Reč ima narodni poslanik Samir Tandir.

Poštovana predsedavajuća, radno predsedništvo, koleginice i kolege narodni poslanici, koristim ovu priliku da svim narodnim poslanicima i strankama koje su ušle u parlament čestitam i da poželim srećan rad.

Danas raspravljamo o izboru predsednika Skupštine Republike Srbije. To je i de fakto i de jure treća pozicija u državi Srbiji i jako je važno koja osoba obavlja tu funkciju.

Kandidat Ivica Dačić nesporno ima veliko političko i diplomatsko iskustvo. Ono što mi kao Stranka pravde i pomirenja od njega očekujemo jeste da Kabinet predsednika parlamenta bude otvoren za sve narodne poslanike, da parlament bude arena gde ćemo suočavati stavove, argumente, činjenice, gde se neće dešavati nemile scene koje smo u nekim prethodnim mandatima imali priliku da gledamo.

Očekujemo da predsednik Parlamenta bude suštinski servis svim narodnim poslanicima ali i suštinski servis svim građankama i građanima koji u Republici Srbiji žive. Suštinski očekujemo da neke stvari koje su jako važne za demokratske procese u Republici Srbiji pokrenemo sa mrtve tačke. Koleginica Pramenković je govorila da preko 30% građanki i građana u Republici Srbiji su pripadnici manjinskih zajednica, a da ih jako malo ispod 5% ima zastupljenih u Narodnoj skupštini Republike Srbije i to je nešto što moramo suštinski menjati u narednom periodu i pozicija predsednika Parlamenta je tu ključno bitna.

Ono što takođe očekujemo jeste da shodno Zakonu o izboru narodnih poslanika nešto slično primenimo i u Skupštini, jer je neprihvatljivo sa pozicije suštinske demokratije i vladavine prava da i manjinske stranke moraju da imaju poslaničke klubove od pet poslanika. Očekujemo da kroz jedan dijalog sa predsednikom Parlamenta menjamo Poslovnik i da za manjinske stranke ta razina bude smanjena na tri narodna poslanika.

Ono što moram da podsetim, nažalost, jeste na nedavne izjave koje je gospodin Dačić dao, a koje se tiču Bošnjaka, Muslimana i nekih od simbola islama kao što je džamijski minaret. Te izjave su sa pozicije javnog diskursa i jednog uljudnog obraćanja apsolutno neprihvatljivi. Ja očekujem da sa pozicije predsednika Narodne skupštine takve izjave više nećemo imati zato što su kroz te izjave, možete da se ne slažete sa nekim, ali ne možemo da vređamo kolektivitete. Kroz te izjave uvredu su osetili svi Muslimani u Republici Srbiji, a to su naši građani i građanske. Ovakav stav bi zauzeo i da se radi o naravno bilo kojoj drugoj verskoj skupini.

Takođe, što se tiče situacije u regionu, što se tiče situacije i u BiH, tu nam se stavovi razlikuju. Mi smatramo da pomirenje u regionu zapadnog Balkana, na prostoru bivše Jugoslavije, kako god hoćemo, nemamo alternativu i da je suštinski odnos, dobar odnos između Bošnjaka i Srba, Srba i Bošnjaka važan za taj proces.

Što se tiče poslanika stranke Pravde i pomirenja - akademik Muamer Zukorlić podržaćemo izbor novog rukovodstva Skupštine Srbije. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Darko Laketić.

Poštovana predsednice, uvažene kolege narodni poslanici, dakle mi danas govorimo o izboru predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, ali suštinski govorimo o kontinuitetu jedne politike koju predstavlja i vodi predsednik Republike Aleksandar Vučić.

Naime, mi danas govorimo o tome koliko je Srbija uspešnija u odnosu na Srbiju 2012. godine ili ranije. Danas govorimo o tome koliko je veći nacionalni dohodak, danas govorimo o tome koliko je veća briga prema vojsci, briga prema obrazovanju, briga prema policiji, prema zdravstvu. Upravo u tom svetlu govoriću o stvarima koje su za nas naprednjake najznačajniji ciljevi. Govoriću najviše o tome na koji način država treba da brine o zaštiti stanovnika, zdravstvenoj zaštiti stanovnika i na koji način je odgovorila u nekim nepogodama i različitim epidemiološkim okolnostima, kakva je i ova kriza sa Kovidom 19.

Krenuću redom, od nečega što smatram elementarnim, a elementarno za svog zdravstvenog radnika i za mene kao lekara, jeste medicinska oprema. Zašto to kažem? Zato što sam danas izuzetno ponosan zbog toga što se država Srbija nije suočila sa nedostatkom medicinske opreme. Dakle, ličnim angažovanjem i predsednika Aleksandra Vučića i njegovim međunarodnim autoritetom, uspeli smo da svu neophodnu opremu, a ne govorim samo o maskama i rukavicama, već i o zaštitnim odelima, o respiratorima, nabavimo na vreme i ne doživimo katastrofu kakvu su doživele neke druge zemlje. Ovo je posebno značajno zato što su tržišni uslovi za promet ovih dobara jako loše i samim tim možemo reći da je uspeh još veći.

Ono što je takođe značajno, a pomenuo bih, jeste upravo stanje vezano za medicinsku opremu, ne samo u okolnim zemljama, već u visoko razvijenim zemljama zapadne Evrope i SAD.

Reći ću vam, a imam mnoštvo kolega, prijatelja, koji nisu samo odavde, a rade u tim zdravstvenim sistemima, da su se suočavali sa ogromnim problemima, da su očajnički tražili i vapili za medicinskom opremom. Reći ću vam da su od sopstvenih lekarskih odela, od raznorazne opreme medicinske i nemedecinske pokušavali da naprave priručna sredstva koja bi ih zaštitila od transmisije zarazne bolesti. Srećna okolnost je i ne samo srećna okolnost, već briga rekao bih, odgovornost i znanje što država Srbija nije došla u tu situaciju.

Ono što je takođe bitno, jeste da smo imali dovoljno respiratora. Reći ću vam jednu dramu sa kojom su se suočavale kolege u inostranstvu. Drama da jedan zdravstveni radnik koji je naučio da pomaže obolelom mora na svojim plećima da iznese odluku ko će da živi, a ko da umire, koga će da isključi sa respiratora, a koga će da uključi. To se dešavalo u visoko razvijenim zapadnim zemljama takođe.

Citiraću i guvernera Njujorka, Endruja Kuoma koji se požalio da se savezne države, zajedno sa federalnom Vladom utrkuju za nabavku opreme, ali na taj način što su podizali cenu jedni drugima. Citiram - to je kao da ste na i-beju, sa 50 drugih država koje licitiraju za respiratore, rekao je on. Time bih stavio tačku na sve zlurade i zlonamerne komentare koji su se pojavljivali sa vremena na vreme vezano za ovu temu.

Drugi veoma značajan segment pružanja zdravstvene zaštite u ovim novonastalim epidemiološkim okolnostima jeste upravo i masovno i adekvatno testiranje građana na Kovid 19. Moram vas informisati gospodo narodni poslanici, kao i građane koji gledaju ovaj prenos, da se Srbija nalazi na petom mestu u Evropi po broju testiranih lica na 100.000 pacijenata. Ispred nas su samo Italija, Nemačka, Švajcarska i Austrija. I ovde je predsednik Republike dao svoj nemerljiv doprinos. Lični kontakt i lično prijateljstvo sa gospodinom Si Đinpingom doveli su do toga da mi imamo dve super laboratorije "Vatreno oko", jednu u Beogradu, jednu u Nišu, koje imaju neverovatan kapacitet, zajedno 4.800 testova dnevno, odnosno rezultata na testove. To je nešto što je državu Srbiju stavio u redu rekao bih, najmoćnijih država u ovom segmentu. Peti u Evropi po broju testiranih, rekao bih da je veliki uspeh za nas.

Ne bih zadržao samo na ovome, treći segment ove naše priče, ovih naših ciljeva jeste upravo zdravstvena infrastruktura. Treći segment pre svega znači ulaganje u zdravstveni sistem. Trenutno se rekonstruišu bolnice u Prokuplju, zatim u Loznici, Smederevskoj Palanci, Aranđelovcu, počinje izgradnja, negde je već počela izgradnja i obnova bolnica u Vranju, Pirotu, Kikindi, Pančevu, Ćupriji.

Svaki od ovih projekata je vredan otprilike između 25 i 30 miliona evra. Gospodo, to su kapitalni projekti. Ali, ono što želim reći jeste da upravo to dugujemo našem narodu. To je nešto što je bilo zaista neophodno da se uradi. Obilazeći te centre u nekom ranijem periodu zaista mogu reći da je naša zdravstvena infrastruktura bila zapuštena.

Posebno ću se osvrnuti na medicinski centar u Prokuplju. Zašto? Zato što je medicinski centar u Prokuplju sagrađen još za vreme SFRJ, dakle za vreme bivše države, ali izgrađen samo u sivoj fazi. Godine 1989. je praktično ostavljen u toj sivoj fazi i do prošle godine ni jedan jedini dinar nije uložen u taj objekat. Od prošle godine je krenula rekonstrukcija, sada se završava prva faza, krećemo već intenzivno u drugu fazu rekonstrukcije ovog centra.

Zašto sam ovo pomenuo? Zato što je zdravstveni centar u Prokuplju paradigma, obrazac kako se bivša vlast odnosila prema zdravstvenom sistemu, na kraju krajeva kako se odnosila prema građanima ove zemlje.

Takođe, rekonstruisan je „Dragiša Mišović“, rekonstruisana je Infektivna klinika, deo KBC „Bežanijska kosa“, VMC „Karaburma“.

Što se tiče kliničkih centara, znate da je Klinički centar u Nišu takođe završen. Klinički centar u Beogradu, Klinički centar Srbije se završava idućeg septembra, iduće godine. To su kapitalni projekti koji život znače. Podsetiću vas i dužan sam da vas podsetim da je 2004. godine tadašnja vlast na sva usta se hvalila kako će za osam godina da završi sva četiri klinička centra. Dogovoren je i kredit kod Evropske investicione banke. Naime, po tom planu, za tih osam godina je trebalo da se završi sve, dakle i Klinički centar u Nišu, u Beogradu, Kragujevcu i Novom Sadu. Naravno, nije se odmaklo više od obećanja.

Ono što je još žalosnije jeste da su godinama ta sredstva ležala na računu Evropske investicione banke, a sredstva koja su povučena, nažalost, država je platila kamatu zato što nisu iskorišćena u to vreme.

Eto, to je odnos i briga bivše vlasti, a ovo je odraz i briga sadašnje vlasti ne samo o zdravstvenoj zaštiti, već o svakom građaninu uopšte, jer suština rada sadašnjeg zdravstvenog sistema jeste pacijent u središtu zdravstvenog sistema. To je suštinska stvar za svakog medicinara.

Danas mi slušamo te ljude koji zlonamerno komentarišu izgradnju kovid bolnica, rekonstrukciju medicinskih centara, gde se nalazi, naravno, zamerka - zašto se to radi, zašto toliko? Radi se toliko zato što je sistem ostavljen u katastrofalnom stanju. Uz to, svako ulaganje u zdravstveni sistem, svako ulaganje u bilo koji objekat, u bilo koju opremu se uvek višestruko vrati kroz zdravlje stanovništva.

Ponosan sam i srećan i zadovoljan zato što smo krenuli sa izgradnjom novih kovid bolnica. Te kovid bolnice sada imamo skoro završene, skoro pripremljene.

S druge strane sutra će naići neki drugi virus, neka druga potreba za zdravstvenim objektima, za zdravstvenom opremom u koju se sada obilato ulaže. Nikad nije na odmet imati dovoljan broj bolesničkih kreveta, ne samo u intenzivnoj i poluintenzivnoj nezi, već uopšte. To je moj stav i neka se javi neko ko misli suprotno da razmenimo mišljenja.

Ono što, takođe, želim da vam kažem jeste da Srbija ulaganjem u zdravstveni sistem prikazuje moć, prikazuje sposobnost da može da odgovori zadacima kao nikada do sad.

Ono što, takođe, želim da vam kažem jeste da ulaganje u zdravstveni sistem, ne mislim ovde samo na građevinsku infrastrukturu, mislim na ulaganje u opremu i, naravno, u kadrove u koje se takođe intenzivno ulaže, znači jedan preduslov za opstanak zdravstvenog kadra, pre svega visokoškolskog, ali i srednjoškolskog u našem ustanovama. Hvala još jednom na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Snežana Paunović.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Uvaženi članovi predsedništva, poštovane kolege, najpre ću kao i sve moje kolege čestitati svima nama na novom mandatu i poželeti nam uspeh u radu u periodu koji je ispred nas.

Danas, kao što smo već čuli, biramo rukovodstvo Skupštine Srbije i na moje veliko zadovoljstvo imam čast da govorim o predsedniku svoje partije, ali najpre o svom prijatelju. Da se ne radi o Ivici Dačiću, bilo bi mi teško da govorim posle Žarka Obradovića i Đoleta Milićevića, ali govorimo o čoveku o kome može dugo da se priča, jer je njegova biografija kompleksna.

Čuli smo pohvale, čuli smo i kritike. Moram na početku da kažem da nećemo uspeti da ga pohvalimo svi mi koji imamo potrebu i razlog onoliko koliko njemu u prilog ide jedna diskusija koja je danas probala da ga minimizira. Ne zbog toga ko govori, nego kada u negativnom kontekstu govori o Ivici Dačiću neko ko ima ambiciju da naruši suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, onda je glavna preporuka za Ivicu upravo to, on je pretnja jer će biti čuvar ova dva vrlo važna državna interesa.

Dakle, ako bih krenula da elaboriram tu diskusiju umanjila bih vrednost ove sednice. Neću to da radim. Zahvaljujem se na ovoj divnoj preporuci, sve što vama smeta za Srbiju je dobro, znači da je Ivica Dačić idealno rešenje.

Vratiću se na predsednika SPS i budućeg predsednika Skupštine Srbije i njegovu biografiju, ne na način što ću čitati, ne na način što ću naglasiti da je bio najbolji student, ni sam ne voli to da radi, već ću reći da sve te epitete koje Ivica ima upotpunilo je političko iskustvo i činjenica da je u proteklih 30 godina Ivica Dačić uvek bio neko ko se u interesu Srbije i za račun Srbije i njenih građana suočavao sa najtežim izazovima koji su pred njom bili. Proteklih 30 godina nisu bile lake, prekalilo ga je vreme i prekalili su ga problemi prekalile su ga tuđe ambicije da naruše ono što on najviše voli, a to je svoju državu.

Najveći zakonodavni organ Srbije nije nevažan. To je drugo po veličini funkcija, govorimo o predsedniku Skupštine Srbije koja predstavlja zakonodavnu vlast kao jednu od tri postulata sadržana u Ustavu Srbije. Dakle, zahvaljujem se i koalicionim partnerima koji su uprkos velikoj većini koju imaju, pružili ruku saradnje i socijalistima dozvolili da kao zajednički tim pomognemo u sprovođenju onoga što će biti najpre zakonodavna vlast.

Čulo se ovde i da je Ivica radio dobar posao kao ministar spoljnih poslova i da je šteta što je prekinut u tom delu. Ja ne mislim da je prekinut, ja mislim da je podignut na viši nivo. Ovo kažem, ne zbog nas koji sedimo u sali, nego zbog građana i građanki Srbije koji me slušaju, objašnjavajući da nema ovde nikakve istine u malicioznim izjavama koje čujemo od ljudi koji se valjda zovu opozicija, ne znam kako se to danas tretira u Srbiji. Nema ovde nikakvog poniženja ni za socijaliste, ni za Ivicu. Ivica Dačić je dobio drugu po veličini funkciju i po važnosti, ne po veličini, izvinjavam se, u Srbiji i to je samo kontinuitet politike koja je pokazala da ima apsolutno poverenje građana Srbije koja se meri sa preko 80%.

Sve ostalo su maliciozne pretpostavke, spinovi i pokušaji da se od svih nas zajedno, a ima nas mnogo, napravi jedna grupa, interesna najpre, koja ne znam na šta sve liči, čuli smo da ličimo i na neki partijski kongres. Ne, ličimo na predstavnike i jesmo predstavnici naroda koji nam je dao poverenje da u njegovo ime očuvamo najpre suverenitet i teritorijalni integritet. Sigurna sam da ono što je jedan od kolega naveo kao eventualnu Ivicinu manu, ili nešto što ne očekuju, a to je neki komentar, koji lično verujem da je izvučen iz konteksta, nećemo čuti u Skupštini, ja sam sigurna da nećemo. Ivica nije čovek čiji su manir uvrede, Ivica nije čovek koji voli da se svađa. Ivica je čovek koji, pre svega, voli svoju državu. Neće mu biti lako i nije ovaj zadatak lak, ali, koliko sam čula sve kolege i sve poslaničke grupe, pomoći će mu u radu, uključujući i poslanike SPS.

Želim, najpre kao i bivši poslanik, ali možda više od toga i kao žena u parlamentu, da se zahvalim predsednici Maji Gojković, u čijem smo mandatu uradili mnogo, ali ću naglasiti samo jednu stvar, ne zato što je najvrednija ili zato što su ostale manje vredne, nego ću naglasiti Zakon o 40% žena, za koji se najpre izborila lično. Možda jesmo svi pomalo pomogli, ali mišljenje i stav predsednice parlamenta u tom trenutku je bio presudan. Hvala vam na saradnji, hvala vam na onome što smo imali priliku da mi kao mlađi naučimo od vas i čvrsto verujem da će sve mlađe kolege ili kolege koji su prvi put poslanici imati šta da nauče od nas koji nešto malo iskustva imamo, a ima i onih koji imaju mnogo. To je još jedan od razloga zbog koga je jako važno što će predsednik parlamenta biti Ivica Dačić, jer se od njega najbolje uči i šta je parlamentarizam i šta je politika.

Ne želim ovim rečima hvale da zaista umanjim vrednost bilo koga, ali ćete me razumeti. Možda prvi put, posle ne kratkog staža poslaničkog u ovoj diskusiji, imam blagu tremu, to za mene nije manir, ali ja ovde govorim o nekome ko uživa zaista moje i veliko poštovanje i veliko poverenje. Kada govorite o prijateljima, onda je obično najteže da govorite.

Ono što je jako važno i što verujem da je mišljenje svih građana Srbije koji su ukazali poverenje sada već izvesno vladajućoj većini koja će se i kroz Vladu vrlo brzo uspostaviti u Srbiji, to je da je Ivica Dačić čovek za koga čak i ako niste glasali ne možete da ga ne poštujete i ne volite. On je čovek koji se ne mrzi. U tom smislu, suvišno je da sada kažem da će SPS glasati za svoj predlog, ali ću reći još jednom, hvala najpre na poverenju svima vama koji ste potpisima podržali ovakav predlog, a onda hvala i predsedniku Republike Srbije na poverenju ukazanom i socijalistima i Ivici Dačiću kao starom saradniku. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Maja Gojković.

Zahvaljujem se, predsedavajuća.

Mislila sam da ćete prvo odrediti pauzu, te ne znam koliko ću uopšte imati vremena da se obratim poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije, ali vi me slobodno prekinite, jer na predsedavajućem je da određuje kako će izgledati tok sednice.

Oklevala sam da li da se javim ili da se ne javim danas, jer očigledno je da će velika većina narodih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije podržati izbor za prvog među jednakima, za predlog koji smo potpisali, odnosno za gospodina Ivicu Dačića, ali mislim da je stvar političke kulture da dosadašnji predsednik Narodne skupštine kaže nekoliko rečenica, jer mogao bi zlonamerni deo javnosti, kao što to najčešće i rade, da ćutanje možda na neki drugi način protumače. To je nešto sa čime će se suočiti i neko ko će za par sati i biti predsednik parlamenta, sa mnogobrojnim predrasudama, sa podmetanjima, sa mnogobrojnim lažnim vestima i tumačenjima kako se ovde u parlamentu radi, od onih koji parlament nisu videli ni na fotografijama, a kamo li živeli ovim životom.

Neverovatno simbolično, danas je šest i po godina kako sam predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, pa red je da se osvrnem i na nekoliko diskusija i da kažem šta smo mi zaista radili ovde u parlamentu, a ne kakav smo utisak ostavili u pojedinom delu javnosti Republike Srbije, koji je odlučio da jednostavno ne učestvuje na ovim izborima i sami sebe diskvalifikovali iz političkog života Srbije. Jer, kada vi nemate poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije, to znači da vam i nije stalo toliko da predstavljate deo građana koji su vaši politički istomišljenici.

Imala sam izuzetno zadovoljstvo i čast da budem u dva mandata predsednik Narodne skupštine Republike Srbije. Veliku podršku sam imala među poslanicima, kako onih koji podržavaju rad Vlade Republike Srbije, to se popularno kaže vladajuće većine, iako se ne slažem sa tim izrazom, ali i velikim delom opozicije. O tome se nikada u javnosti nije govorilo, jer mi imamo opoziciju koja je više vredna i koja je manje vredna izgleda u pojedinim medijima, pa i nekim krugovima van naše države. Ja mislim da opozicija koja učestvuje na izborima, bori se za svoj glas i čije će se mišljenje čuti manje-više i u ovom parlamentu jednako vredi kao i oni koji su našli neki svoj put. U prvom mandatu sam imala podršku čak i poslanika koji su se danas opredelili da ne glasaju za naš predlog u ovom sazivu i ja se zahvaljujem poslanicima Enisu Imamoviću i Šaipu Kamberiju što su mi dali šansu da u prvom mandatu pokažem da li sam ja dovoljno dobar političar da vodim parlament Republike Srbije i da li imam iste kriterijume prema jednima i prema drugima.

Politička floskula je da se predsedniku parlamenta govori da je on neko ko određuje kako će se ponašati 250 poslanika i kako će izgledati duh ovog parlamenta. Ja kažem da jedan lasta ne čini proleće. Vi vodite sednice, pripremate sednice, trudite se da sve protekne u najboljem demokratskom tonu, ali svih 250 poslanika je odgovorno za to kakvu mi sliku šaljemo u javnost, kako se mi ponašamo i na koji način komuniciramo jedni sa drugima i da li imamo političkog sluha da čujemo jedno i drugo mišljenje, ali ne sluha za uvrede i ne sluha za ono što se dešavalo u prošlom sazivu.

Ne može niko da kaže da sam kao predsedavajući koji je predstavljao ovde dve trećine parlamenta, mislim na to da su glasali za mene, sam izazvao to da mu upadnu poslanici poslaničke grupe Dveri u kabinet i maltretiraju ga i fizički i psihički i da pokušavaju da me tuku. Ne može da se kaže da je dobro što je deo javnosti kojima ja politički ili SNS nije čaša čaja koju piju svako jutro, da kažu – pa, to je u redu, zato što je ona član te i te stranke. Time kažem da smo mi svi pomalo krivi za sliku koja postoji o parlamentu Republike Srbije u jednom delu javnosti koji hoće da nas čuje. Ima i onih koji neće da nas čuju i oni su posegnuli u svojoj političkoj borbi za ulicom, za bakljama koje su ovde palili.

Moram da vas podsetim ili da vam kažem ono što ne znate, pošto sam ležala u bolnici i bolovala od Kovida, da sam ja tu noć zaboravila na svoju bolest i zvala zaposlene da sklanjaju slike i umetničke vrednosti iz ovog parlamenta, jer je meni stalo do toga. Meni je stalo da nam se ne desi ono što nam se kao usputna pojava desilo 5. oktobra 2000. godine, a da ovde nestanu umetničke vrednosti iz ovog istorijskog zdanja, ne zbog mene nego zato što to pripada građanima Srbije. I ova zgrada pripada građanima Srbije i ovaj parlament pripada građanima Srbije. Izuzetno je važno da se svi zajedno ovde izborimo za to da nas poštuju građani Srbije, da mi ne budemo interesantni medijima samo kada se desi nekakav odvratan incident, tuča, psovanje, glupe i besprizorne šale na račun jedni drugih i na skrnavljenje i na sve ono što se dešavalo u proteklih nekoliko meseci ispred zgrade, a to nije fizički ispred zgrade, to je građanima Srbije u njihovim očima Narodna skupština Republike Srbije simbol demokratije u svakom demokratskom društvu, da se izborimo našim radom, našom ozbiljnošću, ovde, da nas svi gledaju znatno drugačije.

Da žalim za nekim ko neće da učestvuje na izborima bilo bi neiskreno. Političar sam 30 godina, jednako kao i kandidat, gospodin Ivica Dačić, za ovo prestižno mesto i ne žalim ni za kim, jer mi smo politička konkurencija i neka se ponaša ko kako hoće. Neko misli da treba ovde da uđe uz pomoć glasova građana Srbije, a neko misli da treba ući silom ili da će ih neko ugurati ovde i obezbediti im vlast u ovoj državi. To je jedna velika prošlost.

Mnogobrojni izazovi očekuju predsednika parlamenta Republike Srbije. Smeta mi politička nepismenost kada kažu – a, sada će biti lako, skoro da nema opozicije. Opozicije će biti u parlamentu. Opoziciju treba slušati, bez obzira da li sedi u klupama ili će krenuti nekim drugim putem i biće velikih, velikih pritisaka na sve nas ovde u državi i u parlamentu da se radi onako kako neko drugi zamišlja da treba da se radi u našem zdanju.

Učestvovala sam u nekoliko okruglih stolova, učestvovala je većina vas koji ste ovde i drago mi je da smo učinili značajne pomake u prošlom periodu i da smo doneli nekoliko zakona u kojima smo unapredili demokratski rad parlamenta i izbore koje sada već imamo iza nas. Nisu učestvovali oni koji nisu učestvovali ni u dijalogu, nego su se sa predstavnicima EU nalazili na nekim drugim mestima i znalo se već unapred da oni neće da učestvuju na izborima ne zato što nešto nije u redu, nego su vrlo dobro znali da imaju izuzetno malu podršku građana Srbije i da verovatno ni 3% cenzusa ne bi osvojili, što bi bila jedna opšta politička sramota za njih. I tu imam razumevanja. Ne znam kako bi onda komunicirali sa tim delom društva koji zbog nečega nije zadovoljan sa ovom vlašću? Imaju pravo na to.

Kažem, jedan čovek nije Skupština, prema tome, ne treba da se očekuje da će jedan čovek uspeti da promeni neke velike stvari, nego nam više ide na ruku da pojedini političari nisu više u ovom zdanju, a oni su pravili tu atmosferu nasilja, haosa, psovanja, vređanja i predsedavajućeg i predsednika Narodne skupštine, pa su oni pribegavali čak i fizičkom nasilju nada mnom u kabinetu, gde je jedan deo društva koji za sebe kaže da je građanska Srbija ćutao. Svet oko mene je takođe deo našeg društva koji može da kaže za sebe da je građanski deo Srbije bio zgrožen onim ćutanjem ili onim omalovažavanjem najave nasilja na našim ulicama koje se desilo evo tu nedavno.

Koleginici se zahvaljujem, Sandri Božić, Aleksandri Tomić i Snežani Paunović što su napravile osvrt i dale mi veliki kompliment, koje nisam baš često slušala u šest i po godina, da sam dobro vodila ovaj parlament, ne samo ovde u ovom zdanju, nego smo radili zaista mnogo stvari.

Prihvatam da Dačić nije čovek koji voli da se svađa, ali mi je delovalo malo kao da koleginica kaže da ja volim da se svađam. Ne volim da se svađam, zaista, i nikada nisam bila ta koja je započinjala bilo kakvu svađu, nego sam se trudila da napravim red ovde, što nije lako, jer ovde se nalazi opozicija, ovde je glavni politički okršaj. Nije politički okršaj u nekim drugim segmentima politike i na drugim mestima i ovde je vidljivije naše političko neslaganje i pogrešno shvatanje dijaloga koje partije treba da sprovode u političkom životu naše države i druge. Ali, da vas utešim, nije ni u drugim parlamentima ništa lepše i ništa idiličnije, možda na neki drugi uvijeniji način saopštavaju jedni drugima isto ovo što se dešavalo i ovde.

Samo da pohvalim zaista, zahvalna sam svim poslanicima iz prethodnih saziva što su dali veliku podršku prilikom donošenja zakona o većoj prisutnosti manje zastupljenog pola, odnosno žena ovde u parlamentu i sada nas ima preko 40% i time smo pokazali da je bilo dijaloga sa opozicijom koja je želela dijalog, neću da svojatam taj zakon. Taj zakon je predložila, izmene i dopune, poslanica iz DS, došla je ovde, razgovarali smo kao najveća partija u državi sa predsednikom naše stranke, sa predsednikom države Aleksandrom Vučićem, koji je samo pitao – zašto ne 50% žena zastupljenih na listama političkih stranaka? Mi smo kao ozbiljna stranka sa našim koalicionim partnerima krenuli u ovu reformu društva i radujem se tome što će u Vladi Republike Srbije više biti žena dobrih političara, ne žena kao žena, nego žena koje su dobri političari i moći će da vode određene resore u toj budućoj Vladi.

Takođe važan segment parlamentarne diplomatije koji smo ponovo postavili na svoje mesto, dok su nas neki kritikovali po ulicama Beograda i nekih drugih koji su brinuli o nama, 141. zasedanje Interparlamentarne unije, prve posle onog Titovog perioda u godini kada sam se rodila, 2.500 poslanika iz čitavog sveta koji su Srbiju izabrali kao dobar primer parlamentarne prakse. Meni je jednako važno šta će da kažu o nama oni u čijem društvu težimo da budemo jednog dana ravnopravni članovi, ali mi je izuzetno važno kada dođu dva predsednika oba doma parlamenta Indije ili Narodne Republike Kine ili kada dođu sve zemlje iz našeg okruženja, na najvišem nivou predstavljene, kada bude od 150 delegacija 78 predsednika parlamenata. Pa imali su oni nešto važnije da rade u tom trenutku i odlučili su da je najvažnije da u tom momentu budu prisutni u Beogradu i mi smo bili predsedavajući tog zasedanja.

Nešto što je Darko Laketić zaboravio, što bih zamolila budućeg predsednika da ne zaboravi da uradi, a interesuje sve građane Srbije, bez obzira koju političku opciju podržavaju ili kom narodu pripadaju, potpuno je svejedno da li su Srbi, Hrvati, Albanci, Bošnjaci, Mađari, ko god, je sigurno zainteresovan da se nastavi rad Komisije koja istražuje posledice bombardovanja, agresije NATO pakta nad Srbijom 1999. godine, posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu naše države i kako umiru italijanski vojnici koji su boravili i službovali na teritoriji Kosova i Metohije i Nemci vode sporove.

Sa tim odborima i komisijama smo mi uspostavili odličnu saradnju, znači to su članice NATO pakta, oni mogu da vode tu borbu, možemo i moramo i mi ovde u državi, da dođemo do istine, da vidimo koliko je bilo uzročno-posledičnih veza i kako umiru Srbi, umiru Hrvati, umiru i Albanci i Bošnjaci, koji su boravili na toj teritoriji. Ovo je nadnacionalan stvar, boriti se za zdravlje ljudi i boriti se za zdravu životnu sredinu.

Eto, to bi moja molba bila da se u tom pravcu krene i dalje, predsedniku parlamenta Republike Srbije, kao i svima nama ovde u parlamentu, želim dobar, uspešan rad, kakav smo imali i u proteklih šest i po godina i ponosna sam na to šta smo uradili.

Ponosna sam na to kako je izgledao naš parlament, i u prethodnom periodu, jer ne dam da neko drži lekcije o tome, a ovaj parlament je spaljivao i izbacivao čitave poslaničke grupe, a mislim da je jedna od poslanica tu, koja može to da posvedoči, jer je ostala jedna jedina, u sali i borila se za interese svoje stranke, možda čak i dva meseca i oni koji su spajali po 250 tačaka dnevnog reda, donosili budžet 31. decembra do, ne znam 23 časova, da nam čitaju o tome i drže lekcije, kako jedan parlament treba da izgleda. Jedan smo, od najboljih parlamenata u svetu i to smo dobili kompliment na 141. zasedanju Interparlamentarne unije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik, Života Starčević.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, želim na početku, kao što i red nalaže, da svima vama čestitam na dobijenim mandatima u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Siguran sam da ćemo u narednom periodu donositi dobre zakone i dobre odluke, imati efikasne i konstruktivne diskusije i kao što rekoh ti dobri zakoni, dobre odluke će omogućiti nastavak uspešne borbe za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše zemlje, omogućiće uspešan nastavak ekonomskog razvoja naše zemlje, omogućiće uspešnu borbu protiv epidemije Kovida-19, ali na način na koji nećemo dozvoliti da stane život, već na način koji će sa jedne strane obezbediti sigurnost i zdravlje građana, a sa druge strane obezbediti i da život, u uslovima pandemije, teče na što normalniji način.

Kao što je, maločas predsednik JS, Dragan Marković Palma, rekao poslanička grupa JS, sa zadovoljstvom se podržati izbor, gospodina Ivice Dačića, za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Ne samo iz razloga što je, Ivica Dačić naš koalicioni partner već 12 godina, ne smo zato što je Ivica Dačić, uspešno radio na istaknutim mestima u državi Srbiji, bio je uspešan i premijer i ministar unutrašnjih i ministar spoljnih poslova. Ne samo zato što je, Ivica Dačić jedan mudar, iskusan političar, već i zato što je Ivica Dačić jedan dobar čovek i tolerantan čovek. Mislim da sve to, gospodina Ivicu Dačića kandiduje da bude dobar predsednik Narodne skupštine i dobar izbor za predsednika Narodne skupštine i dobar za Srbiju.

Mislim da se tom činjenicom rukovodio i predsednik države i predsednik stranke koja ima najviše narodnih poslanika u ovom parlamentu kada je kandidovao Ivicu Dačića za ovu visoku državnu funkciju. Naime, ovde se vodila diskusija i u javnosti da postoje funkcije koje su niže i više. Jednostavno svi znamo u političkoj teoriji da svaku državu čine tri osnovna stuba vlasti, a to su zakonodavni, izvršni i sudski i da su svi podjednako važni. Mislimo da će izborom Ivice Dačića za ovaj parlament ali i izborom narodnih poslanika, narod je poslao jasnu poruku na prethodnih parlamentarnim izborima kojim pravcem želi da naša država ide. Da ćemo imati jako stabilan taj zakonodavni stub vlasti i da je stabilnost naše države jako bitna i da sve odluke koje donosimo i koje ćemo donositi ići će u tom pravcu.

U nekim medijima pojedinci želeći da diskredituju Ivicu Dačića u stvari su omalovažavali poziciju ovog visokog doma, omalovažavali parlament, omalovažavali Ustav Republike Srbije i omalovažavali Republiku Srbiju, jer na taj način kritikujući i omalovažavajući bitne institucije u našoj državi, oni pokazuju samo jednu stvar, a to je da su im lične ambicije bitnije od bilo koje institucije države i od same države.

Jedinstvena Srbija u svom političkom delovanju uvek se jasno zalagala za političku ekonomsku i sveukupnu društvenu stabilnost u društvu. Mislimo da će i izbor Ivice Dačića za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije biti korak u pravcu te stabilnosti sveukupne. Ovom prilikom želim prosto Ivici Dačiću da poželim uspešan rad u budućnosti i svima nama u ovom parlamentu i da nastavimo da radimo na dobrobit Srbije i građana Srbije. Hvala vam.