Po Poslovniku, narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Vi znate, kao i ostale kolege, da se ja retko javljam, čak i kad sam ja tema i meta bio napada ne javljam se po Poslovniku, jer znamo da to često bude i najčešće služi kao neka zloupotreba i zamena za replike, jer na Poslovnik nema prava na repliku.

Morao sam pri kraju konačno ovog našeg saziva da kažem da način na koji je kolega Atlagić govorio, i to ne samo sada, nego i mnogo puta ranije, član 107, da ne bi bilo dileme, predstavlja flagrantno kršenje Poslovnika i gotovo svaki put bi se moglo reagovati, bez obzira što ja ne sumnjam u njegovu dobru nameru i njegovu privrženost Srbiji i slično, ali on svaki put koristi, upravo krši ovaj član 107. Poslovnika, gde se pominje, pored ostalog, korišćenje uvredljivih izraza, iznošenje činjenica i ocena itd.

Znači, dostojanstvo Skupštine je višestruko ugroženo i time što se koriste uvredljivi izrazi toliko puta rutinski da već predsedavajući u raspravi ne reaguje i ne primećuje te izraze, kao i oni koji nas gledaju. Điki mafija, Janko stanokradica, kralj stečaja itd. Dakle, izvrću se, izruguju se imena i nadimci nadevaju neprimereni bilo odsutnim, bilo prisutnim ličnostima, od kojih neki nisu uopšte članovi Skupštine, neki čak nisu ni u politici, kao što je penzioner ili akademik, ali penzioner prof. Teodorović.

Da ne govorim o tome što se dve trećine izlaganja bazira i svede na kritiku, i to na jednu ne kritiku, nego na ostrašćeno pljuvanje po jednom od lidera opozicije i time se zapravo, na stranu što se čini njemu usluga, možda, a možda se i diskvalifikuje ili humanizuje, ali svakako se krši dostojanstvo parlamenta i važan povod koji nas je ovde sakupio, i to ne samo sada nego, rekao bih, svaki put u replikama, odnosno izlaganjima uvaženog kolege Marka Atlagića. To se dešava, predsedavajući to nekako gledaju, preko toga prelaze i nikada, nikada ne reaguju, a svaki put bi mogli, za ove četiri godine na praktično svako njegovo izlaganje bi se moglo reagovati na ovaj način i tretirati kao flagrantna povreda Poslovnika. Hvala.

Kolega, moram da vam odgovorim na sve ovo što ste vi sada rekli.

Narodni poslanici svoje diskusije vežu za utiske koje donose iz sredine u kojoj rade i žive. Upravo ste spomenuli nekog akademika koji se uporno bavi politikom, pa Marka Atlagića naziva maltene fašistom i celu SNS. Zato što se on zvanično ne bavi politikom mislite da neko ne treba da mu odgovori? Ja mislim da treba, jer će ili da bude akademik ili političar. Može i jedno i drugo, ali onda da bude ovde ravnopravan sa nama, a ne da on priča šta želi, a mi da moramo da trpimo zato što smo političari.

Druga stvar, kada su u pitanju ti nadimci, evo, ja sam jedan nadimak preneo od građana Srbije koji sam čuo i tada predsedavajuća Nataša Mićić mi nije izrekla opomenu, a bila je mnogo strožija nego što smo mi sada. Recimo, građani Srbije su Božidara Đelića zvali „Boža derikoža“ ili „Miki Maus“, kao što mu je nadimak dala Nataša Jovanović, koleginica, niko zbog toga nije dobio opomenu.

U ovom parlamentu ono čega sam se uvek gnušao jeste uvlačenje članova porodice u politiku, a samo jedan kolega iza vas je postavio jedno pitanje – da li je tačno, pitao je ministra unutrašnjih poslova, da li je tačno da predsednik Republike tuče svoju ženu? Vi očekujete da kolega Marko Atlagić i drugi poslanici na to gledaju blagonaklono i da na bilo koji način ne pronađu način da na sve te uvrede odgovore, a o deci i uvlačenju dece u politiku ne želim da pričam.

Znači, ako želite da se bavite politikom prvo morate da imate dobar stomak da bi ste trpeli udarce i dovoljno časti i poštovanja tuđe dece da biste poštovali i voleli svoju, a ko to nije u stanju nemoj da se bavi politikom, a neki nisu zaslužili ni da budu, čak, roditelji.

Da li želite da se Narodna skupština u Danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika?

(Đorđe Vukadinović: Da.)

Zahvaljujem.

Pravo na repliku, narodni poslanik Saša Radulović.

Izvolite.

Hvala.

Poštovani građani Republike Srbije, prvo moram da vam se svima izvinim svima u ime svih narodnih poslanika što ste pola sata morali da slušate ovo izlaganje koje je ispod svakog nivoa bilo kog dostojnog i časnog čoveka.

Kao Ličanin, po majci, moram takođe svim Ličanima da se izvinim što su morali isto ovo da slušaju. Ovo je jedna neverovatna skupina izjava koja je izbačena, neverovatna skupina uvreda i ovo vam je primer kako Skupština radi ovde, predsedavajući bi morao da spreči ova i ovakva izlaganja.

Svetska zdravstvena organizacija je na početku ove pandemije, histerije govorila o tome da će biti preko 40 miliona mrtvih na celoj planeti, pa su onda polako to revidirali. Svi modeli koji su stvorili pandemiju histerije i straha su pali. Na kraju je ispalo da je, recimo, u Evropi polovina umrlih, umrlo u staračkim domovima. Pazite, polovina. Četvrtina umrlih u Srbiji je u jednom staračkom domu. Uopšte ne znamo koliko je uopšte u staračkim domovima, u bolnicama.

Ispada da je cela ova histerija, u stvari, dignuta da bi vam se uzela sloboda. Sve vlade sveta, i ova naša ponajviše, su učestvovale u tome, da se iživljava na vama. Ni jedan život nisu spasili, ni jedan jedini. Prave nas budalama. Prvo im je virus bio smešan. Izgleda sad da je virus bio ovde i u decembru i januaru, to govore članovi Kriznog štaba. Tada je sve bilo u redu, ni vanrednog stanja, saobraćaj je radio, sve je bilo kako treba, a od tada virus izgleda nije bio kao kuga.

Onda, posle toga su zarad izbora, kad su skupili potpise počeli da pričaju kako je virus kao kuga, a sad treba sve da se okrene naopako. Sada možemo da izađemo na izbore kada saobraćaj ne radi, nigde ništa ne moramo da radimo. Građani Republike Srbije, prave nas budalama. Hvala.

Poštovane kolege, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih zbog ovakve diskusije kolege Radulovića želeo da se izvinim porodicama 258.395 preminulih od epidemije ili pandemije koronavirusa, u to računam i građane Srbije koji su preminuli. Jedan ovakva diskusija zaista ne vredi ovom parlamentu i ja se zaista izvinjavam porodicama svih preminulih.
Pravo na repliku, narodni poslanik Tatjana Macura.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dakle, nakon ove gomile budalaština koje je u polasatnom izlaganju izneo naš kolega, narodni poslanik, nažalost. Jedino što imam da poručim kolegi – vama je sigurno potrebna pomoć, ali moraćete da počnete da sarađujete.

Pravo na repliku, narodni poslanik Marko Atlagić.
Izvolite.

Pozivam uvažene narodne poslanike, ovo dvoje narodnih poslanika koji su sada pre mene govorili, pitam vas, gospodine Raduloviću… Jel on tu? Ne, pobegne on uvek kad treba. Inače, on dođe ovde samo na prestupnu godinu.

Da li je tačno, gospodine Raduloviću i vi koji ga zastupate, ustanite, i vi gospodine koji su kritikovali ove citate koji su tačni, sve do jednog su tačni, a vi to dobro znate. Pretpostavljam da ste dobili pare da ovo negirate. Ustanite i recite – gospodine Atlagiću, nije tačno, nisu to rekli. Ustanite, bre!

Da li je tačno, gospodine Raduloviću, da ste rekli, citiram: „Ovo ludilo koje su izazvali Svetska zdravstvene organizacija i Kina i belosvetski novinari proizvodi recesiju“ ili ne? Da li je tačno, gospodine Raduloviću? Suočite se, nemojte bežati.

Da li je tačno, gospođo Macura da ste to izrekli u intervjuu „B 92“, iako vas navodio voditelj da kažete, a vi ste uporno jednostrano govorili, nipodaštavajući pomoć Narodne Republike Kine u najtragičnijem momentu za naše građane? Recite, bre da li je tačno ili ne? Građani su vas slušali i jednog i drugog. Nemojte nama spočitavati da ne želimo dijalog, a želimo gospodo dijalog, a dijalog nije blaćenje. Dijalog se zasniva na istinitosti iznetih činjenica i vi gospodo novinari, sve drugo je kritizerstvo, a ne kritika.

Ako ste pravi narodni poslanici vas dvoje, ustanite i predložite mere. Niste hteli to za vreme ove epidemije nego ste pozivali na bojkot. Znate šta to znači u vanrednom stanju? Hoćete da vam ja kažem, koji je iskusan i u prošlom veku. Hoćete da vam govorim od Prvog srpskog ustanka kakvu su zakletvu polagali oni kada je otadžbina u krizi. Takvu zakletvu smo svi trebali u vanrednom stanju polagati. Moramo stati na oltar otadžbine, ne pozivati na bojkot. Pa, građani su šokirani 97% vaših analitičara kaže, podržavaju ove mere. A vi?

Izdignite se bre iznad, dajte predloge. Hoću dijalog. Hoću borbu ovde sa vama. Borbu mišljenja, a ne fizičku borbu i rušenje najveće svetinje, zastave, dva puta, od čoveka koji fašizam ovde zagovara u ovoj državi. Neće proći fašizam.

Zahvaljujem.
Reč ima predsednik Vlade, gospođa Ana Brnabić. Izvolite.

Hvala vam.
Zaista nisam imala nameru da odgovaram narodnom poslaniku Raduloviću, žao mi je što ponovo nije ovde, tako izgleda dijalog u njegovoj glavi, on nešto kaže, onda izađe da niko ne može da mu odgovori.
Nisam imala nameru zato što je to što on priča zaista mučno, a rekla sam to i prošli put i sve u redu, politika nije prelep posao, nije posao koji prija baš svakom, težak je u tom smislu, ali postoje neke granice dobrog ukusa, ja mislim, ljudskog dostojanstva koje ne treba da se prelaze.
Rekla sam prošli put, pa sam se zato javila i ovaj put, samo da kažem. Znate šta, evo, meni možete da kažete zaista bilo šta, izabrala sam da se bavim ovim poslom, možete da me vređate. Prihvatam, govorite šta god želite, optužujte Vladu, recite da smo ovakvi, onakvi, recite šta god želite, ali kada kažete da nijedan jedini život nismo spasili, vi ste onda uvredili naše lekare, medicinske sestre, tehničare, infektologe, epidemiologe, tranfuziologe, anesteziologe. Vi ste uvredili na najgori mogući način sve ljude u našem zdravstvu koji se preko dva meseca sada bore protiv ovog virusa. Zaista, znači, svi liči, mentalni problemi po strani.
Morate, i svako od nas, mora imati osnovno ljudsko poštovanje prema našim zdravstvenim radnicima. Dali su ljudi sve od sebe, spasili su mnogo života. Ja znam lično jednu osobu čiji je život spašen, zahvaljujući svemu onome što su naši zdravstveni radnici uradili.
Nemojte to da radite. Hajde da imamo crvenu liniju. Možda su mnoge pređene, mnoge pogažene, ali zaista ne postoji izgovor - ni mentalni problemi, ni ovakvi problemi, ni onakvi problemi, ni mržnja, ni mržnja prema Ani Brnabić, ni prema Vladi Srbije. Evo, nas vređajte, omalovažavajte, recite šta god, ali se zaustavite pred našim zdravstvenim radnicima. Ljudi su spašavali živote, spašavaju ih i u ovom trenutku i spašavaće ih u budućnosti.
To što vi imate u vašoj glavi teorije zavere, to što vi u vašoj glavi imate filmove kakvi ne postoje u normalnom svetu, to je zaista vaš problem. Ali, nemojte govoriti za ljude koji sve od sebe daju da nisu spasili ni jedan život. To nije tačno i to mnogi građani Republike Srbije znaju. Hvala.