Zahvaljujem.
Reč ima Vesna Ivković.

Poštovana predsedavajuća, poštovana predsednice Vlade, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kao i čitav svet zahvaćen opakim virusom Kovid-19, koji je potpuno izmenio lice naše planete. U ovoj svojevrsnoj humanitarnoj krizi globalnih razmera Srbija je pokazala da je stabilna i organizovana država koja brine o svojim građanima i njihovim interesima, ali i da je spremna da pomogne drugima.

Vlada Republike Srbije je pokazala visok stepen odgovornosti i mogućnost prilagođavanja novonastalim okolnostima. Za razliku od mnogih mnogo razvijenih zemalja, Srbija je uspela da se izbori sa ovom opakom zarazom, o čijem poreklu i o načinu lečenja se još uvek nedovoljno zna.

Mere Vlade Republike Srbije i uvođenje vanrednog stanja su već dali rezultate, što pokazuje svakodnevno smanjenje broja obolelih i broja smrtnih ishoda. Sve mere donete su na predlog struke koja je bila u sastavu Kriznog štaba, koja je sa Vladom činila dobar i kompletan tim. To potvrđuju činjenice da smo upravo tim merama optimalno sačuvali i zdravlje građana i naš zdravstveni sistem, koji je pokazao izuzetno fleksibilnost, odgovornost i posvećenost.

Kao lekar želim da se zahvalim svim svojim kolegama i ostalim zdravstvenim radnicima, ali i svom ostalom osoblju zaposlenom u zdravstvu, koji su nad čovečanskim naporima uspeli da suzbiju ovu pandemiju. Zato ne smemo da zaboravimo ovaj društveni sektor kada sve ovo prođe. Treba ga jačati i podizati na viši nivo i mnogo više ceniti ljude koji se brinu o našem zdravlju i građanima vratiti poverenje u lekare i zdravstvo Srbije.

Treba obezbediti i stimulativne uslove za zapošljavanje mladih zdravstvenih radnika, lekara, medicinskih tehničara koji su i ovoga puta podneli ogroman teret. Zdravstveni sistem je nažalost urušavan posle 2000. godine, ali je poslednjih godina ojačao i istinski izdržao ovaj veliki zdravstveni izazov kakav svet ne pamti. Ovo samo potvrđuje da je državno zdravstvo nastalo na tekovinama socijalizma u kome svaki građanin ima pravo da se leči, položilo ispit zrelosti za razliku od mnogih jačih kapitalističkih zdravstvenih sistema. Za takav sistem se upravo zalaže i Socijalistička partija Srbije kojoj pripadam.

Ponosni smo na tu tekovinu koju danas niko ne može da osporava. Vlada je osmislila paket zdravstvenih i paket ekonomskih mera koje su sprovođenje za vreme vanrednog stanja. Najveći efekat svakako su dale mere izolacije i distance. Naši građani su ozbiljno shvatili čitavu situaciju i težinu mogućih posledica po zdravlje stanovništva. Posebnim i pojačanim merama bili su obuhvaćeni naši najstariji građani. Mere su bile teške, ali neophodne radi zaštite zdravlja i života naših građana.

Želim posebno da istaknem da je Srbija od početka pojave pandemije brinula i o svojim građanima koji su se zatekli u inostranstvu, odnosno širom sveta. Sve pohvale ;inistarstvu spoljnih poslova na čelu sa ministrom Ivicom Dačićem i Vladi Republike Srbije koja je humanitarnim letovima i drugim saobraćajnim koridorima organizovala povratak u Srbiju preko 15 hiljada naših građana sa svih strana sveta. To nije bilo jednostavno, jer su mnogi aerodromi bili zatvoreni.

Takođe, iz Srbije su posebnim letovima vraćeni strani državljani u svoje matične države, među njima su bile i brojne diplomate posle čega je usledila zahvalnost mnogih država i državnika našem ministru spoljnih poslova Ivicu Dačiću.

Osećam potrebu da se u ime poslaničke grupe SPS zahvalim svima koji su svakodnevno radili tokom vanrednog stanja. To su, pored zdravstvenih radnika, i policajci, vojnici, rudari, trgovci, apotekari, naši poljoprivrednici, vozači i svi ostali koje možda nisam pomenula, kako bi omogućili normalan život u ovakvim vanrednim uslovima.

Ukidanje vanrednog stanja je rezultat stvorenih epidemioloških uslova za to. Time što ukidamo vanredno stanje ne znači da se ukidaju sve mere, ostaju na snazi mere socijalnog distanciranja, zbrana većih okupljanja i mere pojačane higijene.

Verujem da će sve ovo što nas je zadesilo uticati na sticanje navika da više brinemo o svom zdravlju, podižemo imunitet, brinemo i higijeni i čuvamo svoju planetu. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Gospodo narodni poslanici, danas kada raspravljamo i kada ćemo verovatno doneti odluku o ukidanju vanrednog stanja, moramo se podsetiti da smo propustom većine bili sprečeni da govorimo o uvođenju vanrednog stanja, zato što je to bila i ostala nadležnost Narodne skupštine Republike Srbije.

Neko je ovde jutros rekao da ste vi procenili da Skupština ne može da se sastane i da zato nije Skupština donela tu odluku. To što ste vi procenili je vaša stvar, ali to što je neko od kolega poslanika to rekao samo pokazuje, zapravo, bahato ponašanje vlasti, što nikako nije dobro.

Da se vratimo malo na sam početak, samu pojavu, bar zvaničnu, Koronavirusa u Srbiji. Čini se da je početak i kraj vanrednog stanja bacio ozbiljnu senku na izuzetan rad lekara, celog medicinskog i nemedicinskog osoblja kojima zaista treba svako ozbiljan u Srbiji da oda priznanje. Vi ste, gospođo Brnabić, rekli kako ste svi vi radili danonoćno. Ne kažem da nisu radili i neki članovi Vlade i vi svakako, ali ostavite sada vas kada su u pitanju rezultati u borbi protiv COVID-a, ipak oni pripadaju isključivo struci. Svakako podrška vlasti je bila potrebna i bez nje mnogo toga i sami lekari kažu ne bi mogli da urade, ali neka niko od nas ne stavlja sebe ispred njih u ovoj situaciji. Jednostavno, ne zaslužuju oni to.

Danas su se ovde čula različita mišljenja i normalno je, u Narodnoj skupštini i treba da se čuju različita mišljenja, ali, zaista, ono što je rezultat borbe naših lekara i kompletnog zdravstvenog sistema u Srbiji jeste činjenica da smo mi, možda sad to u odnosu na 202 mrtvih ružno zvuči reći - dobro prošli, jer ako je i jedan čovek umro nismo dobro prošli, ali govorimo u okolnostima kakve su svuda u svetu i to je nešto što treba da se zaista javno i kaže.

Nisu vam svi ministri, gospođo Brnabić, radili ni dovoljno, ni dobro. Zorana Mihajlović je čak uspela u toku vanredne situacije, odnosno uspeo je još jedan njen, treći po redu saradnik da se nađe pred licem pravde zbog nekog kriminala, a ona se bavila nekim drugim poslovima.

Da se još jedanput podsetimo kako je počelo to sa Koronom u Srbiji. Sećamo se svi one konferencije kada je dr Nestorović pričao da je Korona najsmešniji virus, da je upućivao žene da uzmu valjda neki dinar od muževa pa da idu u šoping u Milano. Znate šta mi mislimo? Pošto je on DOS-manlija i funkcioner još onog vremena, vrlo moguće da je on to, zapravo, navukao Aleksandra Vučića, da je to namerno tako rekao da bi se Vučić na istoj toj konferenciji smejao i rekao da nam je za Korone, nama kao Srbima, dovoljno popiti dve rakijice. To je bilo jako loše i jako ružno.

Onda, takođe, ministar Zlatibor Lončar reče, kaže – ako bude trebalo, mi smo spremni čak da pravimo vakcinu. Evo, treba, pa neka uključi tu ringlu, jer tako je zvučalo – samo da uključi ringlu i sad će vakcina.

Kada je u pitanju kraj, naravno, biće vremena malo da kažem i nešto što je u međuvremenu bilo, kada je u pitanju kraj ovog vanrednog stanja, takođe ste vi iz vlasti pokazali veliku neozbiljnost i nekako, ponavljam, bacili senku na ono što je bilo dobro u ovom periodu kada smo se svi zajedno na čelu sa našim medicinskim osobljem borili protiv Korone.

Bili smo svi, bar kad govorim o nama iz SRS, bili smo svi disciplinovani, poštovali ono što je struka nalagala. Nismo nikada čuli, nemate vi običaj da pohvalite nekoga iz ozbiljne opozicije kakva je SRS. Mi smo učestvovali u kampanji „Ostani kod kuće“, pa. kad moraš da izađeš onda „Kupuj domaće“. Malo smo bili u prilici da se pojavljujemo u medijima, ali naš predsednik je nekoliko puta bio, svaki put se javljao video-mrežom, nije mu palo na pamet da ide u studiju zato što je bio u grupi koja nije imala pravo da izlazi. Dakle, sve u interesu naroda i sve smo to radili da bismo mi kao narodni poslanici pokazali dobar primer građanima Srbije. To nam je, izmeću ostalog, uloga, pogotovo u ovakvom stanju u kakvom smo bili u ovom periodu i još uvek smo, znatno blaže, ali još uvek smo.

Onda se desilo to, svi su ovde govorili o tom aplauzu koji smo u osam sati svako veče upućivali lekarima. Onda je vrlo brzo neko na Tviteru pozvao da se lupa u šerpe protiv režima Aleksandra Vučića i počelo je to onako blago lupanje, možda vam je lupalo u Srbiji stotinak šerpi, ali su se onda, naravno, tome pridružili i neki drugi ljudi koji možda nisu ni za one koji su organizovali lupanje u šerpe, možda nisu ni za vas, ni za nas, možda neće izaći na izbore, možda su prosto nezadovoljni. Činjenica je da ima puno razloga da ljudi u Srbiji budu nezadovoljni. Onda ste vi iz vlasti, mi mislimo, napravili veliku grešku kada ste se tim šerpama suprotstavili bakljama.

Zašto to nije dobro? Da su to normalne okolnosti, oni neka lupaju u šerpe, vi šetajte sa bakljama, ali i jedno i drugo je na izvestan način kršilo mere koje smo imali od stručnog kriznog štaba. Zato to nije bilo dobro.

Onda smo ovde bili u prilici da vidimo, ne samo ovde, nego i u medijima, pa ovde na konferencijama, patetika, licemerje. Nemojte to. Nemojte da kvarite ono što je bila naša zajednička borba, svih časnih građana Srbije je bila ta borba u kojoj smo svako na svoj način učestvovali u ovom prethodnom periodu. Šta ste vi dozvolili?

Najpre, samo da kažem za te baklje. Danas je ovde neko od poslanika iz vlasti rekao – da, mi smo onda izašli sa bakljama da mi njima pokažemo, a pre dva dana je Aleksandar Vučić rekao da naprednjaci nemaju baš ništa sa bakljama. Morate malo ponekad da se konsultujete, nije baš zgodno ovako da narod sluša. Ali, dobro, to je takođe vaša stvar.

Ali, šta ste drugo dozvolili što nije dobro? Mi smo ovde imali, beše to onaj dan kad je zasedala Skupština ovde, grupu hohštaplera, huligana, neki imaju i poslaničke legitimacije, koji su sedeli ispred Narodne skupštine, nešto kao nekad Toma Nikolić na stiropolu, pa su oni tu pokazivali da su oni sila, da njima niko ništa ne može, pa oni mogu u vreme policijskog časa, odnosno zabrane izlaska na ulicu, oni su se tu švrćkali, stajali. Onda se kao slučajno pojavila grupa penzionera koji su sa zastavama i svi žive 600 metara u krugu Skupštine izašli da šetaju. Nije moguće i nemojte praviti budale od naroda.

Dakle, mi verujemo da su penzioneri patriote i da bi oni rado na svakom mestu prošetali i mahali zastavom, ali da su se posle mesec i po dana izlaska iz kuće setili da ponesu zastavu, da mašu i da baš prođu ispred Skupštine i da baš kažu Bošku, Đilasu i ostalima da su oni protiv njih itd, nije to ništa spontano i zato to nije dobro i zato to nije lepo, pre svega.

Ovde je gospodin Dačić danas pomenuo da smo mi išli, odnosno da ste vi kao vlast išli po naše ljude u inostranstvo, naravno, bilo je u pitanju 400.000 naših građana. Najpre niste hteli da čujete za njih, pa ste se onda opet smilovali, pa ste otišli po njih i dobro je što jeste i bila je obaveza da odete. Sada je veliki problem. Ti ljudi su otišli iz Srbije svojevremeno zato što ovde nisu mogli da se zaposle. Sada nemojte da nam mažete oči nekim procentima, nego i tih 400.000 ljudi su sada na spisku nezaposlenih, pa moraćete da se pobrinete da se i za njih, nadamo se, nađe posao.

Ali, šta mi je bilo interesantno. Kaže gospodin Dačić – mi nismo naplaćivali to našim ljudima, a EU jeste. Šta je to EU, gde su oni vraćali ljude? Na Mars. Evropske unije nema. Pokazali su upravo na ovom slučaju. Čim se pojavila korona, prvo što su uradili, zatvorili su granice, kojih inače, vi nam tvrdite, nema.

Molim vas samo da mi odgovorite na jedno pitanje. Od toga zavisi da li ćemo glasati za ovaj Zakon o važenju uredbi.

Vi ste predvideli 15 uredbi koje će važiti do donošenja odgovarajućih zakona. Bili ste u obavezi, a možda možete i sada da nam kažete, koji je rok u kome ćete Narodnoj skupštini predložiti ove zakone? Da li je to nikada ili nekada? Da li znate kada će to biti, jer od toga zavisi da li ćemo glasati za ovaj zakon? Hvala vam.

Hvala, gospođo Radeta.
Reč ima narodni poslanik Ivana Nikolić.
Izvolite.
Izvinjavam se, javila se predsednica Vlade Ana Brnabić.
Izvinite, gospođo Nikolić.

Pre svega, želim i vama da se zahvalim zato što, u pravu ste, zaista, u tom smislu ste uvek pozivali na poštovanje svih mera, na jednu disciplinu, samodisciplinu i sve ono što je, na kraju krajeva, dovelo i do ovog rezultata, a to je da smo, čini mi se, u najkraćem mogućem roku blizu toga da proglasimo pobedu nad ovom epidemijom i, na kraju krajeva, da predložimo ukidanje vanrednog stanja i neko postepeno relaksiranje mera koje najavljujemo i na pres konferencijama i putem sredstava javnog informisanja. Nastavićemo tako u zavisnosti od dalje epidemiološke situacije u Republici Srbiji.
Što se mnogih drugih stvari tiče, ne slažem se i volela bih da probam da dam neka objašnjenja.
Vi kažete da smo pokazali jedno bahato ponašanje vlasti zato što nije sazvana sednica Narodne skupštine kada se proglašavalo ili kada se odlučivalo o proglašenju vanrednog stanja. Mislim upravo suprotno. Mislim da bi bahato bilo od nas da smo tada tražili da se saziva Narodna skupština, iako smo znali da je virus jak, da epidemija raste, da se širi virus svaki dan i da su brojevi svakim danom sve veći.
Danas čitam i slušam razne predstavnike opozicije koji kažu – besmisleno je da danas tražite ukidanje vanrednog stanja kada su brojevi veći nego što su bili kada se uvodilo vanredno stanje. Ne mogu da shvatim kako ti ljudi ne razumeju da postoji još jedan izuzetno važan faktor u tome, a to je dnevni broj aktivnih slučajeva. Tada je broj dnevni broj aktivnih slučajeva svaki dan rastao, danas svaki dan opada, i danas je ponovo opao u odnosu na juče. Danas mi imamo procentualno zaraženo u odnosu na testirane svaki dan, praktično, sve manje, ali jasan silazni trend, tako da je situacija dijametralno suprotna. Ne bi mogla da bude drugačija od onda kada smo mi tražili da se proglasi vanredno stanje i danas kada tražimo da se ukine vanredno stanje.
E sada, zašto ja mislim da bi mi bili bahati i bezobzirni da smo tada tražili i molili Skupštinu za zasedanje? Pa zato što mislim da je neumitno da mi imamo jasnu većinu u ovom sazivu. Dakle, mi bi svesno ugrozili živote 600, 700 ili 800 ljudi koji učestvuju u jednoj sednici, dakle, ne samo narodni poslanici, nego cela ostala administracija i svi ostali ljudi koji rade svakodnevno da bi mi imali ovakvu jednu sednicu. Mi bi ih svesno ugrozili, znajući da će rezultat nakon toga biti proglašenje vanrednog stanja.
Mislim da bi to bilo bahato i bezobzirno, zato što znam da bi ugrozili živote. Virus je u tom trenutku bio izuzetno jak, brzo se širio, imali smo ozbiljnu opasnost, tada smo imali i najveći broj ozbiljnih slučajeva, što danas nije slučaj. Dakle, zaista bi svesno pozvali narodne poslanike i sve one koji rade na jednom sazivu Skupštine i doveli njihove živote i njihovo zdravlje u opasnost. Dakle, mislim da se nismo ponašali bahato. Mislim da smo se ponašali odgovorno i sa puno obzira i prema vama narodnim poslanicima i prema svima ostalima koji rade u Narodnoj skupštini ili Ministarstvu unutrašnjih poslova koji obezbeđuju itd. Verujem da se oko toga nećemo složiti, ali želela sam još jednom da obrazložim i građanima Republike Srbije zašto mislim da je naše ponašanje bilo odgovorno.
Za sve ostalo ja kao predsednica Vlade mogu da pričam u ime Vlade Republike Srbije. Dakle, Vlada Republike Srbije se jednako ponaša i odnosi prema svim građanima. Ja sam, naravno, protiv svakog kršenja zabrane kretanja i jednako će ti ljudi biti sankcionisani. Sve ostalo radiće nadležni organi, ali stav prema svim građanima Republike Srbije jeste i mora biti isti i tako se Vlada Republike Srbije i ponaša.
Sada, jeste dodatna specifičnost što vi imate, kao što ste i sami prepoznali, jedan deo političke opozicije uglavnom grupisan oko Saveza za Srbiju i neke sa strane, ja ne mogu zaista dnevno da ispratim ko je sada u tom savezu, ko nije u tom savezu, ko za koga radi, ko koga plaća itd, ali je to ta grupacija koja se okupljala na stepeništu Skupštine kada je, na kraju krajeva, i bivši predsednik Boris Tadić rekao: „Ko se setio ovako glupe ideje“, pa sad dalje, svi su videli. Dakle, priznao je i sam da je izuzetno glupa i nepromišljena ideja, ali to su njihove međusobne rasprave i čarke. Isto tako i na skupu podrške Đilasu i Đilasovoj porodici jedna situacija koja je inicirana događajem koji se nije desio, dakle, klasičan politički spin, i sada su oni prekršili zabranu kretanja.
Ljudi koji nisu imali dozvolu za kretanje su kažnjeni ili će biti kažnjeni novčano, opet, to nije do mene. Ali, i vi i građani Republike Srbije morate biti svesni, to je ono o čemu su neki narodni poslanici danas pričali, jedino što oni žele, kao što smo videli danas na početku ove sednice, su incidenti. Incidenti, fizičke provokacije i fizički obračun, to je njihova jedina politika i to je više nego jasno.
Zbog budućnosti Srbije, zbog sadašnjosti Srbije, zbog stabilnosti u Srbiji izuzetno je važno da Vlada Republike Srbije, da SNS budu i ekstra tolerantna da se ti incidenti ne bi izazivali, što ne znači da se zakon neće primenjivati. Zakon će se primenjivati, ali mi ćemo se truditi u svakoj situaciji da izbegnemo incident, skoro po svaku cenu. Kao što smo videli svih ovih dana u bliskoj prošlosti, poslednjih sedam dana, recimo, na kraju krajeva jutros u ovom Domu.
Tako da, to je moj odgovor za vas. Apsolutno osuđujem svako kršenje zabrane kretanja i mislim da je to izuzetno važno i da će Vlada Republike Srbije oko toga biti striktna.
Sve ostalo što smo najavili završićemo prema Narodnoj skupštini, kao što smo i do sada završavali. Dakle, Vlada Republike Srbije je tu, nigde ne ide, nigde ne beži. Tu smo da odgovorimo na sve zadatke koji su stavljeni pred nas, a i svakako da Narodnoj skupštini i vama narodnim poslanicima ukažemo svo dužno poštovanje i da vam prosledimo sve zakona na koje se čeka. Hvala.

Hvala, gospođo Brnabić.
Pravo na repliku ima Vjerica Radeta. Izvolite.

Odgovor na glavno pitanje, gospođo Brnabić, niste dali. U kom roku planirate da stavite predloge zakona da bi se ove uredbe pretvorile u zakon? To je bilo glavno i suštinsko pitanje.

Ovo što ste vi sad malo raširili priču, sve je u redu, naravno, ali ja mislim da se, pretpostavljam, da ste se šalili kada ste rekli da niste sazivali Narodnu skupštinu zato što vi imate većinu. To je strašno čuti, verujte. Strašno. Šta to znači? Vi imate većinu i ne moramo uopšte da se sastajemo? Bilo je mesta da se Narodna skupština sastane, ko je bio taj ko je presekao tog dana i kao nožem odsekao – evo, od danas ne može. To nam nikada niko nije objasnio. Osim toga, članovi Vlade, Krizni štab, bilo vas je svaki dan bar stotinu bez rukavica, bez maski, znamo šta smo sve gledali, pratili smo to, naravno, u medijima.

Još nešto, ne stiže uvek sve da se kaže i mnogo toga ne stiže da se kaže, vi ste na prvih petnaestak do dvadeset dana sluđivali narod, zato što su svi članovi Kriznog štaba, i oni su, sigurna sam, u pravu, govorili – ne izlazite bez maski, ne izlazite bez rukavica. Maski i rukavica 15 do 20 dana ni zlatom da se plaćalo u Srbiji nije bilo, a vi kažete – bilo je, možda, dva, tri dana bez toga. To jednostavno nije tačno i to treba da se zna, kao što nije tačno da su bile baš pune i prodavnice.

Istina je da su ljudi kupovali, verovatno, i ono što im ne treba, bar ne u dogledno vreme. Ne znam kakav se to strah pojavio, pa su se kupovale veće količine brašna, ulja i šećera, ali nekoliko dana ako ste hteli da kupite jedan litar ulja ili jedan kilogram šećera niste mogli, zato što nekoliko dana toga nije bilo. Ne mislimo mi da je to ni tragedija, ni da je to ne znam koliko strašno, brzo je rešeno, ali samo vas molimo, nemojte da kažete – mi ni jednog sekunda nismo bili, za razliku od svih drugih. Nismo mi baš tako najbolji, kamo sreće da jesmo. Mi bismo voleli.

Gospođo Brnabić, mi razumemo, evo, završavam kolega, mi razumemo da vi niste mogli sve ove uredbe kao predloge zakona doneti u ovako kratkom roku. Razumemo da to ne možete ni u roku od pet dana, ali samo vas molimo, recite nam, da bismo, mi ćemo glasati za odluku o ukidanju vanrednog stanja, zato što smo mi predlagali da se to desi još 3. maja u ponoć ali da bismo znali kako ćemo se odnositi prema ovom predlogu, da to uradimo ozbiljno i onako kako mi mislimo, samo nam recite – da li imate predstavu kada ćemo imati ove uredbe u predlozima zakona? Hvala.

Hvala, gospođo Radeta.
Reč ima predsednica Vlade. Izvolite.

Hvala vama na tome što ćete glasati, mislim da je to zaista dobra vest za sve građane Republike Srbije i da se svi građani Republike Srbije raduju ukidanju vanrednog stanja.
Hvala vama i na vašoj principijelnosti. Govorili ste da treba ukinuti vanredno stanje, glasaćete za ukidanje vanrednog stanja. Nažalost, na političkoj sceni Srbije imamo mnoge koji govore da nije ni trebalo ukidati, a onda će glasati protiv ukidanja. Tako da, mislim da je principijelnost zaista izuzetno važna u svakom normalno društvu i hvala vama na tome.
E sada, vi ste iskusna političarka i razumem da vi mene, kao mnogo, mnogo neiskusniju možete da okrenete, što bi se reklo, kolokvijalno, nekoliko krugova, ali nisam ja rekla da nismo sazvali Skupštinu zato što imamo većinu. Upravo suprotno. Rekla sam da nismo sazvali Skupštinu zato što bi sazivanje Skupštine u toj situaciji bilo bahato, bilo bezobzirno, zato što bi direktno ugrozili ljudske živote, i ne 250 poslanika, već 600, 700 ili 800 ljudi koji treba da se sakupe na jednom mestu da bi se održala jedna sednica Skupštine.
Dakle, rekla sam da nije bilo bezbedno i da ne bi bilo odgovorno da smo mi sazvali, pri tom sa ja onda dodala da svakako da je sazvana Skupština, da bi to bila odluka. Ali, nije to bio motiv da li mi sazivamo ili ne. Kao što ste i sami rekli, da je to motiv ne bi sazivali, valjda, ni jednu. Ne, bilo bi bahato da smo sazvali tada sednicu Skupštine. Ja sam verujte mi, sto posto sigurna da bi mi imali ozbiljne probleme zdravstvene nakon toga, u toj grupi ljudi, u toj grupi od 700, 800 ljudi koji bi se nalazili u tom trenutku na jednom mestu. Dakle, mislim da je to bila prava i poruka za građane Republike Srbije da je zaista ozbiljna pretnja. Tako da mislim da smo bili više nego jasni.
Što se tiče nestašica, zaista nestašica nikada nije bilo, ni nestašice brašna, ni ulja. Ukoliko u jednom trenutku nešto nije bilo na rafovima, nije bilo samo zato što se pokupovalo do trenutka kada je neko stavio dodatne količine na rafove. Ali, da nečega nije bilo dva ili tri dana, to se u Srbiji nije desilo. Mislim da mi svi skupa treba da budemo ponosni na to.
Što se zakona tiče, nastavljamo sa radom u najkraćem mogućem roku, a mi smo već danas tokom dana kao Vlada uputili još neke zakone Narodnoj skupštini i ja verujem da ćete već od petka imati sednicu da razgovarate o tim zakonima. Hvala vam.