Reč ima narodni poslanik Milovan Drecun.

Poštovana predsedavajuća, kolege poslanici, danas biramo predsednika Narodne skupštine u ovom sazivu. Neću govoriti o njemu jer je dobro poznat, dugo je na javnoj i političkoj sceni, a posebno ne treba da ga predstavljamo nakon onog slikovitog prikaza za kolege, uvaženog kolege Palme. Ja ću se više koncentrisati na ono što će u narednom periodu svakako biti jedna od najznačajnijih tema kojom ćemo se kao poslanici zajedno sa našim predsednikom Narodne skupštine baviti u narednom periodu.

Reč je naravno o našoj južnoj pokrajini. Kosovo i Metohija je pitanje od strateškog značaja za budućnost države Srbije i celokupnog srpskog naroda i za kvalitet i za boljitak svih građana koji žive ne samo u Republici Srbiji nego i posebno u regionu. Zato je rešavanje Kosmetskog problema na jedan miran dugoročno održiv kompromisan način vitalno i nacionalno i državno pitanje.

Osnova politike koja je vođena u prethodnom periodu i koja će se nastaviti u narednom je nepodeljeno jedinstvo i zajedničko delovanje srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i njegovih političkih predstavnika i države Srbije. To je temelj. Bez tog temeljnog stuba politike najpre prema Kosovu i Metohiji ne bi bilo nikakvih rezultata. U minulom periodu koji smo ispratili kao prethodni saziv Narodne skupštine, a posebno Odbor za Kosovo i Metohiju suočili smo se sa brojnim rizicima od obespravljenosti srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, njegove veoma loše bezbednosti, terorizma, upada parapolicijskih albanskih snaga na sever Kosova, etnički motivisanih napada na pripadnike srpskog naroda, pokušaja dovršavanja etničkog čišćenja, otimanja imovine, ubistava poput ubistva Olivera Ivanovića, pa preko taksi, neispunjavanja prvog Briselskog sporazuma, posebno zajednice srpskih opština, međunarodne kampanje Prištine u članstvo u međunarodnim organizacijama, do blokade razgovora u Briselu.

Priština je jednostranim potezima u minulom periodu obesmišljavala nastavak svakog razgovora i normalizaciju odnosa dve strane, a to je praktično sprovodila najčešće kroz neizvršavanje i opstrukcije obaveza iz dijaloga, donošenje zakona kojima se otima imovina Srba i Republike Srbije u pokrajini, ugrožavanje demokratskih i ljudskih prava srpskog naroda i posebno njihove lične imovinske bezbednosti.

Nad Srbima u pokrajini se vrše gotovo svakodnevni akti zastrašivanja i nasilja, sprovode se brojna ograničenja njihove slobode kretanja i protiv njih vode fingirani sudski postupci koji imaju za cilj sprečavanje povratka, dalje etničkog čišćenja i ugrožavanje ostanka Srba na prostoru KiM.

Ne vidim da će se ovi rizici po opstanak bezbednost srpskog naroda na KiM u narednom periodu izgubiti, da će nestati. Naprotiv, čini mi se da će se pojačavati zbog izvesnih trendova koji se već vide u ponašanju Prištine.

Uprkos svim tim izazovima i rizicima sa kojima smo se suočili, Beograd je uporno nastoja da dođe do razgovora sa Prištinom da se sedne za sto i da se svi problemi reše na jedan miran način, ali postizanjem kompromisa.

Sa druge strane nismo imali odgovor koji smo očekivali. Izostala je iskrena posvećenost Prištine pregovorima, videli smo potpuno odsustvo bilo kakve spremnosti na kompromis od strane Prištine. Došlo je do zastoja u razgovorima između Beograda i Prištine kada su uvedene takse u jesen 2018. godine. Tek 20 meseci kasnije nakon što je pod uticajem Vašingtona prekomponovana politička scena u Prištini imali smo nastavak tih razgovora koji su možda na prvi pogled i obećavali da nešto može da se uradi, dogovorena je agenda, dogovorena su dva paralelna koloseka. Međutim, vidimo da kada je u pitanju realizacija ZSO, Priština odmah odustaje od svega toga.

Uprkos svim ovim problemima koje smo imali u razgovorima sa Prištinom Beograd je uspeo da jednom veoma dinamičnom, inovativnom, krajnje konstruktivnom politikom koja je bila usmerena ka rešavanju problema, a ne ka generisanju novih problema i prepreka za razgovor i moguće dogovore postigao veoma značajan rezultat.

Na međunarodnom planu 18 zemalja koje su priznale Kosovo kao nekakvu državu je povuklo priznanja, sprečeno je članstvo u više međunarodnih organizacija, ako se ne varam u sedam, osam organizacija, uključujući ono što je možda i najvažnije članstvo u UNESKO i u Interpol.

Beograd je uspeo da, tamo gde je možda bilo najteže napravi veoma dobar politički prodor, a to su odnosi sa SAD koje nesumnjivo silom svog oružja stoje iza samoproglašene države Kosovo i to najviše preko Sporazuma o ekonomskoj normalizaciji odnosa koji je postignut u Vašingtonu.

Ono što je najvažnije u politici koja je vođena i koju ćemo voditi u narednom periodu, kada je u pitanju naša južna pokrajina jeste puna podrška države Srbije opstanku srpskog naroda na KiM. Bez te podrške Srbi ne bi mogli da opstanu na KiM, već bi bio dovršen proces etničkog čišćenja.

Ja samo hoću da podsetim na deo onoga što je država Srbija uradila da pomogne opstanku jačanja bezbednosti i svaku drugu perspektivu pored ekonomske koja je najvažnija srpskom narodu na KiM. Izgrađeno je više hiljada stambenih jedinica za interno raseljena lica, povratnike, socijalno ugrožena domaćinstva. Izgrađen je zdravstveno rekreativni kompleks „Rajska Banja“ u Banjskoj, finansirana je izgradnja rekonstrukcija i sanacija desetina kilometara puteva i ulica, mostova, nadvožnjaka. Uređene su deponije, rekonstruisana je vodovodno kanalizaciona mreža, infrastrukturno su uređeni tereni, objekti za sportske namene.

Programima razvoja poljoprivrede podržano je preko 1.300 poljoprivrednih domaćinstava, što je za opstanak Srba na KiM za njegovu ekonomsku perspektivu od posebnog značaja. Izgrađene su i opremljene dve pivare na teritoriji opštine Zvečan.

Projekat izgradnje povratničkog naselja „Sunčana Dolina“ na lokaciji Mali Zvečan finansiran je da bi se stvorili uslovi za život i rad skoro 1500 ljudi oko 350 porodica, unapređen je rad svih medija u sastavu Mreže Most.

Danas na Kosovu i Metohiji po planu i programu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije radi ukupno 103 škole, 68 - osnovnih, 35 - srednjih.

Na teritoriji AP KiM imamo 17 predškolskih ustanova i 40 izdvojenih odeljenja predškolskih ustanova. U sastav Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici nastava se obavlja na deset fakulteta i tri visoke škole strukovnih studija. Postoji studenski centar za smeštaj studenata.

Na teritoriji AP KiM funkcionišu dva kliničko-bolnička centra. Jedan zdravstveni centar je u Gnjilanu, dva doma zdravlja. Dodeljuje se svakodnevna pomoć porodicama povratnika, pruža se pravna zaštita srpskom narodu.

To su rezultati koji su omogućili, da dalje ne nabrajam opstanak srpskom narodu na Kosovu i Metohiji. Svakako da rezultati koji su postignuti u dijalogu uprkos tome što su se pojavljivala različita tumačenja od toga da je potpisivanjem prvog Briselskog sporazuma Beograd navodno priznao samoproglašenu državu Kosovo su potpuno drugačiji.

Iz čitavog procesa političkog dijaloga moguće je izvući nekoliko glavnih zaključaka koji ne mogu da budu osporeni nikakvim dnevnim politikanskim izjavama.

Prvi zaključak je da je Republika Srbija odabirom mirovnog principa za aktivno i posvećeno angažovanje u pregovorima napravila svojevrsno strateško iznenađenje. Politički dijalog je u svakom smislu radio za interese srpske strane koja je u periodu pregovora uspela da očuva mir na prostoru pokrajine, što nam je najvažnije za opstanak srpskog naroda.

Kako god bili složeni, i čak neproduktivni i pojedini periodi u dijalogu činjenica je da tokom trajanja intenzivnijih razgovora nije bilo ozbiljnijih bezbednosnih kriza ili one koje su se pojavljivale poput upada parapolicijskih albanskih snaga na sever Kosova su veoma brzo bile rešavane.

Treći zaključak odnosi se na činjenicu da je angažovanje Republike Srbije i političkom dijalogu očigledno uspelo da delimično amortizuje jedan beskompromisan, nepovratan stav onih koji podržavaju nezavisnost Kosova.

Oni sve češće traže da su u pregovorima nađe sveobuhvatno trajno rešenje za pitanje Kosova i Metohije i od čega je jasno da oni više ne smatraju da je takozvana kosovska nezavisnost, naprosto završena stvar od gotove stvari, od završenog pitanja, uspeli smo da ponovo na dnevni red stavimo pitanje Kosova i Metohije.

To je moglo da se uradi jednom mudrom politikom koja je u prvi plan stavila miran način rešavanja svih, pa i najtežih sporova. Stav je bio mnogih, uključujući vodeće zapadne sile da je pitanje Kosova i Metohije rešeno jednostranim proglašenjem nezavisnosti i da Srbija mora da se sa time saglasi, pa čak i da sama pomogne ostvarivanje efektivne vlasti Prištine nad celom pokrajinom. Albanci su želeli da zloupotrebe Prvi Briselski sporazum nadajući se da će uzeti ono što im odgovara, da će uspeti da uspostave punu kontrolu nad Severom Kosova, a onda odustati od formiranja zajednica srpskih opština.

Četvrti zaključak koji može da se izvuče, a vezan je za razgovore koje je Beograd imao sa Prištinom u celom minulom periodu je da je Republika Srbija u osnovi uspela da u potpunosti zaštiti svoj interes u pokrajini i u kontekstu evropskih integracija, bez davanja suštinskih ustupaka.

Uprkos kritikama vezanim za navodnu predaju srpskih institucija na Severu Kosova, na tom prostoru Srbi trenutno dominiraju u svim političkim, policijskim i pravosudnim institucijama i ta njihova dominacija je priznata i od Prištine i međunarodnog činioca. Mnogo se vremena potrošilo oko toga da li je Srbija Prvim Briselskim sporazumom priznala samoproglašenu državu Kosovo i mnogi su govorili da jeste.

Mi smo tvrdili da su ti razgovori i postignut dogovor bili u statusno neutralnom okviru. Ko je govorio istinu, a ko je lagao? Može sada lako da se vidi. Ako je prvim Briselskim sporazumom Beograd priznao lažnu državu „Kosovo“, pa zato predstavnici te lažne države „Kosovo“ sada traže da u nastavku razgovoru u Briselu se razgovara isključivo o priznanju „Kosova“ od strane Srbije. Toliko, čisto zbog javnosti, da shvate ko im govori istinu svih ovih godina, ko ih obmanjuje zbog nekih svojih političkih trikova i poena.

I konačno, istinski povratak Republike Srbije u procesu odlučivanja o Kosovu i Metohiji, i na Kosovu i Metohiji, koji je počeo 2013. godine sa razgovorima u Briselu, a koji je sproveden na angažovanje o političkom dijalogu, doneo je opipljive i značajne koristi srpskom narodu u našoj južnoj pokrajini, o čemu sam već izneo neke podatke.

Dakle, paralelno sa razgovorima sa Prištinom kojima smo pokušali da rešimo neka veoma bitna pitanja, jačali smo i borili se za opstanak i perspektivu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Istovremeno su nam ti razgovori otvorili put da poboljšamo odnose sa nekim zapadnim zemljama, posebno sa Vašingtonom.

U tom smislu, postizanje sporazuma o ekonomskoj normalizaciji odnosa, ne samo da je otvorilo put da se realizuju neki infrastrukturni projekti za koje smatramo da su veoma značajni za sve ljude koji žive i na teritoriji Republike Srbije i u nekim susednim zemljama, ne samo zato što je otvoren put i da naša južna pokrajina učestvuje u ideji „mini Šengen“ zone, već je zato što mislimo da je ekonomski napredak nešto što može u budućnosti da dovede do relaksacije političkih napetosti i da stvori možda jedan novi politički ambijent u kome bi se mnogo mirnije razgovaralo i u kome bi bilo spremnosti za kompromis i na strani Prištine.

Preko Vašingtonskog sporazuma Beograd je uspeo da u značajnoj meri unapredi svoje bilateralne odnose sa Vašingtonom i da u narednom periodu obezbedi, posebno ako bude ostala sadašnja administracija u Beloj kući, obezbedi poštovanje naših interesa i razumevanje naše pozicije od strane Vašingtona. Prvi put smo sada posle Vašingtonskog sporazuma u poziciji da možemo da kažemo da u odnosima sa najvećom silom na svetu, više nismo puki predmet kome će se samo diktirati, nametati i ucenjivati, sada smo subjekat u tim odnosima i to je ogroman napredak. Za taj napredak je veoma bitan Sporazum o ekonomskoj normalizaciji odnosa.

Nažalost, čekaju nas veliki izazovi, naročito u dijalogu. Pre toga, samo hoću da vam kažem da sam u svojstvu predsednika Odbora u prethodnom sazivu za Kosovo i Metohiju, koji vodim već osam godina, formirao Radnu grupu koja se bavila prikupljanjem činjenica i dokaza o zločinima koja je počinila teroristička zločinačka formacija „oslobodilačka vojska Kosova“, sa nemarom da pomognemo rad specijalizovanog tužilaštva i specijalizovanih sudskih veća, i u tome smo napravili veoma, veoma značajne pomake i čak dobili u pisanoj formi zahvalnost tadašnjeg specijalizovanog tužioca.

Mi ćemo nastaviti da radimo na tom planu, jer rešavanje zločina i sudbine nestalih ne može da bude jednostrano. Put ka pomirenju vodi ka utvrđivanju pune istine, bez obzira ko je počinio zločine, bez obzira na nacionalnost zločinaca. Ako želimo da zatvaramo taj ogroman ponor koji postoji između Srba i Albanaca, moramo da rešimo i pitanje nestalih osoba i da utvrdimo istinu o zločinima koji su počinjeni. Ponavljam, to ne može jednostrano da se radi, a da se samo jedna strana okrivljuje za to.

Trenutno stanje u dijalogu između Beograda i Prištine po meni je u fazi duboke kome. Ja ne vidim perspektivu za nastavak ovih razgovora zbog ponašanja Prištine.

Najnovija izjava takozvanog „premijera“ u Prištini, Hotija, da neće biti sporazuma ako nema priznanja i ako nema sporazuma onda će oni vratiti takse, ne ostavlja ni malo prostora za postizanje bilo kakvog kompromisnog rešenja.

Samo da vas podsetim da su oni da bi u startu minirali nastavak razgovora usvojili platformu za dijalog sa Beogradom, koji ima tri principa: 1) O teritorijalnom integritetu Kosova se ne pregovara, 2) Sukob Kosova i Srbije treba da se okonča kroz sporazum o normalizaciji odnosa i recipročnom priznanju, 3) Sporazum da bude u skladu sa „ustavom“ Kosova i ne sme da bude međuvlasti. Govori o nekakvoj ratnoj šteti, o stolici u UN, ne podržava se model dve Nemačke, da pet zemalja EU treba da prizna samoproglašenu državu „Kosovo“.

Ova platforma je protiv dijaloga i vidimo da čitava sada aktuelna pozicija Prištine proizilazi upravo iz ove platforme. Priština hoće da onemogući nastavak razgovora sa Beogradom po svaku cenu i da zato prebaci odgovornost na Beograd i neće da formira zajednicu srpskih opština, već hoće da pitanje zajednice srpskih opština, odnosno njenog formiranja, da se ubaci u eventualno sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji, a taj sporazum ako bi i bio postignut, on bi bio realizovan tek kada bi Beograd priznao samoproglašenu državu „Kosovo“ – znači nikad. To znači da nikad ne može da se realizuje zajednica srpskih opština.

Naš stav je da prvo mora da se realizuje zajednica srpskih opština onako kako je dogovoreno, a dogovoreno je sa izvršnim nadležnostima, a onda može da se razgovara o postizanju sveobuhvatnog sporazuma.

Na kraju, poštovane kolege, pošto će pitanje Kosova i Metohije biti od izuzetnog značaja, želim sve da vas podsetim na Rezoluciju, koju je usvojila Narodna skupština Republike Srbije, o osnovnim principima za političke razgovore sa privremenim institucijama samoupravljanja na Kosovu i Metohiji, 13. januara 2013. godine. Ovo što ću vam sada, samo delove, čitati to je okvir iz koga mi ne možemo da izađemo i to je poruka i mene kao poslanika i smatram i nas kao Skupštine da treba da bude poruka i Prištini i međunarodnoj zajednici, da izvan ovog okvira nije realno očekivati bilo kakve ustupke države Srbije.

U želji da ostvari dugoročni državni nacionalni cilj, očuvanje celovitosti državne teritorije, suvereniteta, ekonomski razvoj, zaštitu političkih ekonomskih i bezbedonosnih interesa Republike Srbije na području Kosova i Metohije, polazeći od toga da svako rešenje bilo opšteg ili nekog posebnog pitanja o privremenom, prelaznom ili konačnom statusu Kosova i Metohije, o položaju Srba u pokrajini ili o zaštiti srpskog, verskog i kulturnog nasleđa mora da bude u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244. To je granica. To je crvena linija ispod koje ne možemo da idemo.

Republika Srbija u skladu sa međunarodnim pravom, Ustavom i voljom građana ne priznaje i nikada neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Cilj razgovora je stvaranje uslova za srpsku zajednicu i sve druge nacionalne zajednice na Kosovu i Metohiji kojima se garantuje sigurnost i puna zaštita ljudskih prava. Vlada Republike Srbije se ovlašćuje i obavezuje da u nastavku dijaloga o rešavanju tehničkih i političkih pitanja sa predstavnicima privremenih institucija samouprave u Prištini i predstavnicima međunarodne zajednice, buduće sporazume postižu u skladu sa stavovima, osnovnim ciljevima ove rezolucije, nastojeći da se sa predstavnicima PIS u Prištini postigne sveukupan dogovor o kome se sada govori.

Sve nadležnosti koje kao rezultat pregovora budu poverene privremenim institucijama samouprave u Prištini biće potvrđene ustavnim zakonom i prenete organima AP Kosovo i Metohija.

Predstavnici Republike Srbije će kroz pregovore težiti iznalaženju sporazumnog i sveobuhvatnog rešenja za Kosovo i Metohiju. Republika Srbija spremna je da učini dodatne ustupke radi prevladavanja trenutnog stanja u odnosima između srpskog i albanskog naroda. Istovremeno, Republika Srbija nije spremna da čini dodatne ustupke koji bi mogli da dovedu do ugrožavanja njenih državnih i nacionalnih interesa. Republika Srbija pristupa dijalogu sa PIS u Prištini svesna značaja koji bi postizanje obostranog prihvatljivog rešenja za Kosovo i Metohiju imalo u kontekstu dalje i ubrzane integracije čitavog regiona zapadnog Balkana u EU.

Ova rezolucija i njome utvrđeni pravac, smernice i ciljevi državne politike obavezujući su za sve državne organe i organizacije i mogu biti izmenjeni jedinom novom rezolucijom Narodne skupštine Republike Srbije.

Dakle, poštovane kolege imamo okvir za ono sa čime ćemo se suočiti u narednom periodu, a to je rešavanje kosmetskog problema. Verujem da ćemo uspeti da postignemo potrebno jedinstvo i da se suočimo sa tim trenutno najznačajnijim pitanjem za budućnost i države Srbije i srpskog naroda. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vesna Ivković.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ovih dana u medijima kruži jedna vest, jedno od najvećih iznenađenja po njima - na političkoj sceni je nova pozicija, odnosno funkcija lidera SPS Ivice Dačića.

Ne znam zašto je ova vest iznenađujuća, jer svima je poznato kakvog je kalibra državnik i političar Ivica Dačić. Uostalom ova funkcija je po našem Ustavu, Ustavu Republike Srbije, po važnosti odmah ispod predsedničke funkcije.

Njegovo prihvatanje kandidature, odnosno prihvatanje Ivice Dačića je još jedan dokaz da je velikoj većini u SPS i našem Ivici Dačiću nisu bitne funkcije i fotelje, već napredak i boljitak, kao i državni interes Srbije koji je ispred političkog interesa. Ako neko zna, ume i može da vodi najviše zakonodavno telo, to je naš lider Ivica Dačić.

Poseduje on više decenijsko iskustvo kao i rezultate ostvarene u učešću i rukovođenju u različitim organima izvršne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji. Da ih ne nabrajam, moje kolege su već dosta pričale o njima.

U resorima koje je vodio postigao je zavidne rezultate posebno u oblasti spoljne politike gde je branio državne i nacionalne interese Srbije i svojom mudrom diplomatijom uticao da 18 zemalja povuku priznanje Kosova.

Trideset godina na političkoj sceni i te kako ga kvalifikuje za ovu funkciju. Uostalom, zahvaljujući mudroj politici Ivice Dačića na čelu SPS i naša partija je postala rasadnik kvalitetnih kadrova, ima nivo u kontinuitetu trajanja.

Na kraju, još jednom bez sumnje, izabraćemo, nadam se, čoveka koji je školovan i iskusan političar koji će dobro voditi dijalog u ovom visokom domu i zalagati se za ugled i integritet Skupštine. Uverena sam da će parlament na čelu sa Ivicom Dačićem raditi transparentno, demokratično i odgovorno, a sve u interesu građana Republike Srbije. Zahvaljujem i želim svima nama uspešan rad.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas završavamo proces konstituisanja Narodne skupštine izborom predsednika Skupštine, potpredsednika, generalnog sekretara, kao i članova radnih tela Narodne skupštine čime ispunjavamo prvenstveno obaveze koje su sadržane u Ustavu Republike Srbije, kao i u Zakonu o Narodnoj skupštini.

Želim posebno da naglasim da se ovaj proces odvija u zakonom predviđenom

roku, te da je Ustavom definisan rok u kome Skupština mora biti konstituisana. Zašto ovo naglašavam?

Zato što se u određenim medijima, to su uglavnom oni mediji sa tajkunskim predznakom, vodi izvesna kampanja, a ja bih rekao čitava histerija o tome kako se tobože suviše odugovlači sa ovim poslom, te zašto do sada nije izabrana Vlada Srbije, te zašto do sada nije izabran predsednik Skupštine itd.

Paradoks je u tome što isti oni koji pokušavaju, bezuspešno pokušavaju da osporavaju legitimitet parlamenta, pa vode kampanju u tom pravcu, sad, isti oni svakodnevno kukaju kako i zašto do sada nije izabran predsednik Narodne skupštine i kako i zašto do sada nije izabrana Vlada Srbije.

Još veći paradoks, predsedavajuća, je da se upravo oni koji su bojkotovali parlamentarne izbore danas najviše bave istim tim parlamentom i radom tog istog parlamenta. Uplašili se izbora, pobegli od izbora, uplašili se izbornog rezultata, sakrili si iza ideje bojkota, bojkotovali parlamentarne izbore i na sreću bojkot je propao, izbori su bili uspešni i danas ćemo da kukamo o tome kada će da se izabere Vlada Srbije, kada će da se konstituiše parlament Srbije.

Ti licemeri bi trebalo da znaju da je donošenje ovako, da kažem, odgovornih odluka proces koji zahteva i vreme, ali i strpljenje, oprez, ali i političku zrelost. Izazovi koji su pred Srbijom nalažu da se uloži dodatna pažnja i potpuna posvećenost ne bili došli do najboljih mogućih rešenja kada je reč o konstituisanju Narodne skupštine i izboru Vlade Srbije.

Upravo zbog tih izazova koji su pred nama, definisani su ciljevi o kojima je govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a koje moramo ostvariti u narednom periodu i nastavak započetih reformi i borba za interese Srbije i očuvanje srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i borba protiv korona virusa i očuvanje političke stabilnosti i nastavak ekonomskog rasta Srbije.

Ono što bih posebno apostrofirao, a to je borba protiv kriminala i korupcije. Žestoka i beskompromisna borba protiv korupcije i svih oblika kriminala, naročito organizovanog kriminala je nešto što predstavlja osnovni preduslov za ekonomski rast Srbije i svako dalje napredovanje Srbije na svim poljima. Nulta tolerancija prema korupciji i obračun sa organizovanim kriminalom, sa onima koji su pljačkali i pljačkaju Srbiju svu visoko na listi prioriteta SNS, vladajuće većine u Narodnoj skupštini i buduće Vlade Srbije.

Niko u Srbiji nema pravo da pljačka imovinu građana i da za to ostane nekažnjen. Nijedan kriminalac ili tajkun ne sme biti zaštićen i neće biti zaštićen ili van domašaja pravosudnih organa, jer je to preduslov za dalji razvoj Srbije i za budućnost naše dece.

U okviru sistematske borbe koju vodimo kada je reč o borbi protiv korupcije, u okviru suzbijanja organizovanog kriminala i terorizma, mi smo postigli ozbiljne rezultate, i to više niko ne pokušava da ospori, niti neko spolja, niti niko iole ozbiljan od domaćih političkih činilaca.

Za poslednje nešto više od dve godine, podneto je više od 15.000 krivičnih prijava, od čega je gotovo 2.000 optužnica, više od 1.000 imamo osuđujućih presuda, a više stotina lica je zaključilo sporazum o priznanju krivice. Pokrenuti su brojni postupci protiv raznih oblika funkcionera, protiv nosilaca pravosudnih funkcija, protiv direktora javnih preduzeća, protiv raznih rukovodilaca, protiv pojedinih predsednika opština.

Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je nekoliko desetina optužnica, kada pričamo o tzv. visokoj korupciji. Osnovana su i četiri posebna antikorupcijska odeljenja pri tužilaštvima i sudovima, a u Ministarstvu unutrašnjih poslova je formirano posebno antikorupcijsko odeljenje koje tesno sarađuje sa svim ostalim sistemima u tom lancu borbe protiv korupcije.

Uveren sam da će ova borba biti intenzivirana u narednom periodu, a da ćemo rezultate osetiti u vrlo bliskom vremenskom periodu.

Srpska napredna stranka, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, je dobila apsolutnu podršku građana na prethodnim izborima i upravo ta podrška građana nas obavezuje da dosledno sprovodimo ideje, politiku i program stranke koji su građani prepoznali i za šta su građani i glasali na izborima.

Želeo bih, predsedavajuća, na samom kraju, samo par reči o dijalogu u našem društvu, zato što smo mi kao Srpska napredna stranka pokazali spremnost da vodimo dijalog uvek i na svakom mestu. Učestvovali smo u političkom dijalogu i sa parlamentarnim i, da kažem, sa vanparlamentarnim političkim strankama i pokazali na delu da želimo i da smo spremni da usvojimo tuđe predloge. Pokazali smo spremnost da reformišemo izborne uslove i učinimo ih najboljim ikada do sada. Smanjili smo cenzus, o čemu je pričao i šef naše poslaničke grupe, na 3% i direktno sebi, na taj način, smanjili broj poslaničkih mandata.

Ali, bez obzira na to, ponosan sam na ono što smo uspeli da uradimo, jer kada smo mi bili opozicija, tadašnja vlast je radila jedino, samo i isključivo za sebe i tu je ta suštinska razlika između nas i njih.

Danas želimo da unesemo još dijaloga svuda u našem društvu, pa i u Narodnoj skupštini i to će se videti i videće se vrlo brzo i videće se i po sastavu radnih tela Narodne skupštine, ali i po aktivnostima skupštinskih odbora, značajnijim i dinamičnijim nego ikada ranije. Poslanici će biti još aktivniji i prisutniji u narodu. Više će još razgovarati sa građanima svuda i na svakom mestu, jer to je ono što su građani tražili i to je ono zbog čega je narod glasao za listu Aleksandar Vučić – „Za našu decu“. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Enis Imamović.

Hvala, uvažena predsedavajuća.

Poslanici SDA Sandžaka neće podržati izbor Ivice Dačića za predsednika parlamenta. Sa aspekta građana, njegov izbor nas vraća u devedesete godine, kako simbolično, tako i faktički, što je upravo dokaz da je suočavanje sa prošlošću ono što je neophodno ovom društvu, ali iskreno, ozbiljno i činjenično suočavanje sa prošlošću.

Sve ono što bi mi sa aspekta Bošnjaka imali da kažemo o Ivici Dačiću kao kandidatu za predsednika parlamenta rekao je on sam u svojim ksenofobnim izjavama na račun Bošnjaka i na račun Bosne i Hercegovine. Svaki put kada bi se neko na takav način u Beogradu bavio Bošnjacima i Bosnom, rezultati su bili genocid i drugi ratni zločini i takva retorika, rekao sam, i ponoviću još nekoliko puta, nas vraća u devedesete.

Simbolika je tako htela da je upravo jedan od tih ratnih zločina počinjen na današnji dan, 22. oktobra pre 28. godina, u Sjeverinu je oteto, mučeno i ubijeno 17 Bošnjaka, civila, građana ove zemlje koji su tog dana išli autobusom na posao, a oteti su, mučeni i ubijeni samo zato što su bili Bošnjaci.

Opet ponavljam da nas retorika koju sprovodi Ivica Dačić vraća u devedesete, u vreme kada su Bošnjaci Sandžaka bili žrtve organizovanog državnog terora. Ni taj zločin, kao ni brojni zločini nad Bošnjacima Sandžaka do danas nisu rešeni. I vidimo da se upravo takva retorika danas oživljava baš od strane kandidata za predsednika parlamenta. U vreme kada nevine žrtve tog zločina 28 godina nakon nemaju rešen status civilnih žrtava rata, kada njihove porodice ne znaju šta se dešava sa njihovim posmrtnim ostacima, kada ne znaju ko je odgovoran za njihovo ubistvo, mi raspravljamo o kandidatu za predsednika parlamenta koji tu retoriku vraća u parlament.

Zato, na današnji dan posebno, pozivam i zadržaću se na ovoj simbolici. Nakon ovoga zaista nema potrebe da kao legitimni predstavnici Bošnjaka bilo šta kažemo o kandidatu za predsednika parlamenta. Želim samo da uputim poziv i ostalim predstavnicima Bošnjačkog naroda u ovom parlamentu da posebno na današnji dan uskrate podršku Ivici Dačiću. Toliko smo barem dužni žrtvama i njihovim porodicama. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, Poslovnik.

Hvala.

Reklamiram odredbu Poslovnika iz člana 107. koja se odnosi na dostojanstvo Narodne skupštine.

Poštovana predsedavajuća, želim da skrenem pažnju Narodnoj skupštini Republike Srbije da već drugi put danas u toku dana čujemo optužbe koje su nesuvisle i koje se odnose na kandidata za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije koje nemaju nikakvog smisla.

Pravo je svakog poslanika da kaže šta misli, ali ako poslanik koji govori ne poštuje dostojanstvo Narodne skupštine, onda stvarno ne znam šta čovek da misli, a kamoli da kaže.

Naša prošlost je takva kakva jeste i svako u toj prošlosti ima svoje mesto i nama kao poslanicima Narodne skupštine i ljudima sa iskustvom se može verovati ili ne verovati i o umešanosti ili ne. Ali, govoriti o Ivici Dačiću u kontekstu događaja koji su bili devedesete godine, na način na koji je govorio poslanik, je stvarno uvredljivo i nema nikakvog smisla. A da bih verovao poslaniku na reči, i to ispitivanje prošlosti, evo, i danas je gospodin Dačić pomenuo da je gospodin Ugljanin bio član Vlade u kojoj je Ivica Dačić bio predsednik. Nisam čuo ni tada, ni posle da je kazao ijednu reč o Dačiću u kontekstu u kojem ga je čula danas Narodna skupština.

Sramota je od poslanika na ovako značajnoj sednici, kada se bira prvi čovek parlamenta Republike Srbije, govoriti na takav način o tom čoveku, ne pominjati događaje, u redu, to je njegovo pravo, ali pominjati Ivicu Dačića u tom kontekstu stvarno nema smisla. Nije tačno i jeste povreda dostojanstva Narodne skupštine Republike Srbije. Hvala.