Reč ima narodni poslanik Maja Gojković.

Zahvaljujem se, predsedavajuća.

Mislila sam da ćete prvo odrediti pauzu, te ne znam koliko ću uopšte imati vremena da se obratim poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije, ali vi me slobodno prekinite, jer na predsedavajućem je da određuje kako će izgledati tok sednice.

Oklevala sam da li da se javim ili da se ne javim danas, jer očigledno je da će velika većina narodih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije podržati izbor za prvog među jednakima, za predlog koji smo potpisali, odnosno za gospodina Ivicu Dačića, ali mislim da je stvar političke kulture da dosadašnji predsednik Narodne skupštine kaže nekoliko rečenica, jer mogao bi zlonamerni deo javnosti, kao što to najčešće i rade, da ćutanje možda na neki drugi način protumače. To je nešto sa čime će se suočiti i neko ko će za par sati i biti predsednik parlamenta, sa mnogobrojnim predrasudama, sa podmetanjima, sa mnogobrojnim lažnim vestima i tumačenjima kako se ovde u parlamentu radi, od onih koji parlament nisu videli ni na fotografijama, a kamo li živeli ovim životom.

Neverovatno simbolično, danas je šest i po godina kako sam predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, pa red je da se osvrnem i na nekoliko diskusija i da kažem šta smo mi zaista radili ovde u parlamentu, a ne kakav smo utisak ostavili u pojedinom delu javnosti Republike Srbije, koji je odlučio da jednostavno ne učestvuje na ovim izborima i sami sebe diskvalifikovali iz političkog života Srbije. Jer, kada vi nemate poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije, to znači da vam i nije stalo toliko da predstavljate deo građana koji su vaši politički istomišljenici.

Imala sam izuzetno zadovoljstvo i čast da budem u dva mandata predsednik Narodne skupštine Republike Srbije. Veliku podršku sam imala među poslanicima, kako onih koji podržavaju rad Vlade Republike Srbije, to se popularno kaže vladajuće većine, iako se ne slažem sa tim izrazom, ali i velikim delom opozicije. O tome se nikada u javnosti nije govorilo, jer mi imamo opoziciju koja je više vredna i koja je manje vredna izgleda u pojedinim medijima, pa i nekim krugovima van naše države. Ja mislim da opozicija koja učestvuje na izborima, bori se za svoj glas i čije će se mišljenje čuti manje-više i u ovom parlamentu jednako vredi kao i oni koji su našli neki svoj put. U prvom mandatu sam imala podršku čak i poslanika koji su se danas opredelili da ne glasaju za naš predlog u ovom sazivu i ja se zahvaljujem poslanicima Enisu Imamoviću i Šaipu Kamberiju što su mi dali šansu da u prvom mandatu pokažem da li sam ja dovoljno dobar političar da vodim parlament Republike Srbije i da li imam iste kriterijume prema jednima i prema drugima.

Politička floskula je da se predsedniku parlamenta govori da je on neko ko određuje kako će se ponašati 250 poslanika i kako će izgledati duh ovog parlamenta. Ja kažem da jedan lasta ne čini proleće. Vi vodite sednice, pripremate sednice, trudite se da sve protekne u najboljem demokratskom tonu, ali svih 250 poslanika je odgovorno za to kakvu mi sliku šaljemo u javnost, kako se mi ponašamo i na koji način komuniciramo jedni sa drugima i da li imamo političkog sluha da čujemo jedno i drugo mišljenje, ali ne sluha za uvrede i ne sluha za ono što se dešavalo u prošlom sazivu.

Ne može niko da kaže da sam kao predsedavajući koji je predstavljao ovde dve trećine parlamenta, mislim na to da su glasali za mene, sam izazvao to da mu upadnu poslanici poslaničke grupe Dveri u kabinet i maltretiraju ga i fizički i psihički i da pokušavaju da me tuku. Ne može da se kaže da je dobro što je deo javnosti kojima ja politički ili SNS nije čaša čaja koju piju svako jutro, da kažu – pa, to je u redu, zato što je ona član te i te stranke. Time kažem da smo mi svi pomalo krivi za sliku koja postoji o parlamentu Republike Srbije u jednom delu javnosti koji hoće da nas čuje. Ima i onih koji neće da nas čuju i oni su posegnuli u svojoj političkoj borbi za ulicom, za bakljama koje su ovde palili.

Moram da vas podsetim ili da vam kažem ono što ne znate, pošto sam ležala u bolnici i bolovala od Kovida, da sam ja tu noć zaboravila na svoju bolest i zvala zaposlene da sklanjaju slike i umetničke vrednosti iz ovog parlamenta, jer je meni stalo do toga. Meni je stalo da nam se ne desi ono što nam se kao usputna pojava desilo 5. oktobra 2000. godine, a da ovde nestanu umetničke vrednosti iz ovog istorijskog zdanja, ne zbog mene nego zato što to pripada građanima Srbije. I ova zgrada pripada građanima Srbije i ovaj parlament pripada građanima Srbije. Izuzetno je važno da se svi zajedno ovde izborimo za to da nas poštuju građani Srbije, da mi ne budemo interesantni medijima samo kada se desi nekakav odvratan incident, tuča, psovanje, glupe i besprizorne šale na račun jedni drugih i na skrnavljenje i na sve ono što se dešavalo u proteklih nekoliko meseci ispred zgrade, a to nije fizički ispred zgrade, to je građanima Srbije u njihovim očima Narodna skupština Republike Srbije simbol demokratije u svakom demokratskom društvu, da se izborimo našim radom, našom ozbiljnošću, ovde, da nas svi gledaju znatno drugačije.

Da žalim za nekim ko neće da učestvuje na izborima bilo bi neiskreno. Političar sam 30 godina, jednako kao i kandidat, gospodin Ivica Dačić, za ovo prestižno mesto i ne žalim ni za kim, jer mi smo politička konkurencija i neka se ponaša ko kako hoće. Neko misli da treba ovde da uđe uz pomoć glasova građana Srbije, a neko misli da treba ući silom ili da će ih neko ugurati ovde i obezbediti im vlast u ovoj državi. To je jedna velika prošlost.

Mnogobrojni izazovi očekuju predsednika parlamenta Republike Srbije. Smeta mi politička nepismenost kada kažu – a, sada će biti lako, skoro da nema opozicije. Opozicije će biti u parlamentu. Opoziciju treba slušati, bez obzira da li sedi u klupama ili će krenuti nekim drugim putem i biće velikih, velikih pritisaka na sve nas ovde u državi i u parlamentu da se radi onako kako neko drugi zamišlja da treba da se radi u našem zdanju.

Učestvovala sam u nekoliko okruglih stolova, učestvovala je većina vas koji ste ovde i drago mi je da smo učinili značajne pomake u prošlom periodu i da smo doneli nekoliko zakona u kojima smo unapredili demokratski rad parlamenta i izbore koje sada već imamo iza nas. Nisu učestvovali oni koji nisu učestvovali ni u dijalogu, nego su se sa predstavnicima EU nalazili na nekim drugim mestima i znalo se već unapred da oni neće da učestvuju na izborima ne zato što nešto nije u redu, nego su vrlo dobro znali da imaju izuzetno malu podršku građana Srbije i da verovatno ni 3% cenzusa ne bi osvojili, što bi bila jedna opšta politička sramota za njih. I tu imam razumevanja. Ne znam kako bi onda komunicirali sa tim delom društva koji zbog nečega nije zadovoljan sa ovom vlašću? Imaju pravo na to.

Kažem, jedan čovek nije Skupština, prema tome, ne treba da se očekuje da će jedan čovek uspeti da promeni neke velike stvari, nego nam više ide na ruku da pojedini političari nisu više u ovom zdanju, a oni su pravili tu atmosferu nasilja, haosa, psovanja, vređanja i predsedavajućeg i predsednika Narodne skupštine, pa su oni pribegavali čak i fizičkom nasilju nada mnom u kabinetu, gde je jedan deo društva koji za sebe kaže da je građanska Srbija ćutao. Svet oko mene je takođe deo našeg društva koji može da kaže za sebe da je građanski deo Srbije bio zgrožen onim ćutanjem ili onim omalovažavanjem najave nasilja na našim ulicama koje se desilo evo tu nedavno.

Koleginici se zahvaljujem, Sandri Božić, Aleksandri Tomić i Snežani Paunović što su napravile osvrt i dale mi veliki kompliment, koje nisam baš često slušala u šest i po godina, da sam dobro vodila ovaj parlament, ne samo ovde u ovom zdanju, nego smo radili zaista mnogo stvari.

Prihvatam da Dačić nije čovek koji voli da se svađa, ali mi je delovalo malo kao da koleginica kaže da ja volim da se svađam. Ne volim da se svađam, zaista, i nikada nisam bila ta koja je započinjala bilo kakvu svađu, nego sam se trudila da napravim red ovde, što nije lako, jer ovde se nalazi opozicija, ovde je glavni politički okršaj. Nije politički okršaj u nekim drugim segmentima politike i na drugim mestima i ovde je vidljivije naše političko neslaganje i pogrešno shvatanje dijaloga koje partije treba da sprovode u političkom životu naše države i druge. Ali, da vas utešim, nije ni u drugim parlamentima ništa lepše i ništa idiličnije, možda na neki drugi uvijeniji način saopštavaju jedni drugima isto ovo što se dešavalo i ovde.

Samo da pohvalim zaista, zahvalna sam svim poslanicima iz prethodnih saziva što su dali veliku podršku prilikom donošenja zakona o većoj prisutnosti manje zastupljenog pola, odnosno žena ovde u parlamentu i sada nas ima preko 40% i time smo pokazali da je bilo dijaloga sa opozicijom koja je želela dijalog, neću da svojatam taj zakon. Taj zakon je predložila, izmene i dopune, poslanica iz DS, došla je ovde, razgovarali smo kao najveća partija u državi sa predsednikom naše stranke, sa predsednikom države Aleksandrom Vučićem, koji je samo pitao – zašto ne 50% žena zastupljenih na listama političkih stranaka? Mi smo kao ozbiljna stranka sa našim koalicionim partnerima krenuli u ovu reformu društva i radujem se tome što će u Vladi Republike Srbije više biti žena dobrih političara, ne žena kao žena, nego žena koje su dobri političari i moći će da vode određene resore u toj budućoj Vladi.

Takođe važan segment parlamentarne diplomatije koji smo ponovo postavili na svoje mesto, dok su nas neki kritikovali po ulicama Beograda i nekih drugih koji su brinuli o nama, 141. zasedanje Interparlamentarne unije, prve posle onog Titovog perioda u godini kada sam se rodila, 2.500 poslanika iz čitavog sveta koji su Srbiju izabrali kao dobar primer parlamentarne prakse. Meni je jednako važno šta će da kažu o nama oni u čijem društvu težimo da budemo jednog dana ravnopravni članovi, ali mi je izuzetno važno kada dođu dva predsednika oba doma parlamenta Indije ili Narodne Republike Kine ili kada dođu sve zemlje iz našeg okruženja, na najvišem nivou predstavljene, kada bude od 150 delegacija 78 predsednika parlamenata. Pa imali su oni nešto važnije da rade u tom trenutku i odlučili su da je najvažnije da u tom momentu budu prisutni u Beogradu i mi smo bili predsedavajući tog zasedanja.

Nešto što je Darko Laketić zaboravio, što bih zamolila budućeg predsednika da ne zaboravi da uradi, a interesuje sve građane Srbije, bez obzira koju političku opciju podržavaju ili kom narodu pripadaju, potpuno je svejedno da li su Srbi, Hrvati, Albanci, Bošnjaci, Mađari, ko god, je sigurno zainteresovan da se nastavi rad Komisije koja istražuje posledice bombardovanja, agresije NATO pakta nad Srbijom 1999. godine, posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu naše države i kako umiru italijanski vojnici koji su boravili i službovali na teritoriji Kosova i Metohije i Nemci vode sporove.

Sa tim odborima i komisijama smo mi uspostavili odličnu saradnju, znači to su članice NATO pakta, oni mogu da vode tu borbu, možemo i moramo i mi ovde u državi, da dođemo do istine, da vidimo koliko je bilo uzročno-posledičnih veza i kako umiru Srbi, umiru Hrvati, umiru i Albanci i Bošnjaci, koji su boravili na toj teritoriji. Ovo je nadnacionalan stvar, boriti se za zdravlje ljudi i boriti se za zdravu životnu sredinu.

Eto, to bi moja molba bila da se u tom pravcu krene i dalje, predsedniku parlamenta Republike Srbije, kao i svima nama ovde u parlamentu, želim dobar, uspešan rad, kakav smo imali i u proteklih šest i po godina i ponosna sam na to šta smo uradili.

Ponosna sam na to kako je izgledao naš parlament, i u prethodnom periodu, jer ne dam da neko drži lekcije o tome, a ovaj parlament je spaljivao i izbacivao čitave poslaničke grupe, a mislim da je jedna od poslanica tu, koja može to da posvedoči, jer je ostala jedna jedina, u sali i borila se za interese svoje stranke, možda čak i dva meseca i oni koji su spajali po 250 tačaka dnevnog reda, donosili budžet 31. decembra do, ne znam 23 časova, da nam čitaju o tome i drže lekcije, kako jedan parlament treba da izgleda. Jedan smo, od najboljih parlamenata u svetu i to smo dobili kompliment na 141. zasedanju Interparlamentarne unije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik, Života Starčević.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, želim na početku, kao što i red nalaže, da svima vama čestitam na dobijenim mandatima u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Siguran sam da ćemo u narednom periodu donositi dobre zakone i dobre odluke, imati efikasne i konstruktivne diskusije i kao što rekoh ti dobri zakoni, dobre odluke će omogućiti nastavak uspešne borbe za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše zemlje, omogućiće uspešan nastavak ekonomskog razvoja naše zemlje, omogućiće uspešnu borbu protiv epidemije Kovida-19, ali na način na koji nećemo dozvoliti da stane život, već na način koji će sa jedne strane obezbediti sigurnost i zdravlje građana, a sa druge strane obezbediti i da život, u uslovima pandemije, teče na što normalniji način.

Kao što je, maločas predsednik JS, Dragan Marković Palma, rekao poslanička grupa JS, sa zadovoljstvom se podržati izbor, gospodina Ivice Dačića, za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Ne samo iz razloga što je, Ivica Dačić naš koalicioni partner već 12 godina, ne smo zato što je Ivica Dačić, uspešno radio na istaknutim mestima u državi Srbiji, bio je uspešan i premijer i ministar unutrašnjih i ministar spoljnih poslova. Ne samo zato što je, Ivica Dačić jedan mudar, iskusan političar, već i zato što je Ivica Dačić jedan dobar čovek i tolerantan čovek. Mislim da sve to, gospodina Ivicu Dačića kandiduje da bude dobar predsednik Narodne skupštine i dobar izbor za predsednika Narodne skupštine i dobar za Srbiju.

Mislim da se tom činjenicom rukovodio i predsednik države i predsednik stranke koja ima najviše narodnih poslanika u ovom parlamentu kada je kandidovao Ivicu Dačića za ovu visoku državnu funkciju. Naime, ovde se vodila diskusija i u javnosti da postoje funkcije koje su niže i više. Jednostavno svi znamo u političkoj teoriji da svaku državu čine tri osnovna stuba vlasti, a to su zakonodavni, izvršni i sudski i da su svi podjednako važni. Mislimo da će izborom Ivice Dačića za ovaj parlament ali i izborom narodnih poslanika, narod je poslao jasnu poruku na prethodnih parlamentarnim izborima kojim pravcem želi da naša država ide. Da ćemo imati jako stabilan taj zakonodavni stub vlasti i da je stabilnost naše države jako bitna i da sve odluke koje donosimo i koje ćemo donositi ići će u tom pravcu.

U nekim medijima pojedinci želeći da diskredituju Ivicu Dačića u stvari su omalovažavali poziciju ovog visokog doma, omalovažavali parlament, omalovažavali Ustav Republike Srbije i omalovažavali Republiku Srbiju, jer na taj način kritikujući i omalovažavajući bitne institucije u našoj državi, oni pokazuju samo jednu stvar, a to je da su im lične ambicije bitnije od bilo koje institucije države i od same države.

Jedinstvena Srbija u svom političkom delovanju uvek se jasno zalagala za političku ekonomsku i sveukupnu društvenu stabilnost u društvu. Mislimo da će i izbor Ivice Dačića za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije biti korak u pravcu te stabilnosti sveukupne. Ovom prilikom želim prosto Ivici Dačiću da poželim uspešan rad u budućnosti i svima nama u ovom parlamentu i da nastavimo da radimo na dobrobit Srbije i građana Srbije. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Milovan Drecun.

Poštovana predsedavajuća, kolege poslanici, danas biramo predsednika Narodne skupštine u ovom sazivu. Neću govoriti o njemu jer je dobro poznat, dugo je na javnoj i političkoj sceni, a posebno ne treba da ga predstavljamo nakon onog slikovitog prikaza za kolege, uvaženog kolege Palme. Ja ću se više koncentrisati na ono što će u narednom periodu svakako biti jedna od najznačajnijih tema kojom ćemo se kao poslanici zajedno sa našim predsednikom Narodne skupštine baviti u narednom periodu.

Reč je naravno o našoj južnoj pokrajini. Kosovo i Metohija je pitanje od strateškog značaja za budućnost države Srbije i celokupnog srpskog naroda i za kvalitet i za boljitak svih građana koji žive ne samo u Republici Srbiji nego i posebno u regionu. Zato je rešavanje Kosmetskog problema na jedan miran dugoročno održiv kompromisan način vitalno i nacionalno i državno pitanje.

Osnova politike koja je vođena u prethodnom periodu i koja će se nastaviti u narednom je nepodeljeno jedinstvo i zajedničko delovanje srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i njegovih političkih predstavnika i države Srbije. To je temelj. Bez tog temeljnog stuba politike najpre prema Kosovu i Metohiji ne bi bilo nikakvih rezultata. U minulom periodu koji smo ispratili kao prethodni saziv Narodne skupštine, a posebno Odbor za Kosovo i Metohiju suočili smo se sa brojnim rizicima od obespravljenosti srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, njegove veoma loše bezbednosti, terorizma, upada parapolicijskih albanskih snaga na sever Kosova, etnički motivisanih napada na pripadnike srpskog naroda, pokušaja dovršavanja etničkog čišćenja, otimanja imovine, ubistava poput ubistva Olivera Ivanovića, pa preko taksi, neispunjavanja prvog Briselskog sporazuma, posebno zajednice srpskih opština, međunarodne kampanje Prištine u članstvo u međunarodnim organizacijama, do blokade razgovora u Briselu.

Priština je jednostranim potezima u minulom periodu obesmišljavala nastavak svakog razgovora i normalizaciju odnosa dve strane, a to je praktično sprovodila najčešće kroz neizvršavanje i opstrukcije obaveza iz dijaloga, donošenje zakona kojima se otima imovina Srba i Republike Srbije u pokrajini, ugrožavanje demokratskih i ljudskih prava srpskog naroda i posebno njihove lične imovinske bezbednosti.

Nad Srbima u pokrajini se vrše gotovo svakodnevni akti zastrašivanja i nasilja, sprovode se brojna ograničenja njihove slobode kretanja i protiv njih vode fingirani sudski postupci koji imaju za cilj sprečavanje povratka, dalje etničkog čišćenja i ugrožavanje ostanka Srba na prostoru KiM.

Ne vidim da će se ovi rizici po opstanak bezbednost srpskog naroda na KiM u narednom periodu izgubiti, da će nestati. Naprotiv, čini mi se da će se pojačavati zbog izvesnih trendova koji se već vide u ponašanju Prištine.

Uprkos svim tim izazovima i rizicima sa kojima smo se suočili, Beograd je uporno nastoja da dođe do razgovora sa Prištinom da se sedne za sto i da se svi problemi reše na jedan miran način, ali postizanjem kompromisa.

Sa druge strane nismo imali odgovor koji smo očekivali. Izostala je iskrena posvećenost Prištine pregovorima, videli smo potpuno odsustvo bilo kakve spremnosti na kompromis od strane Prištine. Došlo je do zastoja u razgovorima između Beograda i Prištine kada su uvedene takse u jesen 2018. godine. Tek 20 meseci kasnije nakon što je pod uticajem Vašingtona prekomponovana politička scena u Prištini imali smo nastavak tih razgovora koji su možda na prvi pogled i obećavali da nešto može da se uradi, dogovorena je agenda, dogovorena su dva paralelna koloseka. Međutim, vidimo da kada je u pitanju realizacija ZSO, Priština odmah odustaje od svega toga.

Uprkos svim ovim problemima koje smo imali u razgovorima sa Prištinom Beograd je uspeo da jednom veoma dinamičnom, inovativnom, krajnje konstruktivnom politikom koja je bila usmerena ka rešavanju problema, a ne ka generisanju novih problema i prepreka za razgovor i moguće dogovore postigao veoma značajan rezultat.

Na međunarodnom planu 18 zemalja koje su priznale Kosovo kao nekakvu državu je povuklo priznanja, sprečeno je članstvo u više međunarodnih organizacija, ako se ne varam u sedam, osam organizacija, uključujući ono što je možda i najvažnije članstvo u UNESKO i u Interpol.

Beograd je uspeo da, tamo gde je možda bilo najteže napravi veoma dobar politički prodor, a to su odnosi sa SAD koje nesumnjivo silom svog oružja stoje iza samoproglašene države Kosovo i to najviše preko Sporazuma o ekonomskoj normalizaciji odnosa koji je postignut u Vašingtonu.

Ono što je najvažnije u politici koja je vođena i koju ćemo voditi u narednom periodu, kada je u pitanju naša južna pokrajina jeste puna podrška države Srbije opstanku srpskog naroda na KiM. Bez te podrške Srbi ne bi mogli da opstanu na KiM, već bi bio dovršen proces etničkog čišćenja.

Ja samo hoću da podsetim na deo onoga što je država Srbija uradila da pomogne opstanku jačanja bezbednosti i svaku drugu perspektivu pored ekonomske koja je najvažnija srpskom narodu na KiM. Izgrađeno je više hiljada stambenih jedinica za interno raseljena lica, povratnike, socijalno ugrožena domaćinstva. Izgrađen je zdravstveno rekreativni kompleks „Rajska Banja“ u Banjskoj, finansirana je izgradnja rekonstrukcija i sanacija desetina kilometara puteva i ulica, mostova, nadvožnjaka. Uređene su deponije, rekonstruisana je vodovodno kanalizaciona mreža, infrastrukturno su uređeni tereni, objekti za sportske namene.

Programima razvoja poljoprivrede podržano je preko 1.300 poljoprivrednih domaćinstava, što je za opstanak Srba na KiM za njegovu ekonomsku perspektivu od posebnog značaja. Izgrađene su i opremljene dve pivare na teritoriji opštine Zvečan.

Projekat izgradnje povratničkog naselja „Sunčana Dolina“ na lokaciji Mali Zvečan finansiran je da bi se stvorili uslovi za život i rad skoro 1500 ljudi oko 350 porodica, unapređen je rad svih medija u sastavu Mreže Most.

Danas na Kosovu i Metohiji po planu i programu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije radi ukupno 103 škole, 68 - osnovnih, 35 - srednjih.

Na teritoriji AP KiM imamo 17 predškolskih ustanova i 40 izdvojenih odeljenja predškolskih ustanova. U sastav Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici nastava se obavlja na deset fakulteta i tri visoke škole strukovnih studija. Postoji studenski centar za smeštaj studenata.

Na teritoriji AP KiM funkcionišu dva kliničko-bolnička centra. Jedan zdravstveni centar je u Gnjilanu, dva doma zdravlja. Dodeljuje se svakodnevna pomoć porodicama povratnika, pruža se pravna zaštita srpskom narodu.

To su rezultati koji su omogućili, da dalje ne nabrajam opstanak srpskom narodu na Kosovu i Metohiji. Svakako da rezultati koji su postignuti u dijalogu uprkos tome što su se pojavljivala različita tumačenja od toga da je potpisivanjem prvog Briselskog sporazuma Beograd navodno priznao samoproglašenu državu Kosovo su potpuno drugačiji.

Iz čitavog procesa političkog dijaloga moguće je izvući nekoliko glavnih zaključaka koji ne mogu da budu osporeni nikakvim dnevnim politikanskim izjavama.

Prvi zaključak je da je Republika Srbija odabirom mirovnog principa za aktivno i posvećeno angažovanje u pregovorima napravila svojevrsno strateško iznenađenje. Politički dijalog je u svakom smislu radio za interese srpske strane koja je u periodu pregovora uspela da očuva mir na prostoru pokrajine, što nam je najvažnije za opstanak srpskog naroda.

Kako god bili složeni, i čak neproduktivni i pojedini periodi u dijalogu činjenica je da tokom trajanja intenzivnijih razgovora nije bilo ozbiljnijih bezbednosnih kriza ili one koje su se pojavljivale poput upada parapolicijskih albanskih snaga na sever Kosova su veoma brzo bile rešavane.

Treći zaključak odnosi se na činjenicu da je angažovanje Republike Srbije i političkom dijalogu očigledno uspelo da delimično amortizuje jedan beskompromisan, nepovratan stav onih koji podržavaju nezavisnost Kosova.

Oni sve češće traže da su u pregovorima nađe sveobuhvatno trajno rešenje za pitanje Kosova i Metohije i od čega je jasno da oni više ne smatraju da je takozvana kosovska nezavisnost, naprosto završena stvar od gotove stvari, od završenog pitanja, uspeli smo da ponovo na dnevni red stavimo pitanje Kosova i Metohije.

To je moglo da se uradi jednom mudrom politikom koja je u prvi plan stavila miran način rešavanja svih, pa i najtežih sporova. Stav je bio mnogih, uključujući vodeće zapadne sile da je pitanje Kosova i Metohije rešeno jednostranim proglašenjem nezavisnosti i da Srbija mora da se sa time saglasi, pa čak i da sama pomogne ostvarivanje efektivne vlasti Prištine nad celom pokrajinom. Albanci su želeli da zloupotrebe Prvi Briselski sporazum nadajući se da će uzeti ono što im odgovara, da će uspeti da uspostave punu kontrolu nad Severom Kosova, a onda odustati od formiranja zajednica srpskih opština.

Četvrti zaključak koji može da se izvuče, a vezan je za razgovore koje je Beograd imao sa Prištinom u celom minulom periodu je da je Republika Srbija u osnovi uspela da u potpunosti zaštiti svoj interes u pokrajini i u kontekstu evropskih integracija, bez davanja suštinskih ustupaka.

Uprkos kritikama vezanim za navodnu predaju srpskih institucija na Severu Kosova, na tom prostoru Srbi trenutno dominiraju u svim političkim, policijskim i pravosudnim institucijama i ta njihova dominacija je priznata i od Prištine i međunarodnog činioca. Mnogo se vremena potrošilo oko toga da li je Srbija Prvim Briselskim sporazumom priznala samoproglašenu državu Kosovo i mnogi su govorili da jeste.

Mi smo tvrdili da su ti razgovori i postignut dogovor bili u statusno neutralnom okviru. Ko je govorio istinu, a ko je lagao? Može sada lako da se vidi. Ako je prvim Briselskim sporazumom Beograd priznao lažnu državu „Kosovo“, pa zato predstavnici te lažne države „Kosovo“ sada traže da u nastavku razgovoru u Briselu se razgovara isključivo o priznanju „Kosova“ od strane Srbije. Toliko, čisto zbog javnosti, da shvate ko im govori istinu svih ovih godina, ko ih obmanjuje zbog nekih svojih političkih trikova i poena.

I konačno, istinski povratak Republike Srbije u procesu odlučivanja o Kosovu i Metohiji, i na Kosovu i Metohiji, koji je počeo 2013. godine sa razgovorima u Briselu, a koji je sproveden na angažovanje o političkom dijalogu, doneo je opipljive i značajne koristi srpskom narodu u našoj južnoj pokrajini, o čemu sam već izneo neke podatke.

Dakle, paralelno sa razgovorima sa Prištinom kojima smo pokušali da rešimo neka veoma bitna pitanja, jačali smo i borili se za opstanak i perspektivu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Istovremeno su nam ti razgovori otvorili put da poboljšamo odnose sa nekim zapadnim zemljama, posebno sa Vašingtonom.

U tom smislu, postizanje sporazuma o ekonomskoj normalizaciji odnosa, ne samo da je otvorilo put da se realizuju neki infrastrukturni projekti za koje smatramo da su veoma značajni za sve ljude koji žive i na teritoriji Republike Srbije i u nekim susednim zemljama, ne samo zato što je otvoren put i da naša južna pokrajina učestvuje u ideji „mini Šengen“ zone, već je zato što mislimo da je ekonomski napredak nešto što može u budućnosti da dovede do relaksacije političkih napetosti i da stvori možda jedan novi politički ambijent u kome bi se mnogo mirnije razgovaralo i u kome bi bilo spremnosti za kompromis i na strani Prištine.

Preko Vašingtonskog sporazuma Beograd je uspeo da u značajnoj meri unapredi svoje bilateralne odnose sa Vašingtonom i da u narednom periodu obezbedi, posebno ako bude ostala sadašnja administracija u Beloj kući, obezbedi poštovanje naših interesa i razumevanje naše pozicije od strane Vašingtona. Prvi put smo sada posle Vašingtonskog sporazuma u poziciji da možemo da kažemo da u odnosima sa najvećom silom na svetu, više nismo puki predmet kome će se samo diktirati, nametati i ucenjivati, sada smo subjekat u tim odnosima i to je ogroman napredak. Za taj napredak je veoma bitan Sporazum o ekonomskoj normalizaciji odnosa.

Nažalost, čekaju nas veliki izazovi, naročito u dijalogu. Pre toga, samo hoću da vam kažem da sam u svojstvu predsednika Odbora u prethodnom sazivu za Kosovo i Metohiju, koji vodim već osam godina, formirao Radnu grupu koja se bavila prikupljanjem činjenica i dokaza o zločinima koja je počinila teroristička zločinačka formacija „oslobodilačka vojska Kosova“, sa nemarom da pomognemo rad specijalizovanog tužilaštva i specijalizovanih sudskih veća, i u tome smo napravili veoma, veoma značajne pomake i čak dobili u pisanoj formi zahvalnost tadašnjeg specijalizovanog tužioca.

Mi ćemo nastaviti da radimo na tom planu, jer rešavanje zločina i sudbine nestalih ne može da bude jednostrano. Put ka pomirenju vodi ka utvrđivanju pune istine, bez obzira ko je počinio zločine, bez obzira na nacionalnost zločinaca. Ako želimo da zatvaramo taj ogroman ponor koji postoji između Srba i Albanaca, moramo da rešimo i pitanje nestalih osoba i da utvrdimo istinu o zločinima koji su počinjeni. Ponavljam, to ne može jednostrano da se radi, a da se samo jedna strana okrivljuje za to.

Trenutno stanje u dijalogu između Beograda i Prištine po meni je u fazi duboke kome. Ja ne vidim perspektivu za nastavak ovih razgovora zbog ponašanja Prištine.

Najnovija izjava takozvanog „premijera“ u Prištini, Hotija, da neće biti sporazuma ako nema priznanja i ako nema sporazuma onda će oni vratiti takse, ne ostavlja ni malo prostora za postizanje bilo kakvog kompromisnog rešenja.

Samo da vas podsetim da su oni da bi u startu minirali nastavak razgovora usvojili platformu za dijalog sa Beogradom, koji ima tri principa: 1) O teritorijalnom integritetu Kosova se ne pregovara, 2) Sukob Kosova i Srbije treba da se okonča kroz sporazum o normalizaciji odnosa i recipročnom priznanju, 3) Sporazum da bude u skladu sa „ustavom“ Kosova i ne sme da bude međuvlasti. Govori o nekakvoj ratnoj šteti, o stolici u UN, ne podržava se model dve Nemačke, da pet zemalja EU treba da prizna samoproglašenu državu „Kosovo“.

Ova platforma je protiv dijaloga i vidimo da čitava sada aktuelna pozicija Prištine proizilazi upravo iz ove platforme. Priština hoće da onemogući nastavak razgovora sa Beogradom po svaku cenu i da zato prebaci odgovornost na Beograd i neće da formira zajednicu srpskih opština, već hoće da pitanje zajednice srpskih opština, odnosno njenog formiranja, da se ubaci u eventualno sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji, a taj sporazum ako bi i bio postignut, on bi bio realizovan tek kada bi Beograd priznao samoproglašenu državu „Kosovo“ – znači nikad. To znači da nikad ne može da se realizuje zajednica srpskih opština.

Naš stav je da prvo mora da se realizuje zajednica srpskih opština onako kako je dogovoreno, a dogovoreno je sa izvršnim nadležnostima, a onda može da se razgovara o postizanju sveobuhvatnog sporazuma.

Na kraju, poštovane kolege, pošto će pitanje Kosova i Metohije biti od izuzetnog značaja, želim sve da vas podsetim na Rezoluciju, koju je usvojila Narodna skupština Republike Srbije, o osnovnim principima za političke razgovore sa privremenim institucijama samoupravljanja na Kosovu i Metohiji, 13. januara 2013. godine. Ovo što ću vam sada, samo delove, čitati to je okvir iz koga mi ne možemo da izađemo i to je poruka i mene kao poslanika i smatram i nas kao Skupštine da treba da bude poruka i Prištini i međunarodnoj zajednici, da izvan ovog okvira nije realno očekivati bilo kakve ustupke države Srbije.

U želji da ostvari dugoročni državni nacionalni cilj, očuvanje celovitosti državne teritorije, suvereniteta, ekonomski razvoj, zaštitu političkih ekonomskih i bezbedonosnih interesa Republike Srbije na području Kosova i Metohije, polazeći od toga da svako rešenje bilo opšteg ili nekog posebnog pitanja o privremenom, prelaznom ili konačnom statusu Kosova i Metohije, o položaju Srba u pokrajini ili o zaštiti srpskog, verskog i kulturnog nasleđa mora da bude u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244. To je granica. To je crvena linija ispod koje ne možemo da idemo.

Republika Srbija u skladu sa međunarodnim pravom, Ustavom i voljom građana ne priznaje i nikada neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Cilj razgovora je stvaranje uslova za srpsku zajednicu i sve druge nacionalne zajednice na Kosovu i Metohiji kojima se garantuje sigurnost i puna zaštita ljudskih prava. Vlada Republike Srbije se ovlašćuje i obavezuje da u nastavku dijaloga o rešavanju tehničkih i političkih pitanja sa predstavnicima privremenih institucija samouprave u Prištini i predstavnicima međunarodne zajednice, buduće sporazume postižu u skladu sa stavovima, osnovnim ciljevima ove rezolucije, nastojeći da se sa predstavnicima PIS u Prištini postigne sveukupan dogovor o kome se sada govori.

Sve nadležnosti koje kao rezultat pregovora budu poverene privremenim institucijama samouprave u Prištini biće potvrđene ustavnim zakonom i prenete organima AP Kosovo i Metohija.

Predstavnici Republike Srbije će kroz pregovore težiti iznalaženju sporazumnog i sveobuhvatnog rešenja za Kosovo i Metohiju. Republika Srbija spremna je da učini dodatne ustupke radi prevladavanja trenutnog stanja u odnosima između srpskog i albanskog naroda. Istovremeno, Republika Srbija nije spremna da čini dodatne ustupke koji bi mogli da dovedu do ugrožavanja njenih državnih i nacionalnih interesa. Republika Srbija pristupa dijalogu sa PIS u Prištini svesna značaja koji bi postizanje obostranog prihvatljivog rešenja za Kosovo i Metohiju imalo u kontekstu dalje i ubrzane integracije čitavog regiona zapadnog Balkana u EU.

Ova rezolucija i njome utvrđeni pravac, smernice i ciljevi državne politike obavezujući su za sve državne organe i organizacije i mogu biti izmenjeni jedinom novom rezolucijom Narodne skupštine Republike Srbije.

Dakle, poštovane kolege imamo okvir za ono sa čime ćemo se suočiti u narednom periodu, a to je rešavanje kosmetskog problema. Verujem da ćemo uspeti da postignemo potrebno jedinstvo i da se suočimo sa tim trenutno najznačajnijim pitanjem za budućnost i države Srbije i srpskog naroda. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vesna Ivković.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ovih dana u medijima kruži jedna vest, jedno od najvećih iznenađenja po njima - na političkoj sceni je nova pozicija, odnosno funkcija lidera SPS Ivice Dačića.

Ne znam zašto je ova vest iznenađujuća, jer svima je poznato kakvog je kalibra državnik i političar Ivica Dačić. Uostalom ova funkcija je po našem Ustavu, Ustavu Republike Srbije, po važnosti odmah ispod predsedničke funkcije.

Njegovo prihvatanje kandidature, odnosno prihvatanje Ivice Dačića je još jedan dokaz da je velikoj većini u SPS i našem Ivici Dačiću nisu bitne funkcije i fotelje, već napredak i boljitak, kao i državni interes Srbije koji je ispred političkog interesa. Ako neko zna, ume i može da vodi najviše zakonodavno telo, to je naš lider Ivica Dačić.

Poseduje on više decenijsko iskustvo kao i rezultate ostvarene u učešću i rukovođenju u različitim organima izvršne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji. Da ih ne nabrajam, moje kolege su već dosta pričale o njima.

U resorima koje je vodio postigao je zavidne rezultate posebno u oblasti spoljne politike gde je branio državne i nacionalne interese Srbije i svojom mudrom diplomatijom uticao da 18 zemalja povuku priznanje Kosova.

Trideset godina na političkoj sceni i te kako ga kvalifikuje za ovu funkciju. Uostalom, zahvaljujući mudroj politici Ivice Dačića na čelu SPS i naša partija je postala rasadnik kvalitetnih kadrova, ima nivo u kontinuitetu trajanja.

Na kraju, još jednom bez sumnje, izabraćemo, nadam se, čoveka koji je školovan i iskusan političar koji će dobro voditi dijalog u ovom visokom domu i zalagati se za ugled i integritet Skupštine. Uverena sam da će parlament na čelu sa Ivicom Dačićem raditi transparentno, demokratično i odgovorno, a sve u interesu građana Republike Srbije. Zahvaljujem i želim svima nama uspešan rad.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas završavamo proces konstituisanja Narodne skupštine izborom predsednika Skupštine, potpredsednika, generalnog sekretara, kao i članova radnih tela Narodne skupštine čime ispunjavamo prvenstveno obaveze koje su sadržane u Ustavu Republike Srbije, kao i u Zakonu o Narodnoj skupštini.

Želim posebno da naglasim da se ovaj proces odvija u zakonom predviđenom

roku, te da je Ustavom definisan rok u kome Skupština mora biti konstituisana. Zašto ovo naglašavam?

Zato što se u određenim medijima, to su uglavnom oni mediji sa tajkunskim predznakom, vodi izvesna kampanja, a ja bih rekao čitava histerija o tome kako se tobože suviše odugovlači sa ovim poslom, te zašto do sada nije izabrana Vlada Srbije, te zašto do sada nije izabran predsednik Skupštine itd.

Paradoks je u tome što isti oni koji pokušavaju, bezuspešno pokušavaju da osporavaju legitimitet parlamenta, pa vode kampanju u tom pravcu, sad, isti oni svakodnevno kukaju kako i zašto do sada nije izabran predsednik Narodne skupštine i kako i zašto do sada nije izabrana Vlada Srbije.

Još veći paradoks, predsedavajuća, je da se upravo oni koji su bojkotovali parlamentarne izbore danas najviše bave istim tim parlamentom i radom tog istog parlamenta. Uplašili se izbora, pobegli od izbora, uplašili se izbornog rezultata, sakrili si iza ideje bojkota, bojkotovali parlamentarne izbore i na sreću bojkot je propao, izbori su bili uspešni i danas ćemo da kukamo o tome kada će da se izabere Vlada Srbije, kada će da se konstituiše parlament Srbije.

Ti licemeri bi trebalo da znaju da je donošenje ovako, da kažem, odgovornih odluka proces koji zahteva i vreme, ali i strpljenje, oprez, ali i političku zrelost. Izazovi koji su pred Srbijom nalažu da se uloži dodatna pažnja i potpuna posvećenost ne bili došli do najboljih mogućih rešenja kada je reč o konstituisanju Narodne skupštine i izboru Vlade Srbije.

Upravo zbog tih izazova koji su pred nama, definisani su ciljevi o kojima je govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a koje moramo ostvariti u narednom periodu i nastavak započetih reformi i borba za interese Srbije i očuvanje srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i borba protiv korona virusa i očuvanje političke stabilnosti i nastavak ekonomskog rasta Srbije.

Ono što bih posebno apostrofirao, a to je borba protiv kriminala i korupcije. Žestoka i beskompromisna borba protiv korupcije i svih oblika kriminala, naročito organizovanog kriminala je nešto što predstavlja osnovni preduslov za ekonomski rast Srbije i svako dalje napredovanje Srbije na svim poljima. Nulta tolerancija prema korupciji i obračun sa organizovanim kriminalom, sa onima koji su pljačkali i pljačkaju Srbiju svu visoko na listi prioriteta SNS, vladajuće većine u Narodnoj skupštini i buduće Vlade Srbije.

Niko u Srbiji nema pravo da pljačka imovinu građana i da za to ostane nekažnjen. Nijedan kriminalac ili tajkun ne sme biti zaštićen i neće biti zaštićen ili van domašaja pravosudnih organa, jer je to preduslov za dalji razvoj Srbije i za budućnost naše dece.

U okviru sistematske borbe koju vodimo kada je reč o borbi protiv korupcije, u okviru suzbijanja organizovanog kriminala i terorizma, mi smo postigli ozbiljne rezultate, i to više niko ne pokušava da ospori, niti neko spolja, niti niko iole ozbiljan od domaćih političkih činilaca.

Za poslednje nešto više od dve godine, podneto je više od 15.000 krivičnih prijava, od čega je gotovo 2.000 optužnica, više od 1.000 imamo osuđujućih presuda, a više stotina lica je zaključilo sporazum o priznanju krivice. Pokrenuti su brojni postupci protiv raznih oblika funkcionera, protiv nosilaca pravosudnih funkcija, protiv direktora javnih preduzeća, protiv raznih rukovodilaca, protiv pojedinih predsednika opština.

Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je nekoliko desetina optužnica, kada pričamo o tzv. visokoj korupciji. Osnovana su i četiri posebna antikorupcijska odeljenja pri tužilaštvima i sudovima, a u Ministarstvu unutrašnjih poslova je formirano posebno antikorupcijsko odeljenje koje tesno sarađuje sa svim ostalim sistemima u tom lancu borbe protiv korupcije.

Uveren sam da će ova borba biti intenzivirana u narednom periodu, a da ćemo rezultate osetiti u vrlo bliskom vremenskom periodu.

Srpska napredna stranka, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, je dobila apsolutnu podršku građana na prethodnim izborima i upravo ta podrška građana nas obavezuje da dosledno sprovodimo ideje, politiku i program stranke koji su građani prepoznali i za šta su građani i glasali na izborima.

Želeo bih, predsedavajuća, na samom kraju, samo par reči o dijalogu u našem društvu, zato što smo mi kao Srpska napredna stranka pokazali spremnost da vodimo dijalog uvek i na svakom mestu. Učestvovali smo u političkom dijalogu i sa parlamentarnim i, da kažem, sa vanparlamentarnim političkim strankama i pokazali na delu da želimo i da smo spremni da usvojimo tuđe predloge. Pokazali smo spremnost da reformišemo izborne uslove i učinimo ih najboljim ikada do sada. Smanjili smo cenzus, o čemu je pričao i šef naše poslaničke grupe, na 3% i direktno sebi, na taj način, smanjili broj poslaničkih mandata.

Ali, bez obzira na to, ponosan sam na ono što smo uspeli da uradimo, jer kada smo mi bili opozicija, tadašnja vlast je radila jedino, samo i isključivo za sebe i tu je ta suštinska razlika između nas i njih.

Danas želimo da unesemo još dijaloga svuda u našem društvu, pa i u Narodnoj skupštini i to će se videti i videće se vrlo brzo i videće se i po sastavu radnih tela Narodne skupštine, ali i po aktivnostima skupštinskih odbora, značajnijim i dinamičnijim nego ikada ranije. Poslanici će biti još aktivniji i prisutniji u narodu. Više će još razgovarati sa građanima svuda i na svakom mestu, jer to je ono što su građani tražili i to je ono zbog čega je narod glasao za listu Aleksandar Vučić – „Za našu decu“. Zahvaljujem.