Reč ima narodni poslanik Enis Imamović.

Hvala, uvažena predsedavajuća.

Poslanici SDA Sandžaka neće podržati izbor Ivice Dačića za predsednika parlamenta. Sa aspekta građana, njegov izbor nas vraća u devedesete godine, kako simbolično, tako i faktički, što je upravo dokaz da je suočavanje sa prošlošću ono što je neophodno ovom društvu, ali iskreno, ozbiljno i činjenično suočavanje sa prošlošću.

Sve ono što bi mi sa aspekta Bošnjaka imali da kažemo o Ivici Dačiću kao kandidatu za predsednika parlamenta rekao je on sam u svojim ksenofobnim izjavama na račun Bošnjaka i na račun Bosne i Hercegovine. Svaki put kada bi se neko na takav način u Beogradu bavio Bošnjacima i Bosnom, rezultati su bili genocid i drugi ratni zločini i takva retorika, rekao sam, i ponoviću još nekoliko puta, nas vraća u devedesete.

Simbolika je tako htela da je upravo jedan od tih ratnih zločina počinjen na današnji dan, 22. oktobra pre 28. godina, u Sjeverinu je oteto, mučeno i ubijeno 17 Bošnjaka, civila, građana ove zemlje koji su tog dana išli autobusom na posao, a oteti su, mučeni i ubijeni samo zato što su bili Bošnjaci.

Opet ponavljam da nas retorika koju sprovodi Ivica Dačić vraća u devedesete, u vreme kada su Bošnjaci Sandžaka bili žrtve organizovanog državnog terora. Ni taj zločin, kao ni brojni zločini nad Bošnjacima Sandžaka do danas nisu rešeni. I vidimo da se upravo takva retorika danas oživljava baš od strane kandidata za predsednika parlamenta. U vreme kada nevine žrtve tog zločina 28 godina nakon nemaju rešen status civilnih žrtava rata, kada njihove porodice ne znaju šta se dešava sa njihovim posmrtnim ostacima, kada ne znaju ko je odgovoran za njihovo ubistvo, mi raspravljamo o kandidatu za predsednika parlamenta koji tu retoriku vraća u parlament.

Zato, na današnji dan posebno, pozivam i zadržaću se na ovoj simbolici. Nakon ovoga zaista nema potrebe da kao legitimni predstavnici Bošnjaka bilo šta kažemo o kandidatu za predsednika parlamenta. Želim samo da uputim poziv i ostalim predstavnicima Bošnjačkog naroda u ovom parlamentu da posebno na današnji dan uskrate podršku Ivici Dačiću. Toliko smo barem dužni žrtvama i njihovim porodicama. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, Poslovnik.

Hvala.

Reklamiram odredbu Poslovnika iz člana 107. koja se odnosi na dostojanstvo Narodne skupštine.

Poštovana predsedavajuća, želim da skrenem pažnju Narodnoj skupštini Republike Srbije da već drugi put danas u toku dana čujemo optužbe koje su nesuvisle i koje se odnose na kandidata za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije koje nemaju nikakvog smisla.

Pravo je svakog poslanika da kaže šta misli, ali ako poslanik koji govori ne poštuje dostojanstvo Narodne skupštine, onda stvarno ne znam šta čovek da misli, a kamoli da kaže.

Naša prošlost je takva kakva jeste i svako u toj prošlosti ima svoje mesto i nama kao poslanicima Narodne skupštine i ljudima sa iskustvom se može verovati ili ne verovati i o umešanosti ili ne. Ali, govoriti o Ivici Dačiću u kontekstu događaja koji su bili devedesete godine, na način na koji je govorio poslanik, je stvarno uvredljivo i nema nikakvog smisla. A da bih verovao poslaniku na reči, i to ispitivanje prošlosti, evo, i danas je gospodin Dačić pomenuo da je gospodin Ugljanin bio član Vlade u kojoj je Ivica Dačić bio predsednik. Nisam čuo ni tada, ni posle da je kazao ijednu reč o Dačiću u kontekstu u kojem ga je čula danas Narodna skupština.

Sramota je od poslanika na ovako značajnoj sednici, kada se bira prvi čovek parlamenta Republike Srbije, govoriti na takav način o tom čoveku, ne pominjati događaje, u redu, to je njegovo pravo, ali pominjati Ivicu Dačića u tom kontekstu stvarno nema smisla. Nije tačno i jeste povreda dostojanstva Narodne skupštine Republike Srbije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.

Da, kao predstavnik predlagača.

Očigledno imamo potrebu da u 2020. godini se ipak vraćamo u devedesete, i to ne željom kandidata za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, već željom onih koji na taj način pokušavaju da politički profitiraju.

Dakle, sa aspekta građana Ivica Dačić vraća u devedesete godine. Šta je to danas Ivica Dačić u parlamentu rekao da bi se moglo protumačiti da je na bilo koji način Srbiju želeo da vrati u devedesete godine? Koja je to rečenica? Izvucite stenogram, recite mi kojom rečenicom je kandidat za predsednika Narodne skupštine Ivica Dačić vratio Srbiju u devedesete godine?

S druge strane, pominjanje događaja, to je legitimno pravo i tu je profesor doktor Žarko Obradović u potpunosti u pravu. Zločin, svaki zločin, mi smo mnogo puta do sada rekli, mi smo ovde u parlamentu usvajali Deklaraciju o Srebrenici i rekli smo da se klanjamo svim žrtvama i da svaka porodica zaslužuje istinu, ali ja postavljam pitanje – a šta je sa srpskim žrtvama? Ja nisam čuo da je bilo ko od kolega koji danas pominje žrtve, koji pominje zločine, ni na jedan način pomenuo nijednu srpsku žrtvu, iako poštujem sve.

Da li porodice srpskih žrtava zaslužuju istinu? Ja ne sporim, ako je bilo dešavanja 90-ih treba da konačno dođemo do istine i mi smo se za to uvek zalagali, ali šta je to podstakao Ivica Dačić danas, na koji način je Ivica Dačić podstakao danas i prethodnih dana da o tome govorimo?

Pominje se BiH. U kom kontekstu? Zato što je Ivica Dačić insistirao da BiH kaže jasan stav – priznajete li ili ne priznajete samoproklamovanu državu Kosovo? Kakve to veze ima sa žrtvama?

Sa druge strane, 90-te, a danas je 2020. godina, mislite li vi da možete da prevarite građane? Ne možete. Građani su i 2020. godine rekli šta misle o politici i Aleksandra Vučića i šta misle o politici Ivica Dačića, govorim o tim 90-tim godinama. Srpska napredna stranaka je apsolutni pobednik izbora parlamentarnih u Srbiji, a Ivica Dačić kao nosilac liste SPS predstavlja političku opciju zajedno sa JS koja je druga po snazi politička opcija na političkoj sceni Srbije. Ni na jedan način, niti je bila namera da se podgrevaju strasti. Naprotiv, rekao sam da je cilj mir, stabilnost, dobrosusedski odnosi, pomirenje, prosperitet i pokušati da iznađemo da vidimo šta je to zajednički interes u svemu ovome, ali da na ovakav način govorite u trenutku koji je veoma važan za srpski parlamentarizam, sednici koja je veoma važna za srpski parlamentarizam, kada biramo predsednika parlamenta, kada biramo rukovodstvo parlamenta, a vi pokušavate politički da profitirate na ovako jeftin, ciničan, licemeran način to ne govori o Ivici Dačiću, to samo govori o onima koji sve vreme to pokušavaju da učine danas ovde u parlamentu. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, žalim nad žrtvama u Sjeverinu. Žalim zato što sam i sam imao gubitke u tom ratu. Demokratija u jednoj zemlji se ceni pre svega po pravu koje imaju nacionalne manjine u toj zemlji. Ja sam onaj koji se 90-ih zalagao da ta prava budu veća. Bio sam protiv rata. Čak sam imao i zajednički poslanički klub sa poslanicima iz Raške, Muslimanima, a kasnije su postali Bošnjaci. Imao sam zajednički klub u vreme najžešćih ratova, tek toliko da pokažem koji je moj otpor tom ratu i tim žrtvama. Žalim zbog Sjeverina.

Zbog Sjeverina je osuđen Dragutin Dragićević na 20 godina, Đorđe Šević na 15 godina, Oliver Krsmanović na 15 godina, Milan Lukić je izručen Haškom tribunalu. Mislim da su malo kažnjeni zato što su osramotili srpski rod i srpsko ime.

To ne znači da nam manjine danas imaju manja prava. Hajde da se prisetimo zločina na Svetog Nikolu u Jošanici koji su počinili vojnici armije BiH, verovatno Bošnjaci. Ubijeno je 56 ljudi, od toga 21 žena i troje dece do deset godina starosti. Niko nije ispaštao. Molim Bošnjake čiji glas vredi 35% više nego moj, jer je to neka vrsta pozitivne diskriminacije, da ne zaborave i tu činjenicu i da snažno zatraže da zločinci njihovog imena i njihovog roda kažnjeni na isti način na koji ja tražim da budu kažnjeni i oni koji su već kažnjeni.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je to sarajevska priča, priča o tome koja podriva samu BiH. Ako vi kažete da je Republika Srpska genocid, vi je u stvari terate iz sastava BiH. Ne teram je ja. Ne tera je čak ni Milorad Dodik sa čijim se stavovima nekada ne slažem. Teraju je upravo oni iz Sarajeva koji su dali pravo sebi da izaberu predstavnika Hrvata i koji non-stop tvrde kako je Republika Srpska genocid.

Možemo mi da okrenemo priču. Mogu ja da kažem da je u Srebrenici počinjen genocid ali nad Srbima zato što je 1991. godine i 1992. godine u Srebrenici živelo 2.000 Srba, a jula te nesretne 1995. godine ulaskom srpske vojske u Srebrenicu zatečena je jedna osoba srpske nacionalnosti, starica Đuka od 80 godina.

Šta da kažemo o Zalazju gde je zaklan sudija? Šta da kažemo o Naseru Oriću? Zašto nekada oni ne kažu da i Nasera Orića treba osuditi kao što ja kažem da je ove trebalo osuditi još više jer su osramotili srpsko pleme i srpsko ime? Toliko o tome.

Ono što želim da kažem je da demokratija nije, povodom izbora gospodina Dačića ili druga Dačića, opoziciji da preporučim, imperijalni proizvod. Ona se ne da naterati spolja, naturiti. Ona mora da nikne iznutra. Oni su se opredelili za nešto drugo i danas sastav ove Skupštine nisu izabrali samo oni koji su glasali i birali, već i oni koji to nisu učinili na ovaj ili onaj način, svojom voljom i na nagovor Dragana Đilasa i Šolaka. Onaj ko ne izađe na izbore on daje svojevrsno nepotpisano ovlašćenje onome ko izađe na izbore da u njegovo ime odluči na koga će preneti svoj suverenitet i narod je tako odlučio.

Ovaj sastav oslikava raspoloženje onih koji su izašli na izbore, ali i raspoloženje onih koji nisu hteli da izađu na izbore i time su napravili ovakav sastav Narodne skupštine. Niko za to nije kriv sem onih koji su preporučivali i koji su u jednom delu bili poslušani. Nemamo mi problem sa opozicijom. Mi imamo problem sa Šolakovim i Đilasovim biznisom.

Da li sam ja, gospodine Milićeviću, na to upozoravao u zadnje dve godine? Rekao sam i po pitanju REM da tu navodnog pomirenja sa opozicijom nema. Šta oni žele? Oni žele da naprave takav medijski pejzaž da do promena pod pritiskom spolja dođe iznutra, da se Srbija ne može srušiti spolja ako se ne nađe neko ko može pomoći iznutra. Oni pozivaju na svojevrsni sukob. U sukobu nas samih sa sobom u tom sukobu sigurno gubimo mi i zato oni traže hleba bez sejanja. Nema hleba bez pšenice. Danas seljaci verovatno završavaju žetvu kukuruza i pokušavaju da zaseju. Nema hleba bez semena. Ako želite da jedete ukusan hleb morate zahvaliti onome ko je posejao pšenicu. Ako hoćete da jedete zrelu voćku, morate da zahvalite onome ko je to zasadio.

Izbori su svojevrsna setva i sađenje. Ono što smo posadili to je niklo i sa tim izlazimo mi pred narod i narod pred nas. Mi moramo štititi narod. Zato smo izabrani. Posebno moramo štititi siromašnije, one koji su ostali bez posla, slabo plaćene itd, koji su ostali bez dostojanstva, bez svojih porodica itd. I to ima razne moralne konsekvence. Tu ima mnogo toga što se desilo.

Mnogo droge, zbog toga što ljudi nisu imali biznis nego taj, mnogo je kriminala niklo zbog ovih kriminalaca koji sebe nazivaju elitom. Oni imaju 24 ne registrovana kanala, oni pričaju o tome da nema slobode medija. Ja tvrdim da su mediji u Srbiji preslobodni.

Zamislite zemlju u kojoj imate 24 lažna prekogranična kanala. Od toga svi pripadaju Šolaku i Đilasu, koliko puta sam vas na to upozoravao? Imali ste, rekao sam vam šta ćete imati pred Skupštinu. Imali ste devet kamera postavljenih, rekao sam da su to mediji koji treba da dovedu do revolucije, jer oni na drugi način ne mogu da osvoje vlast. Može revolucija, ali svake revolucije dokaz je 2000. godina. Posle toga nikne ništavna neka birokratija i nikne siromaštvo koje je neizdrživo za gledanje. Mi to ne možemo dopustiti.

Pogledajte koliko ide reklama na tim medijima. Ja sam brojao. Samo za jednog filma, ide 20 minuta, to je 1.200 sekundi samo po pet evra, šest hiljada evra za dva sata, puta 30 dana 180 hiljada samo na jednom filmu, puta 12 meseci, tri miliona, puta 24 kanala, sad su i na Foksovim kanalima počeli da puštaju srpske reklame. Zamislite u Americi idu srpske reklame. To je kriminal koji REM prećutno gleda zato što ovi kukaju, stalno kako nema slobode medija, kukaju da bi Šolak i Đilas pljačkali pretplatnike SBB, Totala itd. Zato je povika i na "Telekom". Oni su tražili bojkot izbora, nemamo mi problem sa opozicijom, imamo problem sa jednom bandom na čijem čelu je Šolak i Đilas.

Mi sa njima, u obračun sa mafijom treba da izađemo na kraj. Treba da vlada, mi smo zakonodavci. Ali se mi moramo starati da zakon bude sproveden, da nadziremo, ne da ga mi sprovedemo, već se moramo kao predstavničko telo, kao zakonodavni organ starati da zakone koje smo doneli i budu sprovedeni. Zakon o elektronskim medijima, Zakon o oglašavanju, Konvencija o prekograničnim kanalima, to mora da se poštuje. U suprotnom, to rađa mafiju. Medijsku mafiju koja ruši vlast. Ovde mora da vlada sila zakona, a ne zakon sile. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milenko Jovanov.

Jovanov, poštovana predsedavajuća nisam Jovanov.

U pravu je gospođa Maja Gojković kada kaže da samo onaj ko ne zna mnogo o političkom životu može da kaže da će posao predsednika Parlamenta biti lak. Ništa na kraju krajeva u životu, ako ćete da radite ozbiljno i odgovorno nije lako. Ali, će posao predsednika Parlamenta u ovom sazivu i u narednom periodu svakako biti drugačiji.

Biće drugačiji zato što u sali neće biti čudni čovek koji voli da priča sa kamenom za koji se posle ispostavi da je kamen za kupus. Koji pokuša državnom zastavom da razvali vrata i provali u Skupštinu u kojoj je poslanik. Neće biti tog fašističkog čopora koji je čupao mikrofone uz urlanje na predsednicu Skupštine, koji je upadao u kabinet, zavrtao ruku, valjda da bi iskazali svoj demokratski potencijal ili da bi pokazali kako oni vide državu, kako oni vide demokratiju, kako oni vide funkcionisanje parlamenta.

Neće biti ni onog dugogodišnjeg predsednika Pokrajinske vlade Vojvodine, poznatom po tome da je deci sa smetnjama u razvoju suštinski oteo novac za njih namenjen, koji je obeležio svoj nastup u ovom parlamentu tako što je psovao majku poslanicima sa druge strane. Neće biti ni svih onih likova koji su ovde bili da bi štitili poslove ljudi o kojima je sada govorio kolega Rističević. I to im je bio jedini zadatak, suštinsko urušavanje države Srbije, gde god i kako mogu i borba za pozicije svojih gazda, finansijera, poslodavaca, zovite to kako hoćete.

Dakle, kada Srbija podigne svoju namensku industriju, oni u holu ovog doma pokrenu seriju gluposti i seriju napada ne bi li ta namenska industrija počela da gubi korak i jedini rezultat njihovog ludila je to što Srbija izgubi poslove koje je već dobila u korist nekih koji te poslove nisu dobili, iz susedne Bugarske. To je njihov rad, to je rezultat njihovog ponašanja ovde. Tih ljudi, odlukom naroda, u ovoj sali više nema.

Ne mogu da prihvatim kritike ili stavove, zovite to kako hoćete, da je ovo partijski kongres SNS ili da Skupština liči na partijski kongres SNS iz prostog razloga što partijski kongres SNS broji više od 5.000 ljudi, pod jedan.

Pod dva, narod odlučuje koliko će ljudi da sedi i iz koje partije u ovom domu. Svako od nas pojedinačno time što zaokruži broj na glasačkom listiću i ništa više od toga, to šta želimo intimno, to je druga stvar, ali narod je taj koji će da odluči da li će ovde da bude 120 poslanika SNS, 20 poslanika SNS, 150 poslanika SNS ili nijedan poslanik SNS. Mi ne možemo da budemo odgovorni zbog toga što je unutar tajkunskog klana Đilasa i Jeremića došlo do borbe za prevlast, došlo do borbe za to ko će da bude šef te organizovane grupe, pa pošto nisu mogli drugačije da razreše tu bitku, oni su rešili da ne izađu na izbore i tako sve druge uključivši i onog što priča sa kamenom, nateraju da ostanu bez sredstava za finansiranje i da za svaku stvar koja im treba i sa ispruženom rukom dolaze kod njih da im oni udele neki dinar, da im oni udele neki evro za neki račun, za neku akciju, za ono ili za ovo.

Kakve to veze ima sa nama? Šta smo mi tome doprineli? Njihova unutar koaliciona, ako se to još uvek zove koalicijom, priča, njihovo međusobno otimanje glasanje, njihovo međusobno preuzimanje stranačkih kadrova, njihovo međusobno preuzimanje opštinskih odbora, dovelo je dotle da su zaključili da je za njih bolje da na izbore ne izađu, jer će to da im garantuje apsolutnu prevlast u odnosu na druge političke stranke iz tog bloka.

I uspeli su u onome što su planirali, evo nisu ovde. Ja im se zahvaljujem na tome i iskreno im želim da nastave sa svojom politikom. Oni ovih dana kažu da je to pobednička politika, ja ih molim da nastave da pobeđuju, da pobede 2022. godine i da ponovo ne izađu na izbore, ponovo da ostanu kod kuće, jer je to najbolje za Srbiju. Sa druge strane i rezultat koji će narod da im da, neće biti mnogo drugačiji.

Što se tiče partijskog modela, koliko se sećam, nešto sam malo učio o tome, ako grešim, voleo bih da me neko ispravi, nije nemoguće, da postoje masovne političke partije, a nasuprot njima, koliko se sećam postoje kadrovske političke partije i osnovna razlika je nastala u tome što su te masovne nastale uglavnom kao leve političke opcije koje su učlanjivale veliki broj ljudi, jer su se izdržavale od njihovih članarina. Sa druge strane, kadrovske su finansirane od strane tajkuna, industrijalaca itd.

Ako je nekakva zamerka SNS što je masovna politička stranka, odmah da vam kažem da nikada nećemo postati tajkunska stranka i nikada SNS neće finansirati tajkuni. Nikada. Ima ovih tajkunskih stranaka i evo vidite, kadrovskih, probranih, lažne elite koja danas objavi u svojim novinama kako naprednjaci dogovaraju i otimaju državnu zemlju u Bačkoj, Sremu i Baranji. Ne znam da li ti ljudi znaju gde se Baranja nalazi, znam da je Baranja 1918. godine proglasila priključenje Kraljevini Srbiji. Na moju veliku žalost, posle 1945. godine neki ljudi su crtali granice drugačije, pa je ta Baranja ostala u Hrvatskoj i sad mi nije jasno kako elita to misli da objasni.

U svakom slučaju, za izlet parlamenta isključivo je odgovoran narod u Srbiji. Tako je bilo i tako će biti. Niko drugi, ni stranci, ni tajkuni, ni bilo ko treći. Isključivo i jedino narod.

Ono što je važno i što sam želeo da ponovim, gospodin Martinović je o tome govorio, dakle, pred nama su važni izazovi, pred nama su teške odluke, pred nama su vrlo teška vremena uzrokovana, pre svega, Kovidom koji je doveo do toga da u celom svetu ekonomija stagnira ili pada. Oni koji mogu da govore o stagnaciji su srećni i to su srećne ekonomije, uglavnom pada. Mi imamo sreću u tome što zahvaljujući odlukama koje su donete u prethodnom periodu naša ekonomija se uspešno bori sa onim što je današnji izazov.

Dakle, borba protiv korone, borba za Kosovo i Metohiju, o čemu je govorio kolega Drecun, za zaštitu interesa Srbije na Kosovu i Metohiji, borba protiv kriminala i korupcije i da konačno tom zlu i toj pošasti stanemo nogom za vrat, očuvanje vojne neutralnosti Srbije kao nečega čime se Srbija ponosi i što ljubomorno čuva i zato jačamo našu vojsku, zato pokušavamo da vrlo jasno pošaljemo poruku svakome ko bi eventualno pokušao da utiče na to da Srbija promeni svoj kurs kažemo da to neće biti jednostavno i lako, zato nastavljamo reforme, zato se borimo za dalji rast ekonomije. Svemu tome partner mora da bude i srpski parlament. Možda se to nekome ne sviđa što ga zovem srpski, ali ja ne znam kako bih ga drugačije zvao.

Dakle, Skupština je ta kroz koju moraju da prolaze reformski zakoni, u kojoj će se raspravljati i razgovarati o modelima koji su pred nama, gde ćemo svi zajedno pokušati da nađemo najbolja rešenja i da ta rešenja na kraju primenimo.

Što se tiče samog kandidata za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, nije u sali, ali ne sumnjam da će se dobro snaći sa mikrofonom. Hvala.