Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Zahvaljujem se, gospođo predsedavajuća.

Poslanička grupa SNS će podržati kandidaturu gospodina Ivice Dačića za predsednika Narodne skupštine, imajući u vidu njegovo veliko političko iskustvo i dobre rezultate koje je postigao kao ministar inostranih poslova u Vladi Republike Srbije.

Poslanička grupa SNS će u ovom sazivu Narodne skupštine da se bori za šest osnovnih ciljeva. To su ciljevi o kojima je govorio pre dva dana predsednik SNS i predsednik Republike gospodin Aleksandar Vučić. Tih šest ciljeva biće okosnica programa politike i nove vlade Republike Srbije, na čelu sa gospođom Anom Brnabić.

Dakle, tih šest osnovnih ciljeva su sledeći.

Pre svega, vodićemo brigu za zdravlje građana u uslovima epidemije korona virusa koja je pogodila ne samo Srbiju, ne samo Evropu, nego nažalost i ceo svet.

Nastavićemo borbu za očuvanje vitalnih srpskih, nacionalnih i državnih interesa na Kosovu i Metohiji. Ta borba će biti teška. Ta borba je teška zato što se borba za Kosovo i Metohiju vodi već više od 200 godina, u veoma teškim i nepovoljnim uslovima za srpski narod. Ne bi bilo korektno i ne bi bilo pošteno kada bismo za sve probleme na Kosovu i Metohiji, a mi smo Srbi tome skloni, optužujemo samo one koji su bili na vlasti pre nas. Ti problemi datiraju još od 19. veka, od formiranja Prve prizrenske lige, pa formiranja Druge prizrenske lige, pa formiranja Treće prizrenske lige, pa masovnog proterivanja Srba sa Kosova i Metohije u toku Drugog svetskog rata, pa zabrane povratka Srbima kolonistima na Kosovo i Metohiju koju je donela nova komunistička vlast 1945. godine i proces konstantnog iseljavanja srpskog naroda sa Kosova i Metohije od 1945. godine pa do kraja osamdesetih godina i nažalost tragedija koja je pogodila Srbe na Kosovu i Metohiji 1999. godine, sa NATO bombardovanjem, sa masovnim egzodusom.

Ta tragedija, nažalost, traje i dan-danas. Možemo da kažemo da su Kosovo i Metohija danas, nažalost, za većinu Srba jedan veliki koncentracioni logor, u kome se Srbima krše elementarna ljudska i manjinska prava, da ne govorim o tome da se od 2013. godine nije formirala zajednica srpskih opština, iako je prištinska administracija tu obavezu preuzela na sebe, a Evropska unija bila garant sprovođenja Briselskog sporazuma. Tako da je borba za Kosovo i Metohiju nešto što nas očekuje u narednom periodu. Ta borba će biti teška. Sa ovog mesta želim da poručim predsedniku Republike i budućoj Vladi da će u poslaničkoj grupi SNS imati sigurnog i pouzdanog partnera kada je reč o borbi za ovaj deo teritorije Republike Srbije.

Treća veoma važna tačka politike koju ćemo da vodimo u ovom parlamentu i politike koju će da vodi i predsednik Republike i Vlada Republike Srbije jeste odlučna, bespoštedna borba protiv organizovanog kriminala, protiv korupcije, protiv mafije, bez obzira na bilo kakva politička, lična ili neka druga svojstva ljudi koji se time bave. Jednostavno hoćemo srpsko društvo koje će biti potpuno bezbedno, koje će biti lišeno u najvećoj mogućoj meri organizovanog kriminala i korupcije i tu će predsednik Republike i Vlada Republike Srbije imati sigurnog i pouzdanog partnera u poslaničkoj grupi SNS.

Četvrti, veoma važan cilj SNS u Narodnoj skupštini, u Vladi Republike Srbije biće borba za očuvanje nezavisne pozicije Republike Srbije u međunarodnoj zajednici. Predsednik Republike je o tome mnogo puta govorio. Mi želimo da postanemo sastavni deo Evropske unije i mi se tog cilja ne odričemo. Pri tome želimo da zadržimo apsolutnu nezavisnost u vođenju naše spoljne politike, u kreiranju naše ekonomije, u našoj borbi za Kosovo i Metohiju. Očekujemo od svih zemalja u svetu da budu ako ne prijatelji, a onda makar korektni partneri Republike Srbije. Želimo da od zemalja koje su nam nekada bile neprijatelji napravimo, ako je ikako moguće, saveznike i prijatelje, a ako ne, onda makar države, a radi se o velikim svetskim silama, koje će makar početi da razumeju interese srpskog naroda, interese Republike Srbije i naravno da produbljujemo ionako dobre i prijateljske odnose sa zemljama koje su nam i do sada bile od velike pomoći, ne samo kada je u pitanju borba za Kosovo i Metohiju, nego i kada je u pitanju borba protiv korona virusa. Tu pre svega mislim na naše prijatelje iz Ruske Federacije i Kine.

No, u svakom slučaju, mi želimo da Srbija ostane nezavisna država, ne želimo da bude deo bilo kog vojnog ili političkog saveza, ne želimo sukobe ni sa kim u svetu, ali ćemo umeti na najbolji mogući način da zaštitimo naše državne i nacionalne interese. Kada to kažem, ne mislim samo na interese građana Republike Srbije nego na ceo srpski narod koji živi na prostoru bivše Jugoslavije, jer je činjenica, hteli to neki da priznaju ili ne, da danas u Aleksandru Vučiću, predsedniku Republike Srbije, i Srbi iz Republike Hrvatske i Srbi iz Federacije Bosne i Hercegovine i Srbi iz Crne Gore i naravno Srbi sa Kosova i Metohije vide apsolutno svog predsednika, vide čoveka koji će da brine i o njima, i o njihovim interesima, i o njihovim pravima. Činjenica je da položaj srpskog naroda u Hrvatskoj, da položaj srpskog naroda u Federaciji Bosne i Hercegovine, da položaj srpskog naroda u Crnoj Gori nije nimalo jednostavan, veoma je delikatan, veoma je težak, ali bi svi ti problemi bili mnogo veći da nije bilo mudre i promišljene politike Aleksandra Vučića koji je uspevao u teškim vremenima da pronalazi mostove saradnje i linije komunikacije i sa onima sa kojima objektivno nije jednostavno da se razgovara, ali sa kojima morate da razgovarate, ne zbog sebe, nego zbog Srbija koji žive u bivšim jugoslovenskim republikama, a čiji je položaj, kao što sam rekao, bio težak ili je težak još uvek.

Peti cilj poslaničke grupe SNS i peti cilj nove Vlade Republike Srbije biće nastavak reformskih procesa u svim oblastima društvenog života, i kada je u pitanju ekonomija i kada je u pitanju obrazovanje, a posebno kada je u pitanju vladavina prava i reforma našeg pravosuđa, zato što želimo da u ovim oblastima postignemo one standarde koji postoje u najrazvijenijim državama sveta, pre svega u državama Evropske unije, jer se pokazalo da su to dobri standardi koji su pre svega dobri za građane. Mi te standarde želimo da dostignemo, ne zato da bi nas neko pohvalio u nekom svetskom centru moći, nego zato što verujemo da građani Srbije zaslužuju da žive isto onako kvalitetno, isto onako dobro kao što žive i građani u Velikoj Britaniji, građani u Nemačkoj, građani u Francuskoj, Italiji i u svim drugim razvijenim zemljama.

Šesti cilj, možda i najvažniji, jer nijedan od ovih ciljeva ne bi bio moguć da nema tog šestog cilja, a to je dalji rast srpske ekonomije.

Predsednik Republike Aleksandar Vučić je rekao da je cilj da u 2021. godini imamo rast od 6%, da ovu godinu završimo, ako je moguće, sa nultom stopom rasta, što je veliki uspeh, imajući u vidu svetsku ekonomsku krizu koja se pojavila zbog pandemije koronavirusa i ako u tome uspemo, a ja sam siguran da hoćemo, Srbija će zaista biti lider ne samo u regionu zapadnog Balkana, nego lider u Evropi po stopi privrednog rasta. To samo pokazuje da ćemo insistirati na svim onim poslovima na kojima smo insistirali od 2014. godine, a to je jedna promišljena fiskalna politika, monetarna politika, to je privlačenje novih investicija, domaćih i stranih, otvaranje novih radnih mesta i to je ono što je omogućilo, ta jaka ekonomija, da Srbija u poslednjih nekoliko godina pre svega vojno ojača, da postanemo ponovo jedna respektabilna vojna sila, ne sila koja želi bilo koga da napada, ne sila koja želi da sprovede agresiju prema bilo kojoj državi ili prema bilo kom narodu, nego sila koja ima zadatak da brani građane Republike Srbije od bilo koga koji bi eventualno pokušao da atakuje na državne granice Republike Srbije, ali i da brani srpski narod od onih koji su sproveli 1995. godine zločinačke akcije „Bljesak“ i „Oluja“ i koji misle da je tako nešto ponovo moguće. I, naravno, da brani srpski narod na Kosovu i Metohiji, jer i tamo ima usijanih glava koji misle da treba proterati i ono malo Srba sa Kosova i Metohije koji su tamo ostali. Ta vojna moć bazirana je na jakoj srpskoj ekonomiji.

To nisu razumeli oni koji su bili na vlasti do 2012. godine. Oni su smatrali da je ekonomija sredstvo za lično bogaćenje, a ne da društvo bude jako i ne da vam vojna moć bude jaka.

Aleksandar Vučić je dobro razumeo da je jaka ekonomija važna za građane, važna za podizanje životnog standarda, ali da je isto tako važna i za nabavku najsavremenije vojne opreme i tehnike, jer, kao što vidite, bez obzira na sve idealističke koncepcije o svetu bez ratova, ratovi su, nažalost, realnosti modernog sveta. Srbija mora biti spremna da brani svoje interese, mora biti spremna da brani svoje državne granice, mora biti spremna da bude garant mira, bezbednosti u regionu, a pre svega za Srbije koji su ostali da žive u republikama bivše Jugoslavije.

Ono što takođe želim da kažem ovom prilikom jesu stalni napadi onih kojih trenutno nema u ovom parlamentu, zato što su oni sami izabrali da ovde ne sede, a to je da Narodna skupština Republike Srbije nije legitimna, zato što njih nema, te samozvane elite. Dakle, nekoliko procenata građana Republike Srbije okupljenih u savez koga vodi Dragan Đilas, ti ljudi su se proglasili elitom. Oni ni po čemu nisu elita, ali su se proglasili elitom i ta elita je odlučila da bojkotuje izbore koji su održani 21. juna. Samo da vas podsetim, ti izbori su održani pod uslovima koji su bili teški jedino za Srpsku naprednu stranku, jer smo prethodno usvojili set zakona koji su svi do jednog bili u korist opozicije i svi do jednog bili protiv interesa SNS. Mi smo ti koji smo uveli u srpsko zakonodavstvo pojam funkcionerske kampanje. Ministri SNS su bili ti koji u radno vreme, to sad deluje pomalo smešno ali samo da podsetim građane Srbije, to su bili zahtevi opozicije na koje smo mi pristali, jer se nismo plašili suda građana na izborima, ministar iz SNS nije smeo da spomene SNS, nije smeo da spomene Aleksandra Vučića u radno vreme. Mi smo to prihvatili.

Mi smo prihvatili da se spusti cenzus sa 5% na 3%, iako je to objektivno išlo na štetu SNS. Mi smo bili ti koji smo omogućili opozicionim političkim partijama da potpise overavaju u opštinskim i gradskim upravama, da ne moraju da idu kod javnih beležnika.

Mi smo bili ti, da podsetim građane Srbije, koji su pooštrili, koji su pojačali nadležnosti Agencije za borbu protiv korupcije. Naravno, opet, neću da kažem na štetu, ali ta borba protiv korupcije je uvek bila zamišljena tako da se spreči korupcija unutar SNS. O korupciji u redovima Dragana Đilasa niste smeli ništa ni da kažete, kao što ne smete da kažete ni dan-danas.

Ono što posebno želim da istaknem to je laž koja se provlači već godinama u Srbiji, a naročito je bila izražena u toku predizborne kampanje, ona je i danas prisutna u javnom mnjenju, a to je da u Srbiji vlada medijski mrak, da je taj medijski mrak uveo Aleksandar Vučić i da zbog toga nema uslova za fer i demokratske izbore, iako je činjenica, statistički dokazano, da najveći broj štampanih i elektronskih medija iz dana u dan radi protiv Aleksandra Vučića a za Dragana Đilasa, odnosno za one koji su odlučili da bojkotuju izbore.

Nisu nam verovali kada smo rekli da je, recimo, list „Danas“, glasilo, jedan propagandni bilten Dragana Đilasa. Onda su nam objavljivali karikature, da smo Hitleri, da smo Gebelsi, objavljivali su najgore moguće tekstove o ljudima koji sede ovde u Narodnoj skupštini, o Aleksandru Vučiću da se i ne govori, toga je bilo svakodnevno i evo, od 1. januara 2021. godine, Dragan Đilas je i formalno vlasnik „Danasa“. Da ne govorim o televiziji N1, da ne govorim o svim mogućim medijima koji su 24 sata vodili besomučnu kampanju protiv Aleksandra Vučića i protiv SNS. To je bila tako strahovita kampanja koja može da se poredi samo sa medijskom harangom koja je vođena na hrvatskoj televiziji 1991. godine, kada ste 24 sata imali konstantnu propagandu protiv Srbije, protiv srpskog naroda, protiv Jugoslovenske narodne armije, kada se govorilo o velikosrpskoj hegemoniji, o agresiji, o nekim srbo-četnicima koji hoće da stvore veliku Srbiju.

Ta atmosfera stvorena je ponovo u Srbiji 2019. i 2020. godine, ali ovoga puta glavna meta je bio Aleksandar Vučić. Kažite mi jedan medij, odnosno pokažite jedan medij, bilo štampani bilo elektronski, koji je u Vučićevim rukama ili koji radi za Aleksandra Vučića. Svi rade za Dragana Đilasa. I oni su odlučili i pored svega toga da ne izađu na izbore, jer su znali da ne da ne mogu da pobede na izborima, nego da ne mogu da pređu ni taj famozni cenzus od 3%. I onda su odlučili da bojkotuju izbore. I kad su završeni izbori, onda su hteli da obesmisle ovaj parlament, da kažu da ovaj parlament nije legitiman zato što nema opozicije.

Apsolutno je legitiman, zato što je narod glasao za sve vas koji ovde sedite, a oni su sami izabrali da ih ovde nema. Dakle, niko ih nije terao na bojkot. Bojkot je legitimna stvar, ali nemojte da kukate i nemojte da plačete zbog posledica vaše odluke. To je vaša odluka da ne sedite u Narodnoj skupštini. To pokazuje da ne cenite građane Srbije, da vas nije briga šta oni misle, da ne uvažavate Narodnu skupštinu kao najviši državni i politički organ Republike Srbije i pokazuje, na kraju krajeva da niste nikakva elita, da ste bili i ostali ljudi koji su radili i koji dan danas rade isključivo protiv interesa građana Srbije i protiv Republike Srbije kao države.

Ali da se više njima ne bavim, oni su otišli u prošlost. Želim da poručim još jedanput sa ovog mesta i time ću da završim. Poslanička grupa SNS će biti pouzdan partner i predsedniku Republike, Aleksandru Vučiću i novoj Vladi Republike Srbije u borbi za ostvarenje ovih šest osnovnih ciljeva, a o svakom od ovih ciljeva moje uvažene kolege iz poslaničke grupe govoriće nešto više. Hvala vam.

Prelazimo na listu prijavljenih govornika.
Reč ima narodni poslanik, Misala Pramenković.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih na početku iskoristila priliku da svima, lično u svoje, kao i u ime stranke Pravde i pomirenja čestitam izbor za narodne poslanike i da svima poželim uspešan rad.

Na dnevnom redu je jako važno pitanje, pitanje važno za same građane, za nas narodne poslanike, naposletku važno za samu državu, a to je izbor predsednika Narodne skupštine.

Ono što mi u stranici Pravde i pomirenja očekujemo od budućeg predsednika Narodne skupštine jeste korektan i konstruktivan odnos, naravno prema svim poslanicima, ali posebno prema poslanicima koji predstavljaju manjinske zajednice, odnosno manjinske narode u Republici Srbiji, a prema poslednjem popisu manjina u Srbiji ima negde oko jedne trećine, što je jako značajno i nije uopšte zanemarljiv broj. Smatramo da to predstavlja pravo bogatstvo ovog društava.

Sa druge strane, od predsednika Narodne skupštine očekujemo da bude prvi među jednakima. Dakle, da pokaže principe demokratije i parlamentarizma, praktično u svome radu.

Ono što će realno biti možda otežavajuća okolnost kada govorimo o ova dva značajna principa jeste svakako nedostatak jake opozicije. Dakle, jaka opozicija jeste najbolji korektiv vlasti, odnosno onima koji su na određenoj poziciji.

Ono što bi smo kao manjinska stranka konkretno tražili od budućeg predsednika Narodne skupštine jeste da se promeni prag, odnosno granica u pogledu formiranja poslaničkih klubova, sa pet na tri poslanika.

Zbog čega ovo tražimo? Iz prostog razloga što tretman manjinske stranke nemaju isti sa većinskim strankama ni prilikom samoga cenzusa, odnosno na izborima, pa je nelogično da imamo isti tretman kod formiranja poslaničkih klubova, jer smatramo da se tako naše pravo u pogledu, da kažemo konstruktivnijeg učešća u radu parlamentu opstruira, jer smo onda u situaciji da imamo manju minutažu da govorimo i ostala prava koja za sobom svakako povlači i sam poslanički klub.

U nadi da će ovaj parlament, dakle 12. saziv ovog parlamenta biti politička arena, u kojoj ćemo sučeljavati argumente, ali uz poštovanje jedni drugih, prvenstveno kroz poštovanje ljudskoga dostojanstva, a na taj način poštovanje samoga parlamenta. Zahvaljujem vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladan Glišić.

Poštovano predsedništvo, poštovani kolege narodni poslanici, protivim se izboru gospodina Ivice Dačića, za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.

To je normalno s obzirom da sam jedan od retkih opozicionih poslanika u ovom sazivu. To je normalno i zato što se već 30 godina borim u politici protiv SPS, na čijem je čelu gospodin Ivica Dačić.

Međutim, to nisu pretežni razlozi zašto se protivim ovom predlogu. Pretežni razlozi su to što u trenutku kada trpimo velike pritiske kao država i kao narod da se odreknemo borbe za očuvanje KiM u sastavu naše Republike čoveka koji je postigao 18 otpriznavanja kao ministar spoljnih poslova, povlačimo na jednu protokolarnu funkciju.

Pored toga što se sa gospodinom Ivicom Dačić u mnogim stvarima ne slažem, on je postigao veliki uspeh u Ministarstvu spoljnih poslova. Taj uspeh je prvi uspeh koji smo imali posle dvanaest godina povlačenja pred pritiscima da se odreknemo Kosova i Metohije.

Kada je postigao taj uspeh mi ga povlačimo na jednu funkciju koja formalno-pravno jeste treća u državi, ali u trenutku kad je usled izbornih devijacija došlo do toga da ova Skupština više liči na partijski kongres SNS i njenih prijatelja, ja mislim da je to očigledno da bi ulogu predsednika Narodne skupštine mogao da obavlja i neko drugi koji ima mnogo manje političko iskustvo, mnogo manje svoje međunarodne kontakte kakve ima Ivica Dačić, koji bi mogli da nam pomognu na mestu na kom je do sada bio u odbrani naših nacionalnih interesa.

Ako je dosadašnja i buduća premijerka Vlade Srbije, gospođa Ana Brnabić zaslužila taj mandat da bude i dalje premijer mislim da je gospodin Ivica Dačić mnogo više zaslužio da bude ministar spoljnih poslova.

Posle Vašingtonskog sporazuma povlačenje onoga koji je u tom timu bio najuspešniji u borbi za odbranu Kosova i Metohije, na protokolarnu funkciju predsednika Narodne skupštine dovodi u pitanje spremnost ove Vlade da nastavi borbu za očuvanje Kosova i Metohije u sastav Republike Srbije na onaj način na koji je to radila u prethodnom periodu, kao opozicija koja nije destruktivna i ne zanemaruje državni interes smatram da ovo unosi zebnju i stavlja sumnju na vašu spremnost da nastavite da se žestoko suprotstavljate otimanju Kosova i Metohije od Republike Srbije.

To je razlog zašto glasam protiv, a mislim da je posledica toga da ste uopšte mogli da nađete poziciju da Ivicu Dačića povučete i dovedete na situaciju jedne protokolarne funkcije to što ste na neki način izbornim devijacijama doveli do toga da funkcija predsednika Narodne skupštine Republike Srbije nije onako važna kao što je nekada bila. Ne kažem da je to uradila Srpska napredna stranka sama, ne kažem da to nisu radile mnoge stranke pre vas, mi već trideset godina ne možemo da nađemo odgovarajući izborni proces koji ne vrši deformaciju izborne volje naših građana, mi već trideset godina imamo potpuno pogrešan model medijskog sistema u kome je svaka opoziciona stranka spremna da se bori za medijske slobode dok ne dođe na vlast, a onda zaboravlja šta je tražila. To je isto situacija sa Srpskom naprednom strankom, pri čemu istini za volju moram priznati da ste u zadnjoj fazi bili spremni na neke izborne ustupke i to pozdravljam i nadam se da ćete ispuniti obećanje da nastavite u tom pravcu.

Ono što nijedna od političkih stranaka ni vlasti, ni opozicije, već trideset godina neće da kaže jeste činjenica da naš partijski model je izvor sve korupcije u političkom sistemu, partijski model masovnih stranaka sa neprikosnovenim liderima je partijski model koji uništava naš parlamentarizam i obesmišljava višepartijski sistem i polako klizimo u jednopartijski politički model. Zato ću se zalagati za promenu izbornog sistema, i za promenu medijske slike Srbije i medijskog sistema u Srbiji, ali još bitnije, za promenu partijskog modela. Srbija mora da svojim zakonskim sistemom ukine masovne stranke i onemogući liderske manipulacije. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije ovo kongres ni jedne partije, ovo je Narodna skupština Republike Srbije u kojoj sede narodni poslanici, izabrani od strane građana Republike Srbije i oni su nosioci suvereniteta građana koji su bili na izborima. To odmah da raščistimo. Niti je Srbija partijska država, niti jednopartijska.

Političke stranke su nosioci demokratskog društva i to odmah da raščistimo. To što su neke jače ili slabije, to je problem rukovodstva, programa i načina političke borbe. I nemojte da bude uvek da je neko drugi kriv za nečiji neuspeh.

Učestvovao sam na mnogim izborima. Pobeđivali smo i gubili smo i kada smo gubili nismo tražili krivca u drugom, nego u sebi, gde smo to pogrešili, šta treba da ispravimo, kako da poboljšamo rezultat.

Da li treba reformisati demokratski sistem? Možemo, ali ovde, a ne kako što je to bilo 5. jula kada je neko pokušao da ponovi 5. oktobar 2000. godine, pa je pokušao da uđe u Skupštinu i da je ponovo zapali, valjda da ne bismo sedeli danas ovde, pa su rešili da bojkotuju, da paljevinama, provalama, nasilnim putem preuzimaju vlast. Pa red je da mi koji smo poslanici, bez obzira da li podržavamo Vladu ili ne, da li podržavamo izbor za predsednika Skupštine ili ne, bar jedinstveno kažemo – nećemo u tome da učestvujemo.

Skupština jeste predstavničko telo, u njoj se donose zakoni. Da li neko želi da prizna pod kakvim smo uslovima sve u proteklih nekoliko godina donosili zakone, šta je bilo to što je Narodnu skupštinu i narodne poslanike, ne mogu da kažem, primoralo, ali pod jednim znakom moranja da donosimo zakone koji čak i nisu popularni, a donosili smo ih?

Nije bilo lako započeti reformu privrednog i ekonomskog sistema 2014. godine, koju je tada započeo Aleksandar Vučić. Mogu reći da je bilo vrlo hrabro tako nešto uraditi. Tada su se mnogi koji su Srbiju doveli do one pozicije da privreda više ne postoji, a da se država finansira isključivo iz kredita, napadali model reformi koje je sprovodio Aleksandar Vučić.

Nisu se samo borili u Skupštini političkim sredstvima, nego pokušavajući da na bilo koji mogući način potpuno unište dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije, isti oni koji su i uništavali privredu i ekonomiju Republike Srbije na čelu sa bivšim predsednikom Republike Srbije Borisom Tadićem, Draganom Đilasom i Šolakom, da je čak i poslanicima u ovoj sali prećeno da neće proći dobro, ako glasaju za te zakone, da su narodni poslanici bivšeg režima pokušavali fizički da se obračunavaju sa nama da ne bi mogli da sprovodimo ekonomske reforme. Pa, hajde onda jednom da Narodna skupština bude mesto gde nećemo da pričamo o nasilju, o političkim različitostima - da, o različitim modelima rešavanja problema - može, ali samo više da ne pričamo o nasilju, a bili smo svedoci ovde unazad nekoliko godina kakvo je sve nasilje jedna manjina, predstavljena od strane bivšeg režima, vršila nad narodnim poslanicima koji nisu mislili isto kao oni.

Godine 2014. javni dug Republike Srbije bio je preko 74 ili 75%, a stopa nezaposlenosti preko 27% i morale su da se sprovode određene mere koje nisu baš bile popularne. Neki su te mere nazvali pljačkom, bivši režim, a nije bila pljačka to što su doveli državu do toliko velikog javnog duga i toliko razorene privrede, to nije bila pljačka? To su bile „okolnosti“.

I unazad, već evo šest godina, program reformi koje je započeo Aleksandar Vučić sprovodi se i dan danas. Neko će da kaže - ali to možda može i brže, možda može i bolje ili možda ne vidimo. Prvi ozbiljan test ekonomskih reformi koje je sprovodio Aleksandar Vučić od 2014. godine jeste baš ova korona kriza.

Nađite mi privredu u okruženju koja tako žilavo i tako dugo odoleva ovoj pandemiji koja je zadesila čitav svet. Kada se granice zatvaraju, kada se uvode danas u zapadnoj Evropi u EU policijski čas, kada ljudi ne idu na posao, da naša privreda održi jedan nivo privredne aktivnosti koji garantuje da će da opstane u jednoj ovakvoj krizi.

Da postavimo pitanje, da li bi zdravstveni sistem koji smo zatekli od Borisa Tadića, Dragana Đilasa i Šolaka mogao da izdrži pandemiju korona virusa, koja nas je zadesila od proleća ove godine? Ja tvrdim da ne bi. Ja tvrdim da ne bi i imam zebnju šta bi bilo da su oni ostali na vlasti. Verovatno bi umirali po ulicama, a oni malo više srećniji u bolnicama koje nemaju respiratore sa lekarima koji nemaju tehničke mogućnosti da pruže zdravstvenu zaštitu građanima Republike Srbije. E takvu smo državu bili nasledili 2012. i 2014. godine.

Možemo da pričamo i o monetarnoj politici. Narodna skupština je između ostalog promenila i Zakon o Narodnoj banci. Taj zakon, prva inicijalna promena Zakona o Narodnoj banci nije bila predložena niti od Narodne banke, niti je bila predložena od Vlade Republike Srbije. Predložili su je narodni poslanici. U trenutku kada je po novom zakonu izabran za guvernera gospođa Jorgovanka Tabaković, dinar je bio 119,80. To je bilo 5. avgusta 2012. godine. Koliki je danas kurs evra? Ili da napravim poređenje, 5. avgusta 2008. godine, kada je kurs evra bio 78 dinara, pa su Đilas, Tadić, Šolak nazidali do 119,80, naravno sa „Deltalendom“, da nešto možda ne propuste.

Sad, nemojte kolege narodni poslanici da mešate stvari. Možda jesmo do 2012. godine imali narodne poslanike koji su glasali za zakone koji su bili isključivo protiv građana Srbije i isključivo u korist tajkuna. Evo, ja ću samo jedan zakon da vam spomenem – Zakon o deviznom poslovanju. Donet je da bi bili amnestirani svi koji su se bavili špekulativnim radnjama na finansijskom tržištu i ne bi odgovarali i otišli u zatvor. To su bili tajkunski poslanici iz bivšeg režima koji su i ovde nasiljem pokušavali da zaustave donošenje zakona koji su urušavali jednu imperiju koju su tajkuni uspostavili u Srbiji do 2012. godine.

Tu i leži sva težina jednog narodnog poslanika i njegov suverenitet koji su mu građani podarili. Nije tu u pitanju da li će poslušati svoju političku stranku ili ne, nego da li će raditi isključivo u interesu svojih građana, istih onih građana koji su ga birali.

Unazad, evo već šest godina, Narodna skupština donosi zakone isključivo u korist građana koji su birali narodne poslanike. Možete da ne verujete, možete da odmahujete glavama, ali danas je BDP Republike Srbije 46 milijardi evra. Kada smo došli bio je ispod 35.

Možete isto tako da ne verujete, samo pogledajte koliko je kilometara auto-puteva izgrađeno, koliko je novih fabrika otvoreno. Da je nama stopa nezaposlenosti na istorijskom minimumu otkad Srbija postoji, ispod 8%.

Mnoge zemlje zapadne Evrope i EU bi danas htele da imaju rezultate koje ima Srbija. Takvi narodni poslanici danas ovde sačinjavaju jednu većinu u Narodnoj skupštini. Glasaćemo isključivo u korist građana Republike Srbije.

Što se tiče kandidata za predsednika Narodne skupštine, ja sam sasvim siguran i uveren da je gospodin Ivica Dačić spreman da nastavi kao predsednik Narodne skupštine sve one reforme koje je Aleksandar Vučić započeo 2014. godine, pogotovo iz razloga što je u tim reformama i kao ministar i kao prvi potpredsednik Vlade učestvovao od 2014. godine do danas.

Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić.

Uvažena predsedavajući, poštovane kolege poslanici, izbori održani 21. juna pokazali su želju građana Srbije da ih u teška vremena, kakva su zadesila ne samo Srbiju, nego i ceo svet, vodi Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka, kao vodeća stranka na političkoj sceni, koja je preuzela odgovornost od 2012. godine za mnoge teške trenutke, kada su bile u pitanju i ekonomske reforme zemlje i pravne promene koje su se dešavale, kada su u pitanju uopšte promene u samoj politici i spoljnoj i unutrašnjoj politici Srbije, jer to je najbolji pokazatelj kada imate dobre odnose i sa istokom i sa zapadom da se mnogo toga promenilo od 2012. godine do danas.

Teška vremena su danas vreme kada govorimo o svetskoj pandemiji koja je izazvana Koronom, odnosno Kovidom-19, teška vremena su i ona vremena kada govorimo o velikim pritiscima nakon velikih političkih potresa na svetskoj političkoj sceni, kada su u pitanju pritisci rešavanja odnosa Beograda i Prištine. Teška vremena su i danas kada govorimo o posledicama pandemije Kovid-19, kada govorimo o samoj ekonomiji, i sprovedenim ekonomskim reformama od 2012. godine koje su počele da daju jako dobre rezultate kada je u pitanju Srbija. Zbog toga je Vlada Republike Srbije, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, 28. decembra 2019. godine, napravila jedan plan dugoročni, koji je nazvala „Srbija 2025“, u kome je dala sebi i postavila zaista visoke ciljeve koji bi trebali da predstave strateška ulaganja od 14 milijardi evra u sve sfere društvenog života.

Jednostavno, pokretanjem ekonomije i završetkom svih strateških projekata, kada je u pitanju infrastruktura, pokretanje iz oblasti zaštite životne sredine, nauke, trebala je, jednostavno, da da pun zamajac i razvoju takozvanih neprofitnih delatnosti, pogotovo kada je u pitanju izgradnja škola, bolnica, kojima je trebalo je, u stvari, da Srbija krene u visoke stope rasta preko 5% godišnje.

Međutim, u martu mesecu bili smo svi svesni toga šta se desilo i šta je zadesilo svet. U tom trenutku, Vlada Republike Srbije, na inicijativu predsednika države, gospodina Vučića, je sprovela i donela odluku da sprovede kako zdravstvene mere, da bi zaštitila živote građane Srbije, tako i ekonomske mere, koje su trebale da spreče sunovrat ekonomija koje su karakteristika sada najrazvijenijih država ne samo EU, veći svetske ekonomije.

Ono što se pokazalo je da su te mere dale rezultate, da je Srbija najmanje pala kada je u pitanju ekonomski pad svetskih ekonomija, da je Srbija imala najbolje rezultate u junu mesecu. I Evropska komisija je, inače, u julu mesecu zaista potvrdila na osnovu svih istraživanja koje je sprovela da je Srbija taj pad, koji je zatekao sve ekonomije, u stvari, predstavila kao jedan od svojih najvećih karakteristika kada je u pitanju ekonomija.

Podsetiću vas da je mnogo toga uradila kada je u pitanju ekonomija, ne samo što je dala tri lična dohotka u vreme kada je privreda stajala svim onim privrednim subjektima, kojih je bilo preko 235 hiljada koje je prijavilo svoje zaposlene, a koje nije otpuštalo radnike, u vrednosti minimalnog ličnog dohotka. Zatim je, povrh svega toga, kada se i to završilo, uvidela da bi postigla svoj potpuni zamajac u razvoju, odnosno rastu, da bi smanjila sav onaj pad globalne ekonomije, odobrila još dva lična dohotka, minimalna lična dohotka u vrednosti od 60%. Tako da smo došli do toga da je preko milion ljudi primilo iz budžeta Srbije tu podršku, da je preko 6,2 miliona ljudi primilo ekonomsku podršku u tzv. 100 evra, kojima su se mnogi smejali, a onda se ispostavilo da je ta ekonomska mera dala zaista jako dobre efekte kada je u pitanju razvoj te unutrašnje tzv. trgovinske potrošnje, zatim, da je preko 314 hotela koje je doživelo zaista velike troškove kada je u pitanju sam turizam primilo od države podršku od milijardu i 247 miliona dinara i da na kraju imamo, ono što je najznačajnije, preko 108 kompanija se javilo da primi 10 hiljada i otvori novih radnih mesta kada su u pitanju mladi i srednjoškolci i deca koja su završila fakultete.

Prema tome, država se zaista okrenula ka različitim sektorima u kojima je videla velike probleme. Da ne pričamo o tome da su zdravstveni radnici zaista s razlogom imali povećanja plata, da su penzioneri primili jednokratne pomoći i da se na sve mislilo u ovom trenutku.

Evropska komisija je pre manje od mesec dana objavila da je Srbija porasla, prema istraživanju, svoj indeks poslovnog raspoloženja i sam taj indeks iznosi 7,1, a da je za samo mesec dana se popeo za 1,9, čime je želela da kaže da postoji optimizam kada su u pitanju investicije u Srbiji. Zbog toga mi danas imamo najveći stepen, preko dve milijarde evra stranih direktnih investicija, koje je pokazalo da su ljudi i van granice Srbije spremni da investiraju u Srbiju, jer je smatraju za jednu stabilnu državu sa stabilnom ekonomijom, ali i stabilnim političkim okruženjem, jer pogotovo posle potpisivanje Vašingtonskog sporazuma se pokazalo da Srbija ne samo da ima dobre odnose sa EU i sa Ruskom Federacijom i sa Narodnom Republikom Kinom, nego jednostavno, otvara novo poglavlje kada su u pitanju odnosi sa SAD.

Znači, ovo je jedan pokazatelj da ovi programski ciljevi koje je postavio Aleksandar Vučić, predlažući Anu Brnabić za premijerku, i te programske ciljeve koji podrazumevaju brigu za zdravlje ljudi, zatim, borbu za očuvanje integriteta i prava Srba koji žive na teritoriji Kosova i Metohije, zatim, deo koji se odnosi na borbu protiv mafije i borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, koji je jedan od naših najvažnijih ciljeva od ovog programa, pokazuje da bez ubrzanih reformi kojima smo se opredelili i kao država i kao Vlada, a i ovaj parlament, jednostavno, treba to da podrži, pokazuje da su očuvanje nezavisnosti odluka koje donosimo kao političari zaista jedan od naših najvažnijih ciljeva kojima treba da stremimo ne samo sada, nego i u budućnosti, jer smo se teško izborili kao država za ovu poziciju.

Na kraju, ono što je za nas od velikog značaja, to je da danas, kada biramo predsednika parlamenta iz redova koji nije predložila SNS, ne smem a da ne pomenem da u vreme kada je gospođa Maja Gojković vodila ovu Skupštinu smo mnogo toga prošli.

Prošli smo od onog vremena kada su neki pripadnici dela opozicije, koji su sebe smatrali za najvažnije u ovom društvu, pokazali kako ne treba da izgleda lice Srbije, kada su fizički napadali Maju Gojković, ne samo kao predsednika Skupštine i predstavnika SNS i politike Aleksandra Vučića, već kao i ženu, fizički pokušali da se obračunavaju u nedostatku očito svojih argumenata. Jednostavno su hteli da ceo rad, koji je ovde postojao od 2012. godine, koju je vodila SNS, negde zatru i stave pod tepih, a moramo da kažemo da je mnogo toga učinjeno zaista na razvoju parlamentarizma.

Pre svega, treba reći da nikada nismo bežali od toga da razgovaramo i taj otvoreni politički dijalog da pokrenemo, zahvaljujući predsednici koja je otvorila vrata parlamenta i, na kraju krajeva, predložila da četiri zakonska rešenja idu kroz izmene i dopune zakona, kada je u pitanju uopšte otvaranje bilo kakvih prava za pripadnike opozicije, a koji su govorili da jednostavno ne postoji demokratija u Srbiji. Demokratije je bilo isuviše, toliko da su, kada su sve zahteve koje su tražili dobili, jednostavno rekli da ne žele da izađu na izbore, jer su znali da ni te zahteve, koje smo usvojili, a to je da tri procenta bude cenzus za prelazak na izborima nisu sposobni da pređu, pokazali da jednostavno sve ono o čemu govore ne stoji i zbog toga građani Srbije nisu ni želeli na prethodnim izborima da daju podršku neodgovornim političarima i onima koji su hteli da daju podršku upravo sede danas ovde u parlamentu.

Treba reći da je parlament Srbije do dana današnjeg od 2012. godine mnogo toga uradio kada je u pitanju parlamentarna demokratija, a pogotovo kao kruna svega i rada svih delegacija je došla ta koju je vodila predsednica parlamenta, a to je da je 141. zasedanje Interparlamentarne unije održano upravo u Beogradu, da je prisustvovalo preko 250 država, od toga 78 predsednika parlamenata se sastalo sa predsednicom parlamenta, a da su ostali poslali sve svoje visoke delegacije i da je po prvi put Srbija predstavljena kao primer dobrih praksi kad je u pitanju parlament Srbije.

Ovo govorim, ne samo zbog građana Srbije, da podsetim da je ovako nešto zaista moguće ukoliko radite, nego i zbog novih poslanika kojima želim da kažem da svaki odbor ima svoj rad i da svaki odbor jednostavno treba da teži, da postiže i da povećava tu lestvicu u kojoj treba da postavlja sebi visoke ciljeve, a očito smo se mi danas kao politička stranka, na čelu sa predsednikom i naše stranke, ali i države, opredelili da postižemo visoke lestvice, pokazali smo da je to moguće. Moguće je ukoliko zaista želite da pokažete dobru saradnju i sa drugim parlamentima.

U vreme predsedavanja SNS ovim parlamentom smo otvorili zajedničke parlamentarne komitete sa Ruskom Federacijom, sa Narodnom Republikom Kinom i sa Grčkom. Prema tome, pokazali smo da sa državama koje su nam zaista prijateljski nastrojene možemo otvoreno da razgovaramo u parlamentarnoj debati o svemu. Znači, o svemu kada su u pitanju podrška parlamenata, podrška države, podrška ekonomije, a da šest strateških ciljeva, koji su jednostavno postavljeni ispred nas ovde, su program kojim ćemo se voditi u budućnosti.

Znači, mi smo kao koalicione partnere izabrali sve one stranke koje se nalaze ovde u parlamentu. Želimo da i pretpostavljamo da će i gospodin Ivica Dačić, koji će biti izabran na mesto predsednika parlamenta, podržavati takođe ovaj program koji je postavljen ispred nas, jer je ispred nas budućnost naše dece i budućnost Srbije koja ne samo da zavisi od toga kako ćemo se ponašati kao odgovorni političari, već kako

ćemo se ponašati kao predstavnici građana koji su nas ovde birali. Zbog toga ćemo u danu za glasanje podržati predlog SPS. Hvala.