Vi plan ne biste razumeli ni da sam vam ga dala na crtežu, a ne napismeno. Ja razumem politiku, ili, dobro, nemam previše iskustva, ali čini mi se da sam tokom ovih nekoliko godina nešto naučila i razumela, sigurno da svaki dan ima da se uči da bi se razumelo, razumem ja potrebu da vi napadate Vladu i da zato što ste opozicija tako paušalno i potpuno neodgovorno dajete neke predloge, kažete da je to moglo ovako, onako. Ne snosite nikakvu odgovornost.
Ali, zaista sam mislila da ćete zadržati minimum minimuma lične odgovornosti gde mi ovde ne pričamo napamet stvari, ne pričamo gluposti. Pričamo valjda o nekim suštinskim stvarima, ozbiljni smo ljudi, građani nas gledaju, prema njima imamo odgovornost. Kako da građani idu kod lekara za vreme Kovida - 19? Čekajte, narodni poslaniče, gde da počnem da vam odgovaram na to? Pa, nisu sve bolnice Kovid bolnice! Nisu svi domovi zdravlja bili domovi zdravlja koji su se samo bavili Kovidom. Postojale su posebno određene, posebno dezignirane Kovid ambulante. Svi ostali domovi zdravlja su se bavili svojim poslom. Svi ostali medicinski radnici su se bavili svojim poslom. Sav ostali sistem, zakazivanje telefonom, mejlom i svim ostalim je ostao da nastavi da se bavi tim slučajevima. Ja se zaista pitam gde ste vi živeli? Koga vi poznajete?
Evo, ja imam u porodici ljude koji su nastavili da se leče od svojih primarnih hroničnih bolesti tokom ova prethodna dva meseca za vreme vanrednog stanja i borbe protiv Koronavirusa. Nisu imali nijednu nedoumicu kako da dođu do doktora, kako da zakažu dom zdravlja.
Razumem, verujte mi, potpuno zapanjeno, zabezeknuto razgovaram sa vama. Razumem politiku, ali ovaj besmisao, zato što nemate ništa smisleno da mi prebacite, ne mogu da razumem. Meni je to neodgovorno. Zaista mi je neodgovorno. Mislim da i vi i ja delujemo smešno pred građanima zato što razgovaramo o stvarima koje uopšte nisu tema.
Ne znam da li je moguće da vi zaista živite u Srbiji i da u poslednja dva meseca ne znate nikog ko je otišao kod lekara za neku bolest koja nije korona? U tom smislu, vi ste, zaista, ili jedinstveni po svemu ili vi zloupotrebljavate takve ozbiljne teme u političke svrhe, što je jedna neodgovornost, a druga neodgovornost, u stvari, druga pohvala celom našem radu je što zaista suštinski nemate šta da nam zamerite, ali pošto ste opozicija, morate, pa hajde da smislim šta god.
Ovo vam je bilo nepromišljeno, zato što svi građani Republike Srbije znaju nekog ko je nastavio da se leči tokom ova dva meseca. Tako da, verujem da će razumeti do koje mere ste neodgovorni i neozbiljni.
Stariji da se šetaju po jedan sat. Vidite, to zvuči fantastično. Niste prvi koji ste na to pozvali i predložili. Jedni ste od mnogih. Bilo je takvih apela. I kad god je bilo takvih apela, pre svega preko tvitera, pošto je to način komunikacije sa građanima i sa Vladom mnogih, nažalost, političkih grupacija. Oni koji su nešto pošteniji su rekli - ne znamo šta struka misli o tome, nismo nikog stručnog pitali, ne znamo da li je bezbedno, ali mi mislimo da bi bila dobra ideja.
Dobro, ja mislim da bi to bilo politički oportuno. Ja mislim da bi to mnogi građani pozdravili. Ja mislim da bi time mi politički dobili neku nagradu, što verujem vi pokušavate u ovom trenutku, ali bi to bilo krajnje neodgovorno.
To bi bilo krajnje neodgovorno zato što bi stariji sugrađani, koji su najranjivija populacija, bili mnogo više izloženi, mnogo više bi se zarazilo i imali bi mnogo veću smrtnost. Mi smo tokom svakog pojedinačnog dana ove borbe na tas mogli da stavimo dve stvari. Nikad nismo stavljali na jednu stranu koliko je nešto politički dobro, politički oportuno, koliko će nešto biti popularno i na drugu stranu kakav je rizik po ljudske živote i onda da to merimo. Kažemo – u, ovo je baš jako politički oportuno, postoji neki rizik po ljudske živote, ali je zaista politički primamljivo, ljudi će da nas vole, dobićemo više glasova, biće to dobro, ako neko umre, šta da se radi. Nikada do nismo uradili. Nikada.
Uvek, uvek u svakom trenutku tokom ove borbe, stavili smo ljudski život i jedan jedini ljudski život na prvo jedino, neprikosnoveno mesto. Znali smo da će mnoge ove stvari, mnoge ove mere biti kritikovane na način kako ih vi danas kritikujete i da će svi samo jedva čekati da ovo prođe da bi nas napali da su mere bile suviše restriktivne, mogli ste da pustite ljude da se šetaju, zašto ste baš zatvarali starije od 65 godina u kuće, preživeli bi oni i ovako. Ne, ne, gospodine, veliki broj njih ne bi. Politički bi bilo oportuno, ali bi nas koštalo života. Imali bi danak u krvi, ili danak u ljudskim životima, kako to kaže lepo dr Srđa Janković. Ne. Da me vratite sada ponovo na dva meseca ranije, ponovo bih rekla ne.
Da, razumem da je bilo teško, bilo je neophodno, čuvali smo ljudske živote, a ta nepodnošljiva neodgovornost, pa možda su mogli da šetaju sat vremena. Jeste li proveli sa nekim lekarom, jeste li proverili sa nekim epidemiologom, infektologom, sa nekim stručnim licem da li bi dali svoju reputaciju na to da vide, ako bi to prouzrokovalo smrt tih starijih sugrađana, ko bi bio kriv? Mi smo bili odgovorni za te živote i sačuvali smo ih.
Što se tiče domova za stare, gerontoloških centara, izuzetno teško mi je palo što je Kovid ušao u neke gerontološke centre. Znala sam da je to neminovno. Dešavalo se u svim zemljama, isto kao i za medicinske ustanove. Jednostavno, neke stvari nemoguće je sprečiti. Mi smo u ogromnoj meri uspeli, nismo 100%. Izuzetno mi je bilo teško kada se to desilo, posebno u Gerontološkom centru Niš.
Da li možete da sprečite svaku ljudsku zloupotrebu, svaku ljudsku glupost, svaku grešku? Ne i vi takođe znate da ne možete. Rekla sam, i nije samo taj direktor tog gerontološkog centra kriv, iako je najkrivlji, i podnosi i podneće najveću odgovornost. Krivi su i oni koji su insistirali da uđu da vide svoje roditelje, neki od njih zdravstveni radnici. Krivi su i oni koji su insistirali da im roditelje puste iz tog gerontološkog centra da bi ih videli, jer su se vratili iz inostranstva i nisu dugo videli roditelje. Krivi su svi skupa.
Da li postoji odgovornost Vlade, ministarstva? Ja ne bežim od toga. Radi se o ljudskim životima. Ne bežim od toga. Ako postoji odgovornost ministarstva, pre svega postoji moja odgovornost kao predsednice Vlade. Mislim da smo učinili sve što je bio u našoj moći, sve što je bilo u ljudskoj moći da to sprečimo, da smo dali jasne instrukcije, jasna obavezujuća uputstva, da smo ih obrazložili. Ne bežim ni od toga. Na kraju krajeva građani će se pitati za sve to.
Znam koliko sam se borila. Znam koliko se borio predsednik Vučić. Znam koliko smo se borili svi mi zajedno i očekujem, zaista, od građana, na kraju krajeva, da daju sud o toj borbi i našem zalaganju.
Konačno, hajde ovako, hvala vam što vi sada govorite o aplikacija na klik, hvala vam što ste se setili nekih softvera, nekih aplikacija koje olakšavaju živote građana, pa možda elektronske uprave. Nemojte meni da govorite aplikacijama na klik i o tome kako to može da se popravi zato što, dok ste vi bili odgovorni za ovu državu i za kvalitet života građana u Republici Srbiji, izvod iz matične knjige se nije dobijao aplikacijom na klik, nego ste plaćali vozačima autobusa da iz sredine gde ste rođeni donesu u papiru izvod iz matične knjige rođenih. Nismo imali ni jednu jedinu najjednostavniju elektronsku uslugu. Zašto?
Zato što vas je baš briga bilo koliko teško ili lako građani Republike Srbije žive, koliko teško ili lako mogu da dođu do usluga koje im pruža Vlada Republike Srbije, lokalne samouprave i svi mi drugi zajedno, a danas, posle svega što smo mi uradili, na klik oni uglavnom mogu da dobiju skoro sve, nismo završili taj posao, imamo još dosta posla u tome, ali minimum mogu da dobiju sedam miliona više usluga elektronski od kuće, na klik, nego dok ste vi bili odgovorni i dok ste vi bili njima na usluzi, a kada niste uspeli da uvedete ni POS terminal da neko ko čeka u redu plati platnom karticom, da ne bi izlazio iz tog reda, odlazio u poštu i banku, pa ponovo čekao red.
Hvala vam što ste se setili aplikacija na klik. Mi smo o tome brinuli već neko vreme. Hvala vam.