Zahvaljujem, poštovana predsednice.
Poštovani narodni poslanici, pošto je gospodin Pastor postavio pitanje vezano za putovanja, mi smo, kao što znate, doneli odluke, uredbe i ostale propise koji se tiču kretanja, u ovom slučaju i prelaska državne granice.
Vlada je donela dopunu te uredbe, između ostalog i na molbu mađarskog Ministarstva spoljnih poslova i to smo završili. To se ne odnosi samo na Mađarsku, odnosi se i na sve okolne zemlje. To znači da, što se nas tiče, svi mogu da koji žive u tom malograničnom pojasu, a obično je malogranični pojas oko 50 km, svi koji žive u tom pojasu, a imaju zemlju na drugoj strani granice ili rade na drugoj strani granice, znači otvorena je mogućnost da se prelazi državna granica bez ovih ograničenja, odnosno i samoizolacije, izolacije i svega ostalog.
Međutim, to je naša odluka. Samo je Mađarska do sada krenula u primenu svega toga. Hoću da kažem da mi razgovaramo sada sa Bugarskom. Možda će od sutra i sa Bugarskom to da se realizuje. Sa Bosnom i Hercegovinom je dosta teško to išlo, što bi inače trebalo da ide veoma lako, baš zato što ima velikog broja ljudi koji žive sa druge strane i što to nisu samo Srbi, nego su i muslimani, odnosno Bošnjaci…
(Vojislav Šešelj: Sve su to Srbi, Dačiću, nego nisi naučio na vreme.)
Dobro, dobro, ti si iz tog kraja tamo…
U svakom slučaju, nama je otvorena ta mogućnost da se sklope još ti bilateralni dogovori i to je i Hrvatska, Severna Makedonija, Rumunija i to ćemo završiti.
Međutim, ostaje ovo drugo pitanje koje ste vi postavili, a to je prelazak državne granice. To nije samo naše pitanje. Znači, mi možemo i da otvorimo naše granice, ali sada je situacija takva u međunarodnom i pravnom i u političkom prometu, da tako kažem, da nigde ne postoji režim slobodnog prelaska granica. Sve zemlje traže određene potvrde i garancije, ne samo zdravstvenog tipa, nego uopšte mogućnost da uđete u tu zemlju. Znači, vi ne možete da uđete u neku zemlju, kao što je na primer neka zemlja članica EU, a da nemate neku dozvolu za rad ili za boravak ili da imate posebnu garanciju ministarstva da tu dolazite zbog nečeg posebno.
Tako da, u mapi puta koju je EU napravila otvaranje granica ne spada u prve mere. To znači da čak neke od zemalja to ne planiraju pre juna meseca. Mi ćemo pratiti to kako ide. Naravno, kada je reč o zdravstvenom sistemu, oni koji se bave time će proceniti koje mere treba neko da primenjuje kada uđe u zemlju, odnosno da li će ostati ta mera samoizolacije i u kom roku. Bila je i 28 dana i 14 dana, ali ta mera svakako se primenjuje svuda. Znači, ne postoji zemlja gde možete da uđete, a da ne odete u karantin ili u samoizolaciju. Znači, ove stvari ne zavise samo od nas i mi ćemo pratiti ono što se dešava.
Kad sam već uzeo reč, samo bih hteo da dodam na ovo što je premijerka govorila, da smo mi u sklopu svih ovih aktivnosti koje smo preduzimali, pošto znate da je u vreme Korone i pandemije i uloga Ministarstva spoljnih poslova bila specifična i cela spoljna politika se svodila praktično na pomoć u prevazilaženju svih teškoća koje tu postoje, a pre svega pomoć ljudima da putuju, da se vrate. Kako ste govorili na prošloj sednici parlamenta o tome, mi smo uspeli, ne uspeli, nego smo omogućili da više od 15.000 ljudi na organizovan način, uz organizovanu pomoć Vlade Republike Srbije, naravno, u toj komunikaciji mi smo imali jednu radnu grupu, odnosno krizni štab koji je u okviru Ministarstva spoljnih poslova, koji je u dogovoru sa kabinetima predsednika Republike i premijerke i u dogovorima sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, Ministarstvom zdravlja i Ministarstva saobraćaja rešavao sva ova otvorena pitanja.
Bilo je 37 humanitarnih letova, gde je prevezeno, ako se tome dodaju, znači na humanitarne letove koje je organizovala Er Srbija, odnosno platila Vlada Srbije, ako se tome dodaju i letovi koje su radile druge države za svoje građane, pa su pomogli da se i naši građani prevezu, kada se tome doda i program koji je i EU sprovodila za povratak njenih državljana sa nekih udaljenih destinacija, a takođe je bilo i primera da su neke kompanije organizovale čarter letove da vrate radnike koji su radili negde u inostranstvu, znači tu je bilo više od 7000 ljudi koji su vraćeni avionskim putem.
Međutim, Vlada je procenila, pošto više nema potrebe za tim humanitarnim letovima, jer niko više nije zarobljen na aerodromu, procenili smo da to treba prekinuti i da Er Srbija treba da se što pre vrati redovnim aktivnostima. Koliko sam razumeo, to već izlazi sada iz mog domena rada, ali koliko sam razumeo, uskoro će Er Srbija da počne da leti tamo gde su ti aerodromi otvoreni u svetu. Neki aerodromi su stalno bili otvoreni. Mislim da je bio Frankfurt, Budimpešta, a sada će i Beč, tako da će tu biti tih redovnih linija.
Međutim, dodatno, vezano sad za drugu stvar, mi smo omogućili i organizovano da se može preći granica putem automobila ili organizovanog prevoza kao što su autobusi. Ovde ću ponoviti samo da niko ne može da prođe kroz neku zemlju, neće ga pustiti, ako nema garanciju našeg ministarstva, odnosno naše države da će biti primljen da uđe u zemlju. Tako da, Vlada se angažovala, praktično je isti toliki broj prošao i kolima, odnosno autobusom i nastavlja se svakog dana ta aktivnost. Međutim, sada se ta aktivnost, ovo što je Balint pitao, obavlja i u drugom smeru. To znači da postoje sada ljudi koji žele da idu u te zemlje. To je, takođe, moguće, ali uz organizovanu pomoć od strane Vlade Republike Srbije i našeg ministarstva, da se sa tim zemljama dogovori ta tranzitna linija, ruta, kako bi mogli da uopšte prođu kroz sve te prepreke do mesta gde žele da odu.
Drugo, mi nismo nikome ništa naplatili. Većina zemalja se opredelila da naplaćuje karte. Mi nismo naplatili ni jednu kartu. Moram da vam kažem da je bilo i drugačije. Mi smo tri aviona poslali na Maltu. Sada vidim po medijima da ima zahteva i za četvrti avion. Mi smo prestali sa time, ali želim takođe da vam kažem da Vlada Malte organizuje let i spremna je da organizuje let, ali taj let je koštao 220 evra i naši ljudi to neće da plate. Oni očekuju da mi pošaljemo besplatno i sve je to u redu dok je funkcionisalo, i treba da pomažemo, ali mi nismo turistička agencija, ne možemo da funkcionišemo više na takav način, ali smo pokazali odgovornost prema ovom problemu koji je postojao i rešili smo ga.
Takođe, želim da kažem da sa velikim zadovoljstvom, kada je reč o nekim drugim pitanjima, želim da pohvalim naši pristup koji, iako sada mnogi kritikuju naš odnos prema nekim zemljama koje su naši tradicionalni prijatelji, pa sada iz Brisela se veoma često čuju kritike na sve to. Moram da kažem da je Vlada Republike Srbije i predsednik Srbije koji danas upravo učestvuje na samitu EU – zapadni Balkan, nažalost, danas se svi samiti i svi međunarodni sastanci odvijaju putem video konferencija.
Mi smo učestvovali, na primer, premijerka je učestvovala na Donatorskoj konferenciji koja je isto tako održana putem video konferencije, Donatorskoj konferenciji za globalni odgovor na koronavirus, uključujući i potragu za bezbednom i efikasnom vakcinom, za bezbednim i efikasnim načinom lečenja, odnosno terapijom, lekovima, i naravno za pomoć međusobnu i solidarnost koja postoji između zemalja.
Ovo sam rekao zbog toga što smo mi donirali dva miliona evra, znači Srbija. To govorim zbog toga što je to dvostruko više od Hrvatske koja je predsedavajuća EU, a da ne pominjem sada neke druge zemlje. Znači, Estonija, Letonija i Bugarska koje su donirale po 100.000 evra, Rumunija 200.000 evra, Malta 400.000 evra, Višegradska grupa, to su Mađarska, Slovačka, Češka i Poljska po 750.000 evra. Druge zemlje sa zapadnog Balkana nisu ni učestvovale uopšte, a zemlje o kojima sam govorio su dobile od EU milijarde i milijarde kroz razne fondove, a sada ulažu 100.000 evra. U redu, da se ne mešamo sada u njihove stvari, mislim da time nisu pokazali da su pametniji, nego da smo mi pokazali da ozbiljno pristupamo ovom problemu i da želimo da dođe do jednog pravog odgovora na zaustavljanje ove pandemije, a to znači naučnog odgovora kako da se što pre zaustave svi ovi problemi koji postoji.
Neće se život tako brzo vratiti na normalu. Sve zemlje procenjuju da će u narednih godinu, dve još trajati sve ove mare tzv. socijalnog distanciranja, a to podrazumeva i da moramo da se svi naviknemo kako će da funkcionišu sve vrste aktivnosti u ovim uslovima i da omogućimo da to funkcioniše. Zato moram da kažem da ako smo danas u situaciji da ukidamo vanredno stanje i podvučemo crtu, vanredno stanje je bio neminovan odgovor na krizu koja je izazvana ovim opakim virusom i pandemijom. Više od polovine država članica EU su uvele vanredno stanje.
Isto tako, Srbija je pokazala da ima rukovodstvo koje može da vodi tzv. krizni menadžment, odnosno da upravlja zemljom u najtežim uslovima. Tu bih zaista želeo da pohvalim i lično stavljanje toga kao prioritet i predsednika Republike i predsednicu Vlade koji su predlagali i razne mere koje nisu popularne i koje smo morali da sprovodimo. Danas kada podvučemo crtu, naš rezultat je i kada je reč o stopi smrtnosti daleko ispod ovog proseka koji svako od vas može da izračuna ako pogleda broj zaraženih i broj smrtnih slučajeva.
Vraćamo se normalnim aktivnostima, vraćamo se, između ostalog, i izbornoj kampanji. Mi smo se dogovori na sastanku sa predsednikom i premijerkom, kao predstavnici političkih stranaka, i to je Vlada već usvojila, da se olakša proces prikupljanja potpisa i overe potpisa, da bi što više stranaka moglo da učestvuje na izborima. Zato, čekaju nas izbori. Mislim da je narod najbolji politički sudija.
Zato zaista ne mogu da shvatim ovakve događaje kao što su danas, kao što je danas napravio Boško Obradović. To mogu da shvatim samo kao poslednji nastup, jer ovakvom politikom, ovakvim destruktivnim ponašanjem svakako će ispasti da je on zaista odzviždao svoje današnjim nastupom i da ga pozdravimo, ne verujem da će sa ovakvim nastupom ući u Skupštinu.
Što se nas tiče, mi idemo dalje vezano za ovu krizu i uopšte, politički gledano, dovoljno ima vremena za izbore i evo, videli ste danas, to mi je premijerka malopre pokazala, da je objavljeno, neki profesor je izjavio da bi predsednik Republike trebalo da, kako su rekli, da se uzdrže od kampanje, a čak ne bi trebalo ni da glasa, po njihovom mišljenju. Čekate, sad više nije samo bitno da Vučić ne učestvuje u kampanji, nego da ne može ni da glasa sada, i da je to odraz demokratije. Da vam kažem, to nikad do sada, ja se bavim, vi znate, 30 godina politikom, još nisam čuo takve izjave da se na takav način neko odnosi prema funkciji predsednika Republike. To je jednostavno zbog toga što svi znaju, na kraju krajeva, i kakva će biti i koja stranka ima podrške i koji političar.
Neću se više javljati, osim ukoliko na kraju ima nekih još pitanja koja se budu postavljala. Ne razumem ove iz opozicije što protestuju na današnjoj sednici. Pa valjda se svi raduju da se ukine vanredno stanje. Jedino ukoliko neko misli da potraje vanredno stanje još jedan mandat. Ja lično ne bih imao ništa protiv, ali ipak je bolje da se ukine.
Gospodin Pastor je na tom sastanku sa predsednicima stranaka rekao da on misli da opozicija treba da predloži da treba da se produži vanredno stanje, šta je rekao, u stvari, da se odlože izbori za četiri godine, da sve ostane ovako kako jeste. To bi nekome najviše, izgleda, odgovaralo. Zamislite sada da imamo zahteve da se izbori odlože na jesen. Kako da se odlože izbori na jesen, morao bi neki poseban zakon da se donese, leks specijalis, moralo bi da se produži vanredno stanje, i tako dalje. Kad god da budu izbori, rezultat će biti otprilike isti, a to je da ćemo pobediti. Kad kažem pobediti, mislim na vladajuću koaliciju, pa možda i poneko još iz opozicije. Hvala.