Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladan Glišić.

Poštovano predsedništvo, poštovani kolege narodni poslanici, protivim se izboru gospodina Ivice Dačića, za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.

To je normalno s obzirom da sam jedan od retkih opozicionih poslanika u ovom sazivu. To je normalno i zato što se već 30 godina borim u politici protiv SPS, na čijem je čelu gospodin Ivica Dačić.

Međutim, to nisu pretežni razlozi zašto se protivim ovom predlogu. Pretežni razlozi su to što u trenutku kada trpimo velike pritiske kao država i kao narod da se odreknemo borbe za očuvanje KiM u sastavu naše Republike čoveka koji je postigao 18 otpriznavanja kao ministar spoljnih poslova, povlačimo na jednu protokolarnu funkciju.

Pored toga što se sa gospodinom Ivicom Dačić u mnogim stvarima ne slažem, on je postigao veliki uspeh u Ministarstvu spoljnih poslova. Taj uspeh je prvi uspeh koji smo imali posle dvanaest godina povlačenja pred pritiscima da se odreknemo Kosova i Metohije.

Kada je postigao taj uspeh mi ga povlačimo na jednu funkciju koja formalno-pravno jeste treća u državi, ali u trenutku kad je usled izbornih devijacija došlo do toga da ova Skupština više liči na partijski kongres SNS i njenih prijatelja, ja mislim da je to očigledno da bi ulogu predsednika Narodne skupštine mogao da obavlja i neko drugi koji ima mnogo manje političko iskustvo, mnogo manje svoje međunarodne kontakte kakve ima Ivica Dačić, koji bi mogli da nam pomognu na mestu na kom je do sada bio u odbrani naših nacionalnih interesa.

Ako je dosadašnja i buduća premijerka Vlade Srbije, gospođa Ana Brnabić zaslužila taj mandat da bude i dalje premijer mislim da je gospodin Ivica Dačić mnogo više zaslužio da bude ministar spoljnih poslova.

Posle Vašingtonskog sporazuma povlačenje onoga koji je u tom timu bio najuspešniji u borbi za odbranu Kosova i Metohije, na protokolarnu funkciju predsednika Narodne skupštine dovodi u pitanje spremnost ove Vlade da nastavi borbu za očuvanje Kosova i Metohije u sastav Republike Srbije na onaj način na koji je to radila u prethodnom periodu, kao opozicija koja nije destruktivna i ne zanemaruje državni interes smatram da ovo unosi zebnju i stavlja sumnju na vašu spremnost da nastavite da se žestoko suprotstavljate otimanju Kosova i Metohije od Republike Srbije.

To je razlog zašto glasam protiv, a mislim da je posledica toga da ste uopšte mogli da nađete poziciju da Ivicu Dačića povučete i dovedete na situaciju jedne protokolarne funkcije to što ste na neki način izbornim devijacijama doveli do toga da funkcija predsednika Narodne skupštine Republike Srbije nije onako važna kao što je nekada bila. Ne kažem da je to uradila Srpska napredna stranka sama, ne kažem da to nisu radile mnoge stranke pre vas, mi već trideset godina ne možemo da nađemo odgovarajući izborni proces koji ne vrši deformaciju izborne volje naših građana, mi već trideset godina imamo potpuno pogrešan model medijskog sistema u kome je svaka opoziciona stranka spremna da se bori za medijske slobode dok ne dođe na vlast, a onda zaboravlja šta je tražila. To je isto situacija sa Srpskom naprednom strankom, pri čemu istini za volju moram priznati da ste u zadnjoj fazi bili spremni na neke izborne ustupke i to pozdravljam i nadam se da ćete ispuniti obećanje da nastavite u tom pravcu.

Ono što nijedna od političkih stranaka ni vlasti, ni opozicije, već trideset godina neće da kaže jeste činjenica da naš partijski model je izvor sve korupcije u političkom sistemu, partijski model masovnih stranaka sa neprikosnovenim liderima je partijski model koji uništava naš parlamentarizam i obesmišljava višepartijski sistem i polako klizimo u jednopartijski politički model. Zato ću se zalagati za promenu izbornog sistema, i za promenu medijske slike Srbije i medijskog sistema u Srbiji, ali još bitnije, za promenu partijskog modela. Srbija mora da svojim zakonskim sistemom ukine masovne stranke i onemogući liderske manipulacije. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije ovo kongres ni jedne partije, ovo je Narodna skupština Republike Srbije u kojoj sede narodni poslanici, izabrani od strane građana Republike Srbije i oni su nosioci suvereniteta građana koji su bili na izborima. To odmah da raščistimo. Niti je Srbija partijska država, niti jednopartijska.

Političke stranke su nosioci demokratskog društva i to odmah da raščistimo. To što su neke jače ili slabije, to je problem rukovodstva, programa i načina političke borbe. I nemojte da bude uvek da je neko drugi kriv za nečiji neuspeh.

Učestvovao sam na mnogim izborima. Pobeđivali smo i gubili smo i kada smo gubili nismo tražili krivca u drugom, nego u sebi, gde smo to pogrešili, šta treba da ispravimo, kako da poboljšamo rezultat.

Da li treba reformisati demokratski sistem? Možemo, ali ovde, a ne kako što je to bilo 5. jula kada je neko pokušao da ponovi 5. oktobar 2000. godine, pa je pokušao da uđe u Skupštinu i da je ponovo zapali, valjda da ne bismo sedeli danas ovde, pa su rešili da bojkotuju, da paljevinama, provalama, nasilnim putem preuzimaju vlast. Pa red je da mi koji smo poslanici, bez obzira da li podržavamo Vladu ili ne, da li podržavamo izbor za predsednika Skupštine ili ne, bar jedinstveno kažemo – nećemo u tome da učestvujemo.

Skupština jeste predstavničko telo, u njoj se donose zakoni. Da li neko želi da prizna pod kakvim smo uslovima sve u proteklih nekoliko godina donosili zakone, šta je bilo to što je Narodnu skupštinu i narodne poslanike, ne mogu da kažem, primoralo, ali pod jednim znakom moranja da donosimo zakone koji čak i nisu popularni, a donosili smo ih?

Nije bilo lako započeti reformu privrednog i ekonomskog sistema 2014. godine, koju je tada započeo Aleksandar Vučić. Mogu reći da je bilo vrlo hrabro tako nešto uraditi. Tada su se mnogi koji su Srbiju doveli do one pozicije da privreda više ne postoji, a da se država finansira isključivo iz kredita, napadali model reformi koje je sprovodio Aleksandar Vučić.

Nisu se samo borili u Skupštini političkim sredstvima, nego pokušavajući da na bilo koji mogući način potpuno unište dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije, isti oni koji su i uništavali privredu i ekonomiju Republike Srbije na čelu sa bivšim predsednikom Republike Srbije Borisom Tadićem, Draganom Đilasom i Šolakom, da je čak i poslanicima u ovoj sali prećeno da neće proći dobro, ako glasaju za te zakone, da su narodni poslanici bivšeg režima pokušavali fizički da se obračunavaju sa nama da ne bi mogli da sprovodimo ekonomske reforme. Pa, hajde onda jednom da Narodna skupština bude mesto gde nećemo da pričamo o nasilju, o političkim različitostima - da, o različitim modelima rešavanja problema - može, ali samo više da ne pričamo o nasilju, a bili smo svedoci ovde unazad nekoliko godina kakvo je sve nasilje jedna manjina, predstavljena od strane bivšeg režima, vršila nad narodnim poslanicima koji nisu mislili isto kao oni.

Godine 2014. javni dug Republike Srbije bio je preko 74 ili 75%, a stopa nezaposlenosti preko 27% i morale su da se sprovode određene mere koje nisu baš bile popularne. Neki su te mere nazvali pljačkom, bivši režim, a nije bila pljačka to što su doveli državu do toliko velikog javnog duga i toliko razorene privrede, to nije bila pljačka? To su bile „okolnosti“.

I unazad, već evo šest godina, program reformi koje je započeo Aleksandar Vučić sprovodi se i dan danas. Neko će da kaže - ali to možda može i brže, možda može i bolje ili možda ne vidimo. Prvi ozbiljan test ekonomskih reformi koje je sprovodio Aleksandar Vučić od 2014. godine jeste baš ova korona kriza.

Nađite mi privredu u okruženju koja tako žilavo i tako dugo odoleva ovoj pandemiji koja je zadesila čitav svet. Kada se granice zatvaraju, kada se uvode danas u zapadnoj Evropi u EU policijski čas, kada ljudi ne idu na posao, da naša privreda održi jedan nivo privredne aktivnosti koji garantuje da će da opstane u jednoj ovakvoj krizi.

Da postavimo pitanje, da li bi zdravstveni sistem koji smo zatekli od Borisa Tadića, Dragana Đilasa i Šolaka mogao da izdrži pandemiju korona virusa, koja nas je zadesila od proleća ove godine? Ja tvrdim da ne bi. Ja tvrdim da ne bi i imam zebnju šta bi bilo da su oni ostali na vlasti. Verovatno bi umirali po ulicama, a oni malo više srećniji u bolnicama koje nemaju respiratore sa lekarima koji nemaju tehničke mogućnosti da pruže zdravstvenu zaštitu građanima Republike Srbije. E takvu smo državu bili nasledili 2012. i 2014. godine.

Možemo da pričamo i o monetarnoj politici. Narodna skupština je između ostalog promenila i Zakon o Narodnoj banci. Taj zakon, prva inicijalna promena Zakona o Narodnoj banci nije bila predložena niti od Narodne banke, niti je bila predložena od Vlade Republike Srbije. Predložili su je narodni poslanici. U trenutku kada je po novom zakonu izabran za guvernera gospođa Jorgovanka Tabaković, dinar je bio 119,80. To je bilo 5. avgusta 2012. godine. Koliki je danas kurs evra? Ili da napravim poređenje, 5. avgusta 2008. godine, kada je kurs evra bio 78 dinara, pa su Đilas, Tadić, Šolak nazidali do 119,80, naravno sa „Deltalendom“, da nešto možda ne propuste.

Sad, nemojte kolege narodni poslanici da mešate stvari. Možda jesmo do 2012. godine imali narodne poslanike koji su glasali za zakone koji su bili isključivo protiv građana Srbije i isključivo u korist tajkuna. Evo, ja ću samo jedan zakon da vam spomenem – Zakon o deviznom poslovanju. Donet je da bi bili amnestirani svi koji su se bavili špekulativnim radnjama na finansijskom tržištu i ne bi odgovarali i otišli u zatvor. To su bili tajkunski poslanici iz bivšeg režima koji su i ovde nasiljem pokušavali da zaustave donošenje zakona koji su urušavali jednu imperiju koju su tajkuni uspostavili u Srbiji do 2012. godine.

Tu i leži sva težina jednog narodnog poslanika i njegov suverenitet koji su mu građani podarili. Nije tu u pitanju da li će poslušati svoju političku stranku ili ne, nego da li će raditi isključivo u interesu svojih građana, istih onih građana koji su ga birali.

Unazad, evo već šest godina, Narodna skupština donosi zakone isključivo u korist građana koji su birali narodne poslanike. Možete da ne verujete, možete da odmahujete glavama, ali danas je BDP Republike Srbije 46 milijardi evra. Kada smo došli bio je ispod 35.

Možete isto tako da ne verujete, samo pogledajte koliko je kilometara auto-puteva izgrađeno, koliko je novih fabrika otvoreno. Da je nama stopa nezaposlenosti na istorijskom minimumu otkad Srbija postoji, ispod 8%.

Mnoge zemlje zapadne Evrope i EU bi danas htele da imaju rezultate koje ima Srbija. Takvi narodni poslanici danas ovde sačinjavaju jednu većinu u Narodnoj skupštini. Glasaćemo isključivo u korist građana Republike Srbije.

Što se tiče kandidata za predsednika Narodne skupštine, ja sam sasvim siguran i uveren da je gospodin Ivica Dačić spreman da nastavi kao predsednik Narodne skupštine sve one reforme koje je Aleksandar Vučić započeo 2014. godine, pogotovo iz razloga što je u tim reformama i kao ministar i kao prvi potpredsednik Vlade učestvovao od 2014. godine do danas.

Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić.

Uvažena predsedavajući, poštovane kolege poslanici, izbori održani 21. juna pokazali su želju građana Srbije da ih u teška vremena, kakva su zadesila ne samo Srbiju, nego i ceo svet, vodi Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka, kao vodeća stranka na političkoj sceni, koja je preuzela odgovornost od 2012. godine za mnoge teške trenutke, kada su bile u pitanju i ekonomske reforme zemlje i pravne promene koje su se dešavale, kada su u pitanju uopšte promene u samoj politici i spoljnoj i unutrašnjoj politici Srbije, jer to je najbolji pokazatelj kada imate dobre odnose i sa istokom i sa zapadom da se mnogo toga promenilo od 2012. godine do danas.

Teška vremena su danas vreme kada govorimo o svetskoj pandemiji koja je izazvana Koronom, odnosno Kovidom-19, teška vremena su i ona vremena kada govorimo o velikim pritiscima nakon velikih političkih potresa na svetskoj političkoj sceni, kada su u pitanju pritisci rešavanja odnosa Beograda i Prištine. Teška vremena su i danas kada govorimo o posledicama pandemije Kovid-19, kada govorimo o samoj ekonomiji, i sprovedenim ekonomskim reformama od 2012. godine koje su počele da daju jako dobre rezultate kada je u pitanju Srbija. Zbog toga je Vlada Republike Srbije, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, 28. decembra 2019. godine, napravila jedan plan dugoročni, koji je nazvala „Srbija 2025“, u kome je dala sebi i postavila zaista visoke ciljeve koji bi trebali da predstave strateška ulaganja od 14 milijardi evra u sve sfere društvenog života.

Jednostavno, pokretanjem ekonomije i završetkom svih strateških projekata, kada je u pitanju infrastruktura, pokretanje iz oblasti zaštite životne sredine, nauke, trebala je, jednostavno, da da pun zamajac i razvoju takozvanih neprofitnih delatnosti, pogotovo kada je u pitanju izgradnja škola, bolnica, kojima je trebalo je, u stvari, da Srbija krene u visoke stope rasta preko 5% godišnje.

Međutim, u martu mesecu bili smo svi svesni toga šta se desilo i šta je zadesilo svet. U tom trenutku, Vlada Republike Srbije, na inicijativu predsednika države, gospodina Vučića, je sprovela i donela odluku da sprovede kako zdravstvene mere, da bi zaštitila živote građane Srbije, tako i ekonomske mere, koje su trebale da spreče sunovrat ekonomija koje su karakteristika sada najrazvijenijih država ne samo EU, veći svetske ekonomije.

Ono što se pokazalo je da su te mere dale rezultate, da je Srbija najmanje pala kada je u pitanju ekonomski pad svetskih ekonomija, da je Srbija imala najbolje rezultate u junu mesecu. I Evropska komisija je, inače, u julu mesecu zaista potvrdila na osnovu svih istraživanja koje je sprovela da je Srbija taj pad, koji je zatekao sve ekonomije, u stvari, predstavila kao jedan od svojih najvećih karakteristika kada je u pitanju ekonomija.

Podsetiću vas da je mnogo toga uradila kada je u pitanju ekonomija, ne samo što je dala tri lična dohotka u vreme kada je privreda stajala svim onim privrednim subjektima, kojih je bilo preko 235 hiljada koje je prijavilo svoje zaposlene, a koje nije otpuštalo radnike, u vrednosti minimalnog ličnog dohotka. Zatim je, povrh svega toga, kada se i to završilo, uvidela da bi postigla svoj potpuni zamajac u razvoju, odnosno rastu, da bi smanjila sav onaj pad globalne ekonomije, odobrila još dva lična dohotka, minimalna lična dohotka u vrednosti od 60%. Tako da smo došli do toga da je preko milion ljudi primilo iz budžeta Srbije tu podršku, da je preko 6,2 miliona ljudi primilo ekonomsku podršku u tzv. 100 evra, kojima su se mnogi smejali, a onda se ispostavilo da je ta ekonomska mera dala zaista jako dobre efekte kada je u pitanju razvoj te unutrašnje tzv. trgovinske potrošnje, zatim, da je preko 314 hotela koje je doživelo zaista velike troškove kada je u pitanju sam turizam primilo od države podršku od milijardu i 247 miliona dinara i da na kraju imamo, ono što je najznačajnije, preko 108 kompanija se javilo da primi 10 hiljada i otvori novih radnih mesta kada su u pitanju mladi i srednjoškolci i deca koja su završila fakultete.

Prema tome, država se zaista okrenula ka različitim sektorima u kojima je videla velike probleme. Da ne pričamo o tome da su zdravstveni radnici zaista s razlogom imali povećanja plata, da su penzioneri primili jednokratne pomoći i da se na sve mislilo u ovom trenutku.

Evropska komisija je pre manje od mesec dana objavila da je Srbija porasla, prema istraživanju, svoj indeks poslovnog raspoloženja i sam taj indeks iznosi 7,1, a da je za samo mesec dana se popeo za 1,9, čime je želela da kaže da postoji optimizam kada su u pitanju investicije u Srbiji. Zbog toga mi danas imamo najveći stepen, preko dve milijarde evra stranih direktnih investicija, koje je pokazalo da su ljudi i van granice Srbije spremni da investiraju u Srbiju, jer je smatraju za jednu stabilnu državu sa stabilnom ekonomijom, ali i stabilnim političkim okruženjem, jer pogotovo posle potpisivanje Vašingtonskog sporazuma se pokazalo da Srbija ne samo da ima dobre odnose sa EU i sa Ruskom Federacijom i sa Narodnom Republikom Kinom, nego jednostavno, otvara novo poglavlje kada su u pitanju odnosi sa SAD.

Znači, ovo je jedan pokazatelj da ovi programski ciljevi koje je postavio Aleksandar Vučić, predlažući Anu Brnabić za premijerku, i te programske ciljeve koji podrazumevaju brigu za zdravlje ljudi, zatim, borbu za očuvanje integriteta i prava Srba koji žive na teritoriji Kosova i Metohije, zatim, deo koji se odnosi na borbu protiv mafije i borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, koji je jedan od naših najvažnijih ciljeva od ovog programa, pokazuje da bez ubrzanih reformi kojima smo se opredelili i kao država i kao Vlada, a i ovaj parlament, jednostavno, treba to da podrži, pokazuje da su očuvanje nezavisnosti odluka koje donosimo kao političari zaista jedan od naših najvažnijih ciljeva kojima treba da stremimo ne samo sada, nego i u budućnosti, jer smo se teško izborili kao država za ovu poziciju.

Na kraju, ono što je za nas od velikog značaja, to je da danas, kada biramo predsednika parlamenta iz redova koji nije predložila SNS, ne smem a da ne pomenem da u vreme kada je gospođa Maja Gojković vodila ovu Skupštinu smo mnogo toga prošli.

Prošli smo od onog vremena kada su neki pripadnici dela opozicije, koji su sebe smatrali za najvažnije u ovom društvu, pokazali kako ne treba da izgleda lice Srbije, kada su fizički napadali Maju Gojković, ne samo kao predsednika Skupštine i predstavnika SNS i politike Aleksandra Vučića, već kao i ženu, fizički pokušali da se obračunavaju u nedostatku očito svojih argumenata. Jednostavno su hteli da ceo rad, koji je ovde postojao od 2012. godine, koju je vodila SNS, negde zatru i stave pod tepih, a moramo da kažemo da je mnogo toga učinjeno zaista na razvoju parlamentarizma.

Pre svega, treba reći da nikada nismo bežali od toga da razgovaramo i taj otvoreni politički dijalog da pokrenemo, zahvaljujući predsednici koja je otvorila vrata parlamenta i, na kraju krajeva, predložila da četiri zakonska rešenja idu kroz izmene i dopune zakona, kada je u pitanju uopšte otvaranje bilo kakvih prava za pripadnike opozicije, a koji su govorili da jednostavno ne postoji demokratija u Srbiji. Demokratije je bilo isuviše, toliko da su, kada su sve zahteve koje su tražili dobili, jednostavno rekli da ne žele da izađu na izbore, jer su znali da ni te zahteve, koje smo usvojili, a to je da tri procenta bude cenzus za prelazak na izborima nisu sposobni da pređu, pokazali da jednostavno sve ono o čemu govore ne stoji i zbog toga građani Srbije nisu ni želeli na prethodnim izborima da daju podršku neodgovornim političarima i onima koji su hteli da daju podršku upravo sede danas ovde u parlamentu.

Treba reći da je parlament Srbije do dana današnjeg od 2012. godine mnogo toga uradio kada je u pitanju parlamentarna demokratija, a pogotovo kao kruna svega i rada svih delegacija je došla ta koju je vodila predsednica parlamenta, a to je da je 141. zasedanje Interparlamentarne unije održano upravo u Beogradu, da je prisustvovalo preko 250 država, od toga 78 predsednika parlamenata se sastalo sa predsednicom parlamenta, a da su ostali poslali sve svoje visoke delegacije i da je po prvi put Srbija predstavljena kao primer dobrih praksi kad je u pitanju parlament Srbije.

Ovo govorim, ne samo zbog građana Srbije, da podsetim da je ovako nešto zaista moguće ukoliko radite, nego i zbog novih poslanika kojima želim da kažem da svaki odbor ima svoj rad i da svaki odbor jednostavno treba da teži, da postiže i da povećava tu lestvicu u kojoj treba da postavlja sebi visoke ciljeve, a očito smo se mi danas kao politička stranka, na čelu sa predsednikom i naše stranke, ali i države, opredelili da postižemo visoke lestvice, pokazali smo da je to moguće. Moguće je ukoliko zaista želite da pokažete dobru saradnju i sa drugim parlamentima.

U vreme predsedavanja SNS ovim parlamentom smo otvorili zajedničke parlamentarne komitete sa Ruskom Federacijom, sa Narodnom Republikom Kinom i sa Grčkom. Prema tome, pokazali smo da sa državama koje su nam zaista prijateljski nastrojene možemo otvoreno da razgovaramo u parlamentarnoj debati o svemu. Znači, o svemu kada su u pitanju podrška parlamenata, podrška države, podrška ekonomije, a da šest strateških ciljeva, koji su jednostavno postavljeni ispred nas ovde, su program kojim ćemo se voditi u budućnosti.

Znači, mi smo kao koalicione partnere izabrali sve one stranke koje se nalaze ovde u parlamentu. Želimo da i pretpostavljamo da će i gospodin Ivica Dačić, koji će biti izabran na mesto predsednika parlamenta, podržavati takođe ovaj program koji je postavljen ispred nas, jer je ispred nas budućnost naše dece i budućnost Srbije koja ne samo da zavisi od toga kako ćemo se ponašati kao odgovorni političari, već kako

ćemo se ponašati kao predstavnici građana koji su nas ovde birali. Zbog toga ćemo u danu za glasanje podržati predlog SPS. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marija Jevđić.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, mnogo puta sam govorila u ovom visokom domu, ali danas mi je izuzetna čast što mogu da ispred poslaničke grupe JS govorim o predlogu za izbor predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, a kada znamo da je taj kandidat Ivica Dačić, onda ćete razumeti tu veliku čast.

O Ivici Dačiću smo danas mogli da čujemo mnogo, da je jedan od najboljih državnika koje je Srbija imala, da je kroz rad ministarstava koje je vodio, jedino i isključivo za sve građane Republike Srbije i za zemlju Srbiju, ostavio značajne rezultate u svim resorima i podjednako učestvovao u donošenju i uređenju propisa iz tih oblasti.

Ivica Dačić je čovek koji je uspeo da održi kontinuitet stranke na čijem čelu se nalazi i da budu standard na političkoj sceni Srbije, ali, pre svega, Ivica Dačić je čovek, čovek iz naroda koji se kroz svoju bogatu političku karijeru nije promenio. Ostao je dosledan i partiji i građanima koji su mu davali bezuslovnu podršku kroz sve periode kroz koje je naša zemlja prolazila.

Svedoci smo da je uz veliko zalaganje Ivice Dačića i, naravno, predsednika Srbije Aleksandra Vučića mnogo zemalja povuklo i odpriznalo tzv. republike Kosovo.

Siguran sam da će i sa mesta predsednika Narodne skupštine Republike Srbije nastaviti da radi za interes svih građana Republike Srbije, za Republiku Srbiju, naravno, uključujući i našu južnu pokrajinu Kosovo i Metohiju.

Mislim da će mesto predsednika Narodne skupštine za njega biti izazov, ali ne i nepoznanica, s obzirom da je Ivica Dačić dugogodišnji narodni poslanik i čovek sa bogatom političkom karijerom. Mesto predsednika Narodne skupštine Republike Srbije je čast za svakog državotvornog političara.

Pošto imam malo vremena, s obzirom da će ovoj temi govoriti moj kolega Života Starčević, na samom kraju želim da kažem da će poslanička grupa JS bezuslovno podržati izbor predsednika Ivice Dačića za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije i da će svi poslanici JS, kroz svakodnevni rad u Narodnoj skupštini, biti otvoreni za saradnju i podršku budućem predsedniku, jer samo ujedinjeni možemo odgovoriti na sve izazove koji nas očekuju u narednom periodu. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Sandra Božić.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovane kolege narodni poslanici, dame i gospodo pokraj malih ekrana koji ste danas sa nama u ovom prenosu, imamo danas jedinstvenu priliku da zapravo sagledamo, da ovim predlogom SNS, predlogom gospodina Ivice Dačića na mesto predsednika parlamenta, šalje jednu jasnu i sasvim sigurno nedvosmislenu poruku u javnosti, a to je da je SNS, kao i mnogo puta do sada, najvažniji državni interes, da se nikada nećemo povoditi pojedinačnim i partikularnim interesima, već isključivo interesima naših građana i

svemu onome što su oni u prethodnom periodu, kao odgovornost, preneli na nas, svojim poverenjem koje su dali na izborima toliko puta.

Ono što je danas jako važno naglasiti, a moje kolege su već govorile o tome, jeste upravo da sagledamo činjenično o čemu ćemo govoriti u narednom periodu u ovom domu, a na šta nas obavezuju građani svojim poverenjem i svim onim što Srbije ispred sebe danas ima kao izazove.

Tih šest ciljeva koji će biti buduća politika Vlade, ali i politika koja će se voditi upravo ovde u najvišem zakonodavnom telu, u Domu Narodne skupštine, je nešto na šta smo obavezani poverenjem toliko puta u prošlosti, poverenje građana Srbije, jer građani Srbije kada vam daju takvu vrstu poverenje zapravo vam govore da žele da njihove probleme rešavate, ne žele da njihova deca nasleđuju probleme koje su njihovi roditelji i bake i deke imali.

Na nama je ta velika odgovornost da pristupimo rešavanju tih problema, da ne dozvolimo da naša deca upravno nasleđuju iste.

Takođe, vrlo je važno upravo danas ovde reći i nekoliko činjeničnih stvari, preko kojih se u ovoj raspravi zaista ne može preći, a to je kakva je zapravo politika koja nas čeka ovde u parlamentu. To je zapravo politika kontinuiteta, politika dobrog iskustva. Zaista moram reći da parlamentarna istorija ovog doma je zaista burna, široka i u vremenu od kako je SNS odgovorna, i imala je odgovornost na čelu ovog doma, vrlo odgovorno vrši svoju funkciju i svoju dužnost koju ovaj dom kao zakonodavni i kao najviši ima i na šta nas obavezuje.

Isto tako moram reći da taj put parlamentarne istorije koji smo prošli u prethodnom periodu nije bio nimalo lagan. Čak šta više, čini mi se da u prethodnom periodu, pogotovo u periodu mandata u kojem je ovim domom predsedavala gospođa Maja Gojković ni najmanje nije bio lak. Iako smo ovde doneli niz različitih dokumenata, vrlo dobrih zakona, vršili smo raznorazne političke, mogu slobodno reći, i ustupke, dogovarali se, otvarali se za dijalog, unapredili parlamentarnu demokratiju i sasvim sam sigurna da je i gospođa Maja Gojković u tom periodu u kojem je predsedavala gotovo šest i po godina ovim domom imala izuzetnu i jednu presudnu ulogu u unapređenju parlamentarne demokratije, unapređenju svih onih momenata koji su doprineli do toga da mi danas sedimo u ovom domu i živo raspravljamo i raspravljaćemo naravno o svim problemima koji se tiču naših građana, građana Republike Srbije.

Međutim, pored vrlo dobrih zakona, pored i unapređenja izbornih uslova u nekom periodu vrlo kratkom koji je iza nas, imali smo priliku u ovom domu da napravimo određene ustupke, imali smo priliku čak i da određene zakone koji su svakako unapredili dijalog, ali i pokazali i to na koji način SNS vidi dijalog u parlamentu, kada je u mnogo navrata upravo predloge koji su dolazili od strane opozicije uvažavala i upravo su se ovde ti zakoni uobličavali i mi kao vladajuća stranka u ovom slučaju i na ovoj strani sale smo dizali ruku i glasali za upravo ove predloge zakona. Jedan od takvih jeste i zakon o 40% zastupljenosti žena na svim listama.

Mislim da upravo zahvaljujući tome, a znam da iako je to bila inicijativa opozicione i jedne liderke u tom ženskom polju, gospođe Gordane Čomić, sasvim sam sigurna i vrlo pouzdano znam da je inicijativa potekla i od žena iz SNS koje svakako nisu imale potrebu, iako su već imale 40% žena u svojoj poslaničkoj grupi, insistiraju na ovom zakonu, ali su se potrudile da zbog svih drugih žena koje učestvuju u političkom životu, zbog svih onih koje nisu uspele da svoje lice pokažu, da budu vidljive u političkom procesu, u svojim manjim strankama, pomognu da ovim zakonom budu vidljive i danas taj rezultat upravo imamo ovde, preslikan u ovom domu i u ovom parlamentu, i iskreno, iako kažem da predsedavanje i uopšte politika parlamenta je bila uspešna za vreme mandata gospođe Maje Gojković, znam i bili ste svedoci, javnost je svakako bila tu da svedoči i svim neprijatnim, nedoličnim situacijama koje smo imali priliku ovde od strane dela opozicije da gledamo, ali i ne samo ovde u plenarnoj sali, već i ispred Narodne skupštine Republike Srbije gde smo zaista gledali primere jednog ogoljenog fašizma, nedoličnog za bilo kakvu parlamentarnu debatu i političku borbu u ovom domu, ali svakako i u bilo kom drugom, pa da kažem, i u običnom životu. Trudimo se i trudićemo se naravno da unapredimo parlamentarnu diskusiju, da uvažimo različita mišljenja i upravo to i činimo.

Isto tako, imali ste priliku da čujete pre dva dana našeg predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, o tome da ćemo se oko ovih šest ciljeva i principa, koji su pred nama, u narednom periodu zaista ujediniti svi kompletno. Dakle, ne samo da će to biti ciljevi Vlade, nego će to biti nešto što će se oslikavati i na parlament i na sve ostale državne organe i institucije u sistemu vlasti koji će se potruditi da sve ono o čemu su i moje kolege govorile, a tiče se pre svega prevencije, odnosno borbe sa Kovidom 19, sa kojim se borimo i danas i u prethodnih sedam meseci, nastavimo uspešno upravo onim pravcem kojim smo krenuli da ne usporimo napredak Srbije, pogotovo ekonomski napredak u svakom smislu koji je začudo, jer u svetu ne vidimo da su prilike sjajne i vidimo da svetske ekonomije zaista padaju u nekim procentima koji su prilično visoki od 6% do 15%, a videli ste i videćemo do kraja godine da je Srbija apsolutno ne samo lider u regionu, već je Srbija po ekonomiji, po ukupnim parametrima broj jedan u Evropi.

To je ono što će nas zaista obavezati da i dalje radimo vredno i za to se pre svega zahvaljujemo građanima Republike Srbije jer su poverovali, jer su praktično poslušali političare, političare koji su ozbiljni ljudi, koji ozbiljno vode ovu državu i nisu se obazirali na manipulacije i na sve ono što su imali prilike da čuju u prethodnom periodu od dela opozicije i kvazi političara.

Kada vam narod da ovakav vid podrške vi niste u situaciji, kako je to ispravno i predsednik Srbije Aleksandar Vučić u svom obraćanju javnosti pre dva dana i rekao, nemate otvorenu kartu da radite šta hoćete i šta vam je volja. Vi imate obavezu da radite ono što su građani od vas prenošenjem svoje suverenosti zahtevali. To je njihova budućnost. To je rešavanje svih problema koji se tiču njihove dece, koji se tiču napretka Srbije i jako mi je velika čast i zadovoljstvo što danas ovde u ovom domu možemo da razgovaramo i razgovaraćemo o unapređenju tih odnosa, unapređenju ekonomskih parametara i da ćemo se svi zajedno potruditi da Srbija svakako ostane na ovom putu, a građani su prepoznali vrlo dobro ono što su videli svojim očima, a videli su izgrađene pruge, videli su izgrađene fabrike, izgrađene puteve, videli su nova radna mesta, videli su da Srbija čak i u vreme korona virusa, kada, kažem, cela svetska ekonomija pada i doživljava kolaps takoreći stoji čvrsto na nogama neće zabeležiti u nekom narednom periodu pad. Znam da ekonomisti i da nije ispravno reći pozitivna nula, ali ta nula u ovom trenutku zaista izgleda vrlo pozitivno.

Nadam se da ćemo u budućem periodu ovde uspeti da održimo nivo dijaloga koji smo imali i u prethodnom periodu rada parlamenta, da ćemo ga unaprediti na svaki mogući način. Sasvim sam sigurna da će poslanička grupa kojoj pripadam truditi apsolutno.

Što se tiče izbora predsednika Narodne skupštine sigurna sam da su pravi ljudi upravo na pravom mestu. Zahvaljujem.