Zahvaljujem, koleginice Filipovski.
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi gospodine Dačiću, dame i gospodo narodni poslanici, danas smo na toliko očekivanoj sednici na kojoj raspravljamo o ukidanju vanrednog stanja, a i sami znate koliko ljudi se interesovalo za to kada će biti ukinuto vanredno stanje, da li će posle ukidanja vanrednog stanja i dalje važiti određene mere.

Smatram da je od velikog značaja to što ste vi gospodine Dačiću tu i gospođo Brnabić, koja trenutno nije, ali celog dana odgovara na pitanja, jer je od velikog značaja da se građanima zapravo razjasni šta se desilo, ali i kakav život uz ovaj virus na žalost nas očekuje.

Na prošloj sednici govorili smo o merama koje se odnose na zdravlje ljudi koje smo potvrdili, ali smo imali prilike da govorimo i o merama koje su nešto kasnije usledile, a odnose se na našu ekonomiju, na našu privredu, odnosno odnose se na one mere pomoći koje će biti primenjene da bi se prevazišle posledice ovog virusa. Na toj sednici je bilo poslanika koji nisu želeli da nose maske, ni rukavice, koji su se protivili tim merama zaštite i ja smatram da su oni naše zdravlje, nas ostalih koji smo se štitili od virusa, čak i ugrozili.

Danas je sednica počela na malo drugačiji način. Mogli smo da vidimo jedan performans koji je Dragan Đilas smislio i ponovo je poslao još jednog od svojih klovnova da prave cirkus od Narodne skupštine. Meni je drago što je to trajalo kratko i što im to nije uspelo, ali mi je takođe drago što su oni danas pokazali kako poštuju institucije, kako poštuju građane Srbije koji su za njih glasali da budu narodni poslanici, da rade svoj posao, da budu glas naroda, da primaju platu za taj posao. Drago mi je što su pokazali na koji način bi oni vršili vlast možda nekad, nadam se da i ne.

Još sam želela da kažem da smo svedoci teških udaraca koje svakodnevno trpi Aleksandar Vučić, ali nažalost i njegova porodica, jer njima nije dovoljno što napadaju samo njega, moraju da napadaju i njegovu decu i porodicu i da čak i decu i roditelje uvlače u jednu prljavu kampanju koju oni nazivaju političkom kampanjom. Tu u stvari nema politike. Zna se šta je politička borba, zna se šta je borba argumentima, borba činjenicama i borba između pristalica različitih političkih partija. Ovo što oni rade je isključivo pokazivanje mržnje zbog nemoći. Ovo su neuspeli pokušaji da se na svaki način oslabi predsednik i država. Ali, vidite i sami da Aleksandar Vučić iz svake te priče u koju je upleten i nasilno umešan izlazi sve jači.

Pravi političar, državnik, onaj koji je već mnogo puta dokazao da je najznačajnija borba za njega borba za građane i borba za Srbiju, Aleksandar Vučić je rekao da neće i nije odgovarao na svakodnevne napade, rekao je da neće i nije pominjao imena svojih političkih protivnika dokle god traje vanredno stanje, dokle god nije siguran da svi zajedno pobeđujemo u borbi za život i zdravlje naših građana.

Za to vreme, crta se meta na čelo članovima njegove porodice, nastavlja se sa podmuklom kampanjom koju predvode lideri Saveza za Srbiju. Oni su sve probali: kampovali su u parku, pravili su proteste, urlali su na ulicama, upadali su u RTS, u Narodnu skupštinu, u druge institucije, pozivali na linč predsednika Srbije i predsednice Vlade, maltretirali su predsednicu Skupštine, opsedali su Predsedništvo, rušili su radove na trgu, kršili su na kraju policijski čas. Sve ono što bi radili sutradan kad bi došli na vlast.

U svojim medijima, na portalima, na društvenim mrežama svakodnevno razapinju i Aleksandra Vučića i njegovu porodicu i svakoga ko stane u njegovu odbranu. Oni prvo nisu hteli na izbore, pa su onda malo hteli na izbore, pa opet malo nisu hteli na izbore, a sad ne znaju da li će na izbore. Njima zakoni jesu odgovarali jer su ih oni doneli, a onda im nisu odgovarali jer smo ih svi mi primenjivali. Oni ne znaju da li u našem društvu ima ili nema demokratije.

Da vam kažem nešto, dame i gospodo, svi vi koji ne možete da rešite da li ćete na izbore ili nećete na izbore, izađite na izbore konačno da vas SNS sa svojom koalicijom pobedi, da vam konačno stavimo do znanja gde vam je mesto i da prestanete sve nas da maltretirate svakoga dana sa time da li ćete na izbore, nećete na izbore, koji će političar da plače, a koji političar neće da plače.

Sve ovo nije dovoljno, već sada, naravno, i Vučićeva deca moraju da budu upletena u celu tu priču i da budu na tapetu. Onda se ljute kad neko na to ukaže. Šta treba KRIK-u da targetira Danila Vučića, da ga povezuje sa kriminalcima i da ga na taj način, vrlo moguće, dovodi u opasnost? Zašto Brkić iz „Tabloida“ poručuje da kad nas oni budu jurili jednog dana, sutradan, niko ne sme da pobegne, ni mali Vukan, ni Danilo, ni Milica? I zašto sve to prenose portali kao što je „Direktno.rs“? Zato što su to Đilasovi mediji. Zato što postoje ljudi koji su plaćeni da zastrašuju političke neistomišljenike Dragana Đilasa.

Sve to što se nama dešava mesecima unazad kulminiralo je zadnjih nekoliko dana, evo i tokom trajanja ovog vanrednog stanja, a posledica je isključivo nemoć onih koji nemaju nikakvu ideju, koji nemaju ništa iza sebe što su uradili, koji nemaju nikakav argument, koji nemaju program, koji nemaju politiku.

Dana 21. juna narod će takvim ljudima reći ne, a reći će da politici, programu i to programu Aleksandra Vučića i SNS. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Žarić Kovačević.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Žarko Obradović.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana predsednice Vlade, poštovani prvi potpredsedniče Vlade, koleginice i kolege, dozvolite da i ja kao jedan od predstavnika Socijalističke partije Srbije u ovoj Narodnoj skupštini Republike Srbije kažem povodom Predloga Vlade za ukidanje vanrednog stanja. Predsednica Vlade je na početku današnjeg izlaganja obrazložila razloge zašto se predlaže ukidanje vanrednog stanja i svi navodi koje je ona iznela apsolutno stoje. To i današnji podaci potvrđuju, broj zaraženih osoba virusom COVID-19 je danas manji nego ikad pre.

Ono što je izazvalo moju pažnju jeste ovaj treći uslov, a to su ispunjeni kriterijumi Svetske zdravstvene organizacije. Predsednica Vlade je detaljno pomenula te kriterijume i u kojoj meri i na koji način. Ja bih želeo da istaknem taj detalj zato što je važan, zato što smo mi kao Republika Srbija od početka sarađivali sa Svetskom zdravstvenom organizacijom. Bili smo deo, da tako kažem, tog jedinstvenog fronta borbe protiv ove pandemije. Direktor Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji je rekao da je Srbija uspešno obavila svoj posao. On je, doduše, rekao to pre dve-tri nedelje, ali to podaci pokazuju, da je Srbija uspešno obavila posao borbe protiv virusa, jer je epidemija od početka bila pod kontrolom. To je važno reći. Na kraju krajeva, mislim da ove brojke koje mi ostali gledamo svakog dana dovoljno govore da je Srbija tu bila uspešna.

Mislim da je najveća stvar, najveći posao koji je uradila naša država, mislim i na predsednika države i na predsednika Vlade i na celu Vladu, kako one ministre koji su bili u kriznom štabu, tako i one koji nisu, da su uradili jedan za građane važan posao i pokazali su kako se može boriti protiv pandemije. Naravno, lekari i celo medicinsko osoblje su tu podneli najveći teret, ali se pokazalo da imamo veoma kvalitetno zdravstvo, da imamo kompetentne ljude, da imamo, ako tako mogu reći, fleksibilno zdravstvo zato što smo sve to uspeli u kratkom vremenu. Ne zaboravite, vanredno stanje je uvedeno pre 50 dana, prvi slučaj je zabeležen 5. marta, znači pre dva meseca. Pokazalo se da naš zdravstveni sistem može da se brzo prilagodi novoj situaciji.

Ne treba smetnuti s uma da je virus, iako o njemu svi pričaju, još uvek apsolutno u velikoj meri nepoznat, zato što se uvek javljaju neki lekari sa pojedinim teorijama, ali ja se sećam pravila Svetske zdravstvene organizacije koje sam pročitao, da samo ono što je naučno utemeljeno, što je provereno, što se pokazalo prilikom istraživanja kao konačno se može uzeti za konačnu istinu. Mislim da je u celoj ovoj borbi koji smo imali protiv Korone u proteklih dva meseca zdravstveni sistem pokazao jednu izuzetnu efikasnost. Građani su, naravno, bili odgovorni i mislim da i to nešto govori o društvu naše države Republike Srbije.

Međutim, sutra mi nastavljamo borbu protiv virusa, ali na jedan drugačiji način. Vraćamo se u život i mislim da ti koraci treba da budu vrlo pažljivi. Postoje mere koje će se primenjivati. Vlada je dala i predlog onih mera koje se apsolutno ukidaju i onih koje ostaju na strani. Postoje oblasti života u kojima, primera radi mera socijalnog distanciranja će onemogućiti rad u punoj meri ili u potpunosti. Mislim i na obrazovanje, mislim i na kulturu, na sport, na nauku i druge oblasti gde postoji kao neki uslov, ako mogu reći, da se okupi veći broj ljudi i o tome treba voditi računa. Mislim da naš krizni štab ima dobar manir da obaveštava tačno javnost o stanju zdravlja i borbe protiv Korone.

Poštovana predsednice Vlade, mislim da bi na određen način trebali voditi računa unutar štaba, ako mogu skromno reći i o meri pojavljivanja, jer svaka reč članova štaba ima uticaj na nas građane, da svaka informacija bude tačna. Pravovremena je uvek bila, bile su i tačne, ali je važno ovaj ostatak borbe protiv Korone da ne napravimo neku grešku.

Mislim da je Srbija pokazala jedno lepo lice u ovoj borbi protiv korone. Pored toga što smo videli i da imamo prijatelje koji nam pomažu u borbi protiv korone, videlo se da Srbija ima kapaciteta da pomogne i druge države. Drago mi je što smo pomogli i Republici Italiji i naravno Republici Srpskoj, ali i ponudili ostalima pomoć, jer mislim da je to dobro. Drago mi je što ste i vi, poštovana predsednice, juče na donatorskoj konferenciji u ime Srbije ponudili dva miliona evra kao naš doprinos da se što pre nađe vakcina i da što pre postane globalno primenljiv.

Mislim da nema zemlje u regionu koja je pokazala toliku želju da pomogne svojim građanima. Evo, tu je gospodin Dačić, kao potpredsednik Vlade i kao ministar inostranih poslova, da je ipak bilo 37 letova i da su naši građani sa različitih destinacija širom sveta vraćeni u Srbiju da budu među svojima, govori o jednom humanom i patriotskom aspektu rada Vlade, da se pomogne svima onima kojima je to moguće da budu među svojima.

Naravno, taj odnos sa EU je veoma zanimljiv. Naravno, naše je čvrsto opredeljenje da budemo članica EU i nema ljutnje. Mislim da ne treba da postoji ljutnja sa njihove strane što mi apostrofiramo pomoć i Narodne Republike Kine i Ruske Federacije, rekli smo i SAD i Norveške i ostalih. Ne treba zaboraviti, ne treba smetnuti sa uma da je EU prvih dana pojave pandemije donela uredbu ili je donela propis kojim je na određen onemogućena nabavka medicinske pomoći za zemlje koje nisu članice EU. To ja razumem. To je njihov potez, ali objektivno to nije nešto što je išlo nama u prilog i oni moraju da razumeju nas.

Mi smo suverena država koja vodi računa o svojim interesima, vodi računa o svojim građanima. Nama je bila važna u tom trenutku pomoć koju smo dobili od Narodne Republike Kine i od drugih država koje sam pomenuo, pri čemu je EU apsolutno tu da kažem neupitna, ali moramo razgovarati o tome, ne treba da postoji sujeta sa bilo koje strane.

Ono što je važno pomenuti, život od sutra vraća se u svoju normalu, ali je sjajna stvar koju je uradio Krizni štab pitanje ekonomije. Sve procene, ja govorim kao osoba koja se trudi da o onome što nam se dešava ili čime smo okruženi da sazna što više, video sam da će u ekonomiji stanje biti jako teško širom sveta. Vidim da se pominju cifre od 58 ili čak 59 miliona Evropljana koji ostaju bez posla. Procene MMF su da će ovo biti najveća recesija, čak i gora od one 1930. godine.

Mislim da je naša država i Krizni štab koji se time bavio uradio prave mere vezano i za sprečeno otpuštanje, za pomoć, za odnos prema onima koji su zaposleni i mislim da je to sjajna stvar.

Poštovana predsednice, ima jedna oblast javnog života gde bih želeo da pomenem i da imate to u vidu šta tu treba uraditi. Reč je o obrazovanju. Zašto pominjem obrazovanje? Svi učesnici procesa obrazovanja od predškolskog do visokog od 15. marta nisu aktivni u nastavi, na način da postoji neposredan kontakt komunikacije i razmena mišljenja sa drugom stranom, između đaka i nastavnika, između profesora i studenata i ostalo. Kada pogledamo celu strukturu obrazovnog sistema objektivno, jedino će mali maturanti biti u jednoj čudnoj situaciji. Svi će ostali završiti svoj posao na način na koji je to predviđeno.

Mislim da je sjajna stvar bila ovo što je Ministarstvo prosvete uradilo sa nastavom i sa lekcijama koje su putem interneta prenošene za đake. Razgovarao sam sa puno kolega. Mislim da će nastavnici tu apsolutno taj deo posla privesti kraju. Vlada je promenila uredbu. Dala je mogućnosti da sve to što se uradi u budućem vremenu bude urađeno na pravi način. Studenti će imati, kako smo obavešteni, krajem maja aprilski rok, onda u junu naravno junski.

Ali, mali maturanti su u jednoj čudnoj situaciji zato što deo nastave prate preko malih ekrana, deo imaju nastave i provere svojih znanja sa nastavnicima. Imali su probu male mature. Ne postoji ili neće postojati do kraja školske godine, to je već dva i po meseca za njih, a za ostale đake tri meseca, neće postojati nikakav direktan kontakt i komunikacija i odgovor na postavljeno pitanje, u smislu ako nekome od njih nije jasno, kako mu objasniti to što nije jasno i kako ga uvesti u novu lekciju.

Znam da bi mali maturanti želeli da male mature nema, ali mislim da Ministarstvo ima dobar plan da to obezbedi na najbolji mogući način, uz poštovanje mere socijalne distance, da ne postoji mogućnost da se neko zarazi. Mislim da je dobro što će se u drugoj polovini juna obaviti mala matura, da je dobro što će biti na nivou, kako bih rekao, u školi ceo kapacitet škole staviti na raspolaganje malim maturantima, da će i nastavno osoblje biti tu, ali se mora naći način da nastavnici sa đacima ovaj deo nastave od 15. marta pa do kraja školske godine prevedu brojčano u ocene, a da Zavod za unapređenje kvaliteta, zavod koji priprema malu maturu, da uzme u obzir i to postojeće stanje, ako mogu reći, da prilagodi ova pitanja koja su bila od 15. maja.

Znam da će Ministarstvo organizovati u školama početkom juna slobodne dane da bi đaci sa roditeljima mogli za ono što im nije jasno razgovarati sa nastavnicima ili ukoliko postoji potreba da se popravi neka ocena, sve je to lepo, ali objektivno u dva, tri ili pet dana se ne može, kako bih rekao, ceo onaj proces koji dva i po meseca je postojao savladati i za njih se mora naći pravo rešenje. Zato što će svi ostali na jedan dobar način završiti. Čak ukoliko neko od njih i nije savladao neku lekciju, naravno, uvek postoji drugi deo, postoji letnji period, postoji septembar, imaće vremena da se savlada sve ono što je deo ishoda znanja za određeni nivo obrazovanja, ali mali maturanti su u jednoj posebnoj poziciji i o tome treba voditi računa. Zato sam ovo i pomenuo.

Mi se inače ukidanjem vanrednog stanja vraćamo i u jednu drugu dimenziju našeg života, ako mogu reći, pošto smo ovde u Narodnoj skupštini, bavićemo se politikom. Ne treba se mnogo, nažalost, ovo jutros što se desilo pokazuje način ponašanja aktuelne opozicije, jer opozicija koja nema ideju, koja nema program lično mislim da se provocira nasilje i pokušava se stvoriti neki događaj da bi se iz toga profitiralo. Ovo mogu reći zato što sam u ime naše partije bio jedan od ljudi koji je učestvovao u razgovorima sa opozicijom još od avgusta meseca prošle godine i to je jedna konstanta u njihovom ponašanju.

Znate, prvo je bilo da li će biti stolova o unapređenju izbornih uslova, pa je bilo nekoliko sesija na Fakultetu političkih nauka i posle dve, tri sesije određene političke stranke koje su i danas protiv izbora su najavile bojkot izbora. Znate, kada neko u avgustu mesecu najavljuje bojkot izbora u aprilu, jer nismo znali da će nam se desiti korona, a evo sada će to biti kraj juna, onda to govori o njihovom strateškom opredeljenju. Znači, hoće razgovor – neće da učestvuju u razgovoru, hoće Narodnu skupštinu – neće da dođu u Narodnu skupštinu, hoće izbore – neće da učestvuju u izborima. Onda shvatite da je u stvari to jedna zloupotreba političkih institucija naše Republike Srbije i jedno promovisanje svoje pozicije na jedan potpuno pogrešan način.

Mislim da moramo da pokušamo da njihovo ponašanje stavimo u drugi plan, jer lično mislim da su zloupotrebili jednu jako humanu i lepu akciju kao što je podrška lekarima za ono što su uradili za ovih 50 dana i ono što rade za sve građane Republike Srbije. Lupanje u šerpe je njihovo pravo, ali i zloupotreba apsolutno jedne humane aktivnosti naših lekara. Postoje izbori, kao i u svim drugim demokratskim zemljama, pa ko želi nek izađe, ali se mora promeniti rečnik. Zabranjeno je i nedopustivo je prozivanje dece bilo koga i predsednika Republike, ali i bilo kojih ličnosti koje učestvuju u javnom političkom životu Republike Srbije. Mora se promeniti rečnik zato što se Srbija promenila i moramo se menjati svi zajedno, pa čak i oni koji to ne žele naučiti da budu deo tih promena.

U svakom slučaju, mislim da je Republika Srbija u ovih proteklih 50 dana od uvođenja vanrednog stanja uradila mnoge pozitivne stvari, mislim da to brojke pokazuju, a na nama je, kako kažu lekari iz Kriznog štaba, da preuzmemo deo lične odgovornosti i svojim ponašanjem pomognemo Republici Srbiji da što pre dođe do onog nultog broja i da što pre korona bude i zvanično proglašena kao slučaj koji više ne postoji u Republici Srbiji. Hvala vam.

Zahvaljujem, kolega Obradoviću.

Reč ima narodni poslanik Vojin Biljić.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, započeću svoje izlaganje citatom Monteskjea. Za slučaj da premijerka ne zna, Monteskje je čuveni francusku filozof, jedan od ideologa Francuske buržoaske revolucije. Monteskje je tiraniju definisao na sledeći način: „Kad divljaci iz Luzijane požele voća oni poseku stablo da bi ubrali plodove“. To je tiranija.

Dame i gospodo iz vlasti, vi ste posekli sve temelje demokratije, posekli ste sve stubove demokratije u Srbiji, zgazili ste na ustavnost u Srbiji, zgazili ste na Ustav, zgazili ste na garancije osnovnih ljudskih prava, zgazili ste na ponos građana, ugrozili ste slobodu za koju su naši preci vekovima ginuli, koju su krvavo platili da bi je mi danas imali, da bi je mi ostavili našoj deci.

Četrdeset i pet dana ova Skupština ne zaseda. Četrdeset pet dana izvršna vlast donosi sve odluke iz nadležnosti Narodne skupštine. Četrdeset pet dana izvršna vlast odlučuje o životima naših građana, odlučuje o tome da li će građani moći da koriste svoja ljudska ili prava ili ne, odlučuje o tome da li će primenjivati Ustav ili ne i to sve zarad jeftinih političkih, izbornih taktika. To se nama dešava četrdeset pet dana. Za tih četrdeset pet dana celokupna vlast, celokupni poslanici, i vlasti i opozicije, svi mediji, cela struka gromoglasno ćute. Četrdeset pet dana mi narodnu suverenost ostavljamo na milost i nemilost izvršnoj vlast, da je ponižava kako god želi, da radi šta god želi sa Ustavom Republike Srbije.

Sramota je što su i poslanici opozicije i poslanici vlasti, vas 242, se za to vreme se sakrili u mišije rupe i pustili da vam narodna suverenost bude oteta bez gotovo bilo kakvog otpora. To je sramota, jer su ta sloboda i ta narodna suverenost bilo ono za šta su se naši preci vekovima borili. Zašto? Jel smo se uplašili korone? Znate šta, da je moje pradede neko pokušao da uplaši pegavim tifusom danas ne bi bilo Srbije, zvali bi se Austrougarska i Austrougarska bi postojala još uvek.

Jedna jedina institucija koja se oglasila za svo ovo vreme, jedna jedina, je bila Advokatska komora Srbije, koja je ustala i glasno rekla da je prekršen Ustav, da se Srbija nalazi u fazi državnog udara, da su ljudska prava ugrožena. Samo Advokatska komora Srbije. I državni tužilac i Ustavni sud su ćutali. Ustavni sud, valjda zato da bi mi danas ukinuli vanredno stanje, pa da kaže posle – nisam nadležan da odlučujem o ustavnosti ranijih odluka. To je velika sramota za Ustavni sud. To je nešto što se u istoriji ove države nikada nije desilo. Apsolutno nikada.

Čuveni američki senator, Džordž Noris je u jednom govoru 1932. godine rekao da istorija pamti, kakav je to čovek bio, da li je ima hrabrost, da li imao integritet, da li je bio sebičan? Znate šta, pitanje je kako će ovaj saziv Narodne skupštine da prođe u istoriji. Za neke druge organe, pre svih za Ustavni sud, znamo oni su se u istoriju upisali, za Vladu neću da pominjem, to je već jasno kao dan, za državnog tužioca znamo, i on se upisao u istoriju.

Po prvi put se sa slobodom igramo, kao da smo je dobili na tacni, a nismo. Vekovima naši preci ginu za tu slobodu. Ta sloboda, dame i gospodo, ono za šta vi sedite u Narodnoj skupštini, je narodna suverenost. To je najveći ideal slobode. E, za to su nam preci ginuli, ne za naše plate, ne za naša parking mesta, ne za naše sitne privilegije, za slobodu. Mi smo odgovorni prema građanima Srbije da im branimo tu slobodu.

Jedina smo država u Evropi, jedina država, čiji parlament nije zasedao četrdeset pet dana. Znate šta je još bolje? Nikad u istoriji Srbije se ovo nije desilo. Nikad nadležnosti parlamenta, u istoriji Srbije, niko uzeo nije. Parlament je zasedao na Krfu, zasedao je u Nišu, pod bombama je zasedao parlament, samo smo se mi sakrili i pustili izvršnoj vlasti da radi šta god hoće.

Još dalje od toga, na prošloj sednici smo dali Vladi nadležnost da donosi zakone. Da li se sećate toga? Doneli smo zakon koji Vladi daje mogućnost da promeni zakon. To se u istoriji parlamentarizma nikad nigde nije dešavalo.

Mi moramo da zaštitimo ono što je ideal, moramo da zaštitimo narodnu suverenost, kad već nemamo Ustavni sud da ih zaštiti, kad već imamo sudije Ustavnog suda koji, ne da ne vrše svoju dužnost, nego ja ne znam za pojedine od njih koji su profesori Pravnog fakulteta kako će pogledati u oči studentima. Svaki pripravnik, svaki student prve godine Pravnog fakulteta ima više integriteta od ovog sastava Ustavnog suda. Oni će ući u istoriju po onim kriterijumima …

Zahvaljujem kolega.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.
Izvolite.
Samo trenutak. Da li ste vi hteli reč?
Oprostite kolega Đukanoviću, pre vas reč ima prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.
Izvolite.

Hteo sam samo da reagujem na ovu diskusiju zato što kad bi neko slušao sa strane, ispalo bi da je stranka ili, ne znam, pokret ili ne znam kako se definiše, kome gospodin pripada, da je veliki branilac parlamentarizma, uloge parlamenta i političkih sloboda. Koliko ja znam većina vaših kolega nije ni učestvovala u radu ovog parlamenta. Pa, kako ste se sad setili uloge parlamenta baš u političkoj borbi? A da ne govorite, možete da se javljate koliko hoćete, ja vam samo kažem o sledećoj stvari, ne postoji čistija situacija u kojoj se uvodi vanredno stanje od ove. Ovo je vanredno stanje zbog zdravstvene situacije. Italija je uvela vanredno stanje 31. januara na dan kada, sutradan, od kada su bili prvi slučajevi korone.
Drugo, podsetiću vas na mnoge neustavne poteze u prošlosti koje niste spomenuli, pošto govorite o ovom potezu kao nekom najradikalnijem. Prvo, izručenje Slobodana Miloševića koje je bilo potpuno suprotno Ustavu tadašnje Jugoslavije i Ustavu Srbije. U Ustavu Srbije je jasno zapisano bilo da je zabranjeno izručenje državljana Srbije. To je uradila Vlada Srbije na svojoj sednici. Gde je tada bio Ustavni sud?
Drugo, kada je ubijen Zoran Đinđić, proglašeno je vanredno stanje, znate kako? U skladu sa tadašnjim Ustavom, ali uz dilemu gde ja ne sporim potrebu za tim, ali u toj situaciji nismo uopšte postavljali to pitanje. Da li je to vanredno stanje moglo da bude uvedeno za teritoriju cele Srbije ili samo dela Republike? Tako je pisalo u tadašnjem Ustavu. Niko nije postavljao od tadašnje opozicije to pitanje na takav način.
(Saša Radulović: Kakve to veze ima sa nama?)
Ja sada govorim o nečemu, a vi ste rekli, sedite, molim vas gospodine Raduloviću. Pa, ja sam bio vaš predsednik Vlade, molim vas, poštujte me. Pa, ja sam vas predložio u Vladu, nemojte da me razočaravate, molim vas.
Što se toga tiče, vi ste govorili o sledećem, da je ovo izvedeno suprotno Ustavu. Ustav, mislim da je na prošloj sednici ovde ste i čitali tekst Ustava, znači, da ne ulazim sada, ali ovde postoje dve stvari. Ustav Srbije i zaista potreba društva da se uvede vanredno stanje, a vanredno stanje je uvedeno zbog vanredne zdravstvene situacije epidemiološke da bi država mogla da se odbrani od korone. Ustavno pravno je situacija takođe čista zato što je po članu Ustava definisano da ukoliko Skupština ne može da se sastane, zna se kako se proglašava vanredno stanje. Što vi niste ocenili, jer većina vas je ocenila da je mogla da se sastane.
Znači, vi morate da prihvatite, ja vam želim da se prijavite za izbore, pa da vidimo, budite većina na sledećim izborima pa ćete vi da procenjujete. Narodna skupština je donela takvu odluku i nemojte da donosite takve ocene koje apsolutno ne stoje.
Vi možete da mislite, imate na to pravo. Ja vam samo kažem da je apsolutno netačno, našli ste pogrešan prilaz. Ovo je poslednja situacija na koju se prigovara zbog uvođenja vanrednog stanja. Ovo je situacija u kojoj je takav potez bio nužan. Da njega nije bilo, ne bi mogle da se sprovedu sve ove druge mere.
Ja ne mogu da prepoznam, da nisam bio tu nekoliko godina, ne bih verovao da moj član Vlade sada tamo polemiše sa mnom. Evo, ja sam kriv. Ja sam ga lansirao u politiku. Istina, malo mi je Vučić tu pomogao, pošto mi ga je on predložio, ali, u svakom slučaju, suzdržite se od toga. Meni je drago da ste prisutni ovde. To je dokaz da se ipak razlikujete od nekih drugih. Prisutni ste i, naravno, imate pravo da govorite. Uopšte ne sporim to da imate suprotno mišljenje. Ja samo želim da osporim to tumačenje da je uvođenje vanrednog stanja bilo kršenje ljudskih prava, sloboda, a naročito Ustava.
Da li je bilo kršenja ljudskih prava i sloboda? Pa, zbog toga se i uvodi vanredno stanje, zato što vanredno stanje podrazumeva ograničavanje određenih ljudskih prava i sloboda, ali na osnovu Ustava i zakona. To je velika razlika. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.

Hvala.

(Saša Radulović: Replika.)

Ja bih samo zamolio ako može da se napravi red.

(Saša Radulović: Pomenut sam imenom i prezimenom.)

(Predsedavajući: Molim vas, ako može gospodin Đukanović da govori.)

(Branka Stamenković: Samo se nas plašite i treba da se plašite!)

(Saša Radulović: To nema smisla! Premijerka poziva na dijalog, vi ne dajete repliku!)

Predsedavajući, ako možete samo vreme da mi vratite.

(Saša Radulović: Sram vas bilo sve zajedno, vas premijerka, vas gospodine Dačiću! Sram vas bilo!)