Hvala gospodine Damjanoviću.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Gospodine Arsiću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Brnabić, nemojte zameriti neke stvari mom kolegi. Zaista vas to molim, zato što kada vlasnici, preduzetnici i vlasnici malih i srednjih preduzeća plaćaju poreze u 2020. godini, plaćaju akontaciju na osnovu prometa koje ostvare u 2019. godini, zato je Vlada suspendovala plaćanje na određeni vremenski period akontacije i platiće po konačnom iskazanom završnom računu, početkom 2021. godine. To znači, ako su manje radili i manje ostvarili prometa, da će i da manje plate porez. Ali, nemojte zameriti, kažem vam, tom mom kolegi, verujem da on zaista iskreno voli da pomogne Srbiji. Voli, ali ne zna. To je malo veći problem i zato neka ostavi to da rade ljudi koji znaju.

Isto tako po pitanju te ekonomske pomoći, kada je čitava Evropa i dobar deo sveta kada su na kolenima i kada mnoge svetske privrede ulaze u recesiju koja mora jednim delom da se preliva i kod nas, makar nijedan ne bio zaražen od Korone, bitno je da državna pomoć stigne na vreme da bi dala one očekivane rezultate koje imate kada pravite ekonomski program oživljavanja i pokretanja privrede. Po ovom modelu koji je predložen to bi trajalo godinama, dotle ko živ, ko mrtav, ali bitno je da nešto ispričamo, čisto da kritikujemo.

Od samog početka pandemije koja je zadesila Srbiju i mera koje sprovodi Vlada Republike Srbije i Krizni štab, uvek se provlači jedno pravno pitanje, a to je način uvođenja vanrednog stanja u Republici Srbiji i mera koje se sprovode i njihove efikasnosti. Mnogi su započeli svoje diskusije sa tim da su mere neustavne, da krše ljudska prava, da ograničavaju slobodu govora, političkog izražavanja i tako dalje i tako dalje. Raznih gluposti sam se naslušao, mogu da kažem, ali jedna stvar koja me je najviše iznenadila jeste da većina tih mojih kolega ne želi da prihvati kao činjenicu i kao istinu da u trenucima kada je u Srbiji počela da se pojavljuje epidemija ili pandemija, nazovite kako god hoćete, da smo o toj bolesti vrlo malo znali, da su naši stručnjaci to znali samo u razmeni iskustava sa stručnjacima iz zemalja koje su već bile pogođene pandemijom Korone i da je postojala određena opasnost kako na pravi način reagovati na jednu ovakvu nesreću, kataklizmu, pandemiju, nazovite je kako god hoćete.

Onda neko kaže - hajde da sazovemo Skupštinu, da uvedemo vanredno stanje. Jedna od mogućnosti jeste da Narodna skupština uvede vanredno stanje, međutim, niko ne želi da prihvati neke određene činjenice koje postoje da bi se jedna takva odluka donela. Prva činjenica jeste da bi mere Vlade Republike Srbije i mere koje bi mi doneli čak i u vanrednom stanju, moraju da budu pravovremene i to niko ne želi da prihvati kao činjenicu. Svi su bili spremni da razglabamo ovde četiri, pet dana, nedelju dana o tome da li treba uvesti vanredno stanje i da čitava država i čitav sistem čekaju da krenu u borbu protiv pandemije Korone. To je jedan scenario, ali hajde da kažemo da smo imali vremena i političke volje da to donesemo brzo.

Da vidimo taj drugi scenario, a moguća su samo dva, treći nije bio moguć, a to je da se sakupi nas ovde, par stotina, sada znamo da je bar jedan kolega bio zaražen Koronom, zamislite da 200 narodnih poslanika iz čitave Srbije sedi dan ili dva sa kolegom koji je zaražen, pa Narodna skupština bi bila izvor koji bi rasejao Koronu po čitavoj Srbiji. Da zanemarimo Beograd, da zanemarimo službe koje su ovde i žive uglavom u Beogradu, nego po čitavoj Srbiji. Ali, nekima je uvek važno da se bave formom nego suštinom, jer mora za nešto da se pronađe neki problem, da se nešto istakne kao neki propust.

Još kažu - neustavno. Izvinite gospođo Brnabić, koliko znam postupak je pokrenulo Ministarstvo odbrane, vi ste potpisali u punom kapacitetu kao predsednik Vlade. Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je potpisao to u punom kapacitetu kao predsednid republike, a predsednik Narodne skupštine, gospođa Maja Gojković u punom kapacitetu predsednika Skupštine.

Šta je tu neustavno? Jel Skuptšina kasnije dala saglasnost na tu odluku? Jeste. Hajde onda da preispitujemo.

Znate šta me najviše čudi? Ovaj deo opozicije koji nije ovde su bili nekako najglasniji, bivši režim, oko uvođenja vanrednog stanja. Prvo su pričali kako Srbija nema sredstava i načina da se bori protiv Korone, pa kada su videli da to nije tačno, onda su počeli da ubeđuju građane Srbije kako nema dovoljno zaštitne opreme u medicinskim ustanova, kako su zdravstveni radnici izloženi velikom riziku itd. većem nego što je to potrebno itd.

Pa, kada se i to pokazalo kao netačno, onda su se uhvatili oko priče ustavnosti vanrednog stanja i građanskih sloboda i prava, pa mi je tu najčudnije kad to čujem od Nenada Konstantinovića, od Marka Đurišića, od Zorana Živkovića i ostalih. Ima nas ovde nekoliko koji jako dobro znamo kako je uvedeno vanredno stanje 2003. godine, i da to što oni predstavljaju kao borbu protiv organizovanog kriminala, bilo je sve samo ne to. To je bilo spašavanje i njihovih političkih sudbina, nekima i života, zbog saradnje sa kriminalcima i tajkunima koji su rešili da udare na njih, pa su čitavu državu zbog toga kažnjavali, a bogami i političke neistomišljenike i te kako hapsili.

Kako je uvedeno vanredno stanje? Pazite sada ovo, vanredno stanje predlaže Vlada po Ustavu iz 1990. godine. Koja Vlada? Neka mi neko kaže koja to Vlada je predložila uvođenje vanrednog stanja? Nije tad Živković bio premijer, još nije postojala njegova Vlada, pa Vladi prestaje mandat kada predsedniku Vlade prestane mandat, tada su ministri samo tehnički deo Vlade koji obavlja određene neodložne poslove, ništa više. Vlada koja nam je predložila vanredno stanje nije ni postojala.

Idemo dalje, Odluka o uvođenju vanrednog stanja na predlog Vlade iz Ustava 1990. godine, mora da potpiše predsednik Republike Srbije. Da li je potpisao predsednik Republike Srbije. Nije. Ko je potpisao? Predsednik Narodne skupštine. Da li to može da uradi predsednik Narodne skupštine? Ne može. Ustav iz 1990. godine tačno je definisano kada predsednik Skupštine preuzima dužnost predsednika Republike, kada je razrešen i kada podnese ostavku, bez obzira što je tadašnjem predsedniku Republike istekao mandat, on je predsednik Republike do izbora novog predsednika. Ali, on to nije hteo da potpiše, pa se onda setila ona, čini mi se da se zvala Anđelka Dimitrijević, radila je ovde u Skupštini, setila se da to može nekako da nekom marginalijom prava to uradi Nataša Mićić i zato je bila nagrađena tako što je bila odmah u vanrednom stanju postavljena za Generalnog sekretara Narodne skupštine Republike Srbije.

Ti borci za ljudska prava, hajde da vidimo kako je izgledalo njihovo to vanredno stanje kroz njihove naredbe? Njihova prva naredba jeste ograničenje prava na slobodu - policija ima pravo da prinudno dovede i zadrži u službenim prostorijama 30 dana bilo koje lice rešenjem na koje je dopuštena žalba ministru unutrašnjih poslova, zadržano lice nema pravo na branioca, čitaj advokata, gde je taj Nenad Konstantinović, a o njegovom zadržavanju ministarstvo eventualno obaveštava članove porodice. Čini mi se da ste i vi tada bili narodni poslanik, gospodine Dačiću. Tada je bilo jako opasno biti opozicija.

Idemo dalje, direktor Bezbednosne informativne agencije može prema fizičkim i pravnim licima da preduzme mere kojima se odstupa od načela nepovredivosti tajne pisma i drugih sredstava opštenja i bez odluke nadležnog suda. Idemo dalje, ovlašćeno službeno lice sme ući u tuđi stan i druge prostorije bez odluke nadležnog suda. Znači svako je mogao, bilo koji policajac da vam uđe u kuću, u zgradu, u stan i da radi tu šta god hoće bez prava na sudsku zaštitu. Pazite sada ovo, pričamo, mi sad imamo jedno ograničeno ljudsko pravo, to je ograničeno pravo slobode kretanja koje je bilo u vanrednom stanju i koje će važiti samo još nekoliko sati.

Suspenzija prava na štrajk - ukida se pravo na štrajk, tačka 6, a prve naredbe - suspenzija prava na štrajk dopušta Zakonu o merama za slučaj vanrednog stanja, pa suspenzija prava na okupljanje zabranjuje se sazivanju i održavanje zborova i drugih javnih okupljanja građana koji podležu prethodnoj prijavi MUP-a u skladu sa zakonom.

Idemo dalje, zabranjuje se političko, sindikalno i drugo delovanje koje ima za cilj ometanje i sprečavanje primena mere za vreme vanrednog stanja. Idemo dalje, zabranjuje se javno obaveštavanje, rasturanje štampe. Sad dolazimo do slučaja Lalića, i drugih obaveštenja o razlozima za proglašenje vanrednog stanja i primeni mera u vreme vanrednog stanja. Ministarstvo kulture imalo je prava da zabrani bilo koju televizijsku emisiju, bilo koju radio emisiju, da zapleni ceo tiraž određenih novina.

Sad, ja pitam kolege narodne poslanike, ako za političara koji je korumpiran kažemo da je lopuža, šta kažemo za novinara koji svesno za novac iznosi neistine u nameri da izazove paniku, strah i ugrozi zdravlje života građana Republike Srbije? Ne vidim razliku između lopuže i lažljivog novinara. I jedan i drugi to rade za novac.

Možemo tako da nabrajamo dugo kako su oni sprovodili vanredno stanje i koliko je bilo u skladu sa Ustavom, ali bih samo hteo da iznesem još par stvari, a to je da iako je Narodna skupština radila u punom kapacitetu, predsednik Vrhovnog suda Republike Srbije je smenjen tako što je v.d. predsednika Republike, Nataša Mićić imenovala prvo za sudiju Vrhovnog suda predsednika Okružnog suda iz Novog Sada, a kasnije za predsednika za Vrhovnog suda. Kao što je i bez odluke Narodne skupštine smenjen Republički javni tužilac, Siniša Simić. E, to je državni udar i to su tako radili u vreme Borisa Tadića, Zorana Živkovića. Dragana Đilasa.

Sad oni ovde, sedeći valjda ispred Skupštine, videh tu i Borisa Tadića, sedi on na stiroporu ispred Narodne Skupštine, valjda se nada da će pomoću stiropora da pobedi predsednika Aleksandra Vučića na nekim izborima, ako uopšte izađe na njih, i pri tome mogu da kažem da predsednik, bivši predsednik Republike Srbije preti batinama svojim političkim neistomišljenicima.

Takvi su bili dok su bili na vlasti, takvi su sada i takvi bi bili kada bi ponovo došli na vlast. Još ona mizerija koju sam video o tome kako Dragan Đilas brani svoju decu. Prirodno je da svaki roditelj brani svoju decu, ali valjda ih brani kada ih neko napadne. To što je on svoju decu žigosao kao lopov, kao tajkun, kao kriminalac je žalosno i od toga ne može da ih odbrani.

Ali, moram da postavim pitanje, ako toliko voli svoju decu zašto ne voli onu istu decu koju šalje da se tuku sa policijom, kao što je to bilo 2016, 2017, 2018. i 2019. godine? Kako takvom čoveku neko više može da veruje? Njemu nije važni ničije dete. Njemu je važan samo novac, samo zarada i da pokuša da kroz to da gađa ljude tamo gde su njihova osećanja najdublja, da izazove nekakvu emociju. Samo je sva sreća što njemu više niko ne veruje, zato što ljudi znaju koliko se nakrao, koliko je postao bogatiji i koliko bi još više bio bezobziran ukoliko bi ponovo došao na vlast.

To koliko je bezobziran samo pokazuje da napada i decu predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, samo zato što Aleksandra Vučića ne može da pobedi na izborima ni uz pomoć siledžijstva, ni uz pomoć stiropora.

Zahvaljujem.

Nemanja Šarović, izvolite.

(Narodni poslanik, dobacuje s mesta.)

Nije vas poslanik spomenuo, ko vas je spomenuo to smo svi zaboravili, tako da Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Brnabić, moram priznati da sam mnogo više očekivao od vas, iako generalno moja očekivanja od vaše Vlade i prema vašoj Vladi nisu velika, ali smo uz Predlog za ukidanje vanrednog stanja očekivali i morali dobiti ozbiljan izveštaj, pogotovo imajući u vidu to da kada ste uvodili vanredno stanje nije bilo nikakvog obrazloženja, ovog puta je obrazloženje moralo biti izuzetno temeljno, moralo je imati više stotina strana i svako ministarstvo pojedinačno je moralo podneti izveštaj narodnim poslanicima i Narodnoj skupštini o svim merama koje su oni sproveli u okviru svojih resora. Umesto toga, mi smo dobili vašu šuplju priču.

Vi ste danas došli ovde da pričate o svemu i svačemu, osim o onome što je na dnevnom redu. Najveći deo dana vi ste pričali o Đilasu, pričali o Bošku Obradoviću, pričali o Vučiću. Vučić je, da je želeo, mogao biti ovde. Ja smatram da je bio dužan da bude ovde, posebno imajući u vidu da je on prvi potpisnik Uredbe o uvođenju vanrednog stanja, on je morao biti ovde i odgovarati na pitanja narodnih poslanika, ali njemu je to očigledno ispod časti.

Drugo, gde su vam ministri, gospođo Brnabić? Samo Ivica Dačić je ovde deo dana proveo, malo odgovarao na pitanja. Gde su ostali ministri? Pa, ovo je jedna od najvažnijih rasprava tokom čitavog saziva. Morao je ovde biti i ministar vojni. On je čovek koji je formalno predložio Vladi Republike Srbije ukidanje vanrednog stanja. Na osnovu kojih argumenata? Zamislite, predložio Vulin i nema ga ovde da odgovara na pitanja. Gde je ministar policije, da njega propitamo šta je on radio tokom vanrednog stanja i šta je radio njegov resor, njegovo ministarstvo? Gde vam je ministar zdravlja? Vi niste našli za shodno da im kažete da dođu. Svaki ministar je morao biti ovde ili ste toliko politički nepismeni, pa to niste znali ili nemate autoritet da kažete – dođite na sednicu i sedite od prvog do poslednjeg minuta.

Imajući u vidu da se sad polako svode računi i završava se rasprava, moja ocena za vas i za vašu Vladu i za čitavo današnje zasedanje i vaše učešće je dva, na skali od jedan do deset, možda i dva minus, možda je dva previše. Ovo je moralo izgledati potpuno drugačije.

Ako želite da raspravljate sa nekakvim Đilasom, pa zakažite mu televizijski duel, pozovite ga kući na kafu, pa raspravljajte do mile volje. Niti je poslanik, niti ima bilo kakve veze sa ovom temom. Šta vas politički zanima ili svrbi, pa to je vaš problem privatni, ali je tema današnje sednice, dnevni red je ukidanje vanrednog stanja, o tome ste bili dužni da govorite. Ako želite da se dodvoravate Aleksandru Vučiću, pa nađite neki drugi način, neku drugu salu, pa to radite, imate stranačke sastanke, dodvoravajte se tamo, a ne ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije i ne kada je tema o kojoj govorimo ovoliko važna.

Očekivao sam da vi danas saopštite praktično kompletnu statistiku, sve činjenice, da to imamo u materijalu, da razmotrimo pred sednicu, da vidimo šta je tačno a šta nije, da imamo priliku da vas uhvatimo u laži. A ne ovako je najbolje, nikakvi podaci, ništa za šta bi se neko mogao uhvatiti u diskusiji i vi ste najpametniji. Poslanik govori pet minuta, a vi onda 25 i mislite da time dokazujete političku nadmoć. Zamislite, jel to demokratija na način na koji je vi vidite? Ja mislim da ne treba da bude.

Mi nismo čuli koliko je zaraženo medicinskih radnika. Koliko je zaraženo članova njihovih porodica? Koliko je preminulo medicinskih radnika? Ko će snositi odgovornost zbog njihove smrti? Da čujemo koliko je zaraženo policajaca koji su bili na dužnosti, obavljali svoj posao? Koliko članova njihovih porodica? Koliko ovih u Vojsci i članova njihovih porodica? Ništa o tome ne znamo. Da čujemo u koliko je državnih gerontoloških centara ušao COVID virus? Koliko je njih koji su zaraženi? Koliko je umrlo? Ko će snositi odgovornost za to? A praktično u sve, skoro sve državne domove za stara lica je ušao koronavirus, a navodno preduzimate mere od prvog dana, čuvala ih vojska, imate svu potrebnu opremu i opet ušao koronavirus svuda. Jel to razlog za ostavku? Jel to potpuna nesposobnost? Ali vi krijete ministre. E, onda ćete vi snositi odgovornost za njih.

Koliko je krivičnih prijava podneto? Znamo za onu jednu za direktora gerontološkog centra u Nišu. A, evo i pre nekoliko dana imali smo sličan slučaj u Negotinu, pa ako neko može da razume, da opravda na neki način da uđe virus posle tri dana otkako je registrovan u Srbiji, ali kako može posle mesec i po dana, kad ste imali vremena da preduzmete sve mere, da se snađete, da se sredite, da proverite, da uspostavite sistem?

Uveli ste protivustavno vanredno stanje 15. marta. Gospođo Brnabić, 15. marta je bilo 46 zaraženih u Srbiji, 46 za tih prvih deset dana od prvog slučaja. Danas je u Srbiji 9.791 zaražen i 203 mrtvih i vi tvrdite da nam je trebalo vanredno stanje kad je bilo 46 zaraženih, kad niko nije bio na respiratoru, kad još niko nije preminuo od koronavirusa, a danas kad je skoro 10.000 ljudi u Srbiji zaraženo i preko 200 umrlih, sad nam više ne trebaju nikakve mere.

U prethodnih deset dana skoro 50 ljudi je umrlo, u prethodnih deset dana 2.000 ljudi je zaraženo, deset dana pre uvođenja vanrednog stanja svega 46 zaraženih. I vi kažete – više nam mere nisu potrebne. Koja je to logika? Koja je to struka? To je ono što treba da nam odgovorite. Kafane su radile pet dana posle Narodne skupštine. To je moglo? Vi kažete – sad može da zaseda Narodna skupština, a 213 puta je veća šansa da danas dobijete koronavirus, jer je toliko više registrovanih slučajeva u Srbiji nego što je bila 15. marta. I tada se moglo nabaviti 500 maski, ako je to bio uslov i 500 pari rukavica. Ne može se zgaziti demokratija zbog toga.

Drugo, vi ste uveli nekakve mere, ali mere za nekoga važe, za nekoga ne važe. Ko je taj koji odlučuje kada važe, a kada ne važe? Kako mere važe za obične građane Srbije koje ste hapsili i vodili odmah kod sudije za prekršaje kad neko prekrši policijski čas i naplaćivali ogromne kazne, a kada izađu gospoda Đilas, Sergej Trifunović i ostali vaši ideološki klonovi, onda ne važi, onda nema policije? Mogu, i to ogromna grupa ljudi, u sred bela dana pred Narodnom skupštinom, policija ne reaguje. Vi kažete – reagovaće naknadno. Pa to pokazuje selektivnost. Ako je mera Vlade da svako ko prekrši policijski čas odmah bude uhapšen, pa zašto to ne radite prema Đilasu? Je li zato što je osnivač SNS? I dalje mu to pamtite. I zato što je vaš omiljeni opozicionar. Tačno, osnivač SNS, on, Đilas, Miki Rakić i ostali, to je suština.

Još jedna veoma bitna stvar, gospođo Brnabić, vi ste proglasili da je državna tajna koliko imamo respiratora. Ako je to bila državna tajna za vreme vanrednog stanja, nema više tajni, sada je vreme da sve postane javno i dužni ste bili da nam date te podatke, da čujemo koliko je bilo respiratora u Srbiji ne 2009. nego 2012. godine kada ste došli na vlast. Da vidimo koliko ih je bilo pred izbijanje, da vidimo koliko ste nabavili, od koga, po kojim cenama i u kom postupku. Da vidimo šta je sve u Srbiji nabavljeno mimo zakona, mimo javne nabavke, mimo tendera.

Hvala.
Predsednice Vlade, izvolite.

Ja potpuno mogu da razumem da mi moramo sto puta da pričamo o nekim stvarima, ali ne mogu da se pomirim sa tim da postoji jedna sednica Skupštine na kojoj se priča o vanrednom stanju, o uvođenju vanrednog stanja i situaciji u Republici Srbiji na kojoj sede svi relevantni ministri i odgovaraju na pitanja dva dana i da vi onda ta ista pitanja postavljate na sednici Skupštine sa potpuno drugom temom, a to je ukidanje vanrednog stanja.
Trudila sam se da jasno i nedvosmisleno obrazložim, sa potpuno egzaktnim podacima zašto ima smisla sada ukidati vanredno stanje. Žao mi je što niste ispratili to i što ste izgleda u potpunosti propustili to moje izlaganje i moje obrazloženje.
Pokušaću još jednom da vam obrazložim.
Dakle, kada se uvodilo vanredno stanje mi smo tada imali drastičan skok u broju, odnosno u procentu zaraženih. Vi ne možete, mislim besmisleno je govoriti o apsolutnim brojevima zato što, porediti tako države a i datume zato što nije isto i ne mogu biti isti apsolutni brojevi kada testirate 300 ili 400 ljudi dnevno i kada testirate 6.000 ili 7.000 ljudi dnevno. Zbog toga postoje procenti, zbog postoje, na kraju, krajeva i neka struka koja gleda te podatke, koja pravi procene koje mi svakodnevno pratimo.
Mi smo 10. marta imali 4,27% zaraženih u odnosu na testirane. Jedanaestog mart 11,92%, to je tačno, 12. marta 12,97%, 13. marta 14,64%, 14. marta 17,16% zaraženih u odnosu na ukupno testirane i tako je sve raslo, pa posle 24. marta 33,08%, 3. aprila je bio jedan od najtežih dana, imali smo čak 41% zaraženih od ukupno testiranih, imali smo taj dan i osam preminulih, najteži dan u odnosu na to koliko je ukupno preminulih je bio 14. april kada smo imali devet preminulih, ali isto tako dosta težak dan u smislu zaraženih u odnosu na testiranih 17%. To što vi danas vidite sa skoro 10.000 ljudi je ono što se vuče od tada.
Sada, mi od 28. aprila, kao što sam i rekla, imam kontinuiran pad od 20. aprila, 10% zaraženih u odnosu na ukupno testirane i taj 20. april je poslednji put da mi imamo dvocifreni broj zaraženih u odnosu na testirane u procentima, što je izuzetno važno zato što pokazuje da li broj obolelih pada ili raste u odnosu na sve testirane. Od 28. aprila imamo ispod 5%. Kaže se, ukoliko sedam dana imate ispod 5%, znači da možete da relaksirate mere, možete da ukidate vanredno stanje, ali naravno dok se ne nađe vakcina dalje će ići u mere predostrožnosti i to će biti ta nova normalnost. Nošenje maski, zaštitnih rukavica, socijalna distanca, fizička distanca itd, itd. Dakle, vi ovde poredite babe i žabe, slučajno ili namerno. Ali, to sada sa strane.
Situacija danas u Srbiji se ni na koji način ne može porediti sa situacijom tada kada je naša kriva izgledala ovako, a naša kriva danas izgleda ovako. Dakle, realno je da se broj testiranih povećavao, ali je najvažnije koji je procenat zaraženih u odnosu na testirane. Da ne ulazim dublje u to, čini mi se da su svi koji su želeli i imali strpljenja da me saslušaju razumeli nekoliko puta.
Danas imamo, takođe i drastično smanjenje dnevnog broja aktivnih slučajeva. Imamo bolnice koje se polako prazne, imamo Sajam, privremene bolnice, Čaire i dalje koje takođe polako zatvaramo. Dakle, epidemija se smiruje. Možemo da dalje produžavamo vanredno stanje, ali to bi bila zloupotreba i ne bi bilo odgovorno.
Vi imate zemlje širom Evrope koje su u mnogo goroj situaciji od Republike Srbije bile tokom cele ove krize. Italija na primer koja je 4. maja ukinula nacionalni karantin i polako krenula da relaksira mere. Dozvoljeno postepeno pokretanje proizvodnih delatnosti, građevinarstva, veleprodaje, kretanje itd, itd. Rumunija takođe, koja je najavila ukidanje vanrednog stanja 14. maja gde je mnogo teža situacija, gde imao broj smrtnih slučajeva koji se približava hiljadu, od 15. maja biće otvoreni saloni, zubarske ordinacije, muzeji, sport na otvorenom i tako dalje. Austrija, ušla u relaksaciju mera od 2. maja, sve zemlje koje imaju i u svakom trenutku su imale mnogo goru situaciju od Srbije.
Dakle, ovo je najpametnije, najodgovornije što može da se uradi. Ako vi mislite da nije odgovorno, to je vaše pravo, ali ja garantujem da je ovo najodgovornije, najpametnije što je moglo da se uradi da na bezbedan način polako relaksiramo mere, da privreda kreće da radi, da Srbija krene da živi bez preterane opasnosti uz naravno poštovanje svih ostalih mera.
Tako da je to ono što ja mogu da vam kažem, a za sve ovo ostalo ako smo vas razočarali, meni žao zbog toga, dali smo sve od sebe. Ako je ta ocena od jedan do deset, dva minus, i to je u redu, ja mislim da na kraju bez obzira na političke preference, lične preference, da je rezultat jedini koji se broji. Žao mi je što je vaša ocena dva minus kada Srbija ima zaista najmanji mogući broj smrtnih slučajeva iako je i jedan previše, kada smo u svakom trenutku držali situaciju pod kontrolom, kada nije bilo nestašica.
Mislim da smo dali sve od sebe, da smo dali svoj maksimu. Verujem, vi bi možda bolje, ali o tom potom. Tako da hvala vam mnogo i na to malo poverenje što imate i za tu dvojku. Mi ćemo nastaviti da radimo u interesu građana, daćemo sve od sebe, tretiraćemo sve građane isto, radićemo za našu Srbiju i to je sve što mi možemo od sebe da damo. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Po Poslovniku, narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite.

Gospođo Gojković, ja sam se, kao što ste videli javio se po Poslovniku i pokazao vam to blagovremeno. Moram da priznam da sam bio iznenađen što niste i vi ranije reagovali i što niste prekinuli predsednika Vlade, Anu Brnabić u njenom izlaganju.

Znate, ovde je postao manir da se vređaju poslanici i ja sam se javio po članu 107. odnosno po članu koju garantuje da je svaki govornik u Narodnoj skupštini dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Međutim, još od 5. oktobra 2000. godine, pa dok su bili žuti, vaši ideološki klonovi, pa do danas, taj kriterijum stalno pada i vi iz sednice u sednicu možete misliti, odnosno da možete da omalovažavate poslanike na svaki mogući način.

Ne možete vi, gospođo Brnabić, da kažete meni, kao narodnom poslaniku, da ja mešam …

(Predsednik: Nema ličnog obraćanja, to znate.)

Evo, gospođo Gojković, ne može se reći da narodni poslanik meša babe i žabe. Nisam ja izneo nijedan netačan podatak. Podatke koje sam izneo, izneo sam sa sajta „covid-19.rs“. Pretpostavljam da su tačni, ako nisu, to je onda vaš problem.

U trenutku o kome sam govorio je bilo ukupno 268 testiranih, to stoji na sajtu. Znači, preko 17% u tom trenutku je iznosilo tih 46 potvrđenih slučajeva.

Ja čak nisam izneo ni svoj vrednosni sud o vašim merama, ali sam zatražio dodatne podatke koje nam niste pružili i vi mene omalovažavate.

Nema replike.

Kažete – propustio sam ja vaše izlaganje. Vi ste bili dužni da to date u materijalu. To je Narodna skupština… (Isključen mikrofon.)