Reč ima Đorđe Milićević.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsednice Narodne skupštine.

Poštovana predsednice Vlade Republike Srbije, poštovani prvi potpredsedniče Vlade, ministre spoljnih poslova, znate, Dimitrije Ljotić je govorio da nama trebaju borci, a ne glasači. To je danas gospodin, ako tako mogu da kažem, Boško Obradović i pokazao, da kroz ovaj incident zapravo još jednom potvrđuje da traga za načinom kako da bez izbora dođe do vlasti i privilegije.

Želim da čestitam, pre svega, predsednici Narodne skupštine na načinu na koji je odreagovala, ali i svim narodnim poslanicima na jednom dostojanstvenom načinu na koji su odreagovali na ovakav incident. Inače, na ovakve incidente, kojima se samo teži i koji imaju za cilj da se dođe do medijske pažnje i nekih jeftinih političkih poena, upravo ovako i treba odreagovati.

Da se vratim na ono što je tema današnjeg skupštinskog zasedanja. Mi smatramo da je Srbija ostvarila izvanredne rezultate u borbi protiv negativnih posledica virusa. Državno rukovodstvo, na čelu sa predsednikom Republike, predsednicom Vlade, celokupna Vlada Republike Srbije, celokupna zdravstvena struka jesu odradili jedan ozbiljan i važan posao. Rezultati tog posla su vidljivi i prepoznatljivi i zahvaljujući tim rezultatima ovu fazu smo uspeli da prebrodimo.

Međutim, u narednoj fazi, nažalost, Korona će i dalje biti prisutna u našim životima. Državno rukovodstvo, kao što je i rekao prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova, je pokazalo da ima i sposobnost i spremnost i znanje da upravlja krizom i da upravlja u kriznim situacijama.

Kao što sam govorio pre nekoliko dana, reagovalo se brzo, reagovalo se daleko brže u odnosu na neke države. Jesu nam vrlo često zamerali da su neke mere koje uvele Vlada Republike Srbije oštre, a onda su i pojedine države EU koristile potpuno identične mere, jer šta to može da bude toliko strogo ako imate cenu ljudskog života? Na jednoj strani imate cenu ljudskog života, na drugoj strani imate, kako kažu, nekakve preterane mere, pa, valjda, u takvim okolnostima uvek birate da sačuvate ljudski život. Nemoguće je da imate 100%, kao što sam to rekao pre nekoliko dana, nemoguće je da imate 100% slobodu kretanja i da imate mogućnost da u ovakvim okolnostima sačuvate 100% ljudske živote.

Ono što je važno i što je pokazao ovaj period koji je iza nas - sistem funkcioniše kada je najteže, a imamo, kao što je to i predsednica Vlade u uvodnom izlaganju rekla, dobre ekonomske rezultate i dobre ekonomske pokazatelje. Uspeo se izbeći onaj najgori scenario koji se desio u nekim državama, nažalost, poput Italije i Španije, upravo zahvaljujući rigidnim i rigoroznim merama koje je uvela Vlada Republike Srbije.

Tačno je da je ovaj period teško pao jednom broju građana, i to je za nas u potpunosti razumljivo, ali važno je da, i ja sam ubeđen da to građani shvataju, ovo je bila borba za ljudske živote. Mi uvek treba da se sećamo onih koji su preminuli, da izrazimo saučešće porodicama preminulih tokom ovog perioda, ali, takođe, uvek treba da se sećamo i toga i da se setimo toga koliko je ljudskih života sačuvano.

Logično je da je bilo i nestrpljenja, logično je da je bilo i straha, jer strah je prirodna pojava, ali ovo je bila borba za budućnost Srbije, ovo je bila borba za život Srbiju. U takvim okolnostima i u takvoj situaciji nikada nikoga nećete moći u potpunosti da zadovoljite, ali važan je ishod, a ishod je pozitivan i to je ono što je suštinski najvažnije. Veliko hvala za disciplinovano, odgovorno i ozbiljno ponašanje naših građana, pre svega, uz dužno poštovanje svih građana, ali pre svega mislim na stariju populaciju.

Srbija je pokazala da onda kada je solidarna i jedinstvena da je najjača, zapravo Srbija je uvek jaka onda kada je jedinstvena. Kao što je predsednica Vlade Republike Srbije rekla, ispunjeni su epidemiološki uslovi da se ukine vanredno stanje. To što se ukida vanredno stanje ne znači da će neke mere biti stavljene van snage, to prosto nije ni logično, ni prirodno. Šta to znači? To opet zahteva jedan visok stepen naše lične odgovornosti i odgovornosti građana u narednom vremenskom periodu, upravo da ne bi došlo do širenja pandemije.

Potreban je, dakle, stepen lične odgovornosti, ali ono što želim još jednom posebno da istaknem, jeste da i predsednik Republike i Vlada Republike Srbije i celokupan zdravstveni sistem u periodu koji je iza nas, koji nije bio ni malo lak, veoma težak. Okolnosti, nove okolnosti, nova situacija, ne znamo sa čime su suočavamo i protiv čega se borimo pokazali su spremnost da donose teške odluke u teškom vremenskom periodu i ono što je suštinski najvažnije, da budu uz svoj narod onda kada je teško.

Vrlo često se postavljalo pitanje od strane pojedinih opozicionih političkih stranaka, ne mislim na sve, kažem, od strane pojedinih opozicionih političkih stranaka, pitanje odgovornosti. Ja postavljam pitanje – šta je to odgovornost predsednika, Vlade, svih ministara, ako ne da onda kada je teško budu uz svoj narod? Kritika je uvek bilo i biće, šta god da se uradilo imali bi kritike od strane opozicije, da je predsednik radio od kuće, da je Vlada zatvorila zgradu i nije funkcionisala, sačekala da se završi vanredno stanje, opet bi imali kritike.

Oni koji su pokušavali da tokom ove pandemije politički profitiraju samo, zapravo, najbolje govore o sebi, govore o svom moralnom, političkom i ljudskom karakteru. To je nehumano, to je licemerno i to je nemoralno i nemam više ni jednu drugu reč da kažem za takav vid ponašanja.

Imamo novu situaciju pokušaja političkog profiterstva. U 20 časova, umesto svi da izađemo i da, ako ništa drugo, bar aplauzom pozdravimo heroje Srbije, zdravstvene radnike, pre svega, ali i sve one koji su učestvovali i koji su doprineli da sistem u veoma teškim okolnostima funkcioniše, imamo političke pijavice koje su se prikačile u 20.05 časova i pokušali i pokušavaju da na taj način politički profitiraju. Sada, zamislite kakva je odgovornost političara iz redova opozicije, iz jednog dela opozicije, najvažnije u ovom trenutku za njih je ko je patentirao to, ko je patentirao izum da se lupa u šerpe? Potreban je bio visok stepen inteligencije da bi neko nešto takvo patentirao.

Ali, ja sam potpuno ubeđen, jedan deo građana ne lupa iz političkih razloga, manji deo građana lupa iz političkih razloga i to apsolutno nije sporno, Srbija je slobodna zemlja i svako ima pravo da protestvuje, to je legitimno pravo svakog građanina, da na taj način izrazi svoje stav bilo da je političke prirode, bilo neke druge prirode, sve dok to ne ugrožava pravo drugih, sve dok to ne ugrožava funkcionisanje države i sve dok je to u skladu sa zakonom.

Mali broj, u to sam potpuno ubeđen građana lupa u šerpe iz političkih razloga. Jedan deo lupa zato što verovatno ne shvata još uvek mere, smatra da su mere preoštre iako je to bio jedini odgovoran i ozbiljan pristupa, jedan deo iz straha, a strah je prirodna pojava i to svakako treba razumeti. A onaj manji deo, verovatno lupa iz političkih razloga. U zabludi su ovi kvazi lideri opozicije koji smatraju da je to njihova politička podrška, ali neka ih, neka žive u zabludi.

Sa druge strane, ako i lupaju iz političkih razloga. Kažu, lupaju protiv diktature. Ako i lupaju iz političkih razloga i ako podržavaju te kvazi političare i kvazi lidere opozicije, pa čekajte protiv čega lupaju i za šta lupaju. Lupaju za bojkot? Pa, demokratija se u Srbiji ostvaruje na izborima i jedino izbori mogu da promene politički kurs Srbije, ništa drugo. Ja ne znam drugačiji način, ulica svakako ne. Ta politička prošlost iz 2000. godine se više nikada u Srbiji neće vratiti. Ali, kažem, neka ih neka žive u zabludi. Kada nemate politiku, kada nemate političke ideje, kada nemate program, onda pokušavate da kroz incidentne situacije kao što je ova danas dođete do medijske pažnje i pokušate da politički profitirate.

Najbolji odgovor na takav vid i takav način ponašanja u četvrtak su upravo tom delu opozicije dali građani Srbije, penzioneri koji su šetali onda kada su oni odlučili da mimo zakona organizuju nekakav protest ispred Narodne skupštine Republike Srbije. Nije potrebno ništa više mi da kažemo, osim toga od onoga što su sami građani u tom trenutku poručili tim predstavnicima opozicije.

Želim da izrazim veliko zadovoljstvo kada je reč o našem zdravstvenom sistemu. Mislim da je naš zdravstveni sistem dao najbolji mogući odgovor na situaciju u kojoj smo se našli, da je naš zdravstveni sistem pokazao i vitalnost i brzinu prilagođavanja i spremnost i stručnost i sposobnost, da Srbija ima veliki broj zdravstvenih eksperata. Tačno je, mi jesmo podigli plate zdravstvenim radnicima. Danas se potvrdila potpuna opravdanost ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu.

Predsednice, mislim da u narednom vremenskom periodu treba da razmišljamo da još više podignemo plate zdravstvenim radnicima, kako bi eksperte zadržali u Srbiji, i da još više ulažemo upravo u zdravstvenu infrastrukturu, poučeni iskustvom koje je, nadam se, iza nas.

Vojska i policija su odgovorno, ozbiljno i posvećeno radili svoj posao. Uneli su jednu psihološku sigurnost među građanima.

Diplomatija je, gospodine Dačiću, obraćam se vama kao ministru spoljnih poslova, pokazala da nije samo politika, da je svrha zapravo zaštititi građane svoje zemlje. To je Ministarstvo spoljnih poslova, zajedno sa predsednikom Republike, pokazalo. To znaju građani koji su se u trenutku kada je proglašena pandemija nalazili van granica naše zemlje.

Dakle, virus ne poznaje državne granice. I dobro je da se uvek apelovalo na zajedništvo, dobro je da se uvek apelovalo na zajedničkom delovanju, na potrebi zajedničkog delovanja i na podršci.

Ovaj period je pokazao da mi kada je teško možemo da se oslonimo na dve osnovne stvari, dve suštinske stvari. Prva stvar su sopstveni resursi. Kada kažem sopstveni resursi, između ostalog, sve ono o čemu sam govorio, mislim i na poljoprivredu, mislim i na poljoprivrednike, jer mi smo agrarna zemlja, agrarna država. Jer, da nije bilo poljoprivrednika, i oni su heroji danas, da nije bilo njih, ne bi bilo snabdevenosti.

Druga stvar jeste ono o čemu ste govorili, gospodine Dačiću, a to su tradicionalno prijateljski orijentisane države. Zahvaljujući spoljnoj politici, zahvaljujući politici Vlade, Ministarstva spoljnih poslova, predsednika Republike, Srbija je ojačala svoj međunarodni ugled i imidž. Srbija je danas postala siguran, pouzdan i stabilan partner i zahvaljujući tome Srbija je dobila podršku i pomoć u prethodnom vremenskom periodu.

Ne bih ja izdvajao nikoga. Tačno je da smo očekivali da neki daleko brže odreaguju u odnosu na trenutak kada su odreagovali, ali da ne bih kritikovao, da ne bih bio pogrešno protumačen, želim samo da uputim zahvalnost svima.

Velika zahvalnost, naravno, i novinarima, koji su u jednom teškom vremenskom periodu, teškim okolnostima, zaista profesionalno radili svoj posao. Žao mi je što su prošli kroz jednu torturu od strane jednog dela opozicije, što su u ovom teškom periodu morali opet da slušaju kvalifikacije da ih dele na one koji su novinari, one koji nisu novinari, na one podobne i na nepodobne, umesto da imaju veliko poštovanje za ljude koji u teškim okolnostima profesionalno i stručno obavljaju svoj posao. Jer, izvinite, informacija u danima iza nas je za građane Srbije bila od izuzetne važnosti i značaja.

Nastavljamo tamo gde ste stali, kao što ste rekli. Mislim da su tri stvari suštinski najvažnije.

Prva stvar je visok stepen lične odgovornosti. Moramo da nastavimo da se ponašamo odgovorno, ozbiljno, disciplinovano, racionalno, da poštujemo preporuke struke, da bi sačuvali živote.

Druga stvar jeste ekonomija, sačuvati srpsku privredu. Srbija nikada nije bila ekonomski stabilnija i jača. Moramo da sačuvamo fiskalna dostignuća koja smo postigli u prethodnom vremenskom periodu zahvaljujući reformskom kursu Vlade Republike Srbije, da na pravi način koristimo benefite iz svega toga u periodu koji je pred nama, da prihvatimo sve ono što jesu podsticaji koji mogu da omoguće rast i razvoj. Evo, građevina je krenula. Krenulo se sa infrastrukturom. Nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja, i to je jako dobro. Mere Vlade Republike Srbije upravo su usmerene ka najugroženijim kategorijama. Dakle, sačuvati nivo zaposlenosti, sačuvati srpsku privredu, pre svega privatni sektor koji je budućnost i sačuvati egzistenciju i životni standard građana.

Kažu - Vučić i Vlada ne razumeju privredu. Pa, dobro je da postoji razlika između nas i tog dela opozicije. Jer, za nas je konačan cilj da ojačamo srpsku privredu i da zadržimo da Srbija ostane finansijski stabilna i jaka, a ne da nađemo put kako da dođemo do enormnog i ličnog bogaćenja.

Treća stvar koja je važna jesu izbori. Tu se u potpunosti slažemo. Naš stav je - nema odlaganja izbora. Vrlo je važno da se izbori održe što pre. Slušali smo predloge pojedinih opozicionih poslaničkih grupa. Najpre su govorili tokom pandemije da vlast koristi pandemiju da bi odložila izbore, da bi realizovala političke ciljeve. A onda su se zalagali za odlaganje izbora. A pri svemu tome se zalažu za bojkot. To mi baš i nije najjasnije. Mesecima su nas zavaravali, i nas i javnost, pravili farsu, nekakve izborne uslove, izborne zahteve, iako su jako dobro znali da jedino što im preostaje kao očajnički i gubitnički potez je bojkot i ništa drugo, prikazujući sebe kao evropejce, patriote, demokrate. Niti su evropejci, niti su patriote, niti su demokrate.

Pozivajući svoje prijatelje iz Evropskog parlamenta, pa, evo, i gospođa Fajon i gospodin Bilčik su našli za shodno pre nekoliko dana da nam kažu kako parlament treba da funkcioniše. Jedna novinarka me pitala - kako to komentarišete? Ja sam rekao - ne osećam apsolutno nikakvu potrebu da to komentarišem, ali mi je drago da su i gospodin Bilčik i gospođa Fajon konačno shvatili da u Srbiji postoji parlament, kao najviši organ zakonodavne vlasti i da nijednog trenutka razgovore koje smo vodili mesecima nisu imali razloga da vode u hotelskim lobijima, nego upravo u institucijama sistema, upravo u parlamentu. Hvala im što misle o Srbiji, ali mi ćemo nastaviti da radimo u najboljem interesu naših građana.

I na samom kraju, samo još nekoliko stvari.

Žao nam je svakog deteta u Srbiji, moram to da kažem. Žao nam je svakog deteta u Srbiji. O tome smo više puta govorili. Ali, deca i suze postaju deo političke kampanje. Mislim da moramo da se bavimo uzrokom svega onoga što se dešavalo od samog početka.

Od samog početka smo govorili da manjak političke moći, manjak političkog uticaja, dovodi do najprimitivnijeg mogućeg ponašanja i da to pravazilazi više granice političkog vokabulara. Kada nemate ideju, kada nemate program, kada nemate ljude koji su garant za realizaciju tog programa, onda koristite incidente. Ko je prvi koristio decu? Ko je prvi koristio patente? Ja sam o tome govorio pre nekoliko meseci ovde u parlamentu.

Dame i gospodo poslanici, ovo su fotografije. Ove fotografije, ovde ste i vi, gospodine Dačiću, sa vašim sinom, ovde je i predsednik Republike sa svojim sinom, nažalost, ove fotografije nisu izbacili i nisu napravili predstavnici vladajuće koalicije. Ovo je učinio neko drugi.

Pa, nemojte danas da očekujete sažaljenje jer vašu decu niko nije nijednog trenutka prozvao. Od političara se očekuju rešenja. Kada ste ulazili u politiku, niste pitali svoju decu. Građani od političara očekuju rešenja, a ne sažaljenja.

Ako ste želeli nešto da promenite, onda ste trebali da kažete - Boško Obradoviću, uputi izvinjenje predsednici Narodne skupštine što si fizički nasrnuo na nju, uputite izvinjenje što ste fizički nasrnuli na novinare televizije "Pink", uputite izvinjenje što ste fizički nasrnuli na predsednika Administrativnog odbora. Sergeju Trifunoviću, uputi izvinjenje na način kako si se obratio penzionerima. E, onda bi bili drugačiji od drugih. Ovako, nemojte da pokušavate da izazovete sažaljenje kod građana, jer to više ne prolazi, ta politička magla ne prolazi.

Što se tiče vakcinacije, gospodine Dačiću, mi smo protiv politizacije, kao što ste i rekli, čitave priče. Vakcina mora biti međunarodno verifikovana. Vakcina mora da bude opšte prihvaćena, efikasna i bezbedna i to nije nikakva teorija zavere, to je život.

Na samom kraju, još samo par sekundi. Imam nekoliko pitanja. Imaju li, gospodine Dačiću, EU, malopre ste o tome govorili, imaju li EU i UN, meni je drago da je predsednica Vlade učestvovala u donatorskoj konferenciji i da je Srbija uložila dva miliona evra u vakcinu, ponosni smo na to, zaista, ali imaju li EU i UN jedinstven pristup kuda dalje? Šta je put? Kojim to putem treba da idemo dalje? Jer, kao što sam rekao, korona će biti prisutna i u narednoj fazi u našim životima.

Sledeća stvar, hoće li se posle pandemije menjati spoljna politika Srbije i kako će sve ovo funkcionisati na jednom globalnom planu? Zahvaljujem još jednom.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nenad Čanak, a zatim narodni poslanik Dragan Marković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, drugarice i drugovi, uvažena predsednice Vlade, uvaženi gospodine prvi potpredsedniče Vlade, mi smo se okupili da govorimo o ukidanju vanrednog stanja koje je uvedeno zbog toga da bi se sačuvalo, koliko sam razumeo, zdravlje građana i sigurnost i bezbednost Srbije kao države, da ne bismo doživeli neki od katastrofičnih scenarija nama bliskih zemalja, kao što su Italija, Španija i druge, koje broje desetine hiljada mrtvih.

Međutim, to vanredno stanje u Srbiji se očigledno, uprkos početnim nesnalaženjima Vlade u određivanju mera, pokazalo kao nešto što je uspelo da sačuva mnoge ljudske živote i da ne dozvoli da kapaciteti zdravstvenih institucija budu preopterećeni, da zdravstveni sistem pukne i da samim tim dođemo u poziciju da ljudi umiru bez ikakve mogućnosti da im se pomogne.

Dakle, vanredno stanje je u određenom smislu dalo rezultate, jer, koliko sam razumeo, tragična cifra od 200 preminulih od korone, koju sam danas video kao najnoviju, je cifra koja je užasna, naravno, jer strašno je govoriti o ljudima kao o ciframa. Međutim, u odnosu na 25 hiljada ili i više sada u Italiji, ili 20 i više hiljada u Španiji, pa čak i više hiljada u Švedskoj, koja je pokušala da bez jasnih mera, računajući na svest građana, postigne nekakvu samoimunizaciju stanovništva, potpuno se pokazalo kao nešto što odnosi ljudske živote.

U tom smislu podržavam to što je bilo uvedeno vanredno stanje i postavljam, samim tim, jasno pitanje - da li su ispunjeni uslovi da se vanredno stanje završi, da li je virus pobeđen? Čuli smo od predsednice Vlade da, po podacima kojima se raspolaže, pada broj nastradalih u odnosu na broj zaraženih, ali da li će tako biti i kada se prekine ovakav tip, moram reći, izuzetno restriktivnih mera koje se odnose na stanovništva?

Međutim, sa druge strane postoje ozbiljne zamerke na rad Vlade, što se tiče sprovođenja samog vanrednog stanja. Odmah ću reći o čemu radi.

Dakle, 24 marta ove godine, vanredno stanje je već bilo na snazi, pročitaću vam jedan dokument koji je dostavljen policiji: „Dok sam se vraćao s posla 24. marta pred ulazom u Srbobran me je obišao crni BMV beogradskih tablica, civilnih, usporio, preprečio mi put, izašla su dva muškarca sa fantomkama, pokazali značke koje liče na žandarmerijske, koliko sam prepoznao, uz povike da izađem iz auta. Iza mene je stao još jedan automobil. Jedan od lica mi je prišao, stavio mi lisice, rekao da sam uhapšen i da uđem u njihov automobil, marke BMV. Bilo ih je trojica u kolima, dva napred, jedan sa mnom nazad, koji me je pitao da li znam zbog čega sam uhapšen. Kada sam rekao ne znam, na šta je on izvadio printskrin moje objave na Fejsbuku i rekao da pozivam na rušenje ustavnog poretka. Udarao me je uz povike da se vanredno stanje uvodi da se ljudi ne razbole, a ja pozivam na podbunu. Na šta sam ja odgovorio da mi to nije bila namera. Auto je pre mosta u Srbobranu skrenuo ka Turiji. Ovaj koji je sedeo nazad je rekao da se to ne ponovi, da ne bi bilo ranjenih sledeći put i da sam za malo izbegao metak. Zaustavili smo se pred Turijom, izašli iz auta, odvezali su mi lisice, stavili ključ od mog auta u džep, rekli da se ne okrećem 60 sekundi i otišli“.

Isti dan je prijavljeno kriminalističkoj policiji u Novom Sadu, obavljen razgovor sa inspektorom, dao izjavu, ali nisam više dobio nikakvu povratnu informaciju od tada. Marko Lutkić, član glavnog odbora LSD Vojvodine.

Dakle, ta njegova objava je bila sledeća: „Ustav Republike Srbije predviđa mogućnost ograničenja određenih prava, ali ne predviđa mogućnost potpunog ukidanja što je urađeno sa licima starijim od 65 godina. Zatvorenici u zatvorenim odeljenjima KPZ imaju dva sata dnevno da izađu, a u Srbiji penzioneri tri sata nedeljno, što neko reče – sve ovo je jedna od najmračnijih pravnih epizoda Srbije u 21. veku.“

Da li je to bio razlog da se čovek hapsi, a da policija do dana današnjeg ne može da ustanovi ko ga je uhapsio. Kada sam pre više od mesec dana zvao nadležne da pitam šta se dogodilo, odgovor je bio – gledamo još uvek kamere. To je bilo pre mesec i po dana.

Naravno, ovo je izdvojeni slučaj. Ja nisam želeo da od toga pravim bilo kakvu politizaciju, jer, znate kako, kada nenaučen uzme u ruku čekić sve mu izgleda kao ekser, pa tako i razumem da su pojedini ljudi iz, pretpostavljam, bezbednosnih službi, a verovatno i ne, ali u svakom slučaju predstavljajući se kao neko iz bezbednosnih službi, pomislili da je došlo njihovo vreme da budu branitelji ljudi pred infekcijom.

Međutim, ono što me je začudilo, kada se pre nekoliko dana pokrenula akcija da se, najedanput preko noći, na krovovima zgrada u nizu gradova u Srbiji održavaju bakljade, praćenje puštanjem sa elektronskih razglasa raznih uvredljivih poruka na ime jednog građanina ove zemlje. Ponoviću – jednog građanina ove zemlje. Na pitanje policiji – zašto ih nisu legitimisali, odgovor glasi – imali su uredne propusnice za kretanje za vreme policijskog časa.

To je tačno, možda, ali ono što mi nije jasno… Za kretanje tokom policijskog časa su potrebne tri stvari, a to su: lična karta, propusnica za kretanje za vreme policijskog časa i overen dokument od strane poslodavca zbog čega je neophodno da se ta osoba kreće u toku policijskog časa. Dakle, policija je morala tražiti sva ta tri dokumenta i iz ovog trećeg saznati ko su poslodavci oni koji su sve ovo organizovali. Međutim, do sada nismo dobili nikakav odgovor na tu temu.

Nismo dobili odgovor kako je moguće da, kada se napravi, po mom mišljenju, izuzetno mudra odluka Vlade da se spreče okupljanja, da ne bi dolazilo do širenja zaraze, da se drži socijalna distanca od dva metra, onda dođemo u poziciju da se za vreme verskih praznika deo klera SPC inati, organizujući liturgije sa pričešćem, i ne samo da ne biva zbog toga kažnjen, nego čak i oni koji su učestvovali u tom, u ovom slučaju, vrlo nehigijenskom činu ne privedu u karantin da bi se izbeglo da šire zarazu. To nije učinjeno, nego se odmah to ispolitizovalo u koordinatni sistem, ne znam kakve, mržnje prema, ne znam, SPC ili nešto tako.

Ako želite da napravite demokratsku Srbiju, a ja sam vas tako razumeo na početku vašeg mandata, uvažena predsednice Vlade, onda morate znati da jednostavno nije moguće praviti demokratsku državu u kojoj ljudi nisu ravnopravni pred zakonom.

Ako želite da pravite ujedinjenu Srbiju, onda ne možete da je napravite, ako nemate jednakost građana pred Ustavom i zakonom i ne može mantija ili navijački dres da bude pancir koji brani od zakona, koji brani od svega onoga što se odnosi na druge. Jer, onda dolazimo u pitanje, ako se može za potrebe čiste propagande dobiti dozvola za kretanje za vreme policijskog časa, onda je pitanje da li su oni koji se pridržavaju zakona u ovoj zemlji ispali naivni, da li onda ta bolest uopšte postoji ili ne postoji i o čemu se tu zaista radi?

Upravo zbog toga, ujedinjena demokratska Srbija kao cilj kome nadam se svi težimo se ne može ostvariti tako što ćete lupanje u šerpe, a, uzgred budi rečeno kao mali kuriozum, prvi put je lupanje u šerpe uvedeno u političku praksu na teritoriji bivše Jugoslavije, negde tamo krajem 1988. godine u Prištini, ali to nije bilo iz protesta koji je imao političku pozadinu ovoga tipa, nego zato što se lupalo u prazne šerpe kao pokazivanje toga da su ljudi gladni.

Ja nažalost mislim da će tog lupanja u šerpe, prazne šerpe biti ubrzo mnogo više nego sada, upravo zato što će šerpe biti prazne, jer ovakav udarac na ekonomiju kakav je napravila ova pandemija, se ne može prevazići, vi to znate mnogo bolje nego ja, preko noći. On će insistirati na tome da se urade mnoge zakonske promene koje će olakšati položaj privrede, malih i srednjih preduzeća, prestati da se domaći preduzetnici tretiraju kao parije ovog društva, a jednakost građana se staviti kao prvi prioritet u pravilima ponašanja u ovoj zemlji. To je jedna opcija.

Druga je opcija, da Korona nas nauči da to nije tako i da se onda ovaj parlament koji nije donosio odluku o uvođenju vanrednog stanja, ali to je jedna druga priča o kojoj bismo mnogo toga mogli reći, dakle, ovaj parlament dovede u poziciju da postane beskoristan, da služi za egzibicionistička iživljavanja kakva smo gledali na početku sednice, umesto da služi tome da ljudi koje su građani poslali da zastupaju njihove interese, kažu šta imaju, čuju šta drugi misle i pronađu najbolje rešenje za sve građane.

Ako ovaj parlament tome ne bude služio, ako će se na ulici izvikivati ko je lopov, a ko je - neću da upotrebim drugu definiciju koja se koristi uz jedno drugo ime, dakle onda ćemo doći do toga da narod sudi. Sud naroda se zove linč i to je potpuni raspad pravne države i vi to znate odlično.

Upravo zbog toga, samo jedna stvar mi nije jasna. Kako ćemo organizovati izbore koji će biti legitimni u uslovima kada nismo ravnopravni, a nismo ravnopravni ni pred zakonom kada jedan građanin ove zemlje može biti javno linčovan od strane neimenovanih grupa nepoznatog porekla?

I završiću sa sledećom mudrošću koja naravno nije moja, ali je veoma tačna: „To, kada se neguju ti koji izvikuju na ulici ko je lopov, a ko nije i koji se organizuju po principu čopora, gaji krokodila za koga se nada da će njega poslednjeg pojesti“. Hvala, lepo.

Reč ima predsednik Vlade, gospođa Ana Brnabić.
Izvolite.

Hvala vam.
Dobro, slažemo se svakako da je vanredno stanje dalo rezultate u smislu očuvanja, spašavanja ljudskih života, što mislim da je za građane Republike Srbije i najvažnije. Možemo i doći ćemo do ovih ostalih političkih tema, ali čini mi se da je iza nas dva meseca najgore krize od Drugog svetskog rata. Drago mi je da zahvaljujući brzoj reakciji države naši građani nisu videli ni te nestašice, ni užasne prizore masovnih grobnica, raspada zdravstvenog sistema i da mnogima od nas možda u ovom trenutku iz ove perspektive ne deluje kao da je tih dva meseca bila najstrašnija kriza posle Drugog svetskog rada u celom svetu iako to deluje u najvećem broju evropskih država i članica EU. Na kraju krajeva i u SAD i još u nekim zemljama. Mislim da smo time pokazali da u najtežim trenucima možemo da uradimo najbolji posao i drago mi je zbog toga.
Doktor Kon je nekoliko puta govorio i ja ću se danas pozvati na to da je govorio da mu se čini da zahvaljujući brzoj reakciji države, a pored toga svakako i fenomenalnoj reakciji stručnosti naših infektologa, epidemiologa, naših lekara i medicinskih sestara, tehničara, svih zdravstvenih radnika i mnogih drugih činilaca u društvu, da ćemo mi kada budemo pogledali na borbu protiv Kovida – 19 i na vreme iza nas se nećemo stideti i mislim da se ne stidimo.
Da li su ispunjeni uslovi za ukidanje vanrednog stanja? Kao što sam rekla u svom jakom kratkom uvodnom izlaganju, mislim da su u potpunosti ispunjeni uslovi za ukidanje vanrednog stanja.
Da li je virus pobeđen? Mislim da ne možemo da kažemo da je virus u potpunosti pobeđen, ali smo na više nego pravom putu i mislim da smo na kraju toga i da ćemo za nekoliko dana moći da kažemo da je virus pobeđen.
Da li te dve stvari idu zajedno? Mislim da bi bila zloupotreba vanrednog stanja ukoliko bi tražili kao Vlada da se produži vanredno stanje dok ne proglasimo apsolutnu pobedu nad virusom. Zato što mislim da u ovom trenutku niko u svetu, pa ni SZO i dalje ne znaju tačno sa čime se suočavaju, ne znaju da li će biti drugi talas ili neće biti drugi talas, ali i dalje mislim da neke određene vanredne mere mogu da se produže bez vanrednog stanja, apsolutno. Tako će i biti, ali da samo vanredno stanje, takva vrsta zabrane kretanja, svega onoga što vanredno stanje sa sobom nosi, da li je u ovom trenutku potrebno da se produžava? Ne, mislim da nije potrebno nijedan jedini dan.
Kao što kažem, mislim da bi bila zloupotreba da tražimo da se dodatno produžava vanredno stanje. Dakle, vanredno stanje je imalo svoju svrhu i ono je tu svoju svrhu ispunilo. Mislim da je sada vreme da ga ukinemo, ali svakako će dodatne mere, oprez biti potreban i mi ćemo zbog toga nastaviti da radimo i prošireno testiranje, Krizni štab će nastaviti da radi. Nastavićemo da pratimo situaciji iz dana u dan, iz sata u sat, ali apsolutno mislim da je vanredno stanje ispunilo svoju svrhu, da smo ispunili sve uslove koje je dala SZO da se vanredno stanje kao takvo ukine, a naravno nastavljamo da se borimo protiv toga.
Dali ste jedan primer o kome, nažalost nemam informacije i tražila sam od mog tima da pogledaju o čemu se radi. Upravo sam dobila informaciju da postoji prijava, da su skinuti snimci sa kamera, da je istraga u toku i da nisu bila u pitanju policijska vozila. Mi ćemo dalje raditi na tome.
Da li je bilo greški tokom vanrednog stanja, da li je bilo greški Vlade tokom borbe protiv Kovida – 19? Sigurno, bez ikakve sumnje. Ja sam rekla i prošli put, prošle nedelje kada sam bila u Skupštini, nisam došla ovde da govorim da smo bezgrešni, nisam došla ovde ni da kažem da smo bezgrešni bili. Grešaka je bilo, ali smo dali sve od sebe.
Radili smo zaista bukvalno dan i noć. Svakog zaraženog, svakog bolesnog smo pratili, svaki smrtni slučaj smo preživeli i preživljavamo kao da je naš lični, kao da je neko iz naše porodice. Zaista osećam ličnu odgovornost, ja sam predsednica Vlade, možete da mi verujete, možete da mi ne verujete, tako je. Budim se i ležem sa tim koliko ima novih zaraženih i koliko imamo novih preminulih. Dali smo sve od sebe, bilo je grešaka, bilo je grešaka u celom svetu, nova je situacija na koju niko nije navikao. Ali, sve greške koje smo počinili, za koje možda u ovom trenutku ni ne znamo, ispitaćemo sve greške i učićemo iz njih.
Da li je ovo bilo najmračnije vreme u Srbiji? Ne, daleko od toga, daleko od toga. Ponosna sam kako smo se ponašali tokom ovog vanrednog stanja, ponosna sam time što smo imali svaki dan konferencije za novinare na kojima su bili prisutni svi mediji koji su želeli da postavljaju pitanja do jednog trenutka kada zaista nije bilo, a i mnogo medija me je pitalo da li je uopšte bezbedno, od tada su mogli da postavljaju pitanja mejlom, čini mi se, ali u najvećem broju dana su svi bili pozivani, svi su bili prisutni, te pres konferencije su trajale i duže od sat vremena koliko god je bilo potrebno, dali smo građanima u svakom trenutku sve informacije proverene, tačne, bili otvoreni za pitanja, nismo koristili to za političku promociju, uglavnom je struka pričala. Dakle, ponosna sam sa time kako smo izgurali, zaista jako teška dva meseca.
Možemo se vratiti na to kakvo je bilo, recimo, vanredno stanje proglašeno 2003. godine i kakve su tada sve slobode bile suspendovana ili u potpunosti ukinute, ja ću vam reći samo par, kada poredimo to vanredno stanje i ovo vanredno stanje. Dakle, tada je policija imala pravo da privede bilo koje lice i da zadrži u službenim prostorijama do 30 dana bez prava na branioca. Tada je direktor BIA, Bezbednosno informativne agencije mogao da otvara bilo koju prepisku. Odstupalo se od načela nepovredivosti tajne pisma i bilo kojih drugih sredstava opštenja bez odluke nadležnog suda. Tada je ovlašćeno službeno lice smelo da uđe u tuđi stan i prostorije bez odluke nadležnog suda i nije bilo potrebno ni prisustvo svedoka. Ukinulo se pravo na štrajk, nije bilo suspendovano, već se ukinulo pravo na štrajk i zabranilo političko sindikalno i drugo delovanje koje ima za cilj ometanje i sprečavanje primene mera za vreme vanrednog stanja bez tačne formulacije, dakle, sa širokim prostorom za zloupotrebe. Zabranilo se javno obaveštavanje i rasturanje štampi i drugih obaveštenja o razlozima za proglašenje vanrednog stanja i primeni mera vanrednog stanja. Menjao se ad hok personalni sastav pravosuđa itd.
Dakle, ne, mislim da ništa od ovoga na svu sreću nismo videli u vreme ovog vanrednog stanja i da je jedina intencija vanrednog stanja bila zaštita javnog zdravlja i da ni u jednom trenutku ni na koji način nismo prekršili dovođenjem nekih, usvajanjem nekih mera, uredbi ili naredbi bilo kako tu intenciju. Da li je bilo pojedinačnih incidenata? Istražiće se svakako i otvoreni smo za to, ali pored ovoga mislim da zaista ni u jednom jedinom trenutku, ni u jednoj jedinoj mili sekundi Vlada ili drugi nadležni organi nisu ni na koji način zloupotrebili ovo vanredno stanje i da su zabrane bile u cilju da se spasu ljudski životi, da se spreči širenje zaraze.
Vi kažete, sada na te političke teme, da nije moguće praviti demokratsku Srbiju u kojoj nisu svi jednaki. Ja se sa vama u potpunosti slažem i zato sam se nekoliko puta tokom ovog vanrednog stanja obratila građanima Republike Srbije ukazujući na neverovatno licemerje, zaista nezamislivo licemerje i od strane nekih političkih grupacija i od strane nekih, rekla bih, ne znam, stručnjaka, analitičara i od strane nekih medija. To licemerje, ja mislim u najeklatantnije smo mogli da vidimo juče i prekjuče. Prekjuče smo imali suze, plač, žalopojke, ne samo jednog čoveka koji je čini mi se zloupotrebio sopstvenu porodicu za političku korist time što je rekao da je neko napao njegovu decu. Njegovu decu niko nikada nije spomenuo sva sreća.
Ponosna sam što sam i član stranke, član Vlade i vladajuće koalicije koja nikada nije napadala decu svojih protivnika. Nikada ni jednom rečenicom ih pomenula nije, ali smo videli jedan odijum kako je strašno da se napadaju nečija deca, pa i pozivanja na proteste i okupljanja u vreme zabrane kretanja bez zaštitne maske, bez distance samo da bi se napravio neki incident na koji je provokaciju našlo, sada to više nije ni lažna vest, to je za rubriku – nije se dogodilo. To više nisu lažne vesti.
Napad na decu gospodina Đilasa se nije dogodio. Ali, dobro, iskorišćeno je za razne neke druge političke aktivnosti. Ali, videli smo plač, kuknjavu, onesvešćivanje dela javnosti, a onda dan nakon toga imate potpunu zloupotrebu fotografije sina, starijeg sina predsednika Aleksandra Vučića, objavljivanje jedne fotografije koja nikakve veze nema sa tekstom uz koji je objavljena, insinuiranje nečega što ni na jedan način, ne da ne može da se dokaže, nego čime taj tekst ničim ne dokazuje. Dovođenje predsednikovog sina u direktnu životnu opasnost time što mu se imputira da je deo nekog klana i sve to dan posle ovih suza i plača, pritom se ceo taj tekst, znate kako reklamira, time što se najavljuje nova slika sina predsednika Vučića. Tako se reklamira ceo taj tekst.
Odjednom, nemamo nikakvu reakciju i ponovo muk od svih tih ljudi koji pozivaju na nenapadanje dece, na normalnost, na nemojte to da radimo. Ne, to je sve dozvoljeno. Otvoren lov na decu Aleksandra Vučića u Srbije je nažalost izgleda dozvoljen. Mi smo tokom vanrednog stanja imali pozivanje na ubistvo Aleksandra Vučića. Ako mi ne verujete, hoćete da vam citiram? Ali, vi znate o čemu se radi. Zaista nije fer, ako pričamo već o normalnoj demokratskoj Srbiji, da se sada pravimo ludi na takve stvari.
Dakle, na pozivanje, na linčovanje njegove dece, pa sve malog Vukana, da ne smeju da odu iz Srbije, da ne smeju da pobegnu i da ako pobegnu da ih treba uhvatiti. Da li je neko osudio? Da li ste vi osudili? Da li je neko osudio? Da li je neko ko je juče plakao i zakukavao osudio tako nešto? Ne.
Da, ja se slažem sa vama, ne može se praviti normalna Srbija tako. Ja kažem, počevši od sebe, ponosna sam što nikada ničiju decu pomenula nisam i ja ne znam da je bilo ko iz Vlade ili SNS.
S druge strane, volela bih da čujem ti što su plakali oko nepostojećeg napada prekjuče da su rekli jednu jedinu reč juče, zato što mislim da bi to bio pravi korak u pravcu normalizacije Srbije. Jedan građanin ove zemlje je javno linčovan. Osim ako niste mislili na Aleksandra Vučića koji je javno linčovan svaki dan, onda ne znam na koga ste mislili da je javno linčovan.
Mi smo danas imali neverovatan tekst na jednom od medija gde profesor Pravnog fakulteta, ovo što je gospodin Dačić pomenuo, samo da vam kažem o čemu se radi, prof. Pravnog fakulteta u Kragujevcu, Marko Pavlović kaže… Znate, prvo je bilo za Aleksandra Vučića da ne sme da učestvuje u kampanji, pa je bilo da izborna lista ne sme da nosi njegovo ime, što ništa pre toga u prošlosti Srbije nije bilo nedozvoljeno. Mislim da je to Borisu Tadiću uvek bilo dozvoljeno, da nikada tu nije bilo plača i kuknjave da to nije u redu i nije demokratski. Dakle, potpuno je bilo legitimno. Pa, danas smo došli i do toga da ne samo da Aleksandar Vučić ne može da učestvuje na izborima, da to nije demokratski, nego da čovek ne može ni da glasa na tim izborima, da ne može čovek da glasa na izborima u zemlji, čoveku koji je predsednik Republike, državljanin Republike Srbije, kaže - Vučić ne može da učestvuje na izborima, sem da glasa, a ne treba ni to. Dakle, Aleksandru Vučiću ja mislim da je u ovoj zemlji potpuno dozvoljeno da se ukine i pravo glasanja, čini mi se osnovno građansko pravo jednog pojedinca u našem društvu. To je zaista jedna nova normalnost u Republici Srbiji.
Tako da, ja se u potpunosti slažem sa vama, ali bih volela da nemamo takvu vrstu licemerja. Ne znam kako je moguće da Aleksandar Vučić danas više nema pravo ni da glasa na izborima. Pa, što? Dajte da ga zatvorimo negde, da nema pravo da se pojavljuje na televiziji, nema pravo da učestvuje na izborima, nema pravo ni da glasa. Njegova deca nemaju nikakva prava, nemaju prava na nikakvu zaštitu, nemaju prava na osudu kad neko direktno dovede njihov život u opasnost, i direktno i indirektno. Pa, čekajte, hajde, evo, ja pozivam vas da uspostavimo normalnost u Srbiji.
Evo, da krenemo od tih što lupaju u te šerpe, koji su ukinuli aplauz za lekare i zdravstveno osoblje. Što, da li je moguće da mi kao država ne možemo da se ujedinimo u jednom, a ujedinili smo se u jednom tokom ove vanredne krize, ovog vanrednog stanja, svi mi ujedinili smo se u jednoj stvari, nešto što se nije desilo ne znam koliko u prošlosti, a to je taj aplauz lekarima, zdravstvenim radnicima i svima onima koji su na prvoj liniji fronta, aplauz u 20.00 časova uveče. Ujedinili smo se svi i onda je to neko politički morao da zloupotrebi, tako što će se nakačiti na taj aplauz u 20.05 da bi lupao u šerpe. Zašto ne u 21.00 čas? Zašto zloupotrebljavate taj aplauz? Evo, da krenemo od toga.
Onda, kad neko drugi odgovori na to što mu se ne sviđa da mu neko lupa u šerpe u stanu iznad dok on uspavljuje, on ili ona, dok uspavljuju decu, onda je katastrofalno to što ti drugi ljudi rade. Sad opet ti drugi ljudi nemaju dovoljno prava kao ti ljudi koji su politički zloupotrebili aplauz za zdravstvene radnike. Ja mislim da je to potpuno nenormalno. Ja se sa takvom normalnošću u Republici Srbiji nikada neću složiti i uvek ću se boriti. Boriću se protiv licemerja, boriću se protiv lažnih vesti i boriću se protiv ovog sada novog stepena, a to je rubrika - nije se dogodilo.
Napad na decu Dragana Đilasa, na svu sreću i da tako ostane u ovom društvu, da ne prelazimo te linije, nije se dogodio i nemojte politički da zloupotrebljavate to. Dakle, to više nije lažna vest, to je pod rubrikom – nije se nikada desilo.
Sada kada vidimo sve ovo i stavimo na jedan tas, to da je navodni napad za plač i suze, a da direktni napad i ugrožavanje života sina predsednika Aleksandra Vučića nije za suze, a nije ni za osudu, kada dođemo do toga da neko može bez ikakvog razloga, ničim izazvan da krši policijski čas, kao što to rade lideri Saveza za Srbiju i još neki, samo da bi izazvali politički incident, a sa druge strane ne možemo da reagujemo na neke druge zabrane kretanja, kada imamo to da Aleksandar Vučić više nema pravo ni da glasa u ovoj zemlji i takvu vrstu licemerja, onda mislim da možemo da zaključimo da je za određenu grupu političara u Republici Srbiji, pre svega oni koji su oko Saveza za Srbiju, da bez daljnjeg postoji u Republici Srbiji građani prvog i drugog reda. Oni su građani prvog reda, kojima je sve dozvoljeno, a svi ostali su građani drugog reda, trećeg ili četvrtog reda, pošto njima ništa nije dozvoljeno. Njihova deca mogu biti legitimne mete, to nije za osudu i nije za suze. Oni ne smeju da učestvuju na izborima, ne smeju ni da glasaju. Oni ne smeju da se okupljaju. Dakle, ništa nije dozvoljeno.
Što se tiče Vlade Republike Srbije, mi sve građane tretiramo isto i oni koji se okupljaju u toku policijskog časa će trpeti iste konsekvence bez obzira na to koga politički podržavaju ili šta rade, zato što krše zakone Republike Srbije ili uredbe koje je donela Vlada Republike Srbije u cilju zaštite javnog zdravlja. To je tako. Za nas ne postoje građani prvog i drugo reda. Ja mislim da to građani prepoznaju. Isto tako, mislim da građani prepoznaju da za neke druge postoje građani prvog, drugog, trećeg i četvrtog reda, a samo su oni građani prvog reda.
Konačno, za prazne šerpe, pošto sam odužila, hoću samo da kažem da neće biti prazne šerpe. Imali smo mi rast u prvom kvartalu nešto iznad 5%. Borimo se i za drugi kvartal do kraja ove godine. Videli ste i vi da MMF i Svetska banka govore da će u Srbiji biti najmanji ekonomski pad u ovoj godini i najbrži ekonomski rast u 2021. godini, ali moramo da budemo oprezni. Na kraju krajeva, jedan od razloga zašto mi moramo da krenemo u što brže relaksiranje mera, čim se steknu uslovi, a sada su se stekli, jeste da te šerpe ne budu prazne. Na kraju krajeva, i naš paket ekonomske mere podrške i pomoći i našoj privredi i našim građanima je jedan od šest najvećih u svetu, tako da verujem da ćemo se izboriti. Pokazali smo da umemo da se izborimo sa krizom. Spasili smo državu od sigurnog bankrota pre nekih sedam godina, pa verujem da će i sada biti dobra situacija. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Nenad Čanak, do dva minuta. Izvolite.

Neće mi trebati čak ni dva minuta.

Zamolio bih vas samo, uvažena gospođo predsednice Vlade, da mi odgovorite na pitanje gde su ministar zdravlja i ministar policije, zašto nisu sada ovde da odgovore na pitanja, jer oni bi bili, verujem, mnogo više u materiji, obzirom da vi ne možete sve znati?

Druga stvar, što se tiče ovoga oko dece što ste govorili, ja se apsolutno slažem sa vama da nijedno dete ne sme da nosi tapiju toga ko mu je otac ili majka, ali ja nisam nijednog trenutka govorio o deci. Govorio sam o tome da se organizuje napad na jednog građanina Srbije, jednog građanina Srbije. Znači, o tome sam govorio i govorio sam da se to događa za vreme policijskog časa. To rade osobe koje imaju dozvolu za kretanje za vreme policijskog časa, a to očigledno nije posao koji je društveno koristan. Zato sam vas pitao sve ovo.

I još jednom, samo molbu. Molim vas, molim vas, nemojte porediti vanredno stanje 2003. godine i ovo, zbog toga što ćete doći u poziciju da kažete na kraju da je ovaj put bilo 200 mrtvih, a tada samo jedan. To su stvari koje se ne mogu porediti.

Ja sam mislio da je bilo malo više streljanih u nekom jarku i jendeku.

Pravo na repliku ima predsednik Vlade, gospođa Ana Brnabić.

Izvolite.

Znate, dva vanredna stanja se mogu porediti u smislu ugrožavanja, suspendovanja ili limitiranja ljudskih prava i sloboda. Naravno, vanredna stanja su uvedena iz različitih razloga, tako da se ne mogu porediti po nekim drugim stvarima, ali mogu se porediti koliko je vanredno stanje zloupotrebljeno ili nije za ograničavanje ljudskih prava i sloboda. Mislim da kada poredite ova dva vanredna stanja, zaista ona jesu neuporediva. Mi ta ljudska prava i slobode nikada na taj nismo i ne bi ni suspendovali ni neka ukinuli.
Što se tiče svega ostalog, ne znam kako možemo uopšte da razgovaramo o javnom linču jednog građanina ove zemlje, a opet mislim da mislite, svakako, na gospodina Đilasa, a da ne pričate o svakodnevnom linču. Linčovan je, pretpostavljam, zato što je neko puštao pesmu „Đilase lopove“ ili skandirao: „Đilase lopove“. A ne pričamo o svakodnevnom, svakodnevnom skandiranju za Aleksandra Vučića, da ne pričam sada sve. Nemojte da se pravimo ludi, zaista nemojte da se pravimo ludi, zato što nas to neće dovesti ni u normalnu ni u demokratsku Srbiju. Mislim zato što građani vide sve ovo, vide to licemerje.
Ako je neko linčovan u ovoj državi, to jeste predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, svaki dan, iz dana u dan, sve sa svojom porodicom, sve sa svojom decom, koja više nisu ni deca, nemaju ni pravo, nije ni važno, koji se pozivaju u jednoj emisiji u jednom mediju na ubistvo. Niko nije reagovao. Neću da vam pričam da je crvena linija za mene, neću da vam pričam o ličnim iskustvima.
Ljudi, jedan od lidera opozicije koji je plakao kako se napadaju deca Dragana Đilasa i Dragan Đilas sam, gospodin Sergej Trifunović, je najgore stvari pričao o mom detetu, o nama svima ovde, najstrašnije stvari. I onda on ima pravo sutra da izađe i da se obrati javnosti, kao jedan pristojan čovek, da apeluje da se zaštite nečija deca. Čovek je vređao moje dete kada je to dete bilo staro tri sata, tri sata. To nikada nije viđeno, ja mislim ne u Srbiji, nego u svetu. Dakle, on je imao masne viceve na račun mene, mog deteta, moje porodice, kada to dete nije bilo staro jedan jedini dan. Pa zašto, ako želite normalnu Srbiju, ne pričate o tome? Zašto ne osudite tog čoveka? Zašto ga ne izopštite iz političkog života te vrste? Zašto uopšte dozvoljavate da se tako neke stvari dešavaju, da krenemo od toga? Dakle, ti ljudi nemaju pravo o tim stvarima da pričaju. Ja mislim da svi zajedno o tome treba da se složimo, i to je to, i da krenemo tako da gradimo normalnu Srbiju. Tu ću završiti.
Zaista, hoću da pričamo o ovome, mogu da pričam satima, ali nemojte, molim vas, da pričamo o jednom građaninu koji je javno linčovan, kada imamo svakodnevno linčovanje Aleksandra Vučića i cele njegove porodice, do toga da danas na jednom mediju koji kaže za sebe da je objektivan, profesionalan, ne znam kako, poštuje sve stepene profesionalnosti, poziva na to, indirektno, zato što su dali prostor za jedan intervju sa jednim čovekom koji kaže da Aleksandar Vučić nema pravo čak ni da glasa u Republici Srbiji. I time mu se ukida i poslednje građansko pravo, koje ima svaki državljanin ove zemlje. Ja se nadam da to osporiti nećemo. Hvala.