da branite ni medije, ni novinare, vi koji ste kao jedan od glavnih ljudi, ja mislim, u to vreme, u vreme tog vanrednog stanja, eksplicitno i strogo zabranili javno obaveštavanje, zabranili rasturanje štampe i zabranili sva druga obaveštenja i informacije u vezi vanrednog stanja i merama u vezi sa i tokom vanrednog stanja, osim prenošenja zvaničnih saopštenja nadležnih državnih organa. Takvu cenzuru Srbija nikada pre toga, a nikada ni posle toga nije videla. To pokazuje vaš demokratski potencijal, koji zaista ovde pokazujete i svaki put kada se javite za reč, kada dobijete reč, a i kada ne dobijete reč, sa svim nazivima kojima častite sve nas ovde, kako predstavnike Vlade, tako i vaše kolege narodne poslanike. Ponovo, to zaista pokazuje vaše lice.
Zahvaljujem se, kao što se zahvaljujem poslaniku sa kojim ste bili na vlasti do 2012. godine na predlozima i o tome kako možemo da se ponašamo prema medijima i kako da tretiramo novinare i na predlozima, vi to niste izneli, ali jesu neke vaše kolege, na predlozima kako mi možemo da promenimo i kako treba da sprovodimo ekonomske mere u postkriznom periodu.
Za razliku od vas, te najavljene ekonomske mere, koje su već krenule da se primenjuju, su pozdravili apsolutno svi privrednici i privredne komore, kako Privredna komora Srbije, tako i strane privredne komore, kako domaći mikro, mali preduzetnici i srednja preduzeća, tako i veliki strani investitori. Mislim da to dovoljno govori o tome.
Dozvolićete da kao predsednica Vlade ne prihvatim vaše branjenje novinara, a i da ne prihvatim predloge ekonomskih mera i kritike koje dolaze od ljudi koji dok su vodili zemlju u neuporedivo manjoj krizi 2008. i 2009. godine, su uspeli da budu tako uspešni u rukovođenju ovom zemljom da je 600.000 ljudi ostalo bez posla, 600.000 porodica se našlo u neizvesnosti.
Danas pričamo o najvećoj krizi posle Drugog svetskog rata, a što se tiče ekonomske krize pričamo o dubljoj krizi od one pre Drugog svetskog rata. I do sada smo videli da je otprilike 6.000 ljudi izgubilo posao, ali u apsolutnim brojevima da je to nešto više od 2.000 ljudi, pošto su u međuvremenu u nekim drugim sektorima neki ljudi dobili posao. Dopustićete da, uz svo uvažavanje ili manjak uvažavanja koje imam, lično prema vama, ne poslušam vaše savete ni oko medija, ni oko privrednih mera. Hvala.

Hvala.
(Zoran Živković: Replika.)
Replika, dve minute.

Hvala lepo.

Mnogo ste pogrešno razumeli, ali dobro to je vaše i neiskustvo i nepoznavanje materije. Ne znate ni to da je moja odgovornost vlasti završena krajem 2003. godine i za to sam odgovoran. U to vreme je bilo 200.000 više zaposlenih nego što ih danas ima u Srbiji. Za te dve, tri godine, koliko sam bio odgovoran, u organima vlasti su sve gluposti i svi pokušaji uništavanja Srbije 90-ih ispeglani. To što je vama neprijatno to što sam pokušao da se bavim poljoprivredom i da gajim vinograd, pa ne bi gajio fikus nikada, vinograd je jedna korisna stvar. Nema potrebe da me vređate, jer ne možete da me uvredite ni izdaleka.

Kada sam se već javio, da pitam ili vas ili ministra zdravlja. Prvo vas. Gerontološki centar u Nišu je dobio novu direktorku koja je do juče bila direktorka Gerontološkog centra u Kučevu, a inače 2017. godine je Agencija za borbu protiv korupcije tražila njenu smenu iz Kučeva zato što je zapošljavala svoju porodicu i kapom i šakom. Pitam vas – jel to treba da bude zamena za 38 mrtvih ili četrdeset i nešto, po novim podacima, iz tog gerontološkog centra koji je bio državna ustanova, jeste, za koju ste vi odgovorni, koju je navodno Vulinova vojska čuvala, a tamo je umrlo 40 ljudi u poslednjih meseci i po dana? Sada stavljate tamo nekoga koga je Agencija za borbu protiv korupcije oterala iz Kučeva.

S kojom pameću pored onolike vojne bolnice u Nišu se išlo u to da se od Čaira pravi privremena bolnica? Šta ste vi uradili sa VMA da se tamo sredi ta ventilacija, pa da tamo bude mesto gde mogu da se prime pacijenti? Zašto se u Nišu pacijenti smeštaju u novi klinički centar koji takođe ima centralnu ventilaciju kao i VMA?

Hvala.

Narodni poslanik Vojislav Šešelj ima pravo na repliku, a na izlaganje predsednice Vlade.

Izvolite.

Gospođo Brnabić, vi ste u pravu kada kažete da ste eminentne stručnjake iz oblasti medicine angažovali u ovoj borbi protiv virusa. Zaista mnogo je tu uglednih ljudi, pametnih ljudi i ljudi sa naučnim delom iza sebe, ali sami ste se na neki način namestili ovakvim napadima, jer ste ubacili među sve te pametne i jednog notornog dosmanliju, ovog Nestorovića, koji je prvo vodio kampanju protiv vakcinacije pre nekoliko godina, pa onda rekao da je korona najsmešniji virus na svetu, a sada objašnjava narodu kako će na osnovu izuma Nikole Tesle da nađe univerzalni lek za bog te pita šta i da će mu u tome pomoći naivni ljudi koji imaju mnogo para. Eto, to je najsmešniji čovek u vašem timu. Trebali ste malo da proberete. Ko je bio pomoćnik ministra kod dosmanlija, kako može da uživa vaše poverenje? Jednom dosmanlija, uvek dosmanlija, pokazao da nema ni pameti, ni patriotizma, ni znanja, ni ništa.

U toj Vladi smo imali i ministra prosvete koja je tražila da se izbaci iz udžbenika za osnovu školu Darvinova teorija evolucije, pa da se napiše da je Gospod stvorio kosmos i čoveka za sedam dana, ali nije objasnila kakvih je to sedam kosmičkih dana u pitanju, jer zemaljski nisu postojali, valjda.

Imali smo to isto u dosmanlijskoj vladi, i to je za nauk svima. To je Vlada bila sa koca i konopca i zato je Srbija strahovito pod njom stradala. Naš režim, ako ništa, pod sankcijama je sačuvao fabrike, a oni su to sve uništili i rasprodali za bagatelu i pare sklonili u inostranstvo. Zbog toga morate da vodite računa da im se nekim sporadičnim sitnim potezom ne nameštate. Nemojte takve ljude u vaše ekspertske timove. Ne može biti ekspert neko ko kaže da je protiv vakcinacije i vodi kampanju i koji kaže da je korona najsmešniji virus na svetu, a sad potegao i Nikolu Teslu, sad se on setio posle skoro 100 godina da sprovodi Tesline izume.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.

Hvala.

Moram da priznam da nisam navikao sedeći ovako da pričam, iskreno smeta malo ovaj vizir, ali probaću.

Zamolio bih za malo tišine. Slušao sam izlaganja pažljivo i krenuo bih od tog čuvenog vanrednog stanja. Tu postoji jedna ozbiljna razlika – vanredno stanje danas i vanredno stanje koje je uvedeno tokom akcije „Sablja“, jer ono vanredno stanje je uvedeno radi političkog razračunavanja sa protivnicima, i to je bila suština tog vanrednog stanja, takođe, protivustavno uvedenog. Kažu neki što se tada Ustavni sud nije oglasio, pa nije postojao, u vreme njihove demokratije nije postojao Ustavni sud, niste imali kome da se žalite kada vam se krše neka elementarna ljudska prava. Ovo je vanredno stanje uvedeno da se ne bi širila zaraza.

Moram da priznam da sam šokiran, čitam danima raznorazne natpise u novinama, pa čak i jedna grupacija ljudi koja je juče bila ispred parlamenta, kaže – drže protest protiv tamnice. Pazite, protiv tamnice. Dragan Đilas nam kaže da smo najveći zatvor u Evropi. Izgleda da nekom smeta da sedi kod kuće. Ko izgleda ne voli da sedi kod kuće, izgleda mnogo više voli na ulici da bude, njemu je ulica kuća.

Znate šta? Jeste to strašno, moram da priznam, nije to ni malo naivno, niti lako, posebno starijim ljudima koji ne mogu nigde da izađu, ali negde nas je možda ova korona, hajde da kažem, resetovala, odnosno opametila, počeli smo vreme da provodimo na kvalitetniji, bolji način nego što smo to radili ranije, vratili smo se malo porodici, vratili smo se kući, vratili smo se nekim izvornim i normalnim vrednostima.

Na kraju krajeva, pokazano nam je, koliko god da ste moćni, da imate para ne znam koliko, niste jači od Božije volje, vrati vas Gospod na nešto što je prirodno i normalno, jer nije bilo normalno da sa toliko para možeš da se bahatiš jer ti je upravo sada pokazano da ti te pare ne vrede ništa, nego ti vredi da li si negde nešto zasadio, da li negde nešto proizveo i da li imaš da sebi priuštiš da jedeš.

Negde tu moramo da se vratimo i zato kažem da je poljoprivreda, i tu se, gospodine Nedimoviću, slažem sa vama, nešto najvažnije, jer od te hrane i tog seljaka mi živimo. Možete da imate na stotine mega marketa i svi volimo tamo da odemo, ali mega market, kada dođe ovakva situacija, vrlo lako može da se zatvori, pa budu prazni rafovi, a to imate po zapadnoj Evropi. Ako imate negde vašu bašticu ili negde da nešto zasadite i da se prehranite, to je izvanredna stvar. Ne možemo svi u gradovima da živimo, niti svi možemo da živimo u zgradama, nego neko mora i na selo da se vrati.

Mislim da je ovo veoma dobra stvar što će nam, možda, promeniti način razmišljanja, isto kao i u zdravstvu, gospodine Lončar. Mislim da Srbija može da postane ozbiljna sila sada u zdravstvu, jer je pokazala odlično kako se reaguje i ima odlično znanje. Naš sistem se pokazao veoma žilavim.

Može da priča ko šta hoće, ali mi danas pomažemo drugim zemljama. Srbija je dočekala da pomaže Italiji u materijalu vezano za zdravstvo. Mislim da mi naše znanje čak možemo i da izvozimo, u smislu zaista nekih inovacija i da tu budemo ozbiljna regionalna sila, što se tiče zdravstva.

(Vojislav Šešelj: Evo Nestorovića izvezite. )

Ne mislim kadrovski, gospodine Šešelj, mislim generalno što se tiče znanja, mislim da imamo sjajne lekare.

Znate, nama danas kada neko kaže – kakvo nam je zdravstvo, ja ću podsetiti kako je bilo u njihovo vreme. Jedanaest godina, vi me ispravite, gospodine Lončar, nisu dali ni jednu specijalizaciju. Jedanaest godina jednu specijalizaciju nisu dali. Imali smo masovni odbeg lekara, pa kažu, često sad prozivaju, pa kaže – lečimo decu preko SMS poruka. Dvanaest ili trinaest puta više dece se danas leči nego u njihovo vreme od fonda koji zdravstvo izdvaja za lečenje u inostranstvu. Dvanaest ili trinaest puta, čini mi se. Evo, vi ćete mi reći precizno.

Ima jedan drugi problem, što to niko, a ja tu kritikujem samo vlast, ne umete to da predstavite javnosti. Vi ste stalno u defanzivi, ja to ne razumem. Ljudi, i naša stranka i svi, mi smo stalno u defanzivi pred ovim lažima i mi se stalno nešto povlačimo. Gospođo Brnabić, vama je ovo kritika. Niste smeli da prihvatite kad je Aleksandar Vučić tražio da se ukine ona uredba za lažne vesti. Morali ste da prihvatite, da mu odgovorite, da kažete – ne, stajaće uredba, ima da se uhapsi svako onaj ko širi lažne vesti, svako, jer u Nemačkoj date takvu lažnu vest, da u kliničkom centru negde nema materijala, vi ste dobili robiju, a samo ovde se izlazi u susret nekakvim kvazi novinarima koji po zadatku to rade i onda kao evo da bude demokratija. Koja bre demokratija u vreme vanrednog stanja?

Znate li kakva je bila njihova demokratija u vreme vanrednog stanja? Uhapsili su novinara Dragišu Petrovića iz Kragujevca. Čovek nikad nije dobio ni rešenje što je u pritvoru, nikad nije saznao što je u pritvoru. Posle 25 dana je došao pred tužioca, on mu je rekao – vi ste slobodni. Dobio je čovek 550.000 dinara naknade.

Gradiši Katiću su dali 4.000 i nešto evra naknadu, zato što čovek je bio u pritvoru da nije imao pravo ni na advokata, nije imao pravo ni na šta. Nikad u životu nije znao što je uhapšen, ali eto tako su ih uhapsili. Gasili su medije kako im je palo na pamet. To gospodin Šešelj veoma dobro zna.

Tako je to bilo u njihovo vreme, tako su funkcionisali mediji u njihovo vreme. Niste smeli nikako da tu uredbu povučete. Ta uredba je morala da postoji, zato što ne sme niko, posebno sada, da izazova paniku. Sutra će da napišu kako masovno umiru ljudi u bolnicama. Hoćemo li i tu da kažemo – pa, nemojte, molim vas, dajte da se snebivamo? Mi smo stalno u nekoj defanzivi. To zaista više nije normalno, mora jednom da se preseče sa tim. Imaš pravo da budeš novinar, nemaš pravo da lažeš.

Znate kako je isto bilo u njihovo vreme? Šta vam napišu iz Vlade Srbije to je bio komunikej, saopštenje koje si morao da imaš u medijima i niko drugačije nije smeo da izveštava. Probaj da se drzneš da drugačije izvestiš kako ti je Vlada Srbije dala, odmah su vam gasili medije. Tako je to bilo u njihovo vreme ili su uhapsili novinara.

Prema tome, ovde postoji još jedan veoma ozbiljan problem. Za ovaj virus ne postoji lek, trenutno ne postoji lek i zato je on problematičan. Tvrdim kad se bude pronašao lek, nisam lekar, ali kad se bude pronašao lek, on će biti na nivou prehlade, ali dok ga nema nažalost stariji ljudi umiru. Ovde ljudima mora da se objasni, pošto ih neko poziva da izađu na ulicu, ovde ljudima mora da se objasni da tim izlaskom na ulicu, posebno stariji ljudi u vremenu onog najtežeg udara jedna noga vam je u grobu, a druga će se pridružiti ako vas, ne daj Bože, zakači virus. To je suština i tako je to trebalo i da se kaže.

Pogledajte, pošto inače kažu da je to tako, nije to strašno i opasno, recite to onima u Bergamu, tamo, recite onima u Brešiju, Milanu kako to nije opasno. Nisu imali gde da sahrane ljude.

Kažu – strašne su nam mere. Pogledajte u Španiji. Vi ne možete danas u Španiji da izađe još uvek na ulicu. Jel vi zaista mislite da je neko lud da uništava „Real“, „Barselonu“, „Atletiko Madrid“, itd., zato što, eto, žele ljude da drže zaključane u kućama? Jel vi zaista mislite da smo mi svi ovde kreteni, da smo mi svi ovde idioti i ludaci zato što eto želimo da uništavamo našu ekonomiju, da niko ne izlazi na ulicu? Koja bi to budala uradila? Koja budala bi to uradila na svetu?

Molim vas, nemojte slučajno za 1. maj nešto da popustite. Zaista nemojte ništa da popustite za 1. maj zato što za 1. maj ako im nije bilo tako strašno za Vaskrs mogu da se strpe i za 1. maj i da ne žderu po urancima.

Prema tome, ovde je pitanje zdravlja ljudi. Ako ćemo mi dopustimo da svako ide po urancima i da se druži i da se ljubaka i da ne znam šta radi, izvinite, onda niste ni trebali da držite nikakvo ni vanredno stanje, niti bilo šta, nego za 1. maj da se lepo svi suzdržimo od svega pa da probamo ovo da suzbijemo kako valja i naravno i posle toga da živimo sa Koronom, kao što je rekao ministar Lončar. Mislim da je to jedna od veoma važnih poruka. Moramo da se naviknemo da živimo sa Koronom. Ona je nešto što je neminovno i što će postojati još koliko još dugo.

Što se tiče lažnih vesti, zaista već više mora da se povede računa. Zašto? Zato što se ovde konstantno sada javljaju neki ljudi, pa je malopre gospodin Šešelj pominjao, i pričaju nam kako će da nam stavljaju čipove u vakcine. Oni već znaju, nije ni na tragu da ta vakcina bude izmišljena, oni već znaju da je Bil Gejts stavio čipove u vakcinu. Ovde se unosi jedna ozbiljna zabuna. Zašto? Zato što, ne kažem sada za ovu vakcinu, ali ranije sam primio vakcinu kao mali protiv Variole, primili ste vi svi, verujem, ovde takođe sličnu vakcinu. Da nije bilo vakcine znate li koliki bi pomor stanovništva bio?

Ovde su protiv vakcine za decu, ali zato ako im deca ne daj Bože dobiju meningitis ili neku sličnu bolest onda trče u naš zdravstveni sistem – zaštite mi dete zato što je obolelo. Država ti je pružila da se ti zaštitiš. Slažem se ja, ne treba ići pod obavezno jer to je svakako vaše individualno pravo, ali je takođe onda pravo države da ti kaže – pa dobro, imao si priliku da se zaštitiš pa nisi hteo, šta sada hoćeš od države da ti plaća lečenje.

Prema tome, ovde negde mora da se povede računa da takvi ne mogu zaista da više šire lažne vesti i da za to širenje lažnih vesti ti „Gugl“ lekari, Tviter lekari odgovaraju ovde, jer ovo je zaista nešto što je ozbiljno. Ovo ugrožava bezbednost stanovništva.

Ljudi, svet se menja. Apsolutno se svet menja. Sile neke koje su bile više neće biti sile i mi moramo da shvatimo gde je negde naše mesto. Vidim ovde da stalno nešto pričaju o evropskom putu. Nemam ništa protiv. Možemo mi da budemo koliko hoćemo, možemo i večito da budemo, ali EU, ljudi, posle ove krize više neće biti nikakva sila i to je svima jasno. Zna se da postoji trimovirac – SAD, Kina, Ruska Federacija. Ovo ostalo je, uz svo poštovanje, pa i te EU, ali nešto što je nebitno i mi tu moramo da budemo krajnje realni i da sagledamo gde je negde naše mesto. Da, saradnja sa mnogim zemljama članicama EU, i sa Mađarskom i sa Italijom itd, ali objektivni da budemo – zna se gde je u svetu danas moć i gde je sila i s kim bi mi trebalo da sarađujemo i ovo je odlično što sa Kinom radimo.

Još bolju saradnju moramo da imamo sa Ruskom Federacijom i takođe da se trudimo da imamo što bolje odnose sa SAD. To su tri sile gde bi Srbija trebalo da nađe negde svoje mesto.

Ne mogu da shvatim da neko uništavam aplauz lekarima. To nije normalno. Ako je smisao vaše politike čitave da lupate u šerpe u osam i pet, lupajte koliko hoćete, ali ja ću zato večeras jer ne želim da mi se vrate kriminalni, razbojnici, mafija koja je upropastila ovu državu i koja da je sada na vlasti ne bi imala 80 respiratora, ne znam da li su imali sve ukupno, ne želim da mi se takvi vrate, jer da su oni na vlasti pomor stanovništva bismo imali danas.

Zato ću baš večeras u pola devet, u 20 i 30 časova sa svoje terase, Bogu hvala, velika mi je, na glas da pustim preko svog razglasa nešto što se suprotstavlja njima i pozivam sve ljude da u 20 i 30 časova kroz jednu pravu građansku reakciju na ovu njihovu besmislicu takođe nešto slično urade. Meni je drago što taj poziv ide preko društvenih mreža. Tako da od 20 i 30 časova – stop tajkunima, stop lopovima i stop razbojnicima koji su uništili ovu zemlju. Hvala vam.