Reč ima Saša Radulović. Izvolite.

Poštovani građani Republike Srbije, ja ću se vama direktno obratiti. Ovo nije govor i nemam pitanja ni za Vladu, ni za skupštinsku većinu koja je dozvolila da se u Srbiju uvede diktatura, da nam se ugroze sva ljudska prava, da se ugrozi vaša sloboda, da se ponizite, da vam se ugrozi dostojanstvo i koji su čitav ovaj cirkus napravili samo zbog izbora.

Danas su dva člana Kriznog štaba kazala… Jedan je kazao da je virus bio u Srbiji još u decembru. Tada nismo imali ni zabranu gradskog saobraćaja, ni zatvaranje zdravih ljudi po kućama. Nismo imali ovaj cirkus sa maskama i pozorišne predstave i tada taj virus nije bio opasan i nije bio toliko zarazan.

Takođe, imamo drugog člana Kriznog štaba, Nestorovića, koji je rekao da je u Srbiji, verovatno, 50 puta više zaraženih nego što je otkriveno, 50 puta. On baca jedno potpuno drugo svetlo na ovaj virus. Virus je očigledno iskorišćen za uzimanje slobode, uništavanje demokratije i za kontrolu nad ljudima. Ovo nije samo u Srbiji, nego i u svetskim okvirima. U Srbiji je najgori slučaj toga.

Virus nije toliko opasan. Ono što smo otkrili je da je između 50 i 100 puta više ljudi koji su zaraženi, što znači da je smrtnost od virusa negde na nivou od 0,1%. To vam je na nivou svih ostalih virusa, prehlade i gripa svuda u svetu. Virus je izgleda zarazniji od ostalih i zato je potrebno zaštiti stare i bolesne ljude.

Druga važna statistika koju već sada znamo su prosečne godine umrlih, negde oko 80. To je rizična grupa – stari i bolesni ljudi sa oslabljenim imunitetom. Ova zastrašivanja ljudi, tipa virus je gori od kuge, ubija sve unaokolo, su dizajnirana samo da bi Vlada mogla, sa jedne strane, da odgodi izbore i da se pripremi za naredne i da nastave šikaniranje građana i cilj je vaša i naša sloboda.

Ono što vam ne govore, što bi trebalo da budu naslovne stranice novina je polovina umrlih u svim zemljama Evropi, to su desetine hiljada mrtvih, polovina je umrla u staračkim domovima. Polovina.

U Srbiji četvrtina svih umrlih, poštovani građani su u jednom staračkom domu, Gerantološkom centru u Nišu. Četvrtina, svaki četvrti, svakog dana u Srbiji umire najmanje 250 ljudi. U sezonama prehlade i gripa to vam ide i do 350 ljudi. Danas, juče, svaki dan. Od ovog virusa su napravili kugu, da bi ostvarili svoje političke ciljeve i da bi vam uzeli slobodu i dostojanstvo. To je sve što su uradili.

Znači, umesto da zaštitimo stare i bolesne, da nam virus ne uđe u bolnice, među medicinsko osoblje, u gerontološke centre, u centre za stare, jer tamo je smrtnost, tamo ljudi umiru, to su naše bake i deke koje su trebali da zaštite. Šta su uradili? Zatvorili zdravu naciju u kućni pritvor, oteli vam slobodu, uništavaju demokratiju. Ovo je diktatura što sprovode.

Umesto da urade svoj posao, uradili su ovo drugo zato što im je to potrebno. Nijedan život nisu spasili. Znači, svojom neodgovornošću i Krizni štab i Vlada sa svim ludačkim merama koje su doneli, u stvari nisu uradili glavnu stvar, a to je zaštititi stare i bolesne. To je u staračkim domovima.

Šta smo trebali da uradimo? Ovo nije ono što imam da vam kažem danas, ovo smo govorili 15. marta kada su prekršili Ustav i protiv Ustava uveli vanredno stanje, samo zarad izbora. Znači ovo vam govorim od početka, trebalo je zaštiti stare i bolesne, uvesti humanu samoizolaciju.

Šta to znači? Ne zatvarati prisilno ljude u kuće, uvoditi policijski čas, nego im omogućiti da recimo, tokom dana, svaki dan imaju po sat, dva da u prodavnicama mogu normalno da kupuju, da mogu da drže odstojanje od ostalih i da se na taj način zaštite od virusa.

Ovo ludilo koje su sproveli je uništilo domaću privredu. Ko će da profitira? Banke i strane globalne korporacije koje prave od Srbije zemlju jeftine radne snage. Ko će platiti cenu? Građani, domaća privreda, preduzetnici, porodična i mala i srednja preduzeća, poljoprivredna gazdinstva. Zgazili su vam dostojanstvo, zgazili su nam ponos, maltretiraju nas. Ovo je diktatura i ovo je ponovo nažalost borba za demokratiju.

Svi poslenici koji danas govore o tome, od Šešelja preko drugih, o tome kako je izvršen državni udar, nemaju pravo na to. Ćutali su 44 dana, cela opozicija. Sram vas bilo sve zajedno! Ja neću čekati bilo kakve replike pošto nam obično replike ne daju. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marija Obradović.
Izvolite.

Dobar dan.

Hvala vam gospođo predsedavajuća, gospođo Brnabić, dame i gospodo narodni poslanici.

Evo nas ponovo posle nekoliko dana na istom mestu sa sličnom temom. Ovoga puta vanredno stanje, ukidanje vanrednog stanja, povratak novoj normalnosti u Srbiji, koliko je to moguće i u svim sferama života, uz naravno strogo pridržavanje mera koje propisuju epidemiolozi, medicinska struka i svi oni koji su gotovo dva meseca brinuli danonoćno o našem zdravlju, bezbednosti građana, o tome da ovu tešku priču prebrodimo što je moguće sa manjim brojem žrtava.

I ne mogu, a da ne pomenem ponovo aplauz u 20.00 časova i želela bih da taj aplauz ne traje 20, 30 sekundi, koliko mi se čini da traje, barem ono što čujem u Beogradu. Pomnožite smene tih medicinara, stručnjaka, epidemiologa koji su radili danima, nedeljama, preko gotovo dva meseca.

Pričam o medicinarima, ali ne treba da zaboravimo policiju, pripadnike MUP-a, vojsku, radnike u komunalnim službama, dakle, svi oni koji su nam pomagali da premostimo ovaj težak period. Reći ćete da ste ovo čuli mnogo, mnogo puta, ali i treba da ponavljamo mnogo puta, sve dok taj način razmišljanja, rezonovanja, ne postane naš način ponašanja, da smo i po završetku, po ukidanju vanrednog stanja i dalje zahvalni tim ljudima, da i dalje imamo poseban način ophođenja prema njima i da cenimo ono što su uradili u ovom periodu.

Ti ljudi su neko od nas. Svi ti ljudi koji su bili odvojeni od porodica, koji su bili izloženi velikom riziku i mislim da još dugo, dugo treba da spominjemo sve one koji su dali doprinos na taj način.

Naravno, da će posebnim odlikovanjima biti nagrađeni oni koji su dali poseban doprinos u ovoj teškoj borbi i to moramo zdušno da podržimo. Ta vrsta zahvalnosti i ta vrsta odgovora društva zapravo treba da bude lekcija i mlađim pokolenjima koji će samo čitati i učiti o ovoj teškoj epidemiji, pandemiji koja je zadesila svet. Treba da im bude lekcija, a mi smo ti koji ćemo im pokazati kako se ophode prema toj lekciji, kako su ih naučili. To poštovanje prema nekome ko je na sopstvenu žrtvu učinio veliku korist društva, to je nešto čemu treba da se naučimo, jer čini se da posebno kolege opozicionari, posebno oni koji su zloupotrebljavali ovu celu priču, poput Boška Obradovića tokom današnjeg dana, nisu svesni šta znači poštovanje prema žrtvi koju su podneli ljudi koji su brinuli o nama ova dva meseca.

Ovaj način političke zloupotrebe, gde Boško Obradović po svaku cenu, praveći zaista cirkuzanta od sebe, ne dozvoljava da se nastavi sednica parlamenta, znači samo jedno – radi mog ličnog interesa i izbora koje želim da se održe kada ja hoću, držaćete vanredno stanje beskonačno, dok vam ja ne javim ili moji finansijeri iz inostranstva.

Obratite pažnju, u Srbiji je zaista trenutno aktivna izuzetno agresivna grupa ljudi koja je finansirana uvezenim novcem, uz neverovatnu medijsku podršku zaista mašineriju. Oni koji su pratili zaista dešavanja ovih dana i u parlamentu mogli su da vide kako su zaista novinari „N1“ tako agresivno, po 15, 20 minuta držali poslanike SNS ispitujući ih sve dok ne izgovore ono što su oni želeli da izgovore.

Ja sam zamolila u jednom trenutku da imao odvojeni razgovor ili da mi jednostavno napišu odgovor koji žele da odgovorim, jer se situacija pretvorila u to da je neprestano ponavljano pitanje, dok ne korigujem svoj odgovor na taj način koji je prihvatljiv novinarima „N1“.

Tu vrstu nasilja i agresije ja nikada nisam doživela, a evo samo 12 godina se bavim politikom, osam godina intenzivno u parlamentu. Mislim da zaista jedan deo opozicije koji je izuzetno agresivan, koji zarad ličnih interesa gazi sve što je u društvu postavljeno kao nešto što se ne dira, pa evo poslednjih dana i deca su tema, sve su pogazili, ti ljudi serviraju jedan novi način ponašanja.

Koliko god mi želeli da kao neko ko ima odgovornost za vršenje vlasti u Srbiji, bude svestan da moramo da smirimo tenzije, da smo mi ti koliko god su oni nerazumni, besni i bahati, istrajavaju na svom putu, mi smo ti koji moramo da vratimo priču na pravi put, da zatražimo da se sedne, da se razgovara, da insistiramo na dijalogu, na razmeni argumenata. Mi smo ti. I mi radimo svoj posao.

Reći ću vam sada kao potpredsednica SNS šta je to što su reakcije naših članova. Znate da nas ima oko 700 hiljada u Srbiji. mislite da je našim članovima i simpatizerima, a ima nas, bilo prijatno da iz večeri u veče slušamo šerpe i lupnjavu i pištaljke? Ako među nama ima onih koji su to zaslužili, verovatno ima na toj cifri od oko miliona sa simpatizerima i više, uključujući naše glasove osvojene na izborima, mislite da nam je bilo prijatno?

Ja, moje kolege ovde u parlamentu, članovi Vlade, predsednik Srbije i mnogi, mnogi funkcioneri koji pripadaju SNS radili smo danonoćno, trudili se da izvučemo državu, privredu, finansije, kulturno, na sve moguće načine iz minusa na kojem smo bili onog trena kada smo preuzeli odgovornost za vršenje vlasti. I pitala sam se, da li sam zaslužila ove šerpe? Da li sam zaslužila ovu buku?

Onda mi neke komšije rekoše – pa, to nije tebi, to nije ljudima kao što si ti, kao što su ljudi koje si spominjala, ovo je naš protest, jer želimo da izađemo iz kuće, dosta nam je toga.

Hajde da razmišljamo o tome čemu su služile šerpe? Da se izađe iz doma, da ljudi više nisu u situaciji da trpe tako stroge mere ili je nešto drugo u pitanju. I da se vratim na članove SNS kako su se osećali. Tražili su, dajte da odgovorimo, dajte da ne sedimo kao miševi u kućama i ćutimo i slušamo šerpe, ali ovo nisu šerpe uperene ka nama. To što je nekoliko ljudi govorilo da je to usmereno protiv vladajuće većine, to je laž i politička zloupotreba i zato smo odgovorili bukom, zato je Đuka izašao na svoju terasu, ne na krov zgrade, na svoju terasu i progovorio u ime naših članova SNS.

Ljudi, morali smo da odgovorimo, da vam pokažemo da nećemo da ćutimo, jer ja znam da ove šerpe nisu za nas koji radimo odgovorno, pošteno, posvećeno, želim bolju Srbiju, Srbiju u koju će naša deca da žive, da se raduju, da se zapošljavaju, da se rađaju, da budemo prvi u privredi, sportu, kulturi, ekonomiji i zato je nastala jedna papazjanija od aplauza za lekare, od šepi, od buke koja je nastala nakon toga. Kuda idemo ovim putem? Kako će ovo sve da se završi? Treba li nam veliki reset, a do reseta će nas dovesti neki koban veliki događaj, koban po nekoga ili nešto.

Mislim da tu pričamo o trenutku gde smo ozbiljni, posvećeni, gde smirujemo tenziju u društvu, gde pozivajući na dijalog sve učesnike političkog života, želimo da napravimo dogovor kao što smo to uradili o nastavku izbora, da vidimo kako ljudi razmišljaju, šta je to što su pametni predlozi. Naravno da nisu svi najpametniji i najsposobniji ljudi u SNS, naravno da nam treba još pametnih predloga, kao i do sada sednemo, dijalog, razgovaramo, razmatramo argumentovano.

Pred nama je, okvirno rečeno, 45 dana do tog 21. juna da sada ne računam koliko je to tačno u dan, u tim nedeljama moramo da budemo ozbiljni, ne smemo da dozvolimo da agresija prevlada, da bude - oko za oko, zub za zub, nemojte da se takmičimo, nije ni bitno ko će na kraju da pobedi, gubi Srbija. Gubi Srbija, jer se pametni ljudi troše udarajući u šerpe. Ima tu pametnih ljudi koji treba da sednu, da svoju pamet, sposobnost, aktivizam u druge svrhe daju i potroše.

Dakle, pozivam i na razum, na dogovor, na dijalog. Mislim da je to ono što građani Srbije od nas očekuju u trenutku kada mi ipak brojimo preko dve stotine žrtava Kovida. Mislim da samo zato što nismo imali nekoliko desetina hiljada mrtvih, zato što nismo imali italijanski, španski, švedski scenario i taj broj žrtava da smo negde zanemarili, već smo se vratili živom političkom životu, sukobima, cirkusima poput onoga što je Boško Obradović izveo tokom početka današnje sednice. Ako Boško ne čuje, ja bi mu poručila da su mi se javljali članovi Dveri širom Srbije koji ga se stide, Dveri su zamišljene drugačije, a ne kao cirkuska predstava.

Ja znam da Đilas njemu servira svakodnevno šta je to što treba da kaže, izvede, odglumi, odigra, ali ovoga puta je preterao. Nama trebaju i Dveri i svi oni koji u ovom trenutku ne žele da izađu na izbore, trebaju nam zato što smo mi moderno demokratsko društvo u kojem se politička volja izražava zaokruživanjem broja na glasačkom listiću, tvoj favorit, tvoj politički program, ideja su budućnost tvoje dece. Budeš li i dalje odlučivao da budućnost svoje dece stičeš na ulici batinanjem, pretnjama, vređanjem tuđe dece, želeći nesreću i zlo nekome drugom, nema dobra nikome.

Moram da kažem da želim da govorim kao majka. Ovde nas ima mnogo i mislim da će mnoge od žena, majki, neću da favorizujem, i očevi su ti koji danas treba da govore, ali svi govorite iz cipela roditelja danas, šta je to što želite za svoju decu, kakvu želite Srbiju i kuda će ovi sukobi i ovaj bojkot na kojem insistirate da vas dovedu? Hoće li vam deca biti srećnija ili vas samo neki stranci, uz mnogo stranog novca, uz mnogo stranih medija ubeđuju da što više haosa u Srbiji znači više sreće za vašu decu. Poslušajte samo tu rečenicu – što više haosa donosi što više sreće za moju decu. Tu nema pameti, tu nema logike.

Istrošiće se i taj novac koji stiže na vaše račune kako biste pravili haos u Srbiji, a Srbiji dani protiču i propuštamo šanse za napredak. Eto to je moja poruka, možda i patetična kolegama opozicionarima koji ne žele da izađu na izbore, možda vam se ne dopada, ali želim najbolje ovoj zemlji, želim najbolje našoj deci, želim da ne zaboravimo ove žrtve, želim da budemo jedna od zemalja koja će se ponositi što je naručila, sada gledano, mnogo veći broj respiratora nego što se pokazalo da nam je potrebno. Uvek ću braniti tu grešku koju smo napravili, jer nas je plašio italijanski scenario kojima je maltene najmanji problem što nisu imali dovoljno respiratora, jer sad već više nisu imali ni dovoljno mesta, niti kamiona za odvoženje mrtvih.

Čini se da smo zaboravili, vidim to po vama, jer ljudi u Beogradu ne nose ni rukavice, ni maske. Ja nemam u ovom trenutku da bi me bolje ljudi čuli i već se vraćamo svakodnevnom životu. Treba da se vratimo što pre u tu novu normalnost koja zahteva nova pravila, poštovanja i ta kampanja koja nas čeka će biti uz mnogo pažnje, uz mnogo brige, uz poštovanje saveta epidemiologa, nova normalnost je nešto što nas čeka.

Ali, hajde da svi budemo deo nove normalnosti na političkoj sceni Srbije, u političkom životu Srbije. Ukidanje vanrednog stanja je nešto što nam je neophodno u ovom trenutku, to je rekla i struka, to je rekla danas i premijerka Brnabić i na nama je kao vladajućoj većini da podržimo tu ideju, jer svi podaci i činjenice koje su nam dostavljene upravo na to i ukazuju.

Neka je na čast svima onima koji zloupotrebljavaju ovu situaciju za političku borbu. Decu, kao što rekoh, ostavimo po strani, ne treba da ih dotiče ono što njihovi roditelji izgovaraju ili čine u politici, a vreme će pokazati ko se igrao čijom porodicom i čijom decom, neka im je na čast.

Nas očekuju izuzetno aktivni dani kampanje. Aktivisti i članovi, simpatizeri SNS pripremamo se užurbano. O detaljima naše kampanje govorićemo po ukidanju vanrednog stanja. Na nama je da objasnimo građanima zbog čega smo sve ovo radili, a na vama je da objasnite sramotu od svog ponašanja, mislim pre svega na Savez za Srbiju, kojom Srbiju zaista gurate među poslednje redove u ovom delu sveta. Hvala.

Hvala, gospođo Obradović.
Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović.

Zahvaljujem se, potpredsedniče.

Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, predsednice Vlade, danas prvo hoću da iskoristim ovu priliku da se zahvalim ljudima koji su svo vreme vanrednog stanja radili svoj posao, koji su bili hrabri, koji su bili požrtvovani i koji su omogućili svima nama da preživimo ovaj virus, da preživimo vanredno stanje u koliko-toliko normalnim uslovima.

Zahvaljujem se lekarima, dakle herojima, zahvaljujem se prodavcima, prodavačicama u radnjama koje su radile sve vreme, zahvaljujem se policajcima, komunalnim službama, novinarima, svim onima koji su radili svoj posao. Dakle, ti ljudi su istinski heroji.

Danas, kada ukidamo vanredno stanje, valjda treba da uradimo neku rekapitulaciju i da čujemo kako se i šta se dešavalo za vreme vanrednog stanja, u najvećoj meri o tome na koji način su uvođene mere, kakav je bio efekat tih mera i kakav je bilans, da kažem, žrtava od Korone.

Nažalost, danas nema u Skupštini tog izveštaja. Ponovo Vlada izbegava da razgovara o tome pred kamerama, odnosno pred građanima. Nema izveštaja u pisanoj formi od februara meseca kada je formiran krizni štab, od one konferencije za štampu kada je savet bio da može da se ide u Milano do današnjeg dana. Taj izveštaj nam je potreban, o tom izveštaju mora da se raspravlja, ne zbog toga da bismo mi znali šta je sve bilo, nego zbog toga da bismo mogli svi zajedno da utvrdimo šta su bile greške, da se te greške ne bi ponovile.

Korona je i dalje među nama, virus nije prestao. Juče je bilo 100 novoobolelih, danas ima novoobolelih i sutra će biti novoobolelih. Moramo da analiziramo greške da bismo se pripremili za drugi talas. Nemojte olako shvatati drugi talas, kao što ste olako shvatili u februaru mesecu Koronu koja nam dolazi. Da li smo mi pripremljeni za drugi talas? Da li imamo sve ono što je neophodno i kako građani treba da se ponašaju? O tome nijedne reči danas nema.

Mi smo vam ukazali i prošli put da je bilo bolje da smo raspravljali o merama pred parlamentom, da dođe stručni tim, da dođu epidemiolozi, da mi možemo da postavimo pitanja kao građani ono što nam nije jasno. Da smo tako raspravljali, svi bismo znali koje je obrazloženje za uvođenje određenih mera i lakše bismo ih prihvatili. Vi ste doneli mere iza zatvorenih vrata, odlučili u Palati Federacije i saopštili na konferenciji za štampu. Šta ste rekli? Pošto mora da se smanji fizički kontakt, zatvaramo Srbiju i pretvaramo je u kasarnu. Svi preko 65 godina sede mesec i po dana u stanu i ne mogu da izađu.

Zašto, ljudi? Zašto nema nimalo humanosti u odlukama koje vi donosite? Zato što vas ne interesuje kako će se to odraziti na građane. Da ste razmišljali koje su posledice za penzionere ako sede mesec i po dana u stanu na njihov imunitet… Šta znači to da ne mogu da se kreću? Kakve bolesti ti ljudi inače imaju? Kakav strah to izaziva kod njih, neizvesnost? Ljudi ne znaju, šta ako se razboli neko od penzionera, ne od Korone, kako će dobiti zdravstvenu zaštitu? Kako da ostvari tu zdravstvenu zaštitu, jer ne mogu da izađu iz stana? Zašto nije mogla da bude mera da se sat vremena dnevno ti ljudi prošetaju? Zašto ste morali da donesete meru da sedimo četiri dana, osamdeset sati u karantinu svi? Pa, mogli smo svaki od tih dana sat vremena da se prošetamo.

Vi, pošto ste videli da manjina, a to je manje od 1%, krši mere, vi ste onda doneli odluku da svih 99% stavite u zatvor. Pa, ne može zbog 1% većina nas koji smo i odgovorni i disciplinovani, većina građana da trpi. To nije normalno. Postoji način da se suzbije, ako su ljudi u parkovima i ako roštiljaju, a nije dozvoljeno da se to radi. Njih treba da kaznite. Ove što bakljadu organizuju treba da kaznite. Ne mogu da se šetaju u policijskom času. Svako ko se šetao za vreme policijskog časa mora da bude kažnjen, a ne da mi trpimo zbog toga dane i dane policijskog časa.

Ono što nas najviše boli, to je što na današnji dan ova Vlada nema plan. Vi ste, premijerka, danas ovde sami. Gde je Đorđević? Gde je Đorđević da objasni kako je Korona ušla posle pet nedelja u Gerontološki centar? Ko je odgovoran za to? Nije ušla na početku kad niko nije znao šta je i kakav je ovaj virus? Korona ulazi posle pet nedelja u Gerontološki centar i na kraju i ne znamo koliko ima mrtvih u tom centru u Nišu, 40, 50. Niste nam ni to dali u izveštaju. Gde je njegova odgovornost i zašto danas nije tu?

Šta se desilo sa ministrom Šarčevićem? Je li on nestao? Njega nema. Danas je 6. maj, deca ne znaju kako će, na koji način, kog dana polagati ispit za upis u srednju školu. To niko ne zna. Hoće li to biti onlajn? To je bio pokušaj, pa je propao. Kako će se upisati deca u srednju školu? Kako će se studenti upisati na fakultet? Gde će se organizovati ti ispiti? Da li shvatate da ti ispiti treba da budu u junu mesecu? Mi imamo mesec dana do tada. Oni ne znaju šta da uče, kako da uče, gde da uče, gde će da polažu i šta će da polažu.

Dakle, nemate nikakav plan za budućnost i niste ga građanima objasnili. Možda vi donesete neku odluku iza zatvorenih vrata, ali građani za to ne znaju. Ne zna danas niko kako da ode kod lekara ako ima potrebu, nevezano od Korone. Da li su čekaonice pune? Kako će se zakazivati pregledi? Kako da znaju naši stariji sugrađani da odu na pregled? Kome da se jave? Da li će ih biti 100 u čekaonici, pa će svi da se zaraze?

Imali ste situaciju za vreme vanrednog stanja gde kažete – četiri dana svi sedite, a onda se napravi gužva ispred radnji. Da ste omogućili da sat vremena čovek može da ode do prodavnice, to je bilo u drugim zemljama, u zemljama gde nisu mogli da se kreću građani, ali su mogli od kuće do prodavnice da odu. Ako svako može svaki dan da ode samo do prodavnice, onda nemate gužvu ispred prodavnice. U tom redu stoji sto ljudi, tih sto ljudi se zaraze jedni od drugih. Pravile su se gužve bez razloga.

Dakle, nije sporno bilo da je potrebno vanredno stanje, nije sporno bilo da su potrebne mere, ali je Vlada morala da učini dodatni napor da omogući da te mere budu prihvatljive i za realizaciju svih građana, a da ne trpi njihovo zdravstveno stanje.

Dakle, morate se posvetiti onome što dolazi. Ja mislim da je ova Vlada nesposobna, da ne može to da organizuje i da zato mora da dođe do promene vlasti. Vi ne možete da nas vodite kroz drugi talas Korone, jer nam niste ponudili danas 6. maja nikakav plan. Nema plana od strane Vlade. Niste sposobni to da smislite. Shvatite kakva je neizvesnost kod građana od onoga šta nas čeka. Ne samo zdravstvena zaštita, ne samo školstvo, sve ostalo, ekonomija. Da li ćemo ostati bez posla ili nećemo, hoće li se smanjiti plata ili neće?

Videli smo, tri milijarde je deficit. Odakle nam te tri milijarde? Kako ćemo se zadužiti? Dajte plan, dajte da raspravljamo o tom planu. Gde su ti stručnjaci koji su predlagali mere danas da objasne sve ono što se dešavalo? Nema nikoga, vi sedite sami. Niste podneli izveštaj, govorili ste pet minuta o tome kako treba da se ukine vanredno stanje. Da, a šta dalje? Gde su vam preporuke šta sutra? Hvala.

Hvala, gospodine Konstantinoviću.
Reč ima predsednica Vlade, Ana Brnabić. Izvolite.

Hvala vam.
Ja mogu zaista samo da zaključim da ste vi jedan vrlo neinformisan čovek. Da vas pitam, gde ste vi živeli poslednjih dva meseca? U Srbiji? Ako ste poštovali mere, a verujem da jeste i hvala vam na tome, mogli ste da gledate televizor, pratite sredstva javnog informisanja. Da jeste, a uz ogradu da sada niste samo političar nego ste i iskreni, ne bi postavljali ova pitanja.
Zašto? Zato što je na najveći broj ovih vaših pitanja o merama, zašto su donesene, kako se implementiraju, šta sa drugim građanima i sve ovo ostalo, ta ista pitanja su postavljanja i na njih su odgovori dati tokom svakodnevnih pres-konferencija, prvo u Vladi Republike Srbije, a nakon toga u Palati Srbije gde je bilo moguće obezbediti bezbednije uslove, odnosno fizičku distancu, svaki dan. Ponavljam, svaki dan je postojala pres-konferencija u kojoj su bili prisutni ili ministri, ali uglavnom struka, nekada predsednik Republike i nekada ja.
Te pres-konferencije su trajale i po nekoliko sati da bi se odgovorilo na sva pitanja. Pitanja su postavljali svi mediji, dakle, portali i elektronski mediji, štampani mediji, svi mediji, radio stanice. Mislim da su se ljudi zapanjili koliko medija i novinara ima kada su videli ko sve postavlja pitanja na tim pres-konferencijama. Upravo zato što smo želeli da pokažemo jednu vanrednu transparentnost i da damo odgovore na sva pitanja koja neko eventualno može da ima.
Paralelno sa tim smo napravili nekoliko alternativnih načina komunikacije i sa Vladom Republike Srbije i sa Kriznim štabom. Jedan od njih, na primer, za mlađe ljude je „Vajber“ platforma, gde su ljudi mogli da postavljaju sva pitanja i da dobijaju sve informacije, odnosno dobijaju sve odgovore.
U tom smislu, moram da kažem da smo vama koji ste duže od decenije bili na vlasti postavili domaći zadatak – kako se komunicira sa javnošću u doba krize, kako se tretiraju mediji u doba vanrednog stanja i kako se informišu građani. Podsetiću vas još jednom da u vreme kada ste vi bili odgovorni za ovu državu i u vreme kada ste uveli vanredno stanje, i to vanredno stanje je uveo v.d. predsednik Republike, da su mediji bili zabranjeni. Niti je ko smeo, ne daj bože, da kritikuje, niti je ko smeo da da bilo kakvu informaciju, a da nije preneo od reči do reči zvaničnu informaciju koja dolazi od Vlade.
Sada, uporedite to i uporedite svakodnevne konferencije za medije, svakodnevne, svaki dan trajanja vanrednog stanja, na kome su pozivani svi novinari, svi mediji i imali punu mogućnost, data im je prilika da postavljaju pitanja, koju su oni iskoristili, zbog čega su te konferencije trajale toliko dugo.
Kako su uvođene mere? Za one koji proteklih dva meseca ili nešto duže žive u Republici Srbiji ili borave u Republici Srbiji i prate sredstva javnog informisanja, više od hiljadu puta su mogli da čuju da su mere uvođene tako što ih je predlagala struka, koju smo mi kao Vlada Republike Srbije slušali i u potpunosti podržavali, uz ogradu da je na nama sva odgovornost. Odgovornost za greške, greške kojih je bilo, bezgrešni nismo, i biće, ko radi taj i greši, je na nama. Struka je dala maksimum. Kao što se ponosim transparentnošću i načinom komunikacije sa medijima i sa građanima tokom vanrednog stanja, ponosim se i time što odluke nismo donosili politički, već što smo slušali struku.
Kakav je bilans, kakvi su rezultati? Ja vam zahvaljujem još jednom na tom pitanju. Pričali smo o tome i prošle nedelje kada sam bila ovde i kada sam bila sa ministrima, kada smo davali izveštaj o tome kako smo se borili, šta smo uradili, zašto smo uradili i kakvi su rezultati. Vi znate za te rezultate i zato verujem da ste me to pitali, da bi nas, pretpostavljam, pohvalili. Ali, hvala vam što ste mi dali još jednom priliku da pričam pred građanima Srbije.
Dakle, mislim da svi mi skupa treba da budemo ponosni na te rezultate, iako, kao što je rekao poštovani narodni poslanik ranije, ne možemo da kažemo i kada imamo jednu jedinu žrtvu da su rezultati odlični. Ali, naša smrtnost je jedna od najmanjih u svetu i najmanja u ovom delu Evrope, kao što je rekao i potpredsednik Vlade, gospodin Ivica Dačić. Zaključno sa jučerašnjim danom, stopa smrtnosti u Republici Srbiji je 2,07%. U ovom delu Evrope svi imaju veću smrtnost.
Pored ovoga, naš zdravstveni sistem nije poklekao, naš zdravstveni sistem je ostao da stoji na nogama, naš zdravstveni sistem je, zahvaljujući svim merama koje smo slušajući struku implementirali do kraja, i do današnjeg dana ostao u mogućnosti da svakom pojedinačnom građaninu Republike Srbije pruži adekvatnu negu. Nisu nam zafalili ni respiratori, nisu nam zafalili ni lekovi, nije nam falila zaštitna oprema. I dan-danas Republika Srbija je jedna od najbolje opremljenih zemalja u Evropi, ako ne u svetu, što se tiče lekova, dostupnosti respiratora i zaštitne opreme. E, to je sve bilans i to je sve rezultat.
Pripreme za drugi talas, i o tome smo pričali i prošle nedelje, juče je već krenula epidemiološka studija, to smo dogovorili sa strukom na Kriznom štabu. Tu epidemiološku studiju rade i objaviće je međunarodno Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu zaista naši najbolji stručnjaci i istraživači. Pored ovoga, imamo i institute – Institut za primenu nuklearne energije, koji proizvodi naš domaći Eliza test na antitela. Imamo mnogo, mnogo bogatije zemlje koje su se nama, malenoj Srbiji, hrabroj Srbiji, pametnoj Srbiji, Srbiji koja stvara, obratile da im pomognemo sa Eliza testovima, testovima na antitela. Materijal je već stigao na Institut za primenu nuklearne energije (INEP) i za manje od 30 dana imaćemo masovnu proizvodnju naših testova na antitela.
Sa druge strane, imamo Institut za molekularnu genetiku koji se bavi pravljenjem sada genetičke biobanke kako bi bili spremni da istražujemo ko eventualno u Republici Srbiji može, ko je pojedinačno otporniji na ovakav i slične viruse, ko je manje, da kada, ukoliko bude bio drugi talas, i tu pojedinačnu analizu našeg stanovništva imamo, tako da možemo i da ocenimo, recimo, od medicinskog osoblja ko je na prvoj liniji fronta, ko dolazi kasnije, isto tako sa vojskom, policijom itd.
Imamo i čitav niz nekih drugih stvari, pritom, da vam kažem, pošto niste informisani, ne znam kako, pretpostavljam da ne pratite sredstva informisanja, i da lek koji se tretira primarno za lečenje koronavirusa, odnosno za tretiranje koronavirusa – hlorokin, imamo zahvaljujući uspešnoj privatizaciji „Galenike“, ali i našim vezama i kredibilitetu u inostranstvu i podršci pre svega, recimo, Republike Francuske i predsednika Makrona imamo u ovom trenutku hlorokina dovoljno i za lečenje pacijenata koji koriste hlorokin – lupus i ostale bolesti, i za trenutni broj pacijenata što se tiče kovida 19 i za eventualno drugi talas, jer u ovom trenutku imamo nešto više nego dovoljnih potreba za 42.000 ljudi.
Bili smo spremni koliko god je jedna država mogla da bude spremna za ovakvu pandemiju i pre nego što se pojavio prvi identifikovani slučaj u Srbiji i spremni smo i za eventualno drugu fazu, ako bude ponovo bilo takve potrebe u Srbiji.
Sigurna sam da vi nemate poverenje u Vladu Republike Srbije, ne znam na čemu se to bazira, osim na vašim nekim ličnim, personalnim preferencama. Nije mi naročito žao zbog toga, ali mislim da je to vaš gubitak.
Pominjete izbore. Ja verujem u građane Republike Srbije. Mislim da građani Republike Srbije jako, jako dobro mogu da procene šta je ko i kako radio.
Verujem da ćete dobiti ogromno poverenje građana Republike Srbije. Verujem da vi ulivate poverenje građanima Republike Srbije onako kako ja ne ulivam poverenje vama, jer su videli i građani Republike Srbije kako ste se borili sa nekim kriznim situacijama tokom duže od decenije na vlasti. Recimo, tada pandemijom virusa H1N1, kada je Republika Srbija imala 137 preminulih. Danas, ako pogledate šta kaže Svetska zdravstvena organizacija, Svetska zdravstvena organizacija kaže da je Kovid-19 više nego 10 puta teži virus i da je više nego 10 puta veća smrtnost u odnosu na H1N1. Mi 10 puta više preminulih nemamo, nećemo ih imati, na svu sreću nećemo biti, čak, ni blizu.
Ako govorite o bilansu i rezultatima, pa, evo, možemo da poredimo te dve stvari na osnovu potpuno objektivnih parametara koje kaže Svetska zdravstvena organizacija. Kovid-19 je više nego 10 puta smrtonosniji nego H1N1. Mi na današnji dan imamo 200 preminulih od Kovid-19, tada smo imali 137. Verujem da ste vi umeli da hendlujete tu krizu fenomenalno, samo što mi ovu, svi zajedno, kao društvo, smo hendlovali ili njome smo rukovodili više nego 10 puta bolje.
Isto tako sam videla, sigurna sam i građani Republike Srbije, vaš više nego fenomenalan odgovor na ekonomsku krizu 2008. i 2009. godine, kada je otprilike 600.000 ljudi ostalo bez posla. Verujem da ste i tada prevrtali očima. Pošto ste bili zauzeti prevrtanjem očima, niste stigli da pokušate da smanjite taj broj otpuštenih radnih mesta. Ali dobro tako da, sigurna sam da ulivate poverenje građanima, da se svi građani i dalje dobro sećaju kako vi dobro rukovodite krizama.
A što se svega ostalog tiče, ja nemam nikakav problem, kao neko ko radi i u interesu građana i trudim se da radim u interesu svih građana, bez obzira da li oni podržavaju političku opciju koju predstavljaju Vladu, na kraju krajeva, koju predstavljam ili ne, a pre svega zato što ste vi kao narodni poslanik, svakako, u svakom smislu, iznad mene koja sam ovde predstavnik izvršne vlasti. Dakle, spremna sam da vam dam i čitav materijal, pres kliping, medija kliping, kao odgovor na sva pitanja koja ste mi postavili da vidite da je odgovor na sva ta pitanja komuniciran na dnevnoj bazi, više puta tokom ove krize. Hvala.

Hvala, predsednice Vlade.
Povreda Poslovnika, Milan Lapčević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, reklamiram član 107. Poslovnika, stav 1. da svi govornici na sednici Narodne skupštine moraju da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine, a pod dostojanstvo, verovatno, spada iznošenje istine, odnosno neistine u Narodnom parlamentu.

Ovde slušamo i na prošloj sednici i na ovoj podatke koji nisu baš utemeljeni u istini i hvalisamo se kako smo najorganizovanija zemlja koja je najbolje pristupila rešavanju ove krize i kaže se da je Srbija na prvom mestu ubedljivo na čitavom Balkanu i u ovom delu Evrope…