Gospodine Raduloviću, upravo ste dobili opomenu.
Reč ima kolega Đukanović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

(Saša Radulović: Sram vas bilo!)

Pratio sam ovu diskusiju i moram da konstatujem nešto.

Gospođo Brnabić, u momentu kada je uvođeno vanredno stanje, bila je strašna kritika zašto se vanredno stanje ne uvodi. A onda kad se uvelo, onda je krenula kritika - a zašto ga uvodimo, ograničavamo ljudska prava, ograničavamo slobode, itd.

Sada imate drugu situaciju. Sada kada bi trebalo da se ukine vanredno stanje, mi imamo određene političke opcije koje su protiv ukidanja vanrednog stanja. Oni bi voleli da vanredno stanje traje u nedogled, da ne bi bili izbori.

Mi imamo jedan paradoks u istoriji političkih scena u Evropi, u svetu. Imamo opoziciju koja neće da ide na izbore. Ja to zaista nikada nisam video u životu. Ovo je prvi put u istoriji da imate opoziciju koja neće da ide na izbore. Valjda je cilj svake opozicije da jedva čeka da ide na izbore, da pobedi? Pošto je ovo najgora vlast, evo, šerpe se lupaju svuda, mi smo diktatori, ovakvi smo, onakvi smo, valjda im je cilj onda da izađu na izbore, da nas pobede? Verovatno će to biti lako na nekim izborima. Pobedite nas i nikom ništa.

Ali, ovo je prvi put da imamo opoziciju koja neće izbore i koja priželjkuje vanredno stanje u Srbiji. Jer, da kažemo građanima, i tu moramo da budemo potpuno iskreni - da bi izbori bili na kraju godine, na jesen, moramo da imamo vanredno stanje do tog perioda, pošto ne postoji nijedan drugi zakonski osnov zašto bi se izbori odlagali, osim ako nemate situaciju vanrednog stanja.

Da vas podsetim - izbori se ne raspisuju ponovo. Izbori su već raspisani. A njihova procedura je prekinuta iz razloga vanrednog stanja. Ja stvarno stičem utisak ovde da neko priželjkuje epidemiju, da bi neko želeo da ovde imamo pet-šest hiljada mrtvih i da kaže - evo, Vučiću, jesmo ti mi rekli, zato izbore pomeraj za kraj godine.

Ovde ispada da tamo u Italiji, u Španiji, u onim drugim zemljama, da tamo izgleda rukovode državama kreteni, pošto su tamo uveli takav policijski čas da niste mogli na ulicu da izađete nigde. A koliko je opasan virus, reći ću vam.

Juče sam slušao podatak, u Italiji je ove godine za 40% veći mortalitet u odnosu na prethodnu godinu. I ovde neko hoće da se igra sa građanima?

Moramo da kažemo, ljudi, da smo zakazivali Skupštinu, nije problem što se tiče nas poslanika, naravno da ima kolega koji su stariji od 65 godina, ali su problem ove spremačice, daktilografkinje, ljudi koji rade u restoranu. Ti ljudi su problem, mogli bi da se zaraze. Hoćete da ih nosite na duši, možda, ako im se nešto dogodi?

Kako vas nije sramota da pričate takve gluposti? Ovde je valjda prioritetan cilj i osnovno ljudsko pravo zaštita života? I bogu hvala da je ova država zaštitila ljude. Ja vam na tome čestitam.

Moram da kažem da nikom ovo nije bilo prijatno. Kako može da vam bude prijatno da sedite kod kuće? U smislu da ne izlazite nigde danima i da imate policijski čas. Naravno da je lepo sedeti kod kuće, ko ne želi da sedi kod kuće, taj očigledno ima ulicu za kuću. Ali, znate, biti zatvoren i imati ta ograničenja, kome je to lepo? Samo ludaku je to lepo.

Ovde smo se borili za živote i to je nešto što je najvažnije. Ja sam veoma radostan kako je ova država izašla na kraj.

Znate, danas je Sveti Georgije, svima čestitam krsnu slavu. I ja slavim tu krsnu slavu. On je ubio aždaju. Mi još nismo do kraja ovu aždaju koja se zove Koronavirus, ali Bogu hvala, nadam se da ćemo u tome uspeti.

E, sad, moram nešto da kažem, pošto se očigledno zahuktava politička situacija. Ja sam ovih dana svašta doživljavao. Naravno, ne pada mi na pamet da idem da cmizdrim i da plačem, kao neki, pred kamerama, da zovem snimatelja, da mu kažem može, pa me snimaj. Ne pada mi na pamet to da činim, iako je to jezivo kada vam dođu preko tih društvenih mreža, gde imate gomilu idiota, namerno tako kažem, koji iza lažnih profila, pošto nikada nisu imali hrabrosti imenom i prezimenom da se predstave, pa vam psuju decu, pa vam prete da će vam pobiti familiju, da ćete vi završiti u Zabeli, da će vas obesiti, da će vam silovati ženu, sve sam to primao ovih dana. To je njihov rečnik.

Naravno da oni to rade ciljano i smišljeno, pošto su to ozbiljne kampanje. Video sam juče kada je napadnut sin predsednika države, Danilo Vučić. U roku od pola sata, to je bila jedna stravična kanonada po tim društvenim mrežama, širenja tog teksta, gde vidite da je sve bilo unapred spremno, kao što je i kod Đilasa bila situacija unapred spremnog scenarija, gde dolazi snimatelj, kaže može, onda se on ono isplače, malo pozove Olju Bećković itd. Onda ide po društvenim mrežama, u roku od pola sata na hiljade profila to proširi. Tačno vidite da je neko tu sve organizovao, zato što su nemoćni i ne znaju više šta da rade od besa, jer ih narod neće. I onda moraju da glume žrtvu.

Ali, to šta su oni meni slali, moram da vam kažem da me je to samo ojačalo. Vidim pišu razne krivične prijave. Pa, mene je svaka njihova krivična prijava i sve to što mi napišu, pa meni je to orden. Pa, ja sam ponosan na to, zato što se borim protiv njih, zato što se borim da takvi zlikovci više se nikada ne vrate u Srbiji na vlast, zato što su nas ogulili, zato što su nas uništili, zato što su upropastili ovu zemlju.

Ja molim naše članove, ja sam taj, pošto kažu krivična je prijava da li je, ne znam, organizovao ove baklje ili podstrekavao, ma podstrekavao sam i podstrekavam i dalje! I pozivam ljude da im se suprotstave. A, što se tiče organizovanja, nažalost, nisam, ali sam spreman da prihvatim apsolutno sve to što mi navodite i ako treba da idem da robijam za svoje ideje.

Nemam uopšte problem zato što ću im se uvek suprotstavljati, jer mi imamo za šta da se borimo. Ova država na čelu sa Aleksandrom Vučićem izgradila je na stotine kilometara puteva. Ova država bi ima 6% privredni rast u plusu da nije bilo koronavirusa. Za razliku od njih koji su imali 26% nezaposlenost, danas smo sveli na evropski nivo, odnosno čak i ispod evropskog nivoa nezaposlenost. Dolaze nam fabrike, priznati smo svuda u svetu. Negde možeš i da se zaposliš, možeš i da radiš, da imaš i neku platu. U njihovo vreme uništili su kompletan privatan sektor. Ljudi su iz privatnog sektora trčali da rade u državne firme. Danas je, Bogu hvala, obrnuti proces zato što ljudi imaju neku privrednu inicijativu, beže iz državnog sektora, idu u privatni sektor, i to je znak da se privreda oporavlja.

Mi imao razloga za šta da se borimo. Ja molim naše članove da se bore. Ne smeju nikako da pokleknu. Ja znam da su to strašni pritisci, to je jezivo izdržati, užasno je teško to izdržati, ali moramo da budemo jaki zato što imamo razloga jer branimo našu zemlju. Bukvalno branimo našu zemlju da se ovakvi tajkuni i lopovi nikada ne vrate.

Molim vas lepo, pa vi idete pred njegov stan tamo na Vračar, da ga branite, a što ga ne pitate odakle mu taj stan. Znate li koliko vredi kvadrat na Vračaru, baš tamo gde on ima taj stan? Uzgred budi rečeno, jedan moj prijatelj je jako lepo rekao - mi nemamo gde ni na Vračaru da pustimo razglas, jer gde god da pustimo biće negde njegov stan. Što ne pitate kako je za sve vreme svog gradonačelnikovanja i dok je bio ministar što ne pitamo kako je stekao tolike milijarde? Što to niko ne pita? Oni se obraćaju sirotinji sa Vračara gde je kvadrat 3.000 evra.

Znate, pošto su lagali da sam ja upalio tu baklju na krovu zgrade, ne, gospodo, upalio sam je sa svoje terase, pozivam vas kao pravi domaćin, možete da dođete kad god hoćete na kafu. Ja živim na Banjici, na 22 spratu, radničkom soliteru, od kad sam se rodio živim tamo, u tom istom stanu mojih roditelja. Za šest godina, koliko sam poslanik, ja nisam uspeo kao Đilas da steknem milijarde, nego živim u istom stanu i ne vozim ni džip BMV, niti vozim takva neka besna kola ko što oni to voze. Vozim tuarana, Folsvagena, 2014. godište.

Nemam taj problem da izađem pred svakog da mu nešto kažem. Hoću da se borim protiv njih i spreman sam svuda da im odem, gde god pozovu, pošto oni kažu mnogo su hrabri, jaki. Gde god organizujete bilo kakvu vašu sesiju, ja ću vam doći, jer vas se ne plašim, jer imam argumente za razliku od vas.

Naravno da ću uvek da upalim baklju na svojoj terasi, jer ta baklja im je toliko zasmetala, s obzirom da je ona bila simbol borbe da se takvi zlikovci više nikada ne vrate.

Još jednom ponavljam, krivičnu prijavu, šta god da me optužite, ma ja to sve prihvatam na sebe, apsolutno prihvatam na sebe i pevajući bih išao na robiju ako bi me neko osudio zato što sam se borio protiv takvih.

Na kraju, oni kažu da će nas smeniti. Ja ih pozivam da to urade na izborima, a što se tiče potencijalne smene na ulici, to mogu da sanjaju, i to im nikada nećemo dozvoliti. Ima ona narodna - sit gladnom ne veruje. Onaj što tamo na Vračaru uspe da kupi tolike stančuge i nekretnine, taj ne veruje onom gladnom, pa makar i tu na periferiji Beograda. Vi sad njih pola da pitate gde se nalazi Ripanj, gde se nalazi Zuce, oni nemaju pojma, oni nisu bre otišli da zamažu negde cipele u kampanji, a hoće da pobede na izborima. Mi, bre, svaki zaseok obiđemo, a onda oni kažu - idu njihove horde. Nije tačno idu naši aktivisti. Da, obići ćemo svakog aktivistu zato što hoćemo da pobedimo. Naravno, da hoćemo da pobedimo.

Iskren da budem, ima i kod nas mnogo toga lošeg. Možda bih se i radovao kada bi se pojavila neka opcija sa nekim ozbiljnim liderom, sa ozbiljnim programom pa da nas smeni i pobedi, ali ovi nikada, apsolutno nikada.

Moram nešto da kažem što se tiče naše stranke, hvala svim članovima, pre svega, koji su stali uz mene. Hvala i beskrajno hvala i mnogim funkcionerima, koji su stali i koji su me odbranili. Danas je i Marija Obradović ovde, ovako da kažem, hvala kolegi Aleksandru Markoviću koji je dao izjavu itd. Znam mnoge od njih i preko društvenih mreža smo se dopisivali. Hvala im na tome.

Drage kolege koji ste se sklonili u mišje rupe, a u našoj ste stranci, sram vas bilo. Ima ona replika iz „Maratonaca“: „Žao mi je što ste moji, a ne deca nekih mojih neprijatelja, jer ko je vas poznavao i pakao mu je mio. Iskreno, kakve ljude imamo negde u rukovodstvu, pojedine ljude koji su se tako sklonili, ja ih HDZ-u ne bih poželeo. To vam najiskrenije kažem. Nadam se da će ovi izbori i tu promenu, koja je preko potrebna u našoj stanci, da donesu i da imamo jednu opciju koja će se zaista boriti za srpske nacionalne interese i koja će se boriti za ovu zemlju kao što se to bori Aleksandar Vučić. Hvala.

Reč ima Milija Miletić.

Uvažena predsednice Skupštine, uvažena premijerko, prvi potpredsedniče Dačiću, kolege poslanici, građani Srbije, danas smo tu i govorimo o svim onim stvarima koje su desile kod nas unazad, kako kažu, 50 dana od kako je vanredno stanje.

Mislim da su se Vlada Republike Srbije, predsednik Srbije i svi oni koji su bili borili svi zajedno protiv ove nemani, protiv koronavirusa koji je odneo preko 200 života u Srbiji. Mislim da je naš rad, rad naše Vlade i svih nas na terenu pokazao da je tako trebalo da bude.

Ja sam iz Svrljiga. Mi smo tamo imali tj. imali smo 28 koji su bili zaraženi. Trenutno su svi oni kući, svi su dobro i sada svi imaju negativne rezultate, što znači da je dalo rezultata, da smo svi znali kako treba da radimo. Umom kraju smo prvi počeli da pravimo, besplatno smo delili zaštitne maske za naše građane, za naše ljude koji žive na selu i od sela.

Sada, kao i ranije, se pokazalo da kada je najteže da je tu naše selo, tu je naša poljoprivreda. Sada, kada obiđem naša sela po svrljiškom kraju, u nekim kućama nisu bili ljudi, pre 20 godina su bili tu, kada je bio rat, kada je bilo bombardovanje, a sada su ponovo došli ti, koji su možda došli sa Vračara ili iz drugih krajeva Beograda ili nekih većih gradova, u svoje rodno selo, u svoju kuću u kojoj nisu bili 20 godina i tamo se sada dimi dimnjak. To je znak da kada je najteže tu je naše selo, naša poljoprivreda.

Uvažena predsednice Vlade, rekao bih jedno veliko hvala svima koji su bili tu da branimo našu zemlju, naše ljude na selu i od sela od ovog virus koji je stvarno strašan.

Zahvalio bih se našim lekarima, sestrama, našim ljudima koji rade u zdravstvu, pošti, u policiji, vojsci, u upravama. Zahvalio bih se svim volonterima, ali prvo sam rekao doktorima i sestrama, ljudima koji rade u zdravstvu.

Uvažena premijerko, bilo bi dobro da vi kao predsednica Vlade u narednom periodu…

(Predsednik: Hvala. Vreme.)

Samo da završim ako nije problem.

…iznađete mogućnost da našim doktorima, našim sestrama koji nemaju svoje stanove obezbedite i njima na isti način mogućnost da obezbede stan… (Isključen mikrofon.)

Hvala.
Zaista ne mogu dugo da produžavam. Nemam zlu nameru, ali ako svakog pustim da priča još minut…
Reč ima Snežana Paunović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovana predsednice Vlade, uvaženi prvi potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, građani Srbije, zaista sam imala nameru da govorim o dnevnom redu. Međutim, skratiću svoju diskusiju.

Danas na dnevnom redu Odluka o ukidanju vanrednog stanja. Oči javnosti apsolutno uprte u Skupštinu Srbije, jer naši građani sa radošću iščekuju da se vrate koliko-toliko normalnom životu.

Na prošloj sednici sam govorila o tome da opasnost od virusa Kovid-19 nije prestala, koliko sam razumela struku, ali da su se stekli uslovi da relaksiramo i ukinemo i vanredno stanje i jedan deo mera koje su bile donete.

U Srbiji se neko bavi politikom, a neko politikanstvom, nadgovornjavanja je bilo i biće. Da ne bih to radila, uputiću samo apel – sve se ovde čulo, sve se ovde reklo, ostaje da izvršimo zadatak zbog kog su nas građani izabrali pre četiri godine, a to je da kada imamo na dnevnom redu važnu odluku mi je donesemo u korist građana. Da li smo bili u pravu, kao vladajuća većina, ili nismo, odgovoriće građani Srbije na predstojećim izborima na kojima, napominjem, pravo da učestvuju imaju svi.

To je sve što ću reći, uz još jednu napomenu. Žao mi je samo činjenice da je velika istina samo jedno. Mi smo roditelji koju deca nisu mogla da biraju, i to je hendikep sve naše dece. Ostalo je politikanstvo. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jadranka Jovanović.

Zahvaljujem, predsednice.

Znam da naši građani sa nestrpljenjem iščekuju prestanak vanrednog stanja, ali do njega ne bi ni došlo, relativno ipak brzo, da upravo naša Vlada i predsednik Vučić nisu reagovali tako brzo, tako odgovorno, tako promišljeno, neprekidno samo korigujući se.

To je ono što sam primetila i što mi se naročito dopadalo, dakle, upoređujući iskustva onih koji su se sa ovom pandemijom susretali pre nas, rekla bih i hrabro, hrabro svesni da će možda i svakako biti i kritikovani, ali rezultati su pokazali uspeh i ja ću, želim zapravo da vam uručim svoje lične čestitke i divljenje ne samo Vladi, svim ministrima, predsedniku Vučiću, ali i da ne nabrajam ovde je mnogo puta izgovoreno nešto i ako nije na odmet da se izrazi zahvalnost, večna zahvalnost i divljenje svim onima, svim ljudima koji su 24 časa neprekidno radili tokom ovog perioda da naša zemlja funkcioniše ovako, a funkcionisala je mnogo dobro.

Pokušavam da izbacim kao i koleginica Snežana, što više stvari iz onoga o čemu sam želela da govorim, ali ipak evo samo kratko što se tiče ljudskih prava i sloboda, kretanja, mislim i samo da spomenem, pošto danas nismo o tome govorili da su na prethodnoj sednici vrlo dobro to obrazložili i gospodin Aleksandar Martinović i gospodin Vojislav Šešelj i ja se apsolutno sa time slažem, da je pre svega prioritet i ono čemu se daje prednost život, ljudski život i to je naša Vlada pokazala i to mora da se ponovi milion puta, jer je to nešto što je izdvojilo i našu državu, dakle briga svakodnevna za svaki život.

Opet sada da preskočim svašta, ali mislim da dve stvari, trudeći se da ostavim prostora, ima mnogo onih koji su i u prošlom našem zasedanju ostali i ja sam bila među njima, bez mogućnosti da se obrate, ali dve stvari o kojima želim da pričam. O jednoj moram, nju ću ostaviti na kraju, a ovo je nešto o čemu želim da kažem par reči, a odnosi se na „Er Srbiju“.

Može biti da sam ja tu i lična kao neko ko je pre svega i proputovao ceo svet zbog profesije, ali veoma sam ponosna što imamo našu „Er Srbiju“. Mislim da mi je dužnost da skrenem pažnju mnogima koji su poslednjih godina, neću da kažem agitovali, ali stavljali „Er Srbiju“ često u neki negativni kontekst, napadajući je, tražeći razloge zašto ona ne treba da postoji, kritikujući Vladu, pri tom izražavam divljenje za vizionarstvo našeg predsednika Vučića zbog njegovog odnosa, upravo prema „Er Srbiji“, prema našoj avio kompaniji.

Dakle, ja sam ponosna na „Er Srbiju“ i neću sada da vas zadržavam, još tada nisam ni bila poslanik, bila sam četvrta na listi kada je bio prvi promotivni let za Njujork, ponosna, kupila sam kartu za taj promotivni let, jer sam između ostalog kao umetnik došla jednim od poslednjih letova, upravo iz Amerike i želela sam da uživam u tome što se naš „Er Srbija“ vraća u Ameriku sa direktnim letom.

Dakle, skrećem pažnju da nije dobro da se na neki način javnost ubacuje u priču – eto naše pare, te floskule, tipa koje se koriste kao pomoć kompaniji koja praktično izdiše i sada već sve možete da zamislite što smo i sami čitali, kako bih rekla stavljanje „Er Srbije“ u negativni kontekst. Sada je ona pokazala i zablistala koliko nam je važna, koliko je neophodna i kamo sreće da mi možemo sada da kupimo jedan široko trupni avion. Kažu oni koji se razumeju u ekonomiju i ulaganje da se obično velike investicije ulažu onda kada su najveće krize. Dobro, možda je ovo naivno sa moje strane, ali bih se radovala. Sve pohvale Ministarstvu spoljnih poslova, našim ambasadama, konzulatima, mnogo sam bivala u kontaktu sa raznim ljudima iz naših ambasada. Masovno se roditelji naših đaka i studenata i ostali građani zahvaljuju fantastičnoj koordinaciji i opet ponavljam zbog javnosti, besplatnim letovima koje je ova naša mala Srbija, a tako velika podnela, izdržala i učinila i to ne sme da se zaboravi. Dakle, svaka čast "Er Srbiji", pilotima i da se vratim sada na ono što mi je veoma važno i što mi je dužnost, gde se osećam veoma odgovornom, a to je položaj slobpodnih umetnika.

Ne samo da se osećam odgovornom, nego kao neko ko je veoma disciplinovan, inače, nema uspeha bez discipline, odgovornosti, pa ako hoćete i traženja krivice uvek, jedino i prvo u sebi. Ja se osećam, možete mi verovati ili ne i krivom što u ovom trenutku, barem ja i javnost, ne znamo šta je ono što je plan koji se odnosi na rešavanje problema slobodnih umetnika.

Samo kratko da kažem da slobodni umetnici, zarad javnosti, tokom ovog vanrednog stanja nisu bili u mogućnosti ni na koji način da zarade svoj novac, da rade, a ono što je možda još dramatičnije, što se ne zna u budućnosti, kada će se to desiti, kada će oni to moći da urade.

Ja sam preduzimala od prvog trenutka korake, sve ono što je u mojoj mogućnosti i vama se premijerko Brnabić beskrajno zahvaljujem što ste pokazali veliko razumevanje, ali ujedno i izvinjavam što sam vas presrela onako na hodniku, svesna da neću imati mogućnost da se obratim, videla sam kako teče tok našeg zasedanja, ali ja sam vam zaista beskrajno zahvalna što znam i videla sam i prepoznala u vama apsolutnu spremnost i razumevanje da se ovaj problem reši. Ne samo sada, vi ste reagovali odmah i kada smo rešavali problem baletskih umetnika i apsolutno pokazali veliko razumevanje kada je u pitanju kultura, Narodno pozorište u Beogradu.

Takođe sam srećna što je naš predsednik u svom intervjuu pre možda sedam dana na RTS najavio i pokazao spremnost i interesovanje da se što pre reši status slobodnih umetnika. To nije zahtev njihov. To je jedino pravedno, jedino moguće i svesna sam da na budžet naše zemlje se vrši atak sa svih strana i ne znam, strepim iskreno kako će to naša zemlja izdržati i podneti. Toliko mnogo ima polja i segmenata koji zahtevaju pomoć, ali ovo je jedino.

I da nisam poslanik, osećala bih se prozvanom. Uzgred, da ne dođe do zabune, nisam slobodan umetnik, zaposlena sam u Narodnom pozorištu i mi smo svi, zarad javnosti dobili svoje plate. One nisu umanjene i ovo mi je prilika da takođe skrenem pažnju na izuzetno zahvalnu poziciju koju imaju umetnici u našoj zemlji, za razliku od mnogih umetnika u drugim zemljama.

Stalno sam u kontaktu sa kolegama u Italiji, pa i Švedskoj, neko ju je pominjao. Samo mala digresija, to mi je i dužnost, mnogo ima Šveđana koji ne dele mišljenje i nisu srećni odlukama koje je sprovela njihova Vlada, ali da to prepustimo njima. Prosto sam to iz kontakata za kolegama saznala.

Dakle, da se vratim na umetnike, trebalo bi svi barem da razmisle, barem da razmisle da neki drugi sistemi i neke druge države kada su umetnici u pitanju ne prepoznaju i nemaju stalni radni odnos i da mnogi od njih koji se su nezadovoljni i neprekidno nezadovoljni i stalno traže razlog da za svoj jed i nezadovoljstvo, neka samo promisle kako smo mi i u ovom stanju sad dobili plate koje nisu umanjene. Za razliku od slobodnih umetnika grad je reagovao veoma brzo i 309 umetnika po mojoj informaciji je, već je krenula isplata, ali ja vas molim predsednice samo da nam pojasnite javnosti i ostalima koji nisu dobili još ništa, za razliku od frizera koji su već počeli da rade, slobodni umetnici nemaju tu mogućnost. Ja vas samo molim da nam u dve rečenice predočite šta je ono što je plan za veliki broj naših dragocenih slobodnih umetnika. Hvala.

Zahvaljujem, poslanice.
Reč ima Ana Brnabić. Izvolite.

Hvala vam.
Hvala vam, poštovana Jadranka i hvala vam što razmišljate o ovome i što se toliko borite za samostalne umetnike i za našu kulturu i umetnost uopšte i što ste me presreli, kao što kažete, na hodniku, što smo o tome razgovarali.
Dakle, zaista još jednom želim da kažem svima da ni u jednom trenutku nismo zaboravili na samostalne umetnike, samo su postojali određeni privredni prioriteti i ono što je bilo nama teško je, bilo teško da izdvojimo poseban sektor ili segment privrede da nađemo pravi način, a da to bude transparentno i svima isto da pomognemo. Dakle, ono što smo krenuli sa prvim talasom mera je bio talas mera zaista prema celokupnoj privredi, ali smo se samostalnim umetnicima zaista posebno bavili upravo zato da bi našli dobar način.
Na kraju krajeva, kao što ste rekli, predsednik Vučić je takođe rekao da, niti smo zaboravili, niti ćemo zaboraviti, naći ćemo način da izađemo ljudima, da im damo podršku, jer na kraju krajeva zaista mislim da ćemo se složiti, da ne znam da je Srbija videla ranije Vladu koja se toliko bavila kulturom i toliko uložila u kulturu i u kulturnu infrastrukturu i da smo jedna jedinstvena Vlada koja je čak uzela kredit od jedne međunarodne finansijske institucije u ovom slučaju CEB-a, Razvojne banke Saveta Evrope samo za investiranje u kulturnu infrastrukturu.
E, sada odlična vest za vas i drago mi je da mogu danas to da kažem i za sve samostalne umetnike, ovo što je Grad Beograd uradio, svaka im čast, nije to bilo za samostalne umetnike, to je već bilo za neke umetnike na ugovor, ali završili smo taj posao, sutra na sednicu Vlade ide zaključak, dakle, evo, preda mnom je zaključak radi stvaranja pretpostavki za nesmetano obavljanje delatnosti samostalnih umetnika na lokalnom nivou, kao i radi podrške ove delatnosti uslova pandemije Kovid-19, dodeljuje se bespovratna finansijska pomoć iz budžeta Republike Srbije u neto iznosu od 30.000 dinara mesečno za period od tri meseca. Dakle, kao i svima ostalima u privredi, dakle, bespovratna pomoć 30.000 dinara mesečno, za tri meseca, iako je ovo sve trajalo dva meseca, dakle, za 30.000 mesečno, tri meseca licima koji imaju status lica koji samostalno obavljaju umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture, utvrđenog od strane reprezentativnog udruženja u kulturi u skladu sa Zakonom o kulturi.
Ovo je, neki bi rekli trošak, ja mislim investicija iz budžeta Republike Srbije u ukupnom iznosu od 211 miliona 770 hiljada dinara. Ova sredstva će se transferisati na račune lokalnih samouprava koji će onda, imamo tačno nabrojane, sve lokalne samouprave u zaključku sa tačnim iznosima po reprezentativnim udruženjima, odnosno samostalnim umetnicima i onda ćemo zajedno sa lokalnim samoupravama raditi da se to odmah dalje i isplati.
Dodatno na to kao u okviru programa – Srbija stvara, ćemo imati i veće pripremljen. Hteli smo samo prvo ovo da završimo, pa onda da imamo i jedan dodatni konkurs na koji će samostalni umetnici moći da se jave. Tako da, podržavamo i na taj način, ali evo sutra već završavamo. Hvala vam.