Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Žarko Obradović.

Hvala.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovane koleginice i kolege, dozvolite mi da i ja u ime SPS kažem nekoliko reči o Predlogu zakona o ministarstvima, pre svega, pa i o ostalim tačkama dnevnog reda.

Naime, poslanička grupa SPS će podržati Predlog zakona o ministarstvima koji je podnelo 167 narodnih poslanika poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu.

Ovo govorim namerno zato što treba da se zna da je sasvim logično kada jedna poslanička grupa osvoji toliki broj glasova na parlamentarnim izborima u Skupštini i predstavlja parlamentarnu većinu, može da formira Vlada i ostale organe, da onda ima i pravo da podnese Predlog zakona o ministarstvima. Zato što Predlog zakona o ministarstvima predstavlja iskazani način kako ta parlamentarna grupa zajedno sa svojim koalicionim partnerima koji to žele i prihvataju i mogu, želi da realizuje ciljeve rada buduće Vlade.

Naime, mi smo bili u situaciji da čujemo predsednika Vučića pre desetak dana kada je govorio o ciljevima Vlade. Pobrojao je šest glavnih ciljeva. Logično je da će predsednica Vlade značajan deo svog ekspozea podrediti tim ciljevima i da će to obrazložiti, ali je tako logično očekivati, obzirom na uspehe koje je postigla prethodna Vlada, da će oni ministri koji budu ostali da rade u narednoj Vladi morati da budu bolji nego što su bili, jer to je nešto što se od njih očekuje.

Dobar je predlog da se osnuju tri nova ministarstva. Mislim da ovim Vlada pokazuje želju da u ovom oblastima koje pokrivaju tri nova ministarstva se postignu još bolji i značajniji rezultati i da jednostavno i te oblasti života budu na određen način i pravno normirane, ali i da se urede na bolji način da se postignu rezultati.

Inače, nije nikakva novost da skupštinska većina određuje kroz Predlog zakona o ministarstvima broj ministarstava koji treba da budu na nivou jedne države. Praksa je tu vrlo različita. U nekim državama se osniva manji, u nekim veći broj ministarstvima. Sećam se pre nekoliko godina, u Republici Mađarskoj bilo je devet ili deset ministarstava, ali je bilo 40 i nešto državnih sekretara koji su onda bili ministri u malom.

Mislim da je ovo pametan način da se realizuje program Vlade Republike Srbije i mislim da je dobro ukomponovana struktura cele Vlade. Potpuno sam ubeđen da će gospođa Brnabić kao mandatar zajedno sa svim ostalim ministrima odgovoriti izazovima koji stoje pred Srbijom.

Kažem odgovoriti zato što smo mnogo toga postigli. Stvarno mislim ne samo kao poslanik naše poslaničke grupe SPS, nego i kao građanin Republike Srbije da ono što je urađeno, primera radi u obezbeđenju energetske budućnosti Srbije, ali kroz infrastrukturne projekte i kroz stvaranje jedne sigurnost građanima Republike Srbije u delu obezbeđenja zarada i osiguranja posla za sadašnje i buduće generacije, jeste nešto što može samo da nas raduje.

Borba protiv kriminala koju je najavio predsednik Vučić može da bude samo dodatni element tog ukupnog rezultata, jer borbom protiv kriminala stvara se uslov za pravnu sigurnost, stvaraju se uslovi da veći broj kompanija dođe u Srbiju stvaraju se uslovi da se otvori veći broj radnih mesta. Jednom rečju stvaramo uslove da neke stvari koje su u ovom trenutku primećene kao problematične za Srbiju, rešimo.

Jedna od tih stvari se sigurno može rešiti kroz osnivanje ministarstva o porodici i demografiji. Nije nikakva tajna, statistički podaci pokazuju da gubimo značajan broj ljudi. Jedan broj je zbog smrtnosti, drugi je zbog toga što mladi odlaze da u nekim drugim zemljama reše svoju egzistenciju, ali problem odlaska mladih nije samo pitanje Srbije. To je pitanje značajnog dela istočne i jugoistočne Evrope.

Ranije sam govorio, to može nekom izgledati čudno ili ne, ali mislim da je stvaranje evropskog prostora visokog obrazovanja stvorilo u stvari situaciju u zapadnim zemljama da bez trunke uloženog novca dobiju gotov proizvod, koji se ovde stvara u našoj zemlji i u susednim zemljama. Onda treba da uradimo mnogo toga da bi zaustavili taj odliv mladih ljudi, a da bi zaustavili odliv mladih ljudi moramo da stvorimo uslove. Mora da nas bude više.

Mislim da je osnivanje ministarstva za brigu o porodici i demografiji jedan jako dobar potez. Ministarka bez portfelja, prof. Slavica Đukić je uradila ono što je bilo u njenoj moći, stvorila je dobre uslove, dobre preduslove da se ovo pitanje reši sada na još bolji način, ali nije ovde reč samo o jednom elementu. Ovde ima puno toga što treba uraditi. Briga o porodici nisu samo mere podsticaja rađanja, to je i stvaranja sistema vrednosti u kome će se videti značaj porodice za opstanak i razvoj jednog društva.

Poštovane koleginice i kolege, ne znam koliko je vama poznato, Srbija spada među najstarije nacije u svetu, među pet smo u Evropi, među 10 u svetu i mi stvarno moramo u ovoj oblasti učiniti značajne napore, stvoriti uslove da nas bude više, da porodica bude centar života, da jednostavno ne samo ovo ministarstvo, nego i svako drugo ministarstvo radi sve ono što je moguće da broj stanovnika na sledećem popisu koji bude za jednu deceniju, bude daleko veći.

Znate, nije samo u putanju zarada, u pitanju je za mlade bračne parove i mogućnost da ima predškolska ustanova, da ima dečiji vrtić, da ima odgovarajuća škola, da se može doći do odgovarajućeg kredita za kupovinu stambene jedinice. Puno je toga što se može učiniti.

Kada je reč o još jednom novom ministarstvu, ministarstvu za selo, mislim da je to jako dobar potez. Kako je rekao moj prijatelj Dragan Marković Palma, 86% sela polako nestaje. Sela nestaju, mladi ljudi odlaze, stariji ostaju tu nažalost do kraja, nema perspektive, jednostavno zatvara se sve ono što je postojalo na selu. Mali je broj slučajeva gde, recimo, kao kod Dragana u Jagodini, ne govorim ovo zato što je on ovde pored mene, nego to javnost Srbije treba da zna jer to može biti model i za sve ostale lokalne samouprave naravno uz pomoć države, u Jagodini praktično nema sela koje nije povezano asfaltom sa Jagodinom. U Jagodini nema sela gde nije napravljen dom kulture. U Jagodini nema sela koje nije obezbedilo grejanje gasom. Jagodina je stvorila uslove da jedan broj kompanija sa strane dođe i otvori tu svoja postrojenja, da osnuje svoje podružnice. Otvoren je novi broj radnih mesta tako da oni iz okolnih sela mogu lako da dođu na posao i da se vrate. To je način na koji se mogu stvoriti uslovi, ali da ne bi pomislili da hvalim samo svog koalicionog partnera. Evo, profesor Stojmirović koji je govorio pre, ja znam da on vodi akciju sakupljanja knjiga za seoske škole. To je veoma plemenit potez i naravno svi mi narodni poslanici, svi ostali koji to žele mogu da doniraju knjige da bi škole u seoskom području imale što više škole.

Znate, u srpskom području dok postoji škola, postoji život. Kad se ugasi škola onda teško možete računati, kad mladi odu, da roditelj neće poći za njima i njihovim stopama. Ali, i rad ovog ministarstva, koliko god mogao biti dobar, a ja očekujem da će biti, moram biti povezan i sa radom drugim ministarstava. Znate, onaj koji živi na selu želi da zna koja je to poljoprivredna kultura preko koje može ostvariti, ako mogu reći ne dobit, nego koliko da opravda svoj rad, uloženi trud i proliveni znoj, treba da bude dobra saradnja sa Ministarstvom poljoprivrede. Jednostavno, druga ministarstva treba da pomognu i mislim da je pravi potez Vlade da se formira jedno ovako važno i značajno ministarstvo za Srbiju.

Treće ministarstvo koje se formira, s obzirom da mi imamo ovde Predlog zakona o ministarstvima i tri nova ministarstva su predviđena za formiranje. Treće ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Najpre da kažem nešto o dijalogu.

Naime, duboko sam ubeđen da ljudi u Srbiji ne razumeju šta znači reč dijalog. Dijalog, kako kaže jedan poznati filozof, je kada vodite razgovor sa nekim ko ne misli kao vi. Kod nas u Srbiji nisu naučili ljudi da slušaju jedni druge. Ukoliko se ne slažete sa nečijim mišljenjem ispada da ste mu protivnik, a ne služe se ljudi, ili bar većina, snagom argumenata. Ovo nije nešto što je samo stvar teorije imali ste priliku i da vidite u ovim razgovorima koje smo vodili i sa predstavnicima opozicije proteklih nekoliko meseci, da kada neko odluči da mu je bojkot sredstvo političke borbe onda kaže da u Srbiji nije moguć dijalog. To nije tačno. Dijalog je uvek moguć, Skupština je mesto za dijalog i juče i danas, biće i sutra. Svi oni koji žele da vode dijalog sa drugom stranom, sa onima koji ne misle kao oni, mogu u Skupštini da nađu prostor za dijalog.

Jednostavno, moramo da naučimo ljude, ako mogu tako da kažem, treba da postoji kultura dijaloga o svim pitanjima koliko god da su ona, mogu se smatrati teškim, jer je dijalog potreban da bi se rešilo svako otvoreno pitanje.

Nešto o drugoj dimenziji ovog zakona, a to je ljudska i manjinska prava. Do sada se ovaj deo ministarstva nalazio u okviru Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i ministar Ružić je odlično radio taj posao, ali je činjenica da je ovo korak napred. Dobro je što se formira posebno ministarstvo, to je dobro za Srbiju. Srbija ima veliki broj pripadnika različitih manjina. Srbija je jedina, usuđujem se reći, jedina među retkim zemljama u Evropi gde manjine imaju toliki nivo prava. Verujte mi da bogatstvo različitosti koje postoje, primera radi u Vojvodini, ali i zakonskih rešenja koje država primenjuje, Srbija može samo njima da se ponosi. Upotreba službenih jezika pripadnika manjina, činjenica da je … 25 saveta nacionalnih manjina, činjenica da svaki pripadnik manjine može i jeste ravnopravan sa drugim, da ne pominjem sve ono što se radi u oblasti kulture i obrazovanja i u svim drugim oblastima jeste nešto što može da raduje.

Mislim da je ovo korak više zato što pitanje manjina nije samo pitanje našeg načina života. Srbija je uvek bila multikulturna zemlja, ali ovo je važno i zbog našeg procesa pregovaranja sa EU. Setite se, neke zemlje komšijske, prijateljske, a kada dođe vreme pregovora uvek koriste to pitanje da bi nam postavili prepreku. Godine 2012. je to bila Rumunija, Hrvati se, kako bih rekao, ne suzbiju da to najave. Bilo je pitanje položaja bugarske manjine pre godinu dana, dve. Jednostavno dobro je da postoji ovo ministarstvo koje će se baviti samo o manjinama.

Ukinute su dve kancelarije za saradnju sa civilnim društvom i kancelarija za ljudska prava. Sve je to sada deo ovog novog ministarstva. Mislim, jednom rečju, da je ovaj Zakon o ministarstvima napravio pravu stvar, što će za Srbiju tri važne oblasti biti sada predmet rada posebnih ministarstava. To daje naravno osnovu da će i ta ministarstva biti efikasna, na kraju krajeva treba samo da se ugledaju na svoje kolege koje rade u drugim ministarstvima i koji su do sada radili i koji su dobro radili, a da nisu dobro radili ne bi dobili podršku građana na izborima.

Jednostavno, mislim da je ovaj Zakon o ministarstvima nešto što apsolutno treba podržati, jer mislim da će ovi zakoni doneti Srbiji bolje.

Poslanička grupa SPS će naravno glasati za ove zakone. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Vladimir Marinković.

Hvala.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, predsednik Srbije i predsednik SNS, gospodin Aleksandar Vučić je pre nekoliko dana definisao šest osnovnih i strateških principa, odnosno smernice kojima će se baviti buduća Vlada Republike Srbije i budući ministri i naravno mi kao Narodna skupština Republike Srbije i svi poslanici koji treba da daju maksimalnu podršku i treba da maksimalno utiču na to da stvorimo najbolji mogući zakonski okvir kako bi se svih ovih šest principa i strateških ciljeva ispunili u narednom periodu.

Ono što jeste „Conditio sine qua non“ politike predsednika Vučića i SNS, to je ekonomski razvoj, to je borba za nezavisnost naše zemlje, za ekonomske, političke, socijalne reforme i naravno za strateško i par ekselans političko pitanje, a to je borba za očuvanje KiM u okviru granica Republike Srbije, dakle borba za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše zemlje.

Ja, predsedniče, moram da se vratim u vreme od pre nekoliko godina i da kažem da je u domenu ekonomskog razvoja, u domenu ekonomskih reformi napravljen jedan vrlo ozbiljan kvantni skok za samo četiri godine, imajući u vidu sve ono što je predsednik Vučić sa njegovom vizijom uradio po pitanju privlačenja kako stranih direktnih investicija, tako i na uticaj na to da se domaća privreda, domaći privatnici i privrednici ohrabre i motivišu da što više investiraju u našoj zemlji, da zapošljavaju ljude i da ispunimo ono što jeste bio cilj njegove Vlade sa početka 2014. godine, a to je zapošljavanje ljudi, a to je čovek koji je u centru pažnje ove Vlade i ove države i Republike Srbije u narednim godinama i u budućnosti.

Naravno, svega toga ne bi bilo da nema političke stabilnosti, da nema onoga za šta se predsednik Vučić zalagao sve ove godine, a to je regionalna stabilnost i to je stabilnost u Republici Srbiji, iako i dan-danas, naravno, imamo puno izazova, puno bočnih vetrova i slobodno mogu da kažem puno bočnih udaraca kada je u pitanju mišljenje i pristup i prilaz uspehu naše zemlje, posebno kada je u pitanju ekonomski model, posebno kada su u pitanju naše ekonomske reforme.

Ne mogu da prenebregnem tu činjenicu i da ne kažem da mi jesmo definitivno, i to nam priznaju i oni koji nas vole i oni koji su nam partneri i oni koji su nam prijatelji u međunarodnoj zajednici, da smo mi zaključno sa septembrom ove godine imali 1,9 milijardi evra stranih direktnih investicija, da očekujemo 2,3 milijarde evra stranih direktnih investicija u godini u kojoj još uvek traje najveća pandemija u istoriji ljudskog roda.

U vreme kada se mnoge razvijenije, bogatije zemlje teško bore da sačuvaju zdravstveni sistem, da sačuvaju zdravlje sopstvenih građana i ljudi, mi smo uspeli, zahvaljujući dobrom liderstvu, zahvaljujući teškim merama, zahvaljujući dobroj brizi, ali i kompetentnosti same Vlade Republike Srbije, predsednika naše zemlje i svega onoga što je stvoreno u domenu geopolitičkih odnosa i geopolitičke pozicije naše zemlje, da očuvamo isti taj zdravstveni sistem, da očuvamo naše zdravstvene radnike i da očuvamo naše ljude, ali da očuvamo i ekonomski sistem naše zemlje, da pored svega onoga što nas je pogodilo tokom prethodnih nekoliko meseci donesemo trezvene, dobre mere po pitanju podsticaja privredi, posebno u privatnom sektoru.

Uspeli smo to da uradimo. Uspeli smo i prva smo zemlja u Evropi kada je u pitanju, slobodno sad to mogu da kažem, ekonomski razvoj, jer mi smo uspeli da u situaciji kada mnoge razvijenije zemlje beleže pad od 10%, 12%, pogledajte Crnu Goru, njihov prihod od turizma je u prvih osam meseci ove godine pao za 92%, a mi privlačimo za to vreme dve milijarde evra stranih direktnih investicija.

Pre nekog vremena uvaženi kolega iz opozicije je govorio o tome da strane direktne investicije ne utiču toliko dobro i pozitivno na razvoj jedne zemlje. Podsetiću i njega, ali i građane Republike Srbije da nemačke kompanije zapošljavaju u Srbiji 60.000 ljudi, da američke kompanije zapošljavaju 25.000 ljudi, da turske kompanije zapošljavaju negde oko 15.000 ljudi. Samo to što sam nabrojao je negde oko 90.000 ljudi, 90.000 porodica, pa pomnožite puta tri, to je skoro 300.000 ljudi.

To je ono što nas, što SNS razlikuje od svih drugih, a to je briga za običnog čoveka i to je briga za svako radno mesto. I nije nam bilo teško, nije ni njemu bilo teško da otvori svaku fabriku, da se pojavi na svakom gradilištu, da li se tu zaposlilo 10 ljudi, 50, 500, a bilo je primera kada se zapošljavalo u nekim fabrikama, hvala bogu, i po nekoliko hiljada ljudi i naravno biće takvih prilika.

Juče je održan jedan jako važan sastanak sa poslanikom Bundestaga gospodinom Fajferom, isto je tema bila investicije, isto je tema bila ekonomija, isto je tema bila razvoj, isto je tema bila nova radna mesta, ali za sve to vreme nismo poklekli u odbrani nacionalnih interesa naše zemlje.

Podsetiću sve vas i naše građane na ono što se dešavalo u SAD pre nekih mesec i po dana i toj poziciji koju je predsednik obezbedio ne za sebe, nego za našu zemlju, da budemo poštovani i da budemo ono što je u međunarodnim odnosima najcenjenije i najbitnije, da budemo pouzdani partneri, da ono što kažemo u Vašingtonu bude isto i da bude isti stav koji kažemo i u Moskvi i u Pekingu i u Briselu i u Londonu i u Berlinu i u Parizu.

Zato Srbija danas ima ovakvu međunarodnu poziciju. Zato su Srbija i predsednik Vučić mogli da odbiju tu famoznu tačku 10. koja nam je visila svima kao zli duh nad glavom. Kada je u pitanju dogovor sa američkom administracijom i ekonomska normalizacija odnosa između Beograda i Prištine, koja je, napominjem, jedna možda i prva velika diplomatska pobeda naše zemlje kojom je predsednik Vučić vratio pobednički duh ne samo našim političarima, ne samo nama ovde koji sedimo u parlamentu i u Vladi, nego i našem narodu, da posle godina poraza, posle godina i desetina pregovora i razgovora koje smo vodili i dolazili pognute glave, odlazili sa velikim ambicijama, a dolazili kući sa velikim gubicima i velikim ustupcima, dođemo u situaciju da usred Vašingtona i zemlje koja je bila i jeste i dan-danas patron tzv. nezavisnosti tzv. Kosova, odnosno Kosova i Metohije, da tu možemo da kažemo – ovo su naše crvene linije, želimo da sarađujemo, želimo najbolje moguće odnose bilateralne između Srbije i SAD, smatramo da smo mi u stvari ključni saveznici Amerike, a ne neki drugi.

Zašto? Pa zato što naš predsednik i SNS vode srpsku politiku. Mi više, kao što je to bio slučaj do 2012. godine nismo ničiji dominion, nismo ničiji prelat i nijedan ambasador nijedne zemlje, koliko god da je ona velika, koliko god da je ona moćna, koliko god da je ekonomski snažna, ne može ovde da utiče na to ko će da bude ministar, ko će da bude narodni poslanik, da li će ovde da dođe predsednik Republike Srpske u posetu ili premijer ili predsednik parlamenta, da li ćemo da održimo zajedničku sednicu skupštinskog odbora sa nekim odborom iz parlamenta Republike Srpske, ne.

Zašto? Zato što mi vodimo, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, srpsku politiku u ovoj zemlji i zato što smo zbog tog upravo ekonomskog osnaživanja, zbog tog ekonomskog rasta koji smo imali prošle godine, recimo, od 4,9%, gde smo bili drugi u Evropi, prva je bila Poljska sa 5,1%, stvorili uslove da možemo da budemo nezavisna zemlja, da možemo tako da se ophodimo i da se ponašamo, da možemo da razvijamo svoju vojnu industriju, da možemo da razvijamo svoju odbrambenu snagu i svoju odbrambenu moć, ali i to da nas poštuju i u Pekingu, da imamo strateško partnerstvo između Kine i naše zemlje, zahvaljujući upravo tom prijateljstvu, toj posvećenosti našeg predsednika i naravno uzvratno predsednika Šija. Ista je situacija i sa Moskvom i predsednikom Putinom.

Ista je situacija naravno i kada je u pitanju američka administracija i dobri odnosi našeg predsednika i sa Majk Pensom i sa Donaldom Trampom i sa Ri Grenelom, ali i sa senatorima Džonsonom, Marfijem i svima onima koji su uticali na to, da se referišem sad na ono što je govorio moj uvaženi kolega Aleksandar Martinović, da se promeni situacija u SAD, da sa pozicije da je sve gotovo, da je pitanje Kosova i Metohije ono pitanje o kojem se ne razgovara sa američkim zvaničnicima, dođemo u situaciju da Ri Grenel posle razgovora sa Vučićem kaže – čekajte, hajde, mi ćemo sve prihvatiti i podržati sve ono o čemu se dogovore dve strane, svako rešenje. Nema više stolice u Ujedinjenim nacijama, nema više pritiska da Srbija prizna nezavisnost tzv. Kosova, već Ri Grenel, kao specijalni izaslanik Donalda Trampa, govori o, kako on to lepo ume da kaže, pokušaju da se dođe do nekog maštovitog rešenja koje će dovesti do dugoročnog mira, do dugoročne stabilnosti, a upravo put ka tome je ono što je sadržano u Vašingtonskom sporazumu. A šta je to? To je „auto-put mira“, to je infrastruktura, to je interkonektovanje između ljudi, dakle, između Srba i Albanaca, dakle, mi moramo da sarađujemo u interesu naše zemlje, u interesu srpskog naroda, jer mi prodajemo roba i usluga na Kosovu i Metohiji za više od 500 miliona dolara.

Mi moramo da otvorimo za naše privrednike i tržište Albanije, moramo da otvorimo svako moguće tržište, a to možemo samo ako dobro sarađujemo i, naravno ako smo usmereni na ekonomski rast i ekonomski razvoj. Zato je ta ideja Vučićeva od pre četiri godine, još carinske unije, a sada pretočena u mini šengen, sjajna ideja i ono što je najbitnije najbolja za Srbiju, najbolja za nađe građane, najbolja za našu privredu. To su neke stvari i principi sa kojima moramo da računamo, na kojima ovde kao parlamentarci, bez obzira na stranačku pripadnost, na kojima moramo da radimo zajedno, jer se to tiče najviših i najbitnijih mogućih interesa našeg naroda i naše države.

Što se tiče same Vlade i ministarstava, sve ovo što je najavljeno i naravno predlog za tri nova ministarstva su odlične stvari. Mogu da kažem kada su u pitanju ljudska i manjinska prava da je tu Srbija definitivno šampion ljudskih i manjinskih prava, šampion rodne ravnopravnosti u celoj Evropi, iako, naravno, moje koleginice koje su ovde bile i članice Ženske parlamentarne mreže u prethodnim sazivima mnogo bolje znaju tu tematiku. Broj žena u našim parlamentima, u našim lokalnim skupštinama, u Vladi Republike Srbije gde će ih biti 50%, pokazuje u stvari koliko je Srbija jedna otvorena zemlja i koliko mi polako postajemo ne samo ekonomski lider regiona. Mi to već jesmo.

Mi jesmo ekonomski tigar ovog regiona, nego postajemo zemlja koja je šampion u svim mogućim oblastima kada je u pitanju društveni život, počevši od ekonomije, turizma, atraktivnosti u svakom mogućem domenu, kulture, muzike, sporta, dakle svake moguće industrije. Kao što smo hab kada su u pitanju putovanja, zbog sjajnog strateškog poteza udruživanja i strateškog partnerstva između nađe avio kompanije i Er Srbije. Tako smo postali hab za sva moguća dešavanja i sve moguće delatnosti koje se tiču socijalnog i društvenog života u ovom delu Evrope.

Što se tiče demografije, ministarstva za demografiju budućeg, to je nešto za šta znam da je naš predsednik države i stranke možda tema i možda problem i izazov u vezi kojeg se on najviše brine. To je tema i to je stvar koja će tražiti puno posvećenosti i puno rada, ali i puno vremena. Ono što je najbitnije u svemu što on jeste prvi lider, prvi predsednik ove zemlje, prvi državnik koji je pokrenuo tu temu i koji je rekao – čekajte ljudi, hajde da napravimo plan, hajde da vidimo kakva nam je vizija, kako da nas bude više, kako da uradimo to da sve ono što smo napravili u smislu političkih uspeha, ekonomskih uspeha, krunišemo tako što će nam ljudi ostajati ovde i što će taj broj ljudi koji se rađaju u odnosu na one koji umiru biti mnogo veći.

Ja jako volim statistiku, jako je pratim i mogu da vam kažem da je statika za ceo region katastrofalna, da u odnosu na region, da smo mi i u čak dobroj situaciji, ali naravno da nismo zadovoljni. Vi Albaniji sada imate 2,5 miliona ljudi koji žive tamo. Hrvatska je pala ispod četiri miliona stanovnika i naravno da je ovo strateški važno što je predsednik Vučić pokrenu, kao jednu od ključnih, krucijalnih tema, društvenih tema u ovoj zemlji, da vidimo kako da podstaknemo naš demografski rast, kako da ga usaglasimo sa našim ekonomskim rastom. Zato se on svakodnevno, bespoštedno bori za svako radno mesto i za ekonomski razvoj i za ekonomski napredak naše zemlje.

Takođe, kada su u pitanju partnerstva, kada je u pitanju razvoj naše zemlje mi smo od zemlje koja nije imala prijatelja, od zemlje koja je bila 90-ih godina parija globalnog sveta i globalnog sistema, postali zemlja koja ima mnoge partnere, mnoge saveznike i mnoge prijatelje.

Nikada nećemo zaboraviti početak pandemije, proglašenje vanrednog stanja u našoj zemlji i momentalnu pomoć kineske vlade i Narodne Republike Kine kako u opremi, tako i u ekspertskim timovima, gde smo mi pokazali da smo kao mala zemlja, minijaturna zemlja za jednu tako veliku Kinu, Rusiju ili Ameriku, na neki način zaslužili da oni vode računa o nama i da nam pošalju i da nam se nađu u ono vreme kada su te velike sile jedne drugima otimale na otvorenom mogu opremu, otimale jedni drugima brodove sa tom opremom, nama je tada Kina poslala pomoć. Nama je tada Rusija poslala pomoć. Nama je tada Amerika poslala pomoć i EU, doduše sa malim zakašnjenjem, ali moram da kažem da je poslala pomoć. Želim da budem potpuno otvoren i potpuno realan u tom domenu.

Naravno, da kažem i još nešto o tome koliko se stvari od nemogućeg, jednim ozbiljnim radom, ozbiljnom posvećenošću i aktivnošću dolazi do rezultata. To je ovih 18 zemalja koje su suspendovale ili otpriznale tzv. Kosovo. Ja ću da se referišem, razgovarao sam skoro sa profesorkom Slavicom Đukić Dejanović i ona je bila 2009. godine, odnosno imala je sastanak sa današnjom, sadašnjom predsedavajućom američkog Kongresa Nensi Pelozi. U nekom 45 minutu razgovora je jedva dočekala da ga pita oko Kosova šta raditi, šta možemo da očekujemo od Amerike. Nensi Pelozi je tada rekla, gospođo predsedavajuća, predsednice, to je za nas tema koja je završena, to je tema kojom se bavi treći nivo, treći ešalon u našem Kongresu i Senatu i našoj američkoj administraciji.

Jedanaest godina posle toga, predsednik Vučić, naravno uz punu podršku i veliki rad ministra spoljnih poslova, gospodina Dačića, dolazi do tog rezultata, 18 zemalja otprizna i suspenduje nezavisnost i priznanje tzv. Kosova, 18 zemalja za samo godinu i po dana. To su zemlje koje su bile jako vezane za te sile koje su bile glavni promoteri nezavisnosti tzv. Kosova.

Uspevamo u tome da Kosovo tzv. ne uđe u Unesko, da ne uđe u Interpol. Garantujem vam, 60 do 70 procenata priznanja tzv. Kosova od 2008. godine, 17. februara do 2012. godine 6. maja, do toga je došlo isključivo zbog ne aktivnosti, izostanka patriotizma i borbe za našu teritoriju, našu zemlju i ono što je najbitnije za naše građane, za Srbe na Kosovu i Metohiji.

Danas nas nije sramota da kažemo da su ugrožena njihova prava, da je ugrožena naša religijska, kulturna i svaka druga baština na Kosovu i Metohiji. Kritikuju nas zašto Srpska lista, Vučić sam odlučuje, pa naravno da konačno je ta sabornost pokazana i kroz tu Srpsku listu, da nema više nekog Slobodana Petrovića ili Petkovića ili nekog desetog tamo koji će da šuruje sa Albancima i da radi protiv sopstvene države i protiv sopstvenog naroda. Ne, nego kao i u ovom parlamentu, danas imamo koncentracionu Vladu.

Pozvali smo sve ljude koji vole Srbiju, koji žele dobro ovoj zemlji, da radimo zajedno, zar je sramota, zar je loše da radimo zajedno iako se oko nekih stavova razlikujemo. Zar je loše da povećamo broj gradilišta sa 60 hiljada na 70. Zar je loše da napravimo tri „Beograda na vodi“, da napravimo još 200 kilometara autoputa, pruga i svega onoga što je potrebno da bi ova zemlja bila konačno moderna i zemlja u kojoj se rado i dobro i bogato živi.

Na kraju, da završim, kruna svega ovoga je nešto što je naravno neumitno, što niko ne može da ospori, kao rezultata predsednika Vučića i SNS, to je novo istraživanje javnog mnjenja od strane jedne američke agencije, 65% pogledajte, dame i gospodo, 64% na današnji dan ima SNS. Istorijski maksimu i to je ono što je najbitnije, šta kaže narod i šta kažu građani Republike Srbije.

Ne vidim dobro, zato što su sitne cifre, ova nazovi opozicija kao van parlamentarna, SSP ili kako se već zovu, ovi bojkotaši, 1%. To je krajnji sud, to je nešto što je u svakom slučaju odraz onoga što radi Aleksandar Vučić, što radi SNS i što radimo mi svi ovde u parlamentu. Vas sve pozivam, naravno, da zajednički radimo za Srbiju i za sve ono što je, kao veliki vizionar, uradio i definisao predsednik Aleksandar Vučić. Hvala.

Hvala, Vladimire.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, u dosadašnjim izlaganjima imali smo prilike čuti dosta različitih obrazloženja Predloga zakona.

Ono na šta želim ukazati odnosi se na tri nova ministarstva za koje mi iz Stranke pravde i poverenja smatramo da su ko egzistentna našem programu i proklamacijama koje smo u prethodnom mandatu vrlo često potencirali.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je preka potreba svakog demokratskog društva, naročito društva koje kulturološki, nacionalno, verski sastavljeno kao mozaik različitosti, kakvo je srbijansko društvo sa trećinom stanovništva koje ne pripada većinskom narodu i kao takvo je senzibilnije na različite izazove sa kojima se svakodnevno susrećemo.

Ovde ne mislimo samo na pripadnike naroda koji su zaokružili nacionalni identitet, brojčano su prisutni i kulturno, nacionalno i verski sigurni u svom opredeljenju, jer imaju matičnu državu koja svojim mehanizmima pospešuje i štiti njihov status u Republici Srbiji, na Bošnjake, Albance, Mađare, Hrvate, Rumune i druge, već i na one zajednice koje su manje vidljive ili ispod radara usled zakazivanja nekog od mehanizama zaštite njihovog opredeljenja, poput Roma, Aškalija, Makedonaca, Vlaha, Bugara, Slovaka i drugih manjih ili većih zajednica koje tradicionalno i domicilno žive u Republici Srbiji.

Zaštita i promocija njihovih prava od izuzetne je važnosti za celo društvo, naročito jer se nalazimo u predvorju priprema za prestojeći popis stanovništva na kome treba omogućiti svakom građaninu da slobodno, prema vlastitom ubeđenju i osećaju, iskaže svoje identitetske osobenosti.

Zato smo mi iz Stranke pravde i pomirenja kao predstavnici liste koji su pored Bošnjaka podržali i pripadnici drugih nacionalnih zajednica i manjinskih naroda, a posebno Roma, Aškalija, Goranaca, Makedonaca, Slovaka koji su značajan deo pripadnika većinskog naroda i samim tim nas ovlastili da predstavljamo njihov interes u ovom parlamentu, posebno zainteresovani za ovo ministarstvo koje će se prema definiciji baviti poštovanjem i zaštitom njihovih prava, a naročito u aspektu implementacije zakonskih rešenja za koja smo u više navrata pre govorili da su većim delom kvalitetno koncipirana.

Što se tiče drugog dela naziva ovog ministarstva, društveni dijalog, u njemu takođe nalazimo jednu od suštinskih ideja politike Stranke pravde i pomirenja naročito, naš lider, akademik Muamer Zukorlić, je to dugi niz godina zagovarao, jeste neophodnost društvenog dijaloga kao mehanizma rešavanja nesporazuma među narodnima Balkana koje nema alternativu.

Zato formiranje ovog ministarstva smatramo delom zasluge našeg delovanja i potenciranja ovih vrednosti koje trebaju učiniti Republiku Srbiju mestom susreta različitosti i tačkom spajanja, međusobnih prožimanja i bogaćenja uz poštovanje svih posebnosti drugoga i drugačijeg.

Na isti način promatramo ministarstvo za brigu o porodici i ministarstvo za brigu o selu, jer su to dve kategorije od kojih direktno zavisi opstanak ovog društva i države i to je ono na čemu su narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja mnogo insistirali u prethodnom periodu, a i mnogo toga inicirali i učinili, naročito u infrastrukturnom smislu otklanjanja nepravde prema Pešteru, jer se zahvaljujući našem angažmanu, angažmanu akademika Zukorlića ovih dana užurbano radi na završetku pešterske magistrale na koje se čekalo više od 70 godina, što je, čvrsto smo ubeđeni, jedan od ključnih preduslova ostanka u ovom najlepšem, ali i najsurovijem za život, naročito u zimskom periodu, delu Sandžaka i Republike Srbije.

Naravno da to mora biti samo početak otklanjanja nepravdi gomilanih desetinom godina unazad i da upravo ministarstvo za brigu o selu mora uraditi puno kako bi se život punim kapacitetom vratio u ovu i sve druge žile kucavice našeg društva.

Da bi se sve to ostvarilo nisu dovoljna samo ova ministarstva, neophodan je celi sistem upravne vlasti koja će bez poštede, ubrzano raditi kako bi povratila život ne samo u našim selima, već i u gradovima, jer su nam i gradovi ugroženi.

Danas smo slušali o ovom gradu, o Novom Pazaru, kao evropskom rekorderu u pogledu populacije mladih koji se, nažalost, sve više rasturaju po svetu.

Međutim, moj grad je ovih dana evropski, pa je svetski rekorder u nekim drugim, izuzetno negativnim trendovima, danima se na listi najzagađenijih gradova Evrope i sveta nalazi na vrhu liste. Zato nam je potrebna odlučna akcija, pre svega Ministarstva ekologije, jer ovolika zagađenost zahteva alarmantnu ekološku akciju i to u svim gradovima Sandžaka gde pitanja deponija nisu rešena, kao i niz drugih mera, jer će nam, ukoliko to izostane, događanja iz prethodnih meseci biti tek jedno u nizu loših stvari koje će uslediti.

Da, rekorderi smo i po smrtnosti, rekorderi smo i po smrtnosti od korone i to je ono zbog čega mi nećemo ćutati i zbog čega smatramo da je neophodno da buduće ministarstvo potegne lanac odgovornosti svih koji su učestvovali. Mi kao narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja razmišljamo i o tome da pokrenemo anketni odbor koji će se baviti ovim pitanjem. Hvala.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Uglješa Mrdić.

Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, uvažene kolege poslanici, velika je čast govoriti ovde pred vama, u ovoj instituciji.

Prvo bih želeo da se zahvalim mojih Srpskoj naprednoj stranci i predsedniku Aleksandru Vučiću što sam deo poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – za našu decu“.

Zakon koji je pred nama, Zakon o ministarstvima je odličan, a ja ću ukratko govoriti o onoj temi koja je za mene jedna od najvažnijih.

Kao što znate, 2012. godine, kada je Srpska napredna stranka prvi put došla na vlast sa svojim koalicionim partnerima krenuli smo iz godine u godinu u jednu žestoku borbu za državne, nacionalne i ekonomske interese države Srbije i svih njenih građana. Na tom putu nama se našla mafija, pojedini tajkuni i kriminalci, kriminalci kako među političarima, tako i među tajkunima. Zahvaljujući poštenju, energiji i vrednosti Aleksandra Vučića i njegovoj politici od 2012. godine, bio je prvi veliki udar u novijoj istoriji Srbije na mafiju i udar protiv kriminala i korupcije.

Uskoro je formirana i Strategija za borbu protiv korupcije, i Akcioni plan je usvojen za borbu protiv korupcije, formirani su akcioni timovi u najvažnijim institucijama, a oni koji su postojali su ojačali. Međutim, mafija je odgovarala uvek na svoj način, da li preko onih političkih struktura koji su sada van parlamenta, jer je narod tako hteo, ili preko tajkuna, ili pojedinih stranih centara moći. Ali, naš predsednik, zajedno sa Vladom Srbije je odgovorio na adekvatan način i nastavio je da radi ono što najbolje zna, a to je da vodi našu Srbiju i sve njene građane u bržu, bolju i sigurniju budućnost, budućnost za našu decu.

Od predloženih novih ministarstava mene jako raduje što dobijamo i ministarstvo za brigu o porodici i demografiji i za ljudska i manjinska prava i ministarstvo za brigu o selu. Selo nas hrani, a porodica je osnovna ćelija našeg društva. Ako se igde u regionu poštuju ljudska i manjinska prava, to je u našoj Republici Srbiji, ali da bi mogli da nastavimo da se borimo za državne i nacionalne interese, za borbu protiv korona virusa, za ekonomski razvoj Republike Srbije, za veće plate i penzije moramo u narednom periodu svi ovde zajedno dati punu podršku Vladi Republike Srbije i predsedniku Aleksandru Vučiću u borbi protiv opasne i ozbiljne mafije. Moramo biti glavni partner, glavna podrška kako predsedniku Republike, Aleksandru Vučiću, tako i Vladi Srbije.

I, na kraju, želim posebno da se osvrnem na jednu oblast koju smo dotakli, to jest moje kolege prethodni govornici, a koja se tiče Ministarstva spoljnih poslova i Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu.

Kao neko ko je rođen u Trebinju, u Hercegovini, u Republici Srpskoj, moram da kažem da, zahvaljujući politici Aleksandra Vučića u prethodnih osam godina, Srbin koji se nalazi u Zagrebu, Drvaru, Mostaru, Nikšiću, Podgorici i Skoplju iz godine u godinu se oseća zaštićeniji.

Svi Srbi koje sam kontaktirao od Severne Makedonije, Crne Gore, Federacije BiH, da ne govorim o Republici Srpskoj, kao i o Hrvatskoj, osećaju svoju Srbiju kao maticu, a Aleksandra Vučića kao predsednika kome se veruje, koji čuva i brine o srpskom narodu kako u Srbiji, tako i u regionu i koji, naravno, brine o svim onim drugim narodima koji žive u našoj Srbiji.

Prema tome, uvažene kolege poslanici, pozivam vas da podržimo ovaj Zakon o ministarstvima, a za par dana i novu Vladu Srbije i da, kao što sam rekao na početku govora, damo punu podršku, što je naš osnovni zadatak, interesima Republike Srbije, a interese Republike Srbije najbolje sprovodi politika našeg predsednika Aleksandra Vučića.

Hvala vam.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Dubravka Kralj.

Izvolite.

Poštovani predsedniče, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, vezano za današnji Predlog zakona o ministarstvima, podsetila bih na realni princip formiranja organa uprave koji već svojim nazivom nalaže da oblasti u kojima će biti obrazovana ministarstva budu određena u skladu sa društvenom stvarnošću, odnosno da formiranje ministarstava mora biti diktirano realnošću.

Svi smo saglasni da su migracije stanovništva iz sela u gradove uzrokovane različitim problemima koji prate život na selu realnost. Saglasni smo i da je realnost činjenica da je nivo rađanja za 30% niži u odnosu na potrebe prostog obnavljanja stanovništva. Stoga je svakako realnost i potreba za formiranje ministarstva nadležnog za brigu o porodici i ministarstva nadležnog za brigu o selu.

Što se tiče poštovanja i ostvarivanja ljudskih prava, to je svakako imperativ u demokratskom društvu, te pitanje potrebe postojanja Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog nije potrebno ni postavljati, kao što to i nije novina u našem pravnom sistemu.

Ipak, posebno bih pozdravila ideju da se ovo novo ministarstvo kao jednim od svojih osnovnih zadataka bavi antidiskriminacionom politikom, budući da je borba za ostvarenje načela jednakosti i jednakih mogućnosti temelj politike Socijalističke partije Srbije.

Osvrnula bih se još jednom na demografska pitanja koja su u poslednje četiri godine značajno aktuelizovana. Vlada Republike Srbije, kao i ministarka prof. dr Slavica Đukić Dejanović posvećeno su se bavili ovim pitanjima koja su postala značajno vidljivija.

Preduzete su značajne mere. Povećan je iznos roditeljskog dodatka, pa se on sada kreće u rasponu od 100 hiljada dinara za prvo dete do 2.160.000 za četvrto dete. Povećan je iznos naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva, dok je Republički fond za zdravstveno osiguranje omogućio neograničeni broj pokušaja vantelesne oplodnje radi dobijanja prvog deteta.

Sve su ovo uspesi dosadašnje Vlade. Međutim, smatram da će uspostavljanje Ministarstva za brigu o porodici značiti svojevrsno institucionalno unapređenje i podizanje ovih pitanja na još viši nivo.

Takođe, mislim da mere populacione politike u narednom periodu ne treba da budu samo ekonomske i da novo ministarstvo, osim saradnje sa Ministarstvom privrede, Ministarstvom finansija, ministarstva nadležnog za pitanje rada, treba koordinirano da deluje i sa Ministarstvom kulture.

Naime, smatram da je u ovom periodu, to jest dobu dominacije individualizma, neophodno promovisati porodične vrednosti, promovisati zajedništvo i partnersku toleranciju.

Takođe, smatram da je neophodna saradnja i sa Ministarstvom omladine kako bi se mladi ohrabrili i podstakli na donošenje odluke o zasnivanju porodice, odluke o zaključenju braka, odluke o potomstvu. Zašto to govorim? Zato što je prosečna starost majke prilikom dobijanja prvog deteta skoro 30 godina.

Sve se to konstatuje u strategiji podsticanja rađanja koju je usvojila Vlada Republike Srbije i verujem da će novoformirano ministarstvo nastaviti njeno sprovođenje, da će nastaviti rad na ostvarenju stacioniranog stanovništva kao opšteg cilja, da će dalje raditi na ublažavanju ekonomske cene roditeljstva, zatim da će usvojiti odgovarajuće mere u sferi stanovanja. Tu, pre svega, mislim na subvencionisane stambene kredite, izuzetne važne mladim ljudima i mladim bračnim parovima.

Takođe, treba promovisati već postojeće radno-pravne mehanizme usklađivanja rada i roditeljstva. Naime, ova kriza izazvana korona virusom je pokazala da je rad od kuće kao institut koji već postoji u našem zakonu o radu, i te kako primenljiv i smatram taj institut značajnim ne samo u svrhu sprečavanja širenja zaraze, već i u cilju prevazilaženja problema sa kojima se zaposlene žene susreću.

U svakom slučaju, pitanja populacione politike i pitanje demografije pitanja su opstanka našeg društva. Pitanja ostvarivanja ljudskih i manjinskih prava pitanja su unapređenja demokratskih vrednosti u našem društvu, a pitanja brige o selu pitanja su očuvanja stuba našeg društva, našeg seljaka. Stoga, poslanička grupa SPS podržava Predlog zakona o ministarstvima.

Hvala vam.