Zahvaljujem se, gospođo predsedavajuća.
Poslanička grupa SNS će podržati kandidaturu gospodina Ivice Dačića za predsednika Narodne skupštine, imajući u vidu njegovo veliko političko iskustvo i dobre rezultate koje je postigao kao ministar inostranih poslova u Vladi Republike Srbije.
Poslanička grupa SNS će u ovom sazivu Narodne skupštine da se bori za šest osnovnih ciljeva. To su ciljevi o kojima je govorio pre dva dana predsednik SNS i predsednik Republike gospodin Aleksandar Vučić. Tih šest ciljeva biće okosnica programa politike i nove vlade Republike Srbije, na čelu sa gospođom Anom Brnabić.
Dakle, tih šest osnovnih ciljeva su sledeći.
Pre svega, vodićemo brigu za zdravlje građana u uslovima epidemije korona virusa koja je pogodila ne samo Srbiju, ne samo Evropu, nego nažalost i ceo svet.
Nastavićemo borbu za očuvanje vitalnih srpskih, nacionalnih i državnih interesa na Kosovu i Metohiji. Ta borba će biti teška. Ta borba je teška zato što se borba za Kosovo i Metohiju vodi već više od 200 godina, u veoma teškim i nepovoljnim uslovima za srpski narod. Ne bi bilo korektno i ne bi bilo pošteno kada bismo za sve probleme na Kosovu i Metohiji, a mi smo Srbi tome skloni, optužujemo samo one koji su bili na vlasti pre nas. Ti problemi datiraju još od 19. veka, od formiranja Prve prizrenske lige, pa formiranja Druge prizrenske lige, pa formiranja Treće prizrenske lige, pa masovnog proterivanja Srba sa Kosova i Metohije u toku Drugog svetskog rata, pa zabrane povratka Srbima kolonistima na Kosovo i Metohiju koju je donela nova komunistička vlast 1945. godine i proces konstantnog iseljavanja srpskog naroda sa Kosova i Metohije od 1945. godine pa do kraja osamdesetih godina i nažalost tragedija koja je pogodila Srbe na Kosovu i Metohiji 1999. godine, sa NATO bombardovanjem, sa masovnim egzodusom.
Ta tragedija, nažalost, traje i dan-danas. Možemo da kažemo da su Kosovo i Metohija danas, nažalost, za većinu Srba jedan veliki koncentracioni logor, u kome se Srbima krše elementarna ljudska i manjinska prava, da ne govorim o tome da se od 2013. godine nije formirala zajednica srpskih opština, iako je prištinska administracija tu obavezu preuzela na sebe, a Evropska unija bila garant sprovođenja Briselskog sporazuma. Tako da je borba za Kosovo i Metohiju nešto što nas očekuje u narednom periodu. Ta borba će biti teška. Sa ovog mesta želim da poručim predsedniku Republike i budućoj Vladi da će u poslaničkoj grupi SNS imati sigurnog i pouzdanog partnera kada je reč o borbi za ovaj deo teritorije Republike Srbije.
Treća veoma važna tačka politike koju ćemo da vodimo u ovom parlamentu i politike koju će da vodi i predsednik Republike i Vlada Republike Srbije jeste odlučna, bespoštedna borba protiv organizovanog kriminala, protiv korupcije, protiv mafije, bez obzira na bilo kakva politička, lična ili neka druga svojstva ljudi koji se time bave. Jednostavno hoćemo srpsko društvo koje će biti potpuno bezbedno, koje će biti lišeno u najvećoj mogućoj meri organizovanog kriminala i korupcije i tu će predsednik Republike i Vlada Republike Srbije imati sigurnog i pouzdanog partnera u poslaničkoj grupi SNS.
Četvrti, veoma važan cilj SNS u Narodnoj skupštini, u Vladi Republike Srbije biće borba za očuvanje nezavisne pozicije Republike Srbije u međunarodnoj zajednici. Predsednik Republike je o tome mnogo puta govorio. Mi želimo da postanemo sastavni deo Evropske unije i mi se tog cilja ne odričemo. Pri tome želimo da zadržimo apsolutnu nezavisnost u vođenju naše spoljne politike, u kreiranju naše ekonomije, u našoj borbi za Kosovo i Metohiju. Očekujemo od svih zemalja u svetu da budu ako ne prijatelji, a onda makar korektni partneri Republike Srbije. Želimo da od zemalja koje su nam nekada bile neprijatelji napravimo, ako je ikako moguće, saveznike i prijatelje, a ako ne, onda makar države, a radi se o velikim svetskim silama, koje će makar početi da razumeju interese srpskog naroda, interese Republike Srbije i naravno da produbljujemo ionako dobre i prijateljske odnose sa zemljama koje su nam i do sada bile od velike pomoći, ne samo kada je u pitanju borba za Kosovo i Metohiju, nego i kada je u pitanju borba protiv korona virusa. Tu pre svega mislim na naše prijatelje iz Ruske Federacije i Kine.
No, u svakom slučaju, mi želimo da Srbija ostane nezavisna država, ne želimo da bude deo bilo kog vojnog ili političkog saveza, ne želimo sukobe ni sa kim u svetu, ali ćemo umeti na najbolji mogući način da zaštitimo naše državne i nacionalne interese. Kada to kažem, ne mislim samo na interese građana Republike Srbije nego na ceo srpski narod koji živi na prostoru bivše Jugoslavije, jer je činjenica, hteli to neki da priznaju ili ne, da danas u Aleksandru Vučiću, predsedniku Republike Srbije, i Srbi iz Republike Hrvatske i Srbi iz Federacije Bosne i Hercegovine i Srbi iz Crne Gore i naravno Srbi sa Kosova i Metohije vide apsolutno svog predsednika, vide čoveka koji će da brine i o njima, i o njihovim interesima, i o njihovim pravima. Činjenica je da položaj srpskog naroda u Hrvatskoj, da položaj srpskog naroda u Federaciji Bosne i Hercegovine, da položaj srpskog naroda u Crnoj Gori nije nimalo jednostavan, veoma je delikatan, veoma je težak, ali bi svi ti problemi bili mnogo veći da nije bilo mudre i promišljene politike Aleksandra Vučića koji je uspevao u teškim vremenima da pronalazi mostove saradnje i linije komunikacije i sa onima sa kojima objektivno nije jednostavno da se razgovara, ali sa kojima morate da razgovarate, ne zbog sebe, nego zbog Srbija koji žive u bivšim jugoslovenskim republikama, a čiji je položaj, kao što sam rekao, bio težak ili je težak još uvek.
Peti cilj poslaničke grupe SNS i peti cilj nove Vlade Republike Srbije biće nastavak reformskih procesa u svim oblastima društvenog života, i kada je u pitanju ekonomija i kada je u pitanju obrazovanje, a posebno kada je u pitanju vladavina prava i reforma našeg pravosuđa, zato što želimo da u ovim oblastima postignemo one standarde koji postoje u najrazvijenijim državama sveta, pre svega u državama Evropske unije, jer se pokazalo da su to dobri standardi koji su pre svega dobri za građane. Mi te standarde želimo da dostignemo, ne zato da bi nas neko pohvalio u nekom svetskom centru moći, nego zato što verujemo da građani Srbije zaslužuju da žive isto onako kvalitetno, isto onako dobro kao što žive i građani u Velikoj Britaniji, građani u Nemačkoj, građani u Francuskoj, Italiji i u svim drugim razvijenim zemljama.
Šesti cilj, možda i najvažniji, jer nijedan od ovih ciljeva ne bi bio moguć da nema tog šestog cilja, a to je dalji rast srpske ekonomije.
Predsednik Republike Aleksandar Vučić je rekao da je cilj da u 2021. godini imamo rast od 6%, da ovu godinu završimo, ako je moguće, sa nultom stopom rasta, što je veliki uspeh, imajući u vidu svetsku ekonomsku krizu koja se pojavila zbog pandemije koronavirusa i ako u tome uspemo, a ja sam siguran da hoćemo, Srbija će zaista biti lider ne samo u regionu zapadnog Balkana, nego lider u Evropi po stopi privrednog rasta. To samo pokazuje da ćemo insistirati na svim onim poslovima na kojima smo insistirali od 2014. godine, a to je jedna promišljena fiskalna politika, monetarna politika, to je privlačenje novih investicija, domaćih i stranih, otvaranje novih radnih mesta i to je ono što je omogućilo, ta jaka ekonomija, da Srbija u poslednjih nekoliko godina pre svega vojno ojača, da postanemo ponovo jedna respektabilna vojna sila, ne sila koja želi bilo koga da napada, ne sila koja želi da sprovede agresiju prema bilo kojoj državi ili prema bilo kom narodu, nego sila koja ima zadatak da brani građane Republike Srbije od bilo koga koji bi eventualno pokušao da atakuje na državne granice Republike Srbije, ali i da brani srpski narod od onih koji su sproveli 1995. godine zločinačke akcije „Bljesak“ i „Oluja“ i koji misle da je tako nešto ponovo moguće. I, naravno, da brani srpski narod na Kosovu i Metohiji, jer i tamo ima usijanih glava koji misle da treba proterati i ono malo Srba sa Kosova i Metohije koji su tamo ostali. Ta vojna moć bazirana je na jakoj srpskoj ekonomiji.
To nisu razumeli oni koji su bili na vlasti do 2012. godine. Oni su smatrali da je ekonomija sredstvo za lično bogaćenje, a ne da društvo bude jako i ne da vam vojna moć bude jaka.
Aleksandar Vučić je dobro razumeo da je jaka ekonomija važna za građane, važna za podizanje životnog standarda, ali da je isto tako važna i za nabavku najsavremenije vojne opreme i tehnike, jer, kao što vidite, bez obzira na sve idealističke koncepcije o svetu bez ratova, ratovi su, nažalost, realnosti modernog sveta. Srbija mora biti spremna da brani svoje interese, mora biti spremna da brani svoje državne granice, mora biti spremna da bude garant mira, bezbednosti u regionu, a pre svega za Srbije koji su ostali da žive u republikama bivše Jugoslavije.
Ono što takođe želim da kažem ovom prilikom jesu stalni napadi onih kojih trenutno nema u ovom parlamentu, zato što su oni sami izabrali da ovde ne sede, a to je da Narodna skupština Republike Srbije nije legitimna, zato što njih nema, te samozvane elite. Dakle, nekoliko procenata građana Republike Srbije okupljenih u savez koga vodi Dragan Đilas, ti ljudi su se proglasili elitom. Oni ni po čemu nisu elita, ali su se proglasili elitom i ta elita je odlučila da bojkotuje izbore koji su održani 21. juna. Samo da vas podsetim, ti izbori su održani pod uslovima koji su bili teški jedino za Srpsku naprednu stranku, jer smo prethodno usvojili set zakona koji su svi do jednog bili u korist opozicije i svi do jednog bili protiv interesa SNS. Mi smo ti koji smo uveli u srpsko zakonodavstvo pojam funkcionerske kampanje. Ministri SNS su bili ti koji u radno vreme, to sad deluje pomalo smešno ali samo da podsetim građane Srbije, to su bili zahtevi opozicije na koje smo mi pristali, jer se nismo plašili suda građana na izborima, ministar iz SNS nije smeo da spomene SNS, nije smeo da spomene Aleksandra Vučića u radno vreme. Mi smo to prihvatili.
Mi smo prihvatili da se spusti cenzus sa 5% na 3%, iako je to objektivno išlo na štetu SNS. Mi smo bili ti koji smo omogućili opozicionim političkim partijama da potpise overavaju u opštinskim i gradskim upravama, da ne moraju da idu kod javnih beležnika.
Mi smo bili ti, da podsetim građane Srbije, koji su pooštrili, koji su pojačali nadležnosti Agencije za borbu protiv korupcije. Naravno, opet, neću da kažem na štetu, ali ta borba protiv korupcije je uvek bila zamišljena tako da se spreči korupcija unutar SNS. O korupciji u redovima Dragana Đilasa niste smeli ništa ni da kažete, kao što ne smete da kažete ni dan-danas.
Ono što posebno želim da istaknem to je laž koja se provlači već godinama u Srbiji, a naročito je bila izražena u toku predizborne kampanje, ona je i danas prisutna u javnom mnjenju, a to je da u Srbiji vlada medijski mrak, da je taj medijski mrak uveo Aleksandar Vučić i da zbog toga nema uslova za fer i demokratske izbore, iako je činjenica, statistički dokazano, da najveći broj štampanih i elektronskih medija iz dana u dan radi protiv Aleksandra Vučića a za Dragana Đilasa, odnosno za one koji su odlučili da bojkotuju izbore.
Nisu nam verovali kada smo rekli da je, recimo, list „Danas“, glasilo, jedan propagandni bilten Dragana Đilasa. Onda su nam objavljivali karikature, da smo Hitleri, da smo Gebelsi, objavljivali su najgore moguće tekstove o ljudima koji sede ovde u Narodnoj skupštini, o Aleksandru Vučiću da se i ne govori, toga je bilo svakodnevno i evo, od 1. januara 2021. godine, Dragan Đilas je i formalno vlasnik „Danasa“. Da ne govorim o televiziji N1, da ne govorim o svim mogućim medijima koji su 24 sata vodili besomučnu kampanju protiv Aleksandra Vučića i protiv SNS. To je bila tako strahovita kampanja koja može da se poredi samo sa medijskom harangom koja je vođena na hrvatskoj televiziji 1991. godine, kada ste 24 sata imali konstantnu propagandu protiv Srbije, protiv srpskog naroda, protiv Jugoslovenske narodne armije, kada se govorilo o velikosrpskoj hegemoniji, o agresiji, o nekim srbo-četnicima koji hoće da stvore veliku Srbiju.
Ta atmosfera stvorena je ponovo u Srbiji 2019. i 2020. godine, ali ovoga puta glavna meta je bio Aleksandar Vučić. Kažite mi jedan medij, odnosno pokažite jedan medij, bilo štampani bilo elektronski, koji je u Vučićevim rukama ili koji radi za Aleksandra Vučića. Svi rade za Dragana Đilasa. I oni su odlučili i pored svega toga da ne izađu na izbore, jer su znali da ne da ne mogu da pobede na izborima, nego da ne mogu da pređu ni taj famozni cenzus od 3%. I onda su odlučili da bojkotuju izbore. I kad su završeni izbori, onda su hteli da obesmisle ovaj parlament, da kažu da ovaj parlament nije legitiman zato što nema opozicije.
Apsolutno je legitiman, zato što je narod glasao za sve vas koji ovde sedite, a oni su sami izabrali da ih ovde nema. Dakle, niko ih nije terao na bojkot. Bojkot je legitimna stvar, ali nemojte da kukate i nemojte da plačete zbog posledica vaše odluke. To je vaša odluka da ne sedite u Narodnoj skupštini. To pokazuje da ne cenite građane Srbije, da vas nije briga šta oni misle, da ne uvažavate Narodnu skupštinu kao najviši državni i politički organ Republike Srbije i pokazuje, na kraju krajeva da niste nikakva elita, da ste bili i ostali ljudi koji su radili i koji dan danas rade isključivo protiv interesa građana Srbije i protiv Republike Srbije kao države.
Ali da se više njima ne bavim, oni su otišli u prošlost. Želim da poručim još jedanput sa ovog mesta i time ću da završim. Poslanička grupa SNS će biti pouzdan partner i predsedniku Republike, Aleksandru Vučiću i novoj Vladi Republike Srbije u borbi za ostvarenje ovih šest osnovnih ciljeva, a o svakom od ovih ciljeva moje uvažene kolege iz poslaničke grupe govoriće nešto više. Hvala vam.