Poštovana predsednice, uvažene kolege narodni poslanici, dakle mi danas govorimo o izboru predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, ali suštinski govorimo o kontinuitetu jedne politike koju predstavlja i vodi predsednik Republike Aleksandar Vučić.
Naime, mi danas govorimo o tome koliko je Srbija uspešnija u odnosu na Srbiju 2012. godine ili ranije. Danas govorimo o tome koliko je veći nacionalni dohodak, danas govorimo o tome koliko je veća briga prema vojsci, briga prema obrazovanju, briga prema policiji, prema zdravstvu. Upravo u tom svetlu govoriću o stvarima koje su za nas naprednjake najznačajniji ciljevi. Govoriću najviše o tome na koji način država treba da brine o zaštiti stanovnika, zdravstvenoj zaštiti stanovnika i na koji način je odgovorila u nekim nepogodama i različitim epidemiološkim okolnostima, kakva je i ova kriza sa Kovidom 19.
Krenuću redom, od nečega što smatram elementarnim, a elementarno za svog zdravstvenog radnika i za mene kao lekara, jeste medicinska oprema. Zašto to kažem? Zato što sam danas izuzetno ponosan zbog toga što se država Srbija nije suočila sa nedostatkom medicinske opreme. Dakle, ličnim angažovanjem i predsednika Aleksandra Vučića i njegovim međunarodnim autoritetom, uspeli smo da svu neophodnu opremu, a ne govorim samo o maskama i rukavicama, već i o zaštitnim odelima, o respiratorima, nabavimo na vreme i ne doživimo katastrofu kakvu su doživele neke druge zemlje. Ovo je posebno značajno zato što su tržišni uslovi za promet ovih dobara jako loše i samim tim možemo reći da je uspeh još veći.
Ono što je takođe značajno, a pomenuo bih, jeste upravo stanje vezano za medicinsku opremu, ne samo u okolnim zemljama, već u visoko razvijenim zemljama zapadne Evrope i SAD.
Reći ću vam, a imam mnoštvo kolega, prijatelja, koji nisu samo odavde, a rade u tim zdravstvenim sistemima, da su se suočavali sa ogromnim problemima, da su očajnički tražili i vapili za medicinskom opremom. Reći ću vam da su od sopstvenih lekarskih odela, od raznorazne opreme medicinske i nemedecinske pokušavali da naprave priručna sredstva koja bi ih zaštitila od transmisije zarazne bolesti. Srećna okolnost je i ne samo srećna okolnost, već briga rekao bih, odgovornost i znanje što država Srbija nije došla u tu situaciju.
Ono što je takođe bitno, jeste da smo imali dovoljno respiratora. Reći ću vam jednu dramu sa kojom su se suočavale kolege u inostranstvu. Drama da jedan zdravstveni radnik koji je naučio da pomaže obolelom mora na svojim plećima da iznese odluku ko će da živi, a ko da umire, koga će da isključi sa respiratora, a koga će da uključi. To se dešavalo u visoko razvijenim zapadnim zemljama takođe.
Citiraću i guvernera Njujorka, Endruja Kuoma koji se požalio da se savezne države, zajedno sa federalnom Vladom utrkuju za nabavku opreme, ali na taj način što su podizali cenu jedni drugima. Citiram - to je kao da ste na i-beju, sa 50 drugih država koje licitiraju za respiratore, rekao je on. Time bih stavio tačku na sve zlurade i zlonamerne komentare koji su se pojavljivali sa vremena na vreme vezano za ovu temu.
Drugi veoma značajan segment pružanja zdravstvene zaštite u ovim novonastalim epidemiološkim okolnostima jeste upravo i masovno i adekvatno testiranje građana na Kovid 19. Moram vas informisati gospodo narodni poslanici, kao i građane koji gledaju ovaj prenos, da se Srbija nalazi na petom mestu u Evropi po broju testiranih lica na 100.000 pacijenata. Ispred nas su samo Italija, Nemačka, Švajcarska i Austrija. I ovde je predsednik Republike dao svoj nemerljiv doprinos. Lični kontakt i lično prijateljstvo sa gospodinom Si Đinpingom doveli su do toga da mi imamo dve super laboratorije "Vatreno oko", jednu u Beogradu, jednu u Nišu, koje imaju neverovatan kapacitet, zajedno 4.800 testova dnevno, odnosno rezultata na testove. To je nešto što je državu Srbiju stavio u redu rekao bih, najmoćnijih država u ovom segmentu. Peti u Evropi po broju testiranih, rekao bih da je veliki uspeh za nas.
Ne bih zadržao samo na ovome, treći segment ove naše priče, ovih naših ciljeva jeste upravo zdravstvena infrastruktura. Treći segment pre svega znači ulaganje u zdravstveni sistem. Trenutno se rekonstruišu bolnice u Prokuplju, zatim u Loznici, Smederevskoj Palanci, Aranđelovcu, počinje izgradnja, negde je već počela izgradnja i obnova bolnica u Vranju, Pirotu, Kikindi, Pančevu, Ćupriji.
Svaki od ovih projekata je vredan otprilike između 25 i 30 miliona evra. Gospodo, to su kapitalni projekti. Ali, ono što želim reći jeste da upravo to dugujemo našem narodu. To je nešto što je bilo zaista neophodno da se uradi. Obilazeći te centre u nekom ranijem periodu zaista mogu reći da je naša zdravstvena infrastruktura bila zapuštena.
Posebno ću se osvrnuti na medicinski centar u Prokuplju. Zašto? Zato što je medicinski centar u Prokuplju sagrađen još za vreme SFRJ, dakle za vreme bivše države, ali izgrađen samo u sivoj fazi. Godine 1989. je praktično ostavljen u toj sivoj fazi i do prošle godine ni jedan jedini dinar nije uložen u taj objekat. Od prošle godine je krenula rekonstrukcija, sada se završava prva faza, krećemo već intenzivno u drugu fazu rekonstrukcije ovog centra.
Zašto sam ovo pomenuo? Zato što je zdravstveni centar u Prokuplju paradigma, obrazac kako se bivša vlast odnosila prema zdravstvenom sistemu, na kraju krajeva kako se odnosila prema građanima ove zemlje.
Takođe, rekonstruisan je „Dragiša Mišović“, rekonstruisana je Infektivna klinika, deo KBC „Bežanijska kosa“, VMC „Karaburma“.
Što se tiče kliničkih centara, znate da je Klinički centar u Nišu takođe završen. Klinički centar u Beogradu, Klinički centar Srbije se završava idućeg septembra, iduće godine. To su kapitalni projekti koji život znače. Podsetiću vas i dužan sam da vas podsetim da je 2004. godine tadašnja vlast na sva usta se hvalila kako će za osam godina da završi sva četiri klinička centra. Dogovoren je i kredit kod Evropske investicione banke. Naime, po tom planu, za tih osam godina je trebalo da se završi sve, dakle i Klinički centar u Nišu, u Beogradu, Kragujevcu i Novom Sadu. Naravno, nije se odmaklo više od obećanja.
Ono što je još žalosnije jeste da su godinama ta sredstva ležala na računu Evropske investicione banke, a sredstva koja su povučena, nažalost, država je platila kamatu zato što nisu iskorišćena u to vreme.
Eto, to je odnos i briga bivše vlasti, a ovo je odraz i briga sadašnje vlasti ne samo o zdravstvenoj zaštiti, već o svakom građaninu uopšte, jer suština rada sadašnjeg zdravstvenog sistema jeste pacijent u središtu zdravstvenog sistema. To je suštinska stvar za svakog medicinara.
Danas mi slušamo te ljude koji zlonamerno komentarišu izgradnju kovid bolnica, rekonstrukciju medicinskih centara, gde se nalazi, naravno, zamerka - zašto se to radi, zašto toliko? Radi se toliko zato što je sistem ostavljen u katastrofalnom stanju. Uz to, svako ulaganje u zdravstveni sistem, svako ulaganje u bilo koji objekat, u bilo koju opremu se uvek višestruko vrati kroz zdravlje stanovništva.
Ponosan sam i srećan i zadovoljan zato što smo krenuli sa izgradnjom novih kovid bolnica. Te kovid bolnice sada imamo skoro završene, skoro pripremljene.
S druge strane sutra će naići neki drugi virus, neka druga potreba za zdravstvenim objektima, za zdravstvenom opremom u koju se sada obilato ulaže. Nikad nije na odmet imati dovoljan broj bolesničkih kreveta, ne samo u intenzivnoj i poluintenzivnoj nezi, već uopšte. To je moj stav i neka se javi neko ko misli suprotno da razmenimo mišljenja.
Ono što, takođe, želim da vam kažem jeste da Srbija ulaganjem u zdravstveni sistem prikazuje moć, prikazuje sposobnost da može da odgovori zadacima kao nikada do sad.
Ono što, takođe, želim da vam kažem jeste da ulaganje u zdravstveni sistem, ne mislim ovde samo na građevinsku infrastrukturu, mislim na ulaganje u opremu i, naravno, u kadrove u koje se takođe intenzivno ulaže, znači jedan preduslov za opstanak zdravstvenog kadra, pre svega visokoškolskog, ali i srednjoškolskog u našem ustanovama. Hvala još jednom na pažnji.